Nisam tvoj prijatelj/prijateljica da bih delio/delila informacije iz svog života sa tobom.
-E pozdrav druže, šta ima kod tebe?
-Evo nema ništa posebno.
-Čujem da si našao devojku sebi?
-Pa da, malo sam se posvetio devojkama posle završenog faksa.
-A i faks si završio?!
Na crtici treba da stoji cena nečega. Inače, taj izraz koriste prevrtljivi prodavci, koji se u nekim slučajevima nazivaju i kumovi, prijatelji itd, kako bi ispali fini, ne želeći da vam naplate. Ali, prvi deo rečenice ipak govori da je on dao do znanja poštenom kupcu koliko, zapravo, treba da da para.
Prodavac: Evo, kume, spremljene daske. Sve sređeno, samo teraj.
Kupac: Fala, kume, pravi si. Koliko sam dužan?
Prodavac: Ništa, kume, za tebe. Ti si moj...
Kupac: A ne ne, ne može tako. Reci kol'ko treba!
Prodavac: Ma beži, ne treba ništa. Inače je 50e, ali za tebe niš'!
Kupac: Evo, kume, 60e, zato što si mi tako dobar.
Prodavac: Hvala, nisi trebao.
Rečenica kojom se sve sumnje potvrđuju. Koristi se pri otkrivanju tajni koje se ne bi trebale otkriti. Izraz se koristi za ograđivanje od krivice.
- Jesi li ti razbio Kaletu šoferku!? Jesi pičko, priznaj..
- Ništa ti nisam rekao..
- Znao sam
Jedan od načina da odgovorite na pitanje "Šta radiš?"
-Šta radiš?
-Evo, pomažem onima koji ništa ne rade...
-Nemoj da zabušavaš...
Jedina situacija u kojoj smo srećni što ovo čujemo je nakon završetka još jednog školskog dana.
1: E, htedoh ti reći...
2: El te neko nešto pitao???
1: Ne, čak ni geografičarka, zamisli!
2: ?!?
Rečenica koju glas razuma, obično penzioner, upućuje omladincu sa željom da ga prekori zbog nečeg učinjenog, naglašavajući da bi u njegovo vreme takav čin bio okarakterisan kao duboko neetički.
Obraća mu se u množini, jer uz njega želi da osudi i celu generaciju grešnika.
Unuk (tinejdžer): „Jebote al mi baguje ovaj mobilni! Saću ga bacim, pa će mi ćale uzeti neki bolji!“
Deda (penzioner): „Eeeee, ništa vam nije sveto! U moje vreme, da mi otac kupi mobilni, a ja da ga bacim...To nije moglo tako!“
Unuk: „Deda, mojne njaške, u tvoje vreme nije ni bilo mobilnih!“
Deda: „Ono vala jes, majku mu...Nego sine, deder zovni Leposavu, izgleda da sam se opet usro.“
Bilo je to vreme groznih sankcija i nestašice svega na šta smo navikli.
U tom periodu sam se često vozikala autobusima. Dojadili su mi.
Počela sam da stopiram. Prvo sa drugaricom sa posla, kasnije sama. Ne uvek, samo kad mi pukne film.
Tog dana mi ništa nije išlo od ruke. Sve što je moglo da ide nizbrdo se kotrljalo i vuklo i mene.
Stala sam podalje od stanice, digla prst-ništa. Sviraju i ablenduju manijaci. To je sve. Nema ni autobusa. Mrtva sam umorna i očajna.
Staje veliki automobil koga vozi mali muškarac. Otvaram vrata i za tridesetak sekundi, koliko imam za procenu, poverujem da sam narednih pedesetak kilometara bezbedna u njegovim kolima. On je ćutljiv i meni to odgovara.
Vozimo se i nakon desetak minuta skreće sa puta. Staje na parking neke kafane. Izlazim iz kola, on mi kaže da ga sačekam unutra. Ma jok, napolju ću. Vraća se sa pečenjem. Jao, ja sam i gladna -ono miriše. Spava mi se, ali ostajem budna. Tip pušta muziku, ambijentalnu. Moje raspoloženje se kvari (ima i gore od očaja). Razmišljam o svim tegobama koje su se tada svalile i uglavile na moja leđa. Kad se sada setim toga, meni nikad nije bilo teže i gore u životu nego baš tih godina!
Pade dogovor da me ostavi na autoputu, pa ću ja posle nekako do Mirijeva. Pita me i za adresu, ja objasnim i ispostavi se da je i on tu nekada živeo.
Elem, desi mi se nedopustivo : zadremala sam.
Probudio me taj čovek, prodrmao mi je ruku. Ja sam u njegovim kolima, mrkli mrak i jedva vidim gde smo.
Svakako da bi se paralisala od straha, ali u toj situaciji nisam :
"Zašto me ranije niste pribudili, trebalo je da me ostavite kod Autokomande?"
"Nisam, rešio sam da vas odvezem do kuće. Vidim da Vam je to potrebno."
Uh, kako mi je to tada bilo potrebno!!!
Sigurna sam da je znao da mi je učinio mnogo više od vozikanja,kao što sam i ja "znala" da mogu da zaspim u kolima nepoznatog muškarca.
Izraz koji koristi komšija koji zna popraviti sve sitne kvarove po kući kad misli na 10 maraka.
Nn:E, evo komše da pogleda veš mašinu, daj donesi rakiju!
Komšo:E more jedna, aj ti sjedi u kuhinju,brzo ću ja ovo.
Nakon petnestak minuta izlazi komšo iz kupatila i govori da je završio.
Nn:Komšo šta sam dužan?
Komšo:Ma ništa.
Nn mu gurne 10 maraka u džep na kariranoj košulji, a komšo eksira još jednu rakijicu,
pokupi alat i kaže, laku noć.
Osoba okarakterisana sa lošom karmom... Sve što on počne da radi ne odvija se po planu ili se u početku prekine... Sve životne radosti za njega ne mogu da se ispune zato što se odmah na početku prekinu, sve što mu se u životu obeća ne ispuni se... Osoba se u društvu prepoznaje po jako glasnom izgovaranju gore navedene rečenice koja karakteriše osobu...
Osoba1: "Brate moj, ne možemo sledeće nedelje na more, znam da smo se dogovorili da ćemo ići nas dvojca, ludnica, ženske i sve to, ali umrla mi je tetka pa neću ići zbog mojih....
"KJNHDU" Lik: A znao sam da će biti tako nešto, samo kad ja nešto hoću da uradim...Osoba2: Stari, čuo sam da je otkazan koncert Ace Lukasa, tako da ne možemo ići jbg... Valjda je bolestan ili tako nešto...
"KJNHDU" Lik: A znao sam... Samo kad ja nešto hoću da uradim, jebem ti...Osoba3: Care, ona riba što sam rekao da ću ti je nabaciti večeras, ne može doći kod mene na žurku, ima gubu ili tako nešto... Jbg, care...
"KJNHDU" Lik: A jebem ti... Samo kad ja nešto hoću da uradim, uvek me nešto zajebe...
Pitanje i kontra odgovor.
Mama: ''sine, jel te pitao neko nešto danas?''
Ja: ''kevo, jel te pitao neko nešto?''
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Dve reči i dve različite interpretacije istih koje dvosmisleno ali prilično nepobitno definišu onu fundamentalnu razliku u žensko-muškom shvatanju jedne “veze”, te stoga objašnjavaju i možda nude i rešenje za već milenijumima nepremostivo nerazumevanje između polova.
Elem, iako ga obe strane bezobrazno redovno koriste kako bi se predstavile u nekakvoj überkul, super-iskusnoj, dopadljivo-dominantnoj verziji sâmih sebe, izraz iz naslova, pak, priča sasvim drugu priču. I dok jedna pripadnica slabijeg pola pod pomenutom frazom podrazumeva čist, nekomplikovan i isključivo FIZIČKI odnos sa rendom muškim primerkom, prikrivajući tako svoju biološki usađenu i sasvim prirodnu želju za porodicom, jedan potomak biblijskog Adama istom između redova obaveštava javnost oko sebe o beznačajnom ili, najčešće, NEPOSTOJEĆEM postojanju pomenutog vida upotrebe karlice, iako njome zapravo želi da nagovesti kako je, šatro, živi potomak jebenog Don Žuljana. Izuzeci, razume se, potvrđuju pravilo.
E sad, kako ni jedni ni drugi nemaju pojma šta misli ona druga strana – ili bar nisu imali do izdavanja ovog teksta – postaje očigledno da je za jednu uspešnu vezu između “nje” i “njega” potrebno da ONA bude inicijativnija ( čitaj: “seksualnija” ) a ON jebeni mazohista. Kako živimo zajedno, samo Bog zna...
- Ćao, ja sam The Prof...Video sam da sediš sama pa, rek’o, da te zaštitim od dosadnih tipova... :kez prekaljenog orača žena:
- Hmm, interesantan pristup...Je l’ to uvek govoriš kad prilaziš ženama?
- Ne...ali me one uvek to pitaju. Sad si i ti to učinila, zar ne?
- Sladak si...Ja sam Ivana, drago mi je...
- Ne kao meni, Ivana...nakon 2H i isto toliko L izlučenog vaginalnog soka...
- Moram da ti priznam da mi je drago što smo se upoznali. Mihajlo nije ni upola interesantan kao ti...
- „Mihajlo”? Dečko ili gej-prijatelj?
- Hahahaha...Dečko, ali nije ništa ozbiljno...
- A sa mnom bi moglo da bude, a? Ae, doviđorno, sestro...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ko ti je bila ona crnka što si je sinoć odvez’o kući, brate?
- Ma, iz kraja jedna, nije ništa ozbiljno...
- Pa, fala Bogu da nije kad furaš tu pidžamu od treše, hahaha...
- A šta si ti - jebeni Žan-Pol Gotje?
- Za koga beše igra taj?
Ljudi koji nadju razumno objašnjenje za svaku vrstu ponašanja kod dece, ovo koriste kao nenadjebiv argument zbog čega je dete uradilo ovo ili ono.
- Gospodjo, ćerka mi je nemoguća, evo dok pričam sa vama preko telefona prosula je vazu na stakleni sto, voda curi po dokumentima i podu..
- Ništa se vi draga moja ne sekirajte. Pustite je kraju, ona samo istražuje kako se voda kreće po staklu.
- Ali juče se posrala u nošu, i kad nisam gledala uzela je govno i mazala ga rukama po tepihu! Nervni slom sam dobila!
- Deca su radoznala, ona sad upoznaje svet, istražuje..
- Istražuje koliko živce može da mi rastegne! Juče je u vrtiću gadjala vaspitačicu plastičnom stolicom! Popela se na sto kad se ova okrenula, i pogodila je u glavu!
- Pa znate..
- Znam, znam, dete istražuje. Imam jednog koji 37 godina već istražuje, juče je nešto čačkao oko bojlera, kuću je zamalo zapalio..
Ultimativna laž, uglavnom starijih ljudi (Najčešće majka, mada ne uvek), da nas obmanu i navedu na stvari koje nam se zapravo ne rade i izazivaju nam duševni bol, ali u većini slučajeva moramo jer tako nalaže konformizam okoline/obaveze/neizbežnost. Izjavu možete čuti u bilo kom dobu života.
Majka: Predji sine na cuclu, dosta si sisao, imaš 2 pune godine, vidiš kako su ostala deca iz komšiluka već porasla i prestala da sisaju. Ajde zlato mamino, nije to ništa strašno, videćeš.
Dete: Kmeeeeeeeeeeeeeee!!! (Ne uzimajte mi je! Volim je! NE!!!)Majka: Mora sine malo da te bocnu inekcijom, ne možeš da se igraš ako si bolestan! Hajde, nije to ništa strašno, samo boc, i gotovo, ozdraviš.
Dete (Posle inekcije): Kmeeeeeeeeeeeeeee!!! Nećuuuuu, ona teta bode ko da sam pikado!Majka: Mora da se ide u školu sine, da budeš pametan, i da se družiš sa drugom decom.
Dete: Neću u školu! Hoću da sedim kući i gledam Naruta!
Majka: Moraš sine, ako ne ideš, mamu će milicija da uhapsi! Hajde, nije to ništa strašno, sva deca idu.
Dete: Kmeeeeeee, dobro ići ću, nemoj da ideš u zatvor!Majka: ‘ajde ‘ajde, neće ti pasti kruna s glave da odeš da obićeš na 10-15 dana baku i deku na selu, svež vazduh, zdrava hrana, a I preživećeš bez izlaska, interneta i te vaše fejs-knjige.
Tinejdžer: A ne moguuuuuu mama, gore je rsmo, nikad nema šta da se radi… I kaže se fejsbuk.
Majka: Kako god sine, ‘ajde pakuj se, baka i deka ne grizu, nije selo ništa strašno.Profesor na faxu: Dobro, ovi matematički nizovi koje sada radimo imaju puno formula i promenljivih, ali kada se primene to nije ništa strašno, samo provežbajte svih 850 zadataka iz zbrike do kolokvijuma (koji je za nedelju i po) i nećete imati problema.
Student (U sebi): Duvaj ga bre nolajferu jedan…Šef: Moraš opet odraditi dve smene naredne nedelje, 4 radnika ključnih oblasti su bolesni, tako da moramo da malo izmorimo radnu snagu. Ali ne boj se, nije to ništa strašno, dobićeš naknadu od povećanja (samo za tu nedelju naravno) od čak 1.8%, što je tri put više od prošlog puta kad si radio prekovremeno!
Čovek (Opet u sebi, jer negodovanje dalje kroz život uglavnom ide samo u sebi): Koliko li je tri puta više od nule…Doktor: Čovek ste vi u godinama gospodine, nije malo 49 godina, proživeli ste prilično dugo i dobro, a niste ni prvi ni poslednji koji je umro od raka trepavica, videćete, kaže naša vera da smrt nije ništa strašno.
Čovek: ŠUPIČKUMATERINU!!!!!
Izjava starijih ljudi kada čitaju crnu hroniku u novinama.
Deda: Opet samoubistvo u Leskovcu..ccc,nista lepo čut'...
Unuk: Pa dragi deda,gde ćeš i čut' išta lepo kada samo čitaš crnu hroniku!
Dobra fora za otkantati nekoga ko te smara svojim, najćešće banalnim problemima.
Ona: Joj, puko mi nokat, katastrofa!
On: Ajde, ma nije to ništa, kako krava zna ubost.
Razočaravajući zaključak nakon što uvidiš da započeta priča neće imati željeni tok i ni pogotovo željeni epilog sa jedne strane, i preventivni savet zaludnom da digne ruke na vreme i mane se ćorava posla sa druge strane.
Predložite definicije za naslovnu stranu (resurrection) - OBAVEZNO PROČITATI PRAVILA U 1. POSTU
električar
http://vukajlija.com/alaudza/7422
pre 2 sataLepo od tebe što si probao, ali jedino da čekaš neku nedelju slenga ili da neki mod padne u nesvest od vrućine, pa se pronađe. Inače - ništa od te ljubavi!
____________________________________-Milojka, do'vati mi pivo iz friza.
-Ništa od te ljubavi. Imam pametnijeg posla. Ustani pa uzmi!
-Milojka, ne mogu se dižem sad, rek'o sam daj pivo! Ščula?!
-Oooo, da ti jebeeeem, na koga se ti dereš?!?!?! Ti ćeš mene da dižeš od Sulejmana! :zazevzeči pepeljaru tik uz Dragišinu glavu: Na!
-Dooobro, dooobro, nemo' se ljutiš. Nisam ni mnogo žedan...
Izraz koji se koristi na kasi u supermarketima, a služi prodavaču/prodavačici kako bi izvukao još koji dinar.
Prodavačica: "12,75 €, još nešto ?"
- "Kutiju cigareta."
Bojni poklič kojim žene objavljuju rat prodavnicama odeće. Obično se dešava kada je posredi neki važan događaj, recimo privodite je kod matoraca da je upoznaju a ona hoće da izgleda anđeoski čisto i nevino dok joj je orman pun mini suknji, farmerica sa izrezanim dupetom i abnormalnih dekoltea. Pogodno je da vas onda zaboli glava, slomite nogu ili da morate negde poslovno inače vam sredi više časovni maraton razgledanja izloga, govorenja da joj dupe nije veliko u toj haljini i vucaranja njene torbe okolo. Posle toga vam sledi odvlačenje svih kupljenih stvari do vaše jazbine i potom još jedno isprobavanje, čisto da joj još malo pričate kako fenomenalno izgleda u tome što je kupila.
-Maco, dolaze nam sutra moji u posetu. Hoćeš da napraviš one tvoje fenomenalne baklave?
-MOLIM?????I TO MI TEK SAD KAŽEŠ???(Otvara orman,stvari je zatrpavaju do kolena)PA JA NEMAM NIŠTA DA OBUČEM,SPREMAJ SE IDEMO U KUPOVINU!
-Ali, ali , ali . . . i dok vi smišljate izgovor ona vas već vuče za nogu kroz vrata.
