-Matori, šta ti to?
-Pauk na kompresovani vazduh.
-Jel Apatinska pivara promenila brend, pa im sad zaštitno lice pauk?! 'Esam ti dao pare da mi kupiš pivo, a ne to sranje?
-Ali viiidi gaaaa... (pritiska pumpicu i pauk skače)
-I pizda mu materina... daj meni malo...

Žali mi se Mira kako ne može da nađe dečka. Jadna ona niko je neće! A Mira prepička! Međutim, godine prolaze a one papuče koje je namenila svojoj jačoj polovini niko ne obuva! Stan pun cveća od kojekavih pičkopaćeničkih udvarača... tolko cveća nisam videla ni na Titovoj sarani! Romantika na sve strane al' ovaj kriv, ovaj ćelav, ovaj nizak, onaj previsok, onom mater živa...
Spuštanje kriterijuma ne dolazi u obzir, taman posla, pa to bi bilo kao da se posrala na ceo svoj životni vek, trud i rad od vrtića do sad! Stav prema muškarcima je isti il' će biti kako ona hoće a ako bude kako ona hoće onda to nije muško... mora biti kako ona hoće al' da ona neće to što hoće nego da on zna šta ona neće a šta hoće i kad hoće da neće!
Tebi ne treba muž nego psihijatar!

- Ali profesorka, nisam ja.
- Jesam li te ja pitala nesto? Pitala sam te kada i kako i zasto se odigrala "Bostonska cajanka"
- Ali profesorka nisam ja, Majke mi!
- Znaci ja sam kriva, jer to pokusavas da kazes?
- *jebem ti sve sto mogu u medjuvremenu, mada, sebi u bradu, (ali zivotinje su to cudnovate, profesori)*
- Sta to pricas? Hoces da ti sada upisem jedinicu u dnevnik?
- Pa sto sad tako profesorka? Pa NISAM JA KAD VAM KAZEM!!!
- A, tako hoces... Nista, idi prosetaj se do direktora, kazi ja sam te poslala...

-"Миливоје, нешто се десило с телевизором данас, почео да зуји, онда му само поплавела слика и нест'о тон. Да зовемо мајстора?"
-"Ма какав мајстор, та нова срања праве тако да трају док им не истекне гаранција. Сад можеш да се сликаш са њим".
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

-"'де си бре Миливоје јеболитепас! Долази ми мајка данас, треба неко кућу да усиса! Узми тај усисивач тамо и почни! 'ајмооооооо Миливојееееее!"
-"Јебемлититруње, жентурачо, па је л' цркло говно пре пешес дана? Јес' да је Слободин, ал' што би рекла Генерација, знај да знај, свему дође крај. Сад можеш да се сликаш са њим. Ил' да га користимо као минобацач".
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬

-"Миливоје, 'ајде сликај ми ово, једном се удаје ћерка јединица!"
-"Јебем ти удају такву, не удаје се она него се жени, видиш да овај има у плану да се призети... Дај тај фотоапарат...:кврц:... Е курац, црк''о! Сад можеш да се сликаш са њим!"

A: Imaš li možda koju hiljadu, vraćam kroz par dana...
B: Ma veruj mi, da sad umreš cveće ne bih mogao da kupim!

Kraj školske godine. Kod mene tri keca (matematika, fizika i hemija) u dnevniku, naravno sva tri kroz cijelu godinu mog nerada i nezalaganja strpljivo sazidana i skuckana na temeljima veličine Rusije. 'Nači nema dalje! Jedina okolnost koja mi može pomoći je to što mi je razredna hemičarka, pa reko' smilovaće se...
Petak popodne, još samo sedam dana do kraja školske godine. Ćale kasni sa posla, a majka brižljivo gleda na sat, i miješa pasulj da ne zagori, i mrmlja, više sebi u bradu:
- što 'vo zaboga nema Gojka sa posla?
Kad odjednom, kućna vrata se otvoriše, i ubrzo zatvoriše sa treskom koji zadrma prozor u dnevnoj sobi.
-Šta je crni Gojko, sve polomi, pa đe si ti do sad, ručak ti se oladi? - zavapi majka
-U guzici, eto đe sam! Evo me iz škole, zvala me razredna! Đe je onaj mali?!
A onda, spazivši me u uglu kako ležim i gledam TV, pogladi svojim velikim radničkim rukama crne guste brkove i okrugle rumene obraze, pa onako, s obje ruke pređe preko proćelavog sjajnog čela na kome su svjetlucale male kapljice znoja. Fiksira pogled na moje oči tako, da osjetih, kako se, ne kauč, nego cijela opština izmače ispod mene. A onda lupi s obje one velike ručerde od sto, pa onako, držeći se čvrsto za njegovu ivicu silovito dreknu:
-Kako je u školi sto ti škola jebem?!
-O..o..oo..nn..aako.
-Šta onako jebem li ti sunce žareno!!!
-Nn..n..išta.
-Šta ništa đubre jedno neradničko, ti ćeš mene da sramotiš po školi!!!
A ja zin'o, nema slova da mi pređe preko zuba. Samo gledam kako da skratim ugao i da šmugnem preko vrata. Al' ne lezi vraže, onako iskolačenih očiju, fiksiranih na mene, ćale spazi kako se, držeći se leđima ivice zida spremam za kukavičku odstupnicu. U jednoj maloj sekundi debeli kožni vojnički remen, prepravljen na kaiš, iz njegovih pantalona se nađe u njegovoj snažnoj desnici i krenu prema meni, držeći ljevicom pojas od pantalona da mu bez kaiša ne spadnu.
-Nemoj Gojko,popraviće - zavapi majka
Ja krenuh zadnjim trzajem ka izlaznim vratima, ćale se zaleti za mnom, ali pustivši pantalone u magnovenju, one malo spadoše, on se spetlja, zape nogama za stolicu i pade koliko je dug i širok. Međutim, na moju nesreću, uspio je da me uhvati za nogavicu i 'ulovi' u zadnjem momentu. Ne puštajući remen - kaiš iz desnice a moju nogavicu iz ljevice, poče da se nespretno pridiže i zadihano prosikta:
-E sad ću da ti jebem mater!!!

Ostalo je istorija... Eh da, ćale mi sredio dvicu iz hemije.

- Светланооооо, оооо Светланоооооо !!!

- Шта се дереш стоко ?

- Немој ти мени стоко да не дођем сад да ти набијем ту тастатуру у дупе. Јел сам те женио да ме храниш или да гузиш овчице, пизда ли ти материна ? Шта има да се једе ?

- Муда Маријанова. Купила сам јајца малопре од Гордану, ћу направим пржено и ћу ти надробим салату од парадајз.

- Да су муда свињска па да размислим, а за тог Маријана ће попричамо после. Тај гомна си ти једи, ја ћу потпалим скару, остала цревца од прекјуче. А после ћу тебе опалим с кару, шчула ?

- Једи говна.

- Daj mi Bože neku šifru, ne mogu više ovako! Molim te!
- Kaži sine, šta te muči? Stislo?
- Stislo Bože, stislo..
- Ne sekiraj se sine, videćeš - jednog dana ćeš se svemu smejati, biće sve u redu. Na tebi je da veruješ. Nego - hoćeš PANZER da daš sebi oduška?
- PANZER! Tenk, je l tako?
- Tako je.
- Hoću! Hoću tenk! I napuni ga molim te nekim važnim taocima i daj da može da puca kolko oćeš! Može?
- Može sine, evo (pada tenk sa neba, u njemu vezani Bil Gates, Monica Belucci i Koštunica).
- Hvala ti Bože! HVALA!
- Evo ti i dozvola, a ako te zaustave viči da ti dam šifru za zatvor. I nemoj da pucaš po civilima!
- Neću Bože, samo da nanesem materijalnu štetu kapitalističkim institucijama koje su mi nanele bol.
- Samo se ti izduvaj, gledam ja šta oni rade. Provozaj se i po regionu slobodno. Nemoj po crkvama, sinagogama i džamijama, i nemoj pijan za upravljač!

Kraj meča na US Openu. Đovak i Marej prilaze mreži da se pozdrave.

Đovak: Good match Andy.
Marej: Yeah. Ow Đovak.
Đovak: Yes?
Marej: I got message for posterdžije on Vukajilja.
Đovak: What message? I'll tell them.
Marej: Ko je sada konobar motherfuckers!

Друштво носи бабин орман од ораховине на пети спрат. Неша упорно тврди да неће моћи да прођу кривину између четвртог и петог спрата, али га остали надгласају. Окилаве се до четвртог, са више пауза за одмор. Онда стигну до те кривине, обрћу га, изгребу, огуле, и коначно заглаве – ни макац даље. Ако га испусте, поломиће га, леђа му леже на гелендеру.
Стоје тако у месту, не могу ни напред, ни назад. Снага на измаку, ноге се тресу, руке попуцале. Свако даје упутства, деру се:
'Спусти бре, тај крај'
'Иди лево'
'Вуци назад'
'Горе, горе'
'Не тако, идиоте, враћај'.
Онда закратко наступи тајац и зачује се Нешин глас: 'И, ШТА САД!?'
'Море, марш и ти и то твоје 'и шта сад'.

- Gazda, ovaj, na nogama smo od pet a sad je šest sati al posle podne ako me razumeš, nismo ni doručkovali, oće da popadamo ko snoplje, majku mu, do sad je ručao i ko je ovce pogubio u planini...

- Kad malo bolje razmislim za čuvanje ovaca i jeste! Svi komplet! Lebac ga jebo lepite šesnes kvadrata pločica letni dan do podne! Nema ništa od jela dok se posao ne završi, i onako je prošlo vreme doručka, bole vas kurac...

Toliko se olešio da policija nije imala nikakvih problema da ga identifikuje. Izgleda isto ko' u ličnoj karti.

- Uđi u ovu pičku tebra, da joj vidim slike !