Pozdrav, koji upućujemo ortacima, pri odlasku. Pozdrav je preuzet iz filmova Ratovi Zvezda. Koristi se isključivo u cilju sprdanja.

U većini srpskih jela možete naći sve moguće i nemoguće kombinacije povrća, mesa, koski... Da bi sve to imalo iole podnošljiv ukus, domaćice su usavršile veštinu pravljenja ultimativnog začina - zaprške.
Sprema se tako što se u razbijenu, omanju šerpicu (korišćenu isključivo u tu svrhu) sipa četvrt litra Dijamant zejtina i tri naseckane glavice crnog luka, prstohvat belog luka, neodređena količina pšeničnog brašna tip 500, doda supena kašika Horgoške „Aleve paprike“ i dve kašike Začina C (ili Vegete), a onda ta smesa krčka na ringli srednje veličine uključenoj na 2,5. Kada se komšija već zabrine da je kuću subjekta koji priprema zapršku zahvatio požar, pa ga iz istog razloga nazove - to je trenutak kada je zaprška gotova.

Kaže se nekoj punačkoj osobi, koja se utripovala da je smršala, a ustvari je samo peskočila koji obrok.

Humanitarna institucija.

Idealan sklop reči da nekom fino uvališ "nešto...

Fudbalski šleng koji se koristi kad sudija ne zna gde bije. Ma koliko oba tima dobro igrala on sve to baci u senku seckanjem sa nepostojećim faulovima i kartonima koji su lagano mogli da se ne pokažu. To povlači stvaranje tenzije i početak grube igre sa obe strane bez ikakve potrebe. Šlag na tortu dolazi kad krene da kompenzuje svoje greške. I televiziska emisija je propala ako je voditelj zvezda večeri, u prvom planu.

Počinje da igra klikere. Shvata da je igra dosadna ukoliko ne "ućari" neki kliker. Pošto je izgubio sve klikere počinje da tapka sličice u školi sa ostalom decom. Ubrzo shvata da je ostao bez sličica pa umesto užine kupuje još sličica koje takođe gubi. Tada uviđa da novac od užine može pametnije da iskoristi tako što će da uplati tiket. Par puta gubi, ali ne gubi i nadu. Napokon dobija neku siću koju opet stavlja na tiket. Nakon bezbroj pokušaja dobija malo veću sumu novca. Zašto sreću ne bi oprobao i na nekom aparatu? Kako to uvek biva dobija neku smešnu sumu koja ga navlači i on postaje redovni gost kladionica. U međuvremenu otkriva čari ruleta. Prokocka novac za ekskurziju, izlazak, maturu... Odlazi na fakultet. Predavanja ne posećuje često ali zato zna sve likove iz kladionice kao i kompletne startne i rezervne igrače svih prvoligaša u Evropi. Nema devojku, ne izlazi, odbija poziv za kafu. Stalno govori o siguricama i uvek ima najmanje 3 plana kako će da povrati novac. Posećuje luksuzna kazina jer daju besplatno piće i čipove jednom nedeljno. Ukoliko pokrenete razgovor s njim na temu kockanja reći će vam da je na pozitivnoj nuli. Kasnije, tokom života, prokocka i ono što je nasledio i ostane sam i u dugovima do guše.

Motor za biciklu. Bezvredan predmet za starije osobe, za mladje osobe - bicikliste najvažnija stvar koja se ugradjuje na bicikl, vožnja bez istog je nezamisliva kroz ulicu. Ugradjuje se jednostavno i prosto na zadnjem točku bicikle. Daje neverovatan prodoran zvuk kao da bager prolazi ulicom, zvuk koji iritira ceo komšiluk.

Bezbolan način obrade informacija. Sve što te ne zanima ne čuješ. Obično praktikuju majke tinejdžera, ionako opterećene gomilom gluposti.Treba deci zaraditi 'leba, skuvati nešto, oprati, ispeglati.

Jedan od načina da dotičnu osobu skinete s' rude.

Potpuna besmislica. Često ti se desi da isplaniraš sutrašnji dan, pa lepo naviješ alarm za 6 ujutro, a onda prethodno veče gledaš tv do 3 ili se napiješ, i ko da ustane posle 2-3 sata sna?!

Rečenica koja je uvek uvertira priče o nekoj teškoj lokalnoj morbidariji. Obično se to dogodi pri slučajnom susretu, usred najbanalnijeg razgovora. Ne želite da čujete ništa od onoga što sledi, ali ste bespomoćni kao pred velikim talasom koji vas potapa.

Opisni pridev koji se koristi za opis prljave i neuredne, a ponekad i za grube ili priglupe osobe ženskog pola. Neuredan muškarac nije ništa novo ali neuredna žena je, ono što kaže narod, ipak retkost... Ili je nekad bila retkost. Elem, da nastavim gde sam stao. Devojče koje tokom svoje mladosti stekne atribut glotne ženke može komotno da zaboravi zvanje dame ili domaćice jer, realno, ko će normalan da trpi aljkavušu na gajbi, a da nije zagoreo ko ciganski tiganj. Nisam proveravao ali su mi pričali ljudi da su ovakve ribe vrh u krevetu i da je ribica u njih za tri stepena toplija od obične. Naučno dokazano.

Sport koji se kod nas javio krajem 20. veka, zbog pojave sve više automobila, a samim tim i vozača na ulicama. Kod ovog relija je jedinstveno to što se održava svakog dana, nema neko određeno vreme početka, ali najčešće je u terminima oko 8 ujutru i oko 4,5 popodne. Ili kada se stvore uslovi za to. Dovoljno je samo malo želje retardiranih vozača da izađu na ulicu, naprave sranje i eto relija. Vrlo važnu ulogu u ovom sportu ima suvozač. Može biti jedan, a neretko ih ima i više. Njegov zadak je jasan, on ne treba vama da govori kuda da idete, nego ljudima pored, ispred, iza da govori da idu u pičku materinu, jer koji se kurac guze kad ne znaju da voze, jebem im seme. Takodje ponekad suvozač pritiska sirenu kada ste vi zauzeti mahanjem rukama budali ispred. Preporučuje se da suvozač bude malo jači lik, jer može se desiti da se isti oni koje je terao u pičku materinu malo naljute i izađu da vam jebu majku majčinu i razlupaju kola, ne bi li ste ispali iz trke. Pešaci su zanemarljivi. Cilj je za što kraće vreme i sa što manje izgubljenih zivaca i opsovanih majki stići na željeno mesto.

Prekrasno dete, puno vrlina, i prefinjenog ponašanja, obasipano pažnjom od rođenja. Dete kakvo bi svako poželeo da ima. Uredno, vaspitano, sa svim peticama u školi, posle koje pravo ide na solfeđo. Naravno ima i ona svoje bubice, ume da sluša sinfonijski orkestar i posle pola jedanaest, a da ne legne da spava. Ali dobro, dete je to.

Popodne uživa u Milfordovom čaju sa majkom u salonu dočekujući njene goste, pokazujući punu zainteresovanost za sve o čemu one besede. Taj isti čaj pije sa ispruženim malim prstom, a za razliku od njenih vršnjakinja ne čita "Bravo" magazin umesto "Korena romantizma", već razmišlja o baroknoj umetnosti i razmišljanju Mikelanđela Karavađa.

Životna želja joj je da se uda u istom društvenom kremu u kojem se i ona nalazi, da prefinjenost prenese na svoje dete, i tako nastavi višedecenijski ugled koji njihova porodica uživa. Kafu izbegava, alkohol je poslednji put probala na Slavi, a od sporta najviše uživa u badmintonu sa drugaricom iz detinjstva. Naravno, koji igraju u vrtu iza kuće.

Isti taj vrt služi joj i za šetanje, naravno pobogu sa kišobranom i belim rukavicama, dok se odmara pred višečasovne probe baleta i časove lepog ponašanja. Svaki trenutak joj je u potpunosti isprogramiran, a od rasporeda ne odstupa ni na tren. Ili bar tako tata misli.

Osmi dan. Nikako prvi.

Vrsta parazita u ljudskom obliku, koji preživljavaju od vazduha i "kombinacija".
Blejače ćete najčešće sresti u "blejačkom" kafiću, gde ispijaju svoj sedmi produženi s' mlekom i prelistavaju sve vrste dnevne štampe. Obavezno bacaju pogled na TV na kome je uvek otvoren TELETEXT kako bi ispratili rezultate iz kladionice.
50% tog vremena provode "razgovarajući" na mobilni telefon i "završavajući kombinacije".
Takođe ćete ih prepoznati po tome što uvek izgledaju namršteno i "opasno", i skupljaju usta kao da su progutali šaku leblebija.

Izraz koji je jači od superlativa pridjeva ukusan. Izraz se koristi odavno ali je bio zapostavljen u posljednjih nekoliko godina. On govori o tome da je neko jelo toliko ukusno da bi ga i *mrtva usta jela*. Često se smatra uvrjedljivim, a još češće urnebesno smiješnim.

Cifra koju traže samozvani teniski treneri da bi od apsolutno netalentovanog deteta napravili "budućeg osvajača Grend slema".

Ništa do prdenje u prazno. To je onaj osećaj posle svadje kada shvatiš da ti u životu niko ne treba i da ćeš se u najskorije vreme iseliti iz porodične kuće. Skorija budućnost prikazana u tvojim očima:

Tri godine posle studija, dolaziš u novom mercedesu i još jednom savršenom Armani odelu, parkiraš se ispred kuće koja je nekad bila tvoja i pristojno trpiš komšijske poglede.
Ulaziš u kuću i tu zatičeš staru u kuhinji kako prebrojava namirnice i matorog u dnevnoj kako gleda utakmicu na televizoru koji sliku pokazuje na svakih 3 min. Pozdravljaš ih i dobrodušno, ispisuješ ček na 10.000 evra uz opravdanje da to nije ništa i ne želiš da čuješ negodovanje. Pri izlazu iz kuće tiho promrljaviš "I told you" i odlaziš. Sedaš u mercedes prezadovoljan i prepun sebe jer si im konačno pokazao da si uspeo iako nisu verovali u tebe.

Kada tvoja vizija budućnosti prodje, shvatiš da si još uvek pišljivi sedamnaestogodišnjak koji živi sa mamom i tatom i prima dzeparac od 700 din nedeljno. Zatim shvataš da su ti nešto prigovorili i da je od tada prošao bar minut, pa je kasno da tvoja bude poslednja. Kada se sve smiri, dolaziš do njih kao mala maca i tražiš bar još 200, nadajući se da ćeš ih sačuvati za onaj tvoj samostalan život.