-Kume, nikako da te pitam... kako si ti osvojio Maju da ovako trči za tobom? Pazi, ja stvarno vodim računa, pazim na ishranu da ne dobijem koji kilogram, vežbam tri puta nedeljno, kupujem garderobu isključivo u Italiji, pa opet ne valjam ovoj mojoj. Uvek mi nađe neku zamerku. A vidi ti... jedeš podvarak, po ceo dan sediš u letnjikovcu i ljuštiš pivo. Nosiš vojni prsluk i Adidas trenerku, hodaš bos, prljave ti noge, ne briješ se, ne češljaš... za antirid kremu nisi ni čuo, a Maja je mnogo lepa žena, školovana, a tebe trpi... mislim da me razumeš, nemoj da ispadne da vređam...
-Kumašine, za mene su sve to komplimenti. To ti je sve na naučnoj bazi. To što ti čitaš u onim kurvanjskim časopisima uzmi i turi u dupe, da prostiš. Žensko vidi da se trudiš, pa 'oće da vidi dokle moš da izdržiš, nego blago meni, pare od teretane na dozvolu za pecanje, ovo za garderobu u štapove i opremu. Na sebi jedino uvek moraš imati gaće, zbog državnih organa ako me razumeš, a ovo ostalo ako nađeš u kući... e, onda će ona morati da juri malo oko tebe i sve će doći na svoje mesto. Mada, jebeš ti pločice, ako slavina ne valja, i to zaboravih, isto ako me razumeš..

Selo nadomak Beograda. Subota. Sporo, dosadno popodne. Veterinarska stanica, nekoliko dokonih lokalaca igra karte sa veterinarom, inače teškim spadalom. Ulazi seljak, zadihan:
- Kumim te, doktore, hitno je, sad mi se guda oprasila, trebaš odma' da mi pregledaš prasiće, da im udariš pečat, da ne čekam ponedeljak, imadem već kupce, broje šuške na ruke... -
- Dobro, Milojko, dobro, polako... slušaj 'vako, treba ti potvrda o poreklu roditelja, vlasnički list za prasicu i moji raniji pregledi, fotokopija tvoje lične karte i (pazi sad) potvrda da nisi osuđivan! Ajd' brzo, pa te čekam! -
Izlete ovaj brzinom vetra, a društvo koje pika tablića vrti glavama i smeška se šeretski:
- Jao doktore, doktore, ccc...! -
Nakon pola sata Milojko uleće još zadihaniji sa svežnjom papira u rukama i besni:
- Vidi doktore, sve sam ti nabavio, i vlasnički lis', i ličnu kartu, i onaj karton od gude, al' mi opštinu zatvoriše pred nosom, majku im jebem, nemam potvrdu da sam neosuđivan...! -
Opšti smeh u čekaonici...

Zeleni Venac ,pola pet popodne i tolika gužva,da i ako novcanik staviš u gaće,velika je verovatnoća da ces ostati bez njega.Zajebao si se i zastao pored kutije na kojoj ciga prodaje neka plastična kineska govna i baterije...
"Bato, 'oćes da kupis nešto,evo vidi šta sve ima ,a jeftino"
"Ma,neću samo gledam"
"Ajde bato,moram i ja decu da na'ranim,nema se ,beda i sirotinja..."
"Hvala ,ali zaista mi nista ne treba"!
"Ajde bato, ljubim ti kurac,da mi deca ne budu gladna..."
"More....djavo te odneo,taj mi taj paket baterija na kojima pise Sonqshi,pa nek ide život"!
"'Fala bato, 'fala,živ bio sto godina i sreće uvek imao..."

...i tako dok ciga nastavlja da sere i da te hvali,izlaziš iz podzemnog prolaza i bacaš te baterije u prvu kantu,iz koje ce ih neko ciganče izvaditi čim malo zamakneš i spremiti za sledeću žrtvu!

3:47 am
Drugi orgazam je upravo protresao Krešimirovo telo i on pokušava da fokusira pogled na 10 000 evra vrednom lusteru u predsedničkom apartmanu hotela Hyatt i normalizuje ubrzano disanje. Šarliz Teron, koju je Krešimir upoznao pre nekoliko sati u KST-u, još uvek drhti od sladostrašća. Desnom rukom mu prolazi kroz kosu i polako stavlja glavu na njegove maljave grudi.

ŠT: Znaš, mnogo mi je lepo bilo.
K: I meni. Ni u snu nisam mogao da pretpostavim da ću upoznati nekad tako lepu devojku. Divna si.
ŠT: Hoćeš sa mnom u Johanesburg sutra, trebalo bi da posetim bolesnu baku. Mislim, sad kad smo zajedno, mogli bismo polako da pravimo neke planove za budućnost, vreme je...
K: Zajedno??? Kako to misliš? Upoznali smo se pre nekoliko sati, zar ne misliš da bi trebalo neko vreme da prođe pa tek onda da vidimo ko smo i šta smo? Uostalom, meni je pasoš istekao, zadnji put sam preko grane išao u Segedin po salamu 2003. a i imam neki fubdal sa ortacima popodne, tako da neki drugi put.
ŠT: Ma nemoj ništa da brineš, ja ću sve da ti sredim za nekoliko dana. Sutra idem, pa ću doći sledeće nedelje, povešću i roditelje, baš mislim da bi želeli da te upoznaju.
K: Roditelji???? Čekaj, bre, je l me zezaš? Mene su očevi bivših devojaka mrzeli k'o zlu paru. Ja imam fobiju od roditelja, zajebi to. Što lepo ne uživamo u trenutku, vidimo se kad dođeš, jedemo ove Jaffa napolitanke, jebemo se, pa šta nam bog da.
ŠT: I volela bih da deci damo neka egzotična imena, recimo Ulanbator za dečaka i Ndžamena za devojčicu. To su mi omiljeni gradovi inače.
K: Kakva, bre deca, si ti normalna??? E, slušaj, ja sad moram da palim, imam ispit za 7 dana, a pipnuo nisam. Javljam ti se sutra, majke mi.

Dok navlači bokserice sa Sunđer Bobom na dupetu, Krešimir čvrsto donosi odluku: Od sad ne jebem holivudske pičke. Ni u SNU.

-Draga, ćao. Kako si? Nedostaješ mi... Jesi mi i dalje verna?
-Dragi... Priznaću ti... Silovao me je komšija, odvratni matori debil! I to pet puta do sada već! Fuj, gadi mi se!
- Ali dušo, živiš u Zanzibaru, u plemenu. Tamo i nemaš komšija, kamoli zgrada, najdeblji od njih ima trinaest kila.
-Ma bre znaaam. Kidnapovao me je neki čoban i odveo na Havaje, tamo me svaki dan siluje budala, ali se ne brini, sve će biti dobro, planira da me vrati. Nego, kako je tebi na Severnom polu?

Kupio na limundu slike akademskih slikara za po 10 evra i prodajem po 20, Po meni fer cena

- Druže imam slike akademskih slikara po 20 evra
- Kako tako jeftine?
- Ma ništa ti nemoj da brineš nego reci ti meni jel te zanima?
- To mi je nešto sumnjivo, jesi nosio u galeriju da ti procene to?
- Ja sam bre slikar , kakva galerija tamo su lopovi nema slike ispod 200 evra slušaj šta ti ja kažem
- Neozbiljan si, ako nešto vredi 200 a ti prodaješ za 20 onda si ko Del Boj
- Kakav bre Del Boj?
- Pa samo on prodaje Rolex za 20 funti
- Ma nije ovo rolex i ne seri više sa Del Bojom, svaka slika je potpisana i ja ti garantujem da je sve u redu
- Onda su ukradene
- Ma nisu ukradene nego ljudi kad im riknu matorci prodaju to u bescenje jer ne znaju koliko vredi a ja nemam vremena da se smaram da svaku sliku prodajem po 200 nego prodajem po 20 ugradim se 10 a ima toga lom mogu da ti nabavim po 3 slike nedeljno ako te zanima
- Ne znam videću, razmisliću pa ti se javljam
- OK

Završila je prve četri godine osnovne škole u selu, a onda peti razred upisala u najbližem mestu, Blacu. Nakon toga, seli se u Kruševac, gde pohađa srednju Ekonomsku školu, iz koje se vraća nazad, kući, kao stasala devojka. Njeni su joj već našli pogodnu priliku, momka, čiji su roditelji živeli u susednom seocetu, pa se odselili u Beč pre četvrt veka. Vredan radnik, vozi "bagere i mašine", i ima "puno para". Doćiće za leto, na "gledanje".

Nedelja popodne, upekla zvezda joj je narumenisala lice, a šućmurasto braon oči presijavaju se u zelenu nijansu na suncu. Grupica seoskih lola ispija pivo ispred prodavnice, i uočava njenu lepršavu haljinicu.

- 'De si ti nama sele pošla? Vid' al si stasala, sad ćemo se pobijemo ko će te ženi.

- More, marš, videćete vi kad dođe sad Milanko iz Austrije, on je deset puta bolji frajer od svih vas. Čik tad da vidim da mi virite pod suknju.

- Ma 'ajde sele, vratićeš se ti nama kad shvatiš da ovde rađa najbolji kukuruz.

-Druže, hoćeš mi srediti neki poslić ono, preko veze?

-Rekao sam ti, videću od nedelje, kad se budem čuo sa tim ortakom, od njega zavisi, ja ću probati...

-Važi brate, nema problema, samo nemoj da zaboraviš. Evo, ako treba-podsetiću te ja sutra odmah ujutru da ga zvrcneš, znaš kakva mi je frka, treba mi kinta, a nema posla nigde, jezivo...

-Nemoj me podsećati sutra, možeš mi se javiti od nedelje, rekao sam ti-neću se čuti sa njim danas, subota popodne je, ne nameravam da cimam čoveka, ali ti javim u utorak-sredu.

-OK, mogu ja tebe da podsetim i sutra, i u ponedeljak ako treba, samo vidi da mi središ, nemoj da zaboraviš. Frka je, dužan sam kintu nekom zelenašu, moram mu vratiti, a nemam, vidi da mi središ...

-Ooo, dosado jedna! Rekao sam ti da ću ti javiti! Šta si, bre, navalio k'o ciga na kontejner jebote?!

A: ... I to je to. Ima li primedbi?
B: Slušaj, kolega, a da lepo promenimo boju slova iz crvene u belu? I daltonista zna da se crna i crvena slažu k'o Pele i Maradona, oslepeće ljudi dok pročitaju.
C: Ja se nudim da uslikam fotke, sjuriću se jedno popodne do Kališa, nije frka...
A: Neće biti potrebe za tim, pošto ću ja da isfotkam. Ti samo ćuti i pusti mene da rukovodim. A što se tvog predloga za boju slova tiče, ide na glasanje. Maco, Jaco i Caco, jeste li za to da slova ostanu crvena?
Fufe: :sve tri horski: Hihihi daaa...
A: Tri naprema dva. Odlučeno je! :zadovoljno trlja ruke diveći se sopstvenom egu:
B: Pa, kolega, srećno vam bilo - nas dvojica vas napuštamo. :''koji gad od čo'eka'':
A: Šta da vam kažem, ljudovi? Ja sam bio otvoren za demokratiju i ideje, ali ako tako želite, ne mogu vas sprečiti... :''koje pijavice, 'oće 'leba bez motike'':

Svež RL primer:
Jedan sat popodne, po rasporedu slobodan dan na faksu. U sobu bez kucanja ulazi mali burazer i uzbuđeno-paničnom drekom me obaveštava da je došao pop da osvešta vodicu. Gasim maksimalno pojačane zvučnike, pauziram Točka u trenutku kad samo što nije ušao u harem, i silazim dole.
-Dobar dan. - Bog ti pomogao.
Pop kreće sa pevanjem, a paralelno sa njim i čuveni nagon za smejanjem kada je to zabranjeno (nije prošao još ni jedan minut ćutanja ili osveštavanje vodice, a da me je taj osećaj izneverio). Pop se moli za zdravlje ukućana, a ja da završi što pre, grizeći obraze iznutra i frenetično priljubljujući donju i gornju usnu.
U jednom trenutku, gledam oko sebe. Baba se krsti više nego i sam pop, dok ga burazer i keva samo oponašaju. I tada, THE moment. Pogled mi pada na ćaleta, koji radi isto što i ja, samo neuspešno... A sa prizorom ćaleta koji se grči ne bi li mu smeh ostao nečujan, u vodu je konačno pao i sav moj trud i zalaganje. Srećom, pop je baš tada bacio poslednje "amin", pa sam se žurno udaljio.

Više nikada to nismo pominjali.

-Ej, gde nam je Mare danas?

-Ma, ne pitaj, indisponiran je, neće iz kuće da izlazi, juče ga izbaci Barsa za 254000, prime gol u 93. minutu.

-Au sranje, kakve je on kurate sreće, da se za 3+ u'vati, i to bi se 0:0 završilo...

------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, jesi čuo šta se desilo Zokiju sinoć?

-Jok, šta?

-Upali on i Lemi na neku kućnu žurku i tamo ga startuje neka riba, kaže-boli glava kakva je. Odu oni u neku sobu, tamo se na'vataju, krenu da se skidaju, kad ono-u sobu uleću neka dva lika, ne mož' sunca od njih videti i ubijaju Boga u njemu... Ispostavilo se da je to riba onog Miće Mraka, dilera iz kraja, a ovo su bili neki njegovi lešinari. Zoki je u urgentnom, mogli bismo ga obići popodne.

-Koji baksuz čo'ek, neverovatno... Pa taj da se uhvati za 3+, 0:0 bi se završilo, i to sa promašenim penalima na obe strane...

Definicija napisana za Mizantrophy.

Gde si Sale.
OOOO, zdravo Zoke, kakav si.
Evo nije lose, sta ima kod tebe?
Nista, evo krenuo na basket, imam sad novu ekipu, jedan mali igra za Vosu i stariji jedan rukometas, igrao za Sintelon i Jugohemiju.
Lepo, jel radis negde brate?
E, radim, mesam neke kokakole na telepu, donesu 2 dzaka mrtvacka glava na njima, to pomesam sa 500 litara vode, dodam CO2 i do sutra u podne je to na rafovima.
Nego, krljam brate trice, pre neki dan sam brojao, imao sam petnajst od sedamnajst, vostili smo neke klince iz Partizanovog podmlatka.
Poceo ovaj jedan sto igra sa nama nesto da brlja, krnu mu rukometas vaspitnu, mrzim te pickice sto se prenemazu.
Ma da, znam kako je.
E, jesi gledao pre neki dan na Mancesterovom kanalu, sedi Rio ferdinand iza njega dva neka djeta skakucu kao ping pong loptice.
Kako skakucu?
Ma kao ping pong loptice, istrosi se njima genetika brate, znas, on pretrci dvaput nedeljno 11km sa promenama tempa.
I onda?
Pa nista, onda dobiju tu decu brate, razumes, slaba genetika, skakucu u mestu i cerekaju se.

-Uf, ovo je bilo dobro!
-Aha... (Navlači pantalone) E, mora da idem sad kući, da me ne provali žena.
-Dobro, a ono što si obećao, kad ćeš. Ne mogu više ovako po motelima.
-Ma brakorazvodna parnica je već pokrenuta, strpi se malo, ne mogu odmah.
-Joj jedva čekam da idemo zajedno na letovanje.
-Da, naravno, aj ljubim te, vidimo se uskoro. Cmok. Ostavio sam ti kintu za taksi.

Nekoliko dana kasnije.
-Halo, mala, kako si? E, imam slobodan dan danas popodne, hoćeš da se vidimo?
-Neću! Obećao si mi da ćeš ostaviti onu kučku, a juče sam te videla u restoranu sa njom! I šta je to sad, kakvo novo letovanje planiraš sa porodicom? Misliš da ne znam.
-Ma neee mala, nije to ništa, morao sam, znaš kakva je ona? Ne brini za letovanje, ispaliću ih, to samo zbog sudije da ne posumnja.
-Ne verujem ti ništa. Samo me koristiš.
-Ne bre mačkice, pa znaš da samo tebe volim.
-A jel stvarno?
-Pa naravno. Znaš valjda koliko te volim?
-Ajde, nalazimo se gde i uvek. Ali da znaš, ovo je poslednji put ako nastaviš po istom.
-Znam lutko, opusti se.
(Seks)
-Uf, ovo je bilo dobro.
-Aha... E, moram da palim, imam neke obaveze večeras...

NALOZITI VATRU

Zena: Nalozi vatru, hladno mi je!
Muskarac ustaje posle sto puta ponovljene recenice, samo da skine zenu sa kurca i krece NA POSAO (vreme trajanja od zahteva za izvrsenje POSLA do pripreme za POSAO oko sat vremena). Muskarac potom uz neko nerazumno mumlanje obuva RADNICKU OBUCU, otvara vrata i brzinom vrednog puza krece na zadatak ( vreme trajanja 10-15 min). Izlazi napolje, nasece drva uvek dovoljno samo za pola dana ( vreme trajanja oko 10 minuta ). Ulazi u kucu. Tragovi Sizifovog POSLA nemilosrdno zvere u Zenu. Kuku, kad ga je samo pitala. Baca one cepanice, lozi vatru, nalozi i ode ( vreme trajanja 15 min ). Od ovog trenutka, vatra postaje zenina briga jer je on odradio najtezi deo posla.

Zena: Aj molim te peglam, javi se na taj telefon.
Muskarac: Javi se ti, ja sam nalozio vatru!

Zena: Kuvam ovaj rucak, ne smem da ostavim da ne zagori, prosetaj kuce.
Muskarac: Ne mogu ja, umoran sam- cepo sam drva.

Zena: Vidi gde su deca, treba da rasirim ovaj ves dok duva vetar da se osusi sto pre da bi stavila drugi.
Muskarac: Jebote, nalozio sam vatru.

Zena: Aj molim te da mi pomognes da dignem ovu kutiju od 50 kila na tavan.
Muskarac: Jes ti normalna, vidi sta sam drva uneo i jos sam ti nalozio vatru!

Zena: Aj ubaci neko drvo da se ne ugasi vatra.
Muskarac: Auuuu al si bezobrazna, em sam ti nalozio vatru da ti ne bude hladno, em sada jos i da vodim racuna o njoj.

Malo objasnjenje za muskarce:
Mislite da su zenski poslovi laki i komentarisete ih sa: "Ma sta si ti uradila, kao oprala si sudove a vidi, puna sudopera prljavih", i to kazete zato sto ne vidite rezultate njenog rada. Ali, BAS ZATO su oni teski. Zena ujutru spremi dorucak, namesti krevet, opere sudove. Popodne kad se vrati sa POSLA, spremi rucak, opere sudove. Uvece, spremi veceru, opere sudove, razmesti krevet.
Sutradan: Jutro- namesti krevet, spremi dorucak, opere sudove. Popodne posle POSLA: spremi rucak, opere sudove. Uvece: spremi veceru, opere sudove, razmesti krevet.
SUDOVI se peru tri puta na dan, obrok se sprema tri puta na dan, krevet se namesti dva puta na dan. Za godinu dana zena spremi 1095 obroka, 1095 puta opere gomilu sudova, 730 puta namesti krevet.... da ne pricam o pranju, peglanju, brisanju....
Pa ti MUSKARCINO moja, vidi sta je SIZIFOV POSAO!

Izletište, već je kasno popodne, desilo se da su svi ostali izletnici otišli i vlada takva tišina da je jasno da ste pored vatre ostali sami. Sada je vreme da se otvori srce i zapeva ono što slušamo kad smo sami, ono što otkriva našu slabu, osetljivu stranu.

Uzima duži gutljaj piva, dublje se zavaljuje na naslon te klupe pod lipom, samo što nije digao noge na sto, gde su preživeli ćevapi. Spušta flašu pored levog rebra, da ohladi ugrejano srce i počinje da peva:
- Voleo je ženu svog života...
Slušač Đorđa Balaševića preko puta, uredno sedeći kao na času razrednog starešine preuzima:
- uzo bi je smo da je znao, voleš jednom u životu, sad bogatu il sir
- Stavite mu ruku preko usta!... Kako ono ide dalje?...voleo je ženu svog života.. svog života...(uzo bi je samo da je znao)...ženu svog života...
.
.
.
Voleo je ženu svog života...
.
.
.
.
.
.
...ženu svog života....
.
.
.
daj mi telefon...jel ti radi net?.....
.
.
(evo ga ..bem ti Balaševića i Vasu Ladačkog) SADA TUGU SVOJU VEŠTO SKRIVA

Ortaci iz kraja: Desi Peđa, aj sedi s nama popij nešto.
Peđa (sportista): Ej ćao. Evo stižem. (obraća se svojoj extra ribi) Maco, svrati ti posle frizera, pedikira i manikira, do Svarovskog da vidiš burme. Idem da se vidim sa ortacima iz kraja. (seda sa drugarima u kafić)
Neko od ortaka: Šta ima brate? Ne viđamo te u kraju.
Peđa: Selimo se. Kupili smo vilu na Dedinju, sad je sređujemo. Znaš kako je kad uđu majstori. Ne možeš da ih isteraš. I tako treniram. Šta vi radite?
Neko od ortaka: Ma ništa brate, totalna bleja. Pijemo pivo, zajebavamo se. Idemo popodne na basket, oćeš s nama?
Peđa: Rado, brate. Ali ne mogu. Imam trening. Posle toga idem sa ženom da joj kupim neki auto. Smorila me, samo je vozikam po prodavnicama. Nek ide sama. (konobaru) Daćeš meni jednu koka kolu i daj momcima po pivo. Na moj račun.

Test je u ponedeljak, danas je petak.

PETAK
*popodne - izlazim iz škole i razmišljam: ''čim ručam vežbam matu!''
*posle ručka - ''samo da pogledam šta ima novo na netu...''
*uveče - vadim novčanik iz školske torbe i setim se ''ajoooj, zaboravila sam na matematiku! a moram da se spremam za grad, pa ne mogu sad... Neka, sutra ću. Imam ceo viiikeend...''

SUBOTA
*podne - budim se i odmah mi sine kroz glavu: ''treba da učiiim... Ah, šta ću, moram... Samo da proverim šta ima na vukajliji.''
*20.30h - ''silazim sa kompa'', u nameri da odem do WC-a, i bacim pogled na sat: ''au, pa već je pola devet! moram da se spremam za grad!''

NEDELJA
*doručak - ''e, mogla bih već jednom da provežbam matematiku...'' nisam stigla ni da završim misao, kad ono - zvoni telefon! posle tri sekunde čuješ: ''eeeeeee, pa gde si ti, aj na kafu...''
*malo pre ponoći - ''ah, što sam umorna!'', razmišljam vraćajući se iz šetnje.. Krećem ka krevetu i primećujem svesku iz matematike na stolu. ''aj, sutra pre škole ću otvoriti samo malo da se podsetim formula...''

PONEDELJAK
*07.00h - zaglavim u kupatilu do pola 8 i onda se setim testa...

Ma, ako nisam do sada vežbala...

- Jesi bio kod Đoleta u poseti juče?
- Jesam.
- Kako je? Je l' mrda?
- Pa osvestio se. Ono, prepoznao nas je. Dobro je.
- Stani, nije mi jasno, šta mu se to dogodilo? Otkud toliko da ga oleše panduri od batina?
- A jebiga. Našao se na pogrešnoj strani kurca. Tako to ide nekad u životu.
- Pa dobro šta je bilo? Čuo sam da si bio tu.
- Ma nevera. Sedimo mi na klupici popodne i on izvadio ličnu kartu da nam pokaže sliku, kao kakav je šmekar na slici. Znaš da se uvek nešto pali da je lep i to. I sad svi mi uzimali da je vidimo i da se smejemo zbog slike, jer nema šanse da on ispadne normalno. Uzeo i Drale da vidi, izvadio hemijsku i nacrtao kurčinu po sred lične karte, zatvorio i vratio mu.
- Ne seri. I nije video ovaj da mu je nacrtao?
- Ne. Mi se smejali još malo tu i onda svako svojoj kući. Uveče se našli opet kod Draleta kući, Đole, Sale i ja. Seli, taman smotali, kad ono ruše panduri vrata, uskaču unutra, urlaju, ma Hejsel odjednom.
- Što su upali?
- Drale konj, im'o neku poternicu. I izvedu nas napolje, ispred kuće, poređaju nas na trotoaru jednog do drugog, samo su Draleta izdvojili i šamaraju ga pored džipa.
- Au matori, koja scena.
- Surovo. I tu mene pita pandur je l' imam ličnu kartu, ja rek'o maloletan sam i on naravno, odmah šamarčinu jer mislim ono, očigledno je da nisam maloletan. Tu me šamarali, šutnuli koji put, drali se nešto i tako ta sranja. Koče i jedna patrolna kola tu, mene ubacili u auto i ja sad gledam dalje šta se dešava.
- Smor.
- A jebiga. Šta da radim. Ćuti i trpi. Nema druge. Tada pita pandur Saleta je l' ima ličnu kartu, je l' privođen, osuđivan i to. On kaže da nije, ali da nema ličnu kartu kod sebe, jer je juče izgubio. I tu oni i njega počnu da šamarju, cimaju, viču na njega, sve ono standardno. Dovukli i njega do kola, poseli ga pored mene i došli do Đoleta. On onako stoji nasmejan, nije ništa kriv, ima ličnu kartu, bole ga brige. Vadi ličnu, daje je panduru, smeši se, ma onako laganini sve.
- Pa kako je onda on dobio tolike batine jebem mu mater?
- Ti se baš ne sećaš početka ove moje priče. Otvorio pandur ličnu kartu da pogleda i odjednom boju promenio. Vraća mu nazad, ovaj se i dalje smeši kad ga pandur samo odjednom upita: "Je li dečko. A kakav ti je ovo kurac u ličnoj karti?". Đole pretrn'o. Ja sam se tek onda setio da mu je Drale još popodne nacrtao kurčinu po sred lične karte.
- A joj.
- Ma idi. Još kaže kolegi: "Kolega, ovaj šmekar nacrt'o kurac u ličnoj karti kada nam pokaže, da ispadne kao mangup, jer je policiji pokaz'o kurac."
- U krv ti jebem, baš pogrešna strana kurca, lepo kažeš.
- U-SRA-LI GA.