Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...
Definicija je napisana za lovačke priče.
Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.
Mića Šraf: On će meni da preore među, preorem mu grob lopovski!
Žika Sajla: Šta je bre Mićo, sabajle se dereš ko magarac?!
Mića Šraf: More jebem li mu majku banditsku, ima da ga ubijem ašovom i da ga zakopam u septičku jamu!
Žika Sajla: Dobro bre Mićo, tolke godine se poznajete i sad da se pobijete za ar placa. Tu bre ni kokoška ne mož se posere ljucki, a ti oćeš da dižeš bunu. Sedi bre i popij jedno ladno.
Joca Malboro: Mićo sve sam te čuo, jebem te u dupe debelo! Teo sam didem do opštinu da sredimo stvar, al sad ćeš moj kurac da središ. Ako čujem da si upalio traktor, ima bre momentalno sve da ve zapalim!
Mića Šraf: Dođi bre đubre švapsko, ima da te razbacam po livadu ko stajsko đubre, jebem li ti seme i pleme!
Žika Sajla: More nosite se obojica, odo ja pred zadrugu da popijem pivo.
Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.
3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.
Evo kako to izgleda u praksi:
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.
3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.
Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.
- A danas nešto što moja djeca prosto obožavaju! To je apsolutno pre-di-vno! Somalijsko Svazilendski hibrid guske i gokua!
- Za ovo remek - dijelo kulinarstva nam je potrebnan gore pomenuti hibrid, i još jedan goku, u slučaju da vam ovaj ispa'ne, 3/4 lista maslačka, pola jetre nekog Srbina, jer alkohol nudi poseban šmek, 20 grama mrva sa jednog prosječnog poda, i surdulički kajmak.
- Hibrid propržiti na jetri, a za to vrijeme, napravite salatu od maslačka i surduličkog kajmaka. Mrve baciti u kantu, higijena mora da bude na nivou.
(Posle 20 minuta)
- Prosto ne-ve-ro-va-tno!
- Ovaj specijalitet servirajte na tanjiru, jer šerpa ne može stati u vaša usta. Preporučujem vam jelo bez kašike i viljuške da goku nebi izgubio svoje moći, jer metal utiče na njegovo magnetno polje, srkanje daje neverovatan osjećaj snaga i nadmoćnosti. Servirati uz poznato Palilulačko vino.
Hvala vam što ste bili uz nas, sutra Čupakabra servirana u konjskom testisu.
Voljenje sebe. Ne neko prenabudženo, bez ikakvog razloga i potrebe, neko za raju i fotografe, već zasluženo i bezuslovno. Onaj tip ljubavi koji baba odobrava.
-Joooj, mrzim vas!
-Koga? Mene? Ne moraš me persirati...
-Ne, nego mrzim vas muškarce!
-Nevena, mislim da smo se usaglasili oko toga da ja nisam samo običan muškarac, nego da sam nešto više od toga. Ja sam ljubavnik.
-Odoh spavati sad.
-Idi Nevena, idi...
-Aj sanjaj me kako ti striptizetišem.
-Daj mačkici pusu
i ramenima
i bedrima
i karlici
i klavikuli
i koljenu
lijevom
pa desnom
i obrij noge, jebem te usta te jebem.-Hahaha! Eto ti i pjesma uz koju izvodim striptiz.
-Koliko ofena imam kod tebe, ladno bi mogao da te dodirujem po svakom dijelu tijela, da ti ramena rukama masiram dok ostali posjetioci striptiz bara ljubomorno gledaju u mene zajedno sa izbacivačima koji zastadoše u mjestu jer ti ih sasječe pogledom preko ramena, odmahnu im rukom i reče: ,,Prigušite svjetla!''
-Šta je ofen?
-Nešto tipa kredit, koji ne trebaš vraćati. Bespovratni.
-Aha.
-Nego, dobar izbor pjesme.
-Naravno da je dobar, kao i ja sama. Somewhere... someone fuck with this tune right now...
-Striptiz, nastavi, ti.
-Kako sam nekad seksi sama sebi. Nekad.
-I used to have sex with this song in background.
-Lažeš.
-Jesam ozbiljno haha
-Imaš sad dok me zamišljaš i bacaš ga.
-A ne, potrebna mi je tama jer ovu zvjerku iz gaća ja poželim u sebi kada je vidim. Ah, kako predivan kurac ja imam!
Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...
"Radovane, drž' ove tegle, med koji je tvoja baba specijalno za tebe sačuvala... (jedine koje su ostale od zemljotresa/ poplave/ vulkanske erupcije/ sušne godine/ najezde komaraca/ provale medveda/ Pere narkomana na gajbu, ili slične "katastrofe" )
...a znaš da je od ujeda pčele završila u bolnici !!!" - dernja se matori."Dobro ćale, misim nije joj ništa, eve držim ih" - zvuk negodovanja...
(pritom uzimaš jos 342 stvari usput i tegle stavljaš na vr' gomile, s' osmehom jebača na licu, onda bauljaš do frižidera, kad ono, inercija !!!
Sloumoušn efekat,ti se dernjaš NOOOOOOOOOOOUUUUUUUU, bacaš sve ostale stvari iz ruku, odbijaš se nogom od zida, radi ubrzanja, prelićeš 15 metara sa vetrom u kosi kao Supermen, 2 mikrometra od tegli, al kurac, oprem, munem, kako oćes, tegle padoše i kao za inat tebi razbiše se svom silom,mada samo sa 20tak santima visine tako da se med probio kod komšije na luster sa sprata ispod, a staklena prašina kroz kožu prodrla tebi u krv i oči i u obližnji tepih..."E do mojega!!!" - a kroz vuglu ti prolazi "theme song" Godfathera i prisustvo svoje sa'rane, dok otac, videvši to, s' izrazom Konana Varvarina na licu, vadi sačmaricu i okreće kundak nadole, u poziciju za golf udarac... u kome će tvoja glava najverovatnije primiti "dajrekt hit" ...
Jedini klub u gradu u kome se okuplja ženska čeljad sa sela, muškarci su uglavnom po seoskim kafanama, ovaj klub radi samo petkom i subotom kada se seoskoj ženskadiji ukaže prilika da napuste okrilje svoga doma, koji je udaljen od grada oko deset kilometara, a nekima se čak i posreći da veče provedu kod nekog gradskog mužijaka u stanu. Ovakvi mužijaci su veoma retki, tj. ovi klubovi su im poslednja opcija ukoliko ne pronadju svoj plen za veče.
Ulaziš u klub sa poslednjom nadom da ćeš nešto pojebati večeras, za šankom vidiš curu pristojnih oblina kako pije sokić i u tom trenutku gleda u tebe. Odmeravaš joj butinu i odlučuješ da joj pridješ, ne sluteći da je pre dva sata brisala kravlju balegu sa štikle.
-ćao mače ja sam Mirko, a ti si?
Ona: Borika, drago mi je.
-ovaaaj a šta piješ?
Ona: neki sladak sokić što košta šeset dinara (pije ostatak na eks)
-ti baš voliš slatko, ja imam dosta kući i to besplatno
Ona: ma jok ne volim ja baš slatko nego sam malopre jela neku pitu s krompir, bila je mlogo slana
- a izvini odakle si ti?
Ona: ja sam iz Svrljig, (prilazi neka cura) ooo a evo je i moja drugarica Zorana aj da ve upoznam
- evo, evo samo da odem do toaleta
Bežiš što dalje od njih dve, izlaziš iz kluba i miriš se sa činjenicom da ćeš sa ortacima da cepaš igrice celo veče.
Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.
Rođak: Doktore samo da vas pitam, on je znači dobio moždani, i malo ako ga drmnemo krvni sud kvrcne i nemamo ga, molim ve spasite ga, ja znam da ima 90 godina al on mi je ko sin, nisam se zenio, on je uvijek bio zdrav.
Doktor:sestro, slušajte ovaj đuvegija što leži na kolicima još je živ, interno je do krova puno, nemam ga đe drmni ga malo dok ga budeš gurala, ako preživi slučajno ispred urgentnog mu daj prazine, nek se umrtvi, pa kad ga sarane nek se prevrće bozeme oprosti.
Sestra:znam doktore al tu mu je ovaj.
Doktor:dobro, ti prvo proguraj, pa ga naglo okreni, reci uh ne valja glava naopako da se okreće, aj jebo te ja, žurim kući sin mi se skinuo pa pravim proslavu.
Sestra:zajebavaš ne puca se više?
Doktor:kamo sreće, ne, skinuo se sa neta pa ono računam korak po korak uspjeće.
Sestra:doktore pazi, ne okreći glavu.
Rođak:Okreni je pizdo, znaš da ne valja sa leđa da pucam, po običaju.
*NAPOMENA: Defka je jebeno duga, koga je smor da cita, neka barem procita primere. Neko mora da zna za moju nesrecu i zalos'.
_______________________________________________________________________
Bolje ces proci u paklu, nego ovde. Ako si, ne daj Boze, bolestan-bolje odmah da umres.
Vazi samo za pacijente. Opasno po mentalno zdravlje. Izaziva retardaciju, poviseni krvni pritisak i traume.
Zdravstvo u Srbiji je propalo. To je cinjenica.
Jos ako se radi o drzavnim bolnicama...
Zato sto tebi ili tvojima savrseno puca kurac da platite 2000 dinara ultrazvuk kod privatnika ili da uopste idete kod privatnog lekara.
Eh, sad. Kad je najgori trenutak u zivotu, boles' zakuca na vrata.
I onda naravno moras da ides u bolnicu.
Sve pocinje tako sto moras da zakazes. Dakle, zoves telefonom. Javi ti se neka napucana medicinska sestra i onda pocinje nerviranje. Ja ne znam da li ona to iz zlobe i pakosti ili samo zato sto je glupa, ali mora da ti zagorca i ta 2 minuta zivota i od tebe napravi debila.
Dobro-zakazao si.
Ustajes rano, i onda se truskas nekim kolima ili busom (neki imaju srece pa idu peske, jer im je blizu, ali cesto su bas one bolnice koje su nam potrebne u drugom gradu) i dolazis u tu, dragu nam drzavnu instituciju.
Vrlo cesto se desava da su hodnici poput lavirinata, i onda pocinje i misaona igra.
Eh, sad. Ako si tunjav covek-neces se snaci.
Dolazis na salter. Medicinska sestra turpija nokte od 20 cm, zvace zvaku ili prica preko mobilnog telefona. Obavezno kucka recepte samo jednim prsticem (na kome se nalazi 2.5 kila zlata) i pokusava da te ignorise.
I onda ide ono: "Sacekajte, vidite valjda red." "A gde vam je ovaj formular?" "Sto niste doneli da vam overimo?"
Pa te posalje u picku lepu materinu, jer glupaca ne zna sta je levo, a sta desno.
I onda dolazis pred vrata sobe u kojoj se obavlja pregled.
Naravno, dosao si ranije, uredno, lepo, na vreme.
A cekaonica puna!
I tu je milion baba i deda (koji najcesce smrde i podsecaju na mesavinu ukiseljenih miski, belog luka i poljskog ve-ce-a).
I naravno, zauzeli su sva mesta.
Ako se nekako i uglavis, pocinje najgori deo svega.
Babe i dede pocinju da raspredaju zivotne price.
A medicinske sestre se setkaju hodnikom u stiklama (obavezno), isfenirane, nafrakane, onako zamisljeno, boli ih kurac za sve ove sto cekaju.
I onda raja hoce da digne bunu protiv onih koji idu preko reda.
I tako si zarobljen u smrdljivoj cekaonici, sa neopisivom zeljom da sebi skratis muke i uletis u laboratoriju, otmes im bilo sta ostro i sam sebi raseces utrobu i operises se, a kasnije obesis na prvo drvo na koje naidjes...
Dobijes nagon, cak, i da postanes revolucionar koji ce spreciti sve ovo.
I da, psujes sve po spisku.
Jer, avaj, toliko su nekulturni, bezobrazni, neprofesionalni...
I vec pocinjes da skupljas pare za privatnika.
Ulazis u ordinaciju i obavezno pruzas doktorima viski ili bombonjeru ili kafu.
Da im se nadje.
Cesto se desi da ima doktora koji su mnogo bolji od medicinskih sestara (nisu toliko napucani), pa ti se posreci i lepo ti sve zavrsi i sredi.
Kad napokon sve zavrsis, istrcis iz bolnice, srecan sto si danas uspeo da se iskontrolises i sprecio masovna ubistva.
I naravno, i dalje psujes.
Najbolji deo svega toga je sto se na kraju pocastis burekom i jogurtom (ili pivom,ako ne pijes lekove).
U cekaonici (oko mene 28 baba i deda)
-*LE DEDA SMARAC 1: Ja sam otis'o jos '95 odavde, tad bilo najteze da se zaradi...
-*LE DEDA SMARAC 2: Onaj moj unuk, picka mu materina retardirana, ne zna ni sekiru da podigne, a kamoli traktor d' upali...
-*LE DEDA SMARAC 3 : Pa jebem mu Boga blesavog. Treba d' idem kuci da jedem,pao mi secer. Kad ce vise da me prozove. Bezobrazluk...
-*LE BABA SMARAC (javlja se na neku tarabu) : Sine, evo me u bolnici, jes' boli me noga, jes' uzela sam 'leba. 'Si ucio sine nesto? Nisi?! Pa sto,bre? A jebem ga, opet mora da odvaljujem dasku od ormara da te bijem po ledja...
-*LE BABA SMARAC 2: Ja sam lepo na vreme zakazala, i dosla ranije, i koj' sad kurac ova usla pre mene. Sad cu da im uletim tamo, sve cu da im kazem.
(meni) : Je l' znas ti mog sina Radeta sto radi u policiji? Visok,crn,kratku kosu ima. Znas sigurno. Sve ce da ih po'apsi za korupciju i lopovluk, mamu im...-*LE BABA SMARAC 3 : Ja sam danas trebala da kupim 30 kila sljive, 28 kila smokve, i 25 kila kajsije da pravim dzema i slatko. Al' ova zena sto treba da mi proda ce d' ode. To sve zato sto ova govna tamo idu na pauzu, dudlaju cigare, jebu se... Krv ti jebem poganu...
_______________________________________________________________-JA (nekom dedi pored mene, koji vadi telefon): Izvinite, mozete da mi kazete koliko je sati ?
*LE DEDA (meni): Jeste ovo je NOKIA C3. Kupio ja u Paracin'. Na pretplatu u Telenoru , znas...
-JA : Dobro, deko. A koliko je sati ?
*LE DEDA : Na pretplatu, nema deda da kupuje za kes. I tako mi mesecna rata 1404 dinara. Na dve godine ga otplacujem...A penzija mala...
-JA (okrecem se prema babi do mene) : Izvinite, znate mozda koliko je sati ?
*LE BABA : Jaoj, sine. Ne cujem te.
Ja : Sati... Koliko je? (objasnjavam rukama)
*LE BABA: Ma imam 3 sina i 1 cerku. To sve neradnici. Za sve se u zivotu ja mucim da im pruzim. A unukici sto sam kupila lepu trenerku, roze, sa barbike...
JA - (ustajem i idem napolje da se izduvam malo inace ce da bude masakr)
Proces koji bi svaki zaljubljenik u najvažniju sporednu stvar na svetu rado zamenio za Sizifovo kotrljanje kamena uz brdo ili obred inicijacije u pojedinim afričkim plemenima pri kome stariji članovi novajliji bodu jezik štapovima od trske dok ne prokrvari...nije stvar u tome što treba odgovarati na pitanja,već u tome što lepšu polovinu odgovori,u suštini,uopšte ne zanimaju i što će ih zaboraviti čim na poluvremenu prebace na Fešn TV.Ako je u pitanju neka važnija tekma za koju ste se skupili sa drugarima,doživljaj se nepovratno gubi prisustvom prosečne pripadnice ženskog pola,a nivo besa može porasti do neslućenih razmera.
Jedan sat pre finala Lige šampiona - kupuje se pivo,čips,kokice,sve po propisu.Uzbuđenje raste,padaju prognoze,ortaci se naježeni spremaju za spektakularan meč.
Deset minuta pre početka,natočene prve čaše piva,ispaljeni arsenali psovki ka iritantnom Strajniću,čeka se uključenje Stojanovića sa lica mesta,njegov uvod koji bi trajao celo prvo poluvreme,da je to moguće,sprema se novi arsenal psovki upućen njemu.U međuvremenu,u kuhinji se pokvarila slika,pa deda dolazi da prati utakmicu sa omladinom,uz prosipanje mudrosti.Nema veze,ispoštovaćemo starinu.
Čuje se ton "Excuse me,boss,you've got a text message" - stiže poruka "Ljubavi,Tamara se razbolela,Aleksandra ide sa dečkom na klackanje,a Ceca ima ispit za dva dana,pa ne izlazi.Jel'mogu kod tebe da gledam utakmicu,neću da smetam" :-)
Ne biste da ispadnete papuča,ali ako kažete ne,sledeća tri meseca će biti lakše ući u Fort Noks nego u vašu izabranicu,pa zato odgovarate "Ajde"
Niste još ni dosipali pivo ortacima,a ona već zvoni...prvo što vam prolazi kroz glavu je "Što se tako ne spremaš i za izlazak sa mnom,nego čekam po tri sata,ko da idemo na dodelu Oskara"
Ona ulazi u sobu - ortaci te prostreljuju besnim pogledima,u fazonu "Wtf",a deda se smeška što si švaler na njega...
I počinje...
- Koji su ovi plavi?
- Za koga mi navijamo?
- Koji su naši?
- Je l'igra Bekam/Kaka/Kristijano Ronaldo?
- Ko je onaj lepi?
- Šta je to ofsajd? (ko ovo uspe da objasni u roku od jedne utakmice,svaka mu čast)
- Zašto se ovoliko biju?
- Šta će ovom sudiji ova zastavica?
Ton za poruku - neko od iznerviranih ortaka "Papučo jebena,zašto sam ja došao ovde?Teraj je kući,pa da gledamo tekmu"
- A šta to viču navijači?
- Kad se završava utakmica,počinju "Čari" na Foksu?
Deda(besan): Aman,deco,šta vi je,namestite krevet u drugu sobu ak'oćete,bolje da ostado' u kujnu na ono drndavo "Gorenje" od pre trijes'godine...
Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.
:Ja u poseti ortaku, u Amerike:
Ortak: Tebra, vodim te na tekmu popodne, pomognem Maraji oko ručka i ona će ostati sa decom, dogovorili smo se već, jel tako bejbi?
Mariah: Yes Svetislav, you can go to the game...if you're done washing loundry...
Ortak: Kažem ti sve me sluša! Znaš kak'a tekma će da bude, plej of!
Ja: Ne seri!!! Nisam ni pratio mnogo Nba, koga gledamo? Majami? La? SPARSE?!
Ortak: Ma joook, ne to... vodim te na specijalnu utakmicu, ako me razumeš...pusti basket, to imaš svaki dan...
Ja: Na striptiz, u kurve? To matori!!! Znaš i ti šta valja! E za ovo ću ti slati domaću svakih petnes dana!
Ortak: Ma ne to, ne...
Ja: Štae, neš radžu? Dobro slaću ti pršutu, vid'o sam da i kuma voli! A jes se i malo ubucila, al neka, zdrava je!
Ortak: Ma vodim te na ragbi tekmu, znaš kakva, derbi!!!
Ja: Opaaalaaa, gled'o sam ja to, bile na blicu slike, kakve su pičke, straobalno!
Ortak: Ma zajebi pičke, samo na nji' misliš! Igra Winscombe RFC protiv Southern Districs-a, znaš kakve sam pare ispljun'o za karte, al vredi! A ima Maraja crnkinju drugaricu, pitaću da se slikate, i to ti je dosta da se fališ kad se vratiš ćiku!:Posle isparelih sat ipo:
Ortak: Auuu, kakva tekma, sio?
Ja: Braateee...
Stavio je na sebe ili sebi pod ruku dovoljnu količinu oružja da napuni arsenal omanje države trećeg sveta. Spreman da sam otpočne treći svetski rat. Otprilike kao Švarceneger u svojim filmovima iz najplodnijeg "glumačkog" perioda. Jedan od načina da se pošalje poruka "Ne zajebavaj se sa mnom" uglavnom.
- Kuku, lele si ga nama!
- Šta je bilo, Ramadan?
- Dogovorio ja sa jednoga ćoveka da pokupim što imao u dvorište, al’ ona baraba od Avatar otiš’o i sabrao sve pre nego ja dođo’ sa konjće! Onaj ga nije poznao, kaže isto mu izgledamo i sve dao na njega! Koske li mu mrtve!
- Aaaa, to znaći rat! I to rat na favele! Zovi gi svi! Avakari ovamo, majke vi ga Ciganjske! Odma svi da ve vidim ovde! Tako. Brusli, Randu, Džontra, Jamezdin... Svi na broj! Kreće se u rat, odma’ da se naoružate do zubi!
- Al’ šefe, Jamezdin mator, nema zubi...
- To se samo tako kaže, majke ti ga glupe! Uostalom, ima mećku, ona ima zubi!
- Nema, poćupali smo gu zubovi da nas ne iz’ede onomad...
- More, to je ona metnefora, budalo što ne ideš u čkolu! ’Vataj sve pod ruku što može! Imate lanci što ste spremili za reciklažu, to posle da vratite da prodamo, ima neko gvojze što smo uzeli sa gradilište, šipke, uzimaj i kamenice i ciglje i juriš!
- Brusli, ostavi nešto i na nas, uzeo si i tarabu i kamen i poklopac od bure i turio ga k’o štit.
- E, na njega se ugledate, vi’š, on je naoružan do zubi!
Inspirisan opisivanjem Tolkina, jedan drugi autor je odlučio da se pozabavi Martinovim likovima, ograničavajući opisivanje i poistovećivanje na ovaj naš region. Pa da počnemo:
Tajvin Lanister- Djilas. Sere pare (tako kažu). Najbogatiji čovek srpskog Vesterosa. Slučajnost ili ne- plava kosa.
Kevan Lanister- Profesor u srednjoj školi. Klasičan rob sistema. Radi samo ono što mu se kaže bez dalje rasprave.
Sersei Lanister- Dobrodržeća udovica sa Dedinja, koja, izmedju ostalog, voli i mladu piletinu. Ima razmaženog sina, koji smara okolinu i niko ga ne voli.
Tirion Lanister- Vuk Jeremić. Inteligentan i bitan igrač, ali ga porodica ne voli (Žutaći, hehe koincidencija, ili ne?)
Edard Stark- Narod, ni manje ni više. Ima oružje kojim može da pobedi, ali ne ume da ga iskoristi, te gubi večitu bitku protiv sistema.
Rob Stark- deca naroda, većinom akademski gradjani, nezaposleni. Takodje gube.
Renli Barateon- Azdejković. Buljaš. Njegova "Dugina garda" jasno stavlja do znanja kakvog je seksualnog opredeljenja.
Noćna straža- Neutralci. Bole ih za sve, sede na nekom krovu i duvaju. Ali kada dodju Tudjini protiv njih se biju samo tako. Znači nešto tipa wannabe navijača i patriJota.
Tudjini- U najvećem broju slučajeva Hrvati, mada i ostali narodi koji se ne svide na prvi pogled ovima iznad
Deneris Targerjen- Čeda Jovanović. Dovoljno je pomenuti zmajeve.
Verbalna inicijativa koju baba preuzme čim joj neko(pogotovo unuk) prekorači prag. Star'majka, dosadom pobedjena i samoći prepuštena, pričaće bilo šta onome ko je voljan slušati. Od Tita do Koštunice, preko sarme do ajvara i sve do ljudi koje sagovornik nikada nije ni upoznao ni čuo za njih.
-Evo bako ja stigao, kako si mi ti?
-Dobro si se setio sine da dodješ.
-Pa nisam mogao, fakul..
-E, niko nema vremena za babu izmučenu.
-Nemoj tako pričati ba..
-Nego kako ću, ne mogu drugačije, sve me grlo steže.
-Nisam to misl..
-Jesi ti, blago babi, gladan?
-Nisam bako, sad sam j..
-Ajd sedi, evo pita zeljanica..meka ko duša.
(Sedaš, znaš da ćeš pitu morati pojesti)
-Nego, znaš ti pokojnog Mitra?
-Ne znam baba..
-E njegov unuk juče, ovu prodavnicu orobio.
-Kako ti to znaš?
-To zbog droge, taki mu i ćaća bio, siroti Mitar ko ga nasledi. Znaš ti Mitra?
-Znam baba Mitra, znam..
-Ti si to opet smršao?
-Ma jok, ugoio se par ki..
-To ti je od kole da znaš samo.
-Kako smršao od kole baba?
-Ona svu 'ranu pojede, gledala na televizoru.
-Ma nije bako, kola nema ve..
-Trebao bi ti brkove pustiti znaš.
-Molim?
-Pa brkove, k'o čovek..eto te ko devojčica neka.
-A nisam ko devo..
-RAKIJA!
-Molim?
-Donesi rakiju.
-Neću ja rak..
-Moram dve rakije popiti, oslabi mi cirkulacija
Idem po rakiju
-Ej, kad si na nogama napuni lavor vrućom vodom i posoli, da nokte nabanjam. Nećeš ih moći ovako seći, tvrdi su ko djavo..Dok čekamo da nokti omekšaju, baba priča o Soki, Jovanki, njenom prvom momku i nastavnici biologije. Priču prožima bolestima koje nema, ali će ih tek dobiti. Vrhunac dostiže prepričavanjem poslednje epizode "ljubavi i mržnje". Glava počinje da me boli, a još ni nokte nisam počeo seći...vreme prolazi sporo kao u paklu.
Kvazitehnički termin, germanoidnog porekla reči, koji služi da se napravi neslana šala sa vlasnikom novog vozila. Uglavnom se koristi za ismevanje hvalisavaca koji veličaju svoj novi auto do besvesti, ko da su kupili betmobil ili tako neki unikat. Reč naravno mora da ima germanoliki oblik zato što naši autostručnjaci, poznatiji kao mehaničari, uglavnom i koriste slične reči kojima ostavljaju visok dojam stručnosti i zanatskog umeća pred polupismenim klijentom koji bi samo da naspe gorivo i da zgazi gas do daske. A kad je usluga ko u Nemečke, onda se tako i naplati jelte.
Fabrika Zastava, 70 i neke godine, dolazi ozlojeđeni ponosni vlasnik novog Fiat-a 750, popularno zvanog fićko...
-Dobar dan gospodine, izvolite šta mo...
-Šta ti men' dobar dan, zovi mi poslovođu odma', vi ste men' našli da zajebete i da mi uvalite auto bez jednog dela, ali nisam ja siso vesla, ima Radivoje kliker majke vi ga spopandrljim, 'oću da mi ugradite pod 'itno ovo što fali il' ću da ve tužim kod državu odma'...De mi je moj ferfunken bre, reko men' majstor Žika Gedora da ste mi prodali auto, a ferfunken niste metuli, eve i napiso mi, ferfunken i geberpufna fale i da se pritegne sa cvicanglama a dole da se zakači štrombuksna...De je to mene o'de, kaž ti meni sad?
-Dragi gospodine Radivoje, mi se vama iskreno i duboko izvinjavamo zbog pometnje koja je nastala, ali sa vašim autom kao i sa pet prethodnih koji su došli po majstor Žikinoj dijagnozi je sve u redu...A vašem majstor Žiki možete da poručite da se nosi u tri lepe pizde materine... A ferfunken, bez semeringa, na suvo, ćemo lično u dupe da mu ugradimo, samo kad ga nađemo, i to gratis, pošto je u garantnom roku...
I evo dragi moji Vukajlijaši već četiri godine i nepunih mesec dana aktivnog rada našeg omiljenog sajta. Sve je počelo kao šala a preraslo je u pravu internet senzaciju na koju ni ličnosti iz džet-seta nisu ostale imune. Neke od njih su imale i šta da izjave povodom Vukajlijinog rođendana.
Isidora Bjelica: Vukajlijin rođendan? Pa da je u pitanju neki sajt vredan mojih reči pa i da izjavim nešto, ali pošto je u pitanju obična gomila seksualno neiživljenih prostaka ostaćete uskraćeni za bilo kakav intervju. Da, pročitala sam definicije o sebi, sve što mogu da izjavim je da je moj nos veći nego ponos većine njih tamo. Toliko o njima.
Hitmen: Vukajliji sve najbolje za četvrti rođendan a posebno apelujem na autore da što više pljuju Jelenu Karleušu, osobu koja mi oskrnavi nadimak svojom nazovi pesmom ''Tihi ubica''. Napisao bih još po nešto ali u Egiptu sam trenutno i imam pune ruke posla, mada planiram da svratim do Srbije i osvetim se JK tako što ću joj ubiti prase. Sve najbolje!
Bata Živojinović: Čiji rođendan bre? Nisam čuo za njih jebeš mi mater. Al' ako kažete da sam popularan tamo aj da vam čestitam. Uzdravlje!
Čak Noris: Čestitam na prvom mestu sam sebi jer sam najpopularnija osoba na ovom sajtu što je sasvim očekivano. Trenutno se nalazim na snimanju u Uzbekistanu gde snimam reklamu za neku fitnes spravu za mučenje, ali evo specijalno za vas jedan 'maj
geri'! Hajaaa!Milka Canić: Dobro veče!
Vendi: Vi ste jedne obične amebe intelektalno zakržljalog priraštaja koje se kriju iza računara na internetu. Uopšte ne obraćam pažnju na vas koji verovatno po ceo dan masturbirate jadne individue, a verovatno sam vam ja seksualna fantazija tako da me vaše zlobne opaske ne dotiču.
JK: Baj d vej, nikada čula, trenutni idem na hepening veoma važnog događaja a posebno me ne zanimaju sujete mojih neprijatelja. Najlepša sam, crknite.
Mlađan Dinkić: Aha... A koliko rekoste vredi ovaj sajt?
Moja baba: Jebo ve taj Vuk i briga me što mu je slava, idi štalu da očistiš i ne zevaj u taj televizor više Bog te ubio!
Plejlista podešena na infinite repeat u svakom tržnom centru i megamarketu koji drži do sebe. Putem perfidno maskiranih subliminarnih poruka utiče na instinkt za preživljavanje potrošača nežno ga navodeći da posegne ze artiklima koje inače ne bi ni onjušio. I naravno, baš kao afrička plemena, prvi put suočena sa strašnom taktikom Šaka Zulua zvanom 'rogovi bika', nemoćni kupac na kraju poklekne pred istovremenim napadom na njegov vizuelni i auditorni aparatus i odreši kesu.
- Šta treba, šta treba, danas samo lebac i mleko, ništa posebno ne fali u kući...
♫and I need a dollar dollar, a dollar is what I need, and if I share with you my story would you share your dollar with me♫...
- Hmm, šta je ono tamo, liči na neku rasprodaju, ček da ždraknem baš... da vidimo, džem od crnih maslina s belim lukom na akciji za samo 699din teglica, ma nisam lud, koji će mi to...
♫give you lovin' as warm as mama's oven, and if that don't do, then I'll try something new♫...
- Al opet, nekad nije loše probati nove stvari, daj da pazarim jednu teglicu baš da probam...
♫you know that we are living in a material world, and I am a material girl♫...
- Čekaj, ustvari trebao bi mi i materijal za neki kolač, jaja, jeste, jaja mi trebaju, da uzmem deset komada ili ovo veliko pakovanje od trideset... ako uzmem trideset samo će da mi se ukvari a i nisam nešto pri parama...
♫money, money, money, must be funny, in a rich man's world♫...
- Jebote šta se toliko premišljam oko šuntavih jaja, beg nije cicija, daj trideset komada!
...
- Dobar dan želim gospodine, keš ili kartica?
- Kartica, lepa komšinice, izvolite.
- Ovde kaže da ulazite u nedozvoljeni minus, želite li ipak da platite gotovinom?
- Ma nemam ništa kod sebe, moraću da vratim par stvari...
♫And happiness I've known proves that it's right, because you're mine, I walk the line♫...
- Ili ne, nije bitno, jebo minus, jednom se živi, samo ti kucaj pa kud puklo.
- Kako želite gospodine.
...
- Što su bre teške ove kese ovako koji moj?
Posrati se, a pritom na svet doneti svoju vrstu, takozvano govno.
Tast: Oooooo, pa 'de si ti meni zete, nema te ko smaka sveta.
Zet: Evo, došao malo sa vašom ćerom do vas, da vidimo šta ima novo.
Tast: A, pa lepo. Milanka, stavljaj kafu odma, došlu nam ovi. :prevrće očima:
Tašta. Evo, evoo.
Zet: Pa 'de ste bre ljudi? Šta ima novo? Taste, daj onu tvoju smrtovaču.
Tast: Evo, malopre došao sa auto pijace. Jedan nemački automobilčić mi se svideo, verovatno ću da uzmem.. Evo sad će rakiju da donese Zoki. :doziva Zorana:
Zet: A 'de mi je bre šurak, nisam ga video odavno!
Tast: Ma u'fatio ga neki proliv, već tri dana po tri sata provodi u ve-ceu.
Zet: Haha, znači uhvatila ga muka.
Šurak: Evo tata.. Oooo, vidi ti ko je to meni došao. Kako ste?
Zet: Ma mi smo dobro, nego, čujem da imaš neki proliv, a?
Šurak: Jao, ne pitaj. Svaki čas mi curi niz butine..
Zet: Znači izlegnuo si se, a, jesi, jesi švalerčino!
Žena: Dragane! Pa zar si morao to pred mojim ocem. Zar ne vidiš da je on gospodin čovek bre. Kako te nije sramota bre !?
Zet: Koj ti je bre kurac ženo, opusti se slobodno, kod tvojih smo.
To je transformacija nekog teksta ili dogadjaja u srpskom maniru. Najcesce se koristi kao sala kada prevodite neki tekst, ali moze se upotrebiti i kao balkanizovanje nekog dogadjaja...
Sweet Sue: I'm sure i'll win the award this year. I solved the Btistol Band robbery case. Heh, heh. Smart Alec will be so jealus!
Smart Alec: Hi, Sweet Sue. I've got something to show you.
Sweet Sue: Oh, not now, Smart Alec I need a rest. I'm tired.
Smart Alec: But the president of the Detective Club came this morning whit this award, and...
Sweet Sue: What? I don't believe it. You won the award?!
(baca nagradu kroz prozor)
Smart Alec: No, Sweet Sue the award was for you! The President left it with me, beacuse you weren't in.
Sweet Sue: Aaaargh!
.......................
Prosrpskivovana verzija
.......................
Slatka Suzana: Ja znam da cu osvojim nagradu ove godine! Ja sam resila kao satro slucaj pljacke tamo neke banke, kako ono bese... pistolj, Bistolj, da Bistolj banke! Hahaha, majmuncina raspala u kurac ga jebem nenormalni! Pametni Aleksa ce da bude ljubomoran, pedercina raspala!
Pametni Aleksa: Eee de si seljanko, slatka Suzano ocu ti pokazem nesto!
Slatka Suzana: Ma begaj tamo idiote nenormalni crnicim ovde ko poslednji... kako ono bese... ma nije ni bitno, ko neko ko mnogo crnci! Sam bre umorna picka ti materina!
Pametni Aleksa: Ali lopuza raspala ona detektivska je doso jutros da ti da ovo svetlucavo, i...
Slatka Suzana: Sta bre!? Ma nije moguce, ti si osvojia nagradu!? Sace da dobijes po picku!
Pametni Aleksa: Ali nag... nemo' me u oci gadjas to je moje pendzerce u svet, bre! Aaaa!
Slatka Suzana: Picka ti materina raspala, evo ti...
(uzima nagradu i udaraga po glavi)
Pametni Aleksa: Ma bre luda zeno to svetlucavo je... aaa... za tebe namenjeno... reko onaj peder... kkkhhh.. aaa... da ti... dammm...
Slatka Suzana: A picka ti materina, sto odma nerece!
Pametni Aleksa: Kkkhhhh!
Sve napornija, zahtevnija, ljomberskija mladež koja ne može da razmišlja normalno jer ih uticaji vlasti, društva, i novih tehnologija kvari. Ko bi rekao, ali jeste tako, svet ide u propast. Retko ko može tome da poveruje, ali zaista jeste tako. Ovo nije nikakav hejt prema omladini, već istina, i-sti-na. Omladinu najčešće možemo podeliti u četiri grupe, i to one po nivou obrazovanja.
1. Deca od druge do sedme godine -Ova grupa će izgleda najviše propaste u budućnosti ako se sveukupno stanje ne bude menjalo. Mlađe generacije propadaju. Zašto? Zato što oni višu deca, nego oni imaju četiri i po godine.. Oni više ne gledaju Toma i Džerija, već im glavu pune američka govna. Oni ne idu u normalan vrtić, već u privatni vrtić na Medaku jer im tamo najviše odgovara ve ce, i ne igraju se sa kineskim igračkama, već sa ispitanim igračkama nastale u Nemačkoj. Deca postaju razmaženija i očekuju sve na tacnu. Oni ne razumeju da danas sve košta i da to nešto neko mora da plati. Mada ko jebe roditelje kad su glupi i sve to dozvoljavaju da rade. Dobro, znamo svi onu rečenicu: "sve bih dao da mi dete bude srećno bla-bla", ali opet ne možeš mu uzimati nešto van svojih mogućnosti. Nije realno to da deca od pet godina traže 'ejplov' kompjuter, zar ne!? Pa naravno da nije. Roditelji vam crnče po ceo dan, keva čisti po kućama a ćaletu pucaju leđa na građevini. Ali dobro, barem roditelji nisu zahtevni toliko, ćaletu je potrebna samo flaša piva, a kevi da ima da spremi bolji ručak od pasulja koji se jede po tri dana. Ta deca kažu bljak čim čuju reč pasulj, ali zato odu u 'Mek Donalds' i naprave račun dve 'iljadarke. Ovakvu decu treba što pre usmeriti na pravi put, i to treba početi od malena, jer će posle biti kasno.
2. Deca uzrasta od sedme do dvanaeste - Pardon, oni više nisu deca, već omladinci. Oni mrze školu, pogotovo matematiku. Eh da ste odrasli ranije pa da ste videli kakve su sve kazne bile kad si nemiran. To su bile muke. Oni više ne igraju fudbal, već golf, ej! Oni su stalno mrzovoljni. Stalno smorni. Pa uzmite makar čitajte nešto mudro i pametno, umesto što gledate Sulejmana. Oni već imaju fejsbuk i redovno koriste aplikaciju "Farmville". Pa bolje da ste uzeli da skupite lišće u dvorištu nego da igrate te virtualne zaraze. Jednom rečju, ka-ta-stro-fa!
3. Od dvanaeste do petnaeste - I oni više nisu klinci, već ortaci, burazeri. Oni se ne tuku, već fajtaju. Oni se ne druže već frenduju. Ja ne vidim gde je tu realnost da neko beži sa časova da bi pušio. Mada kažu, ko ne uči teške predmete, podizaće ih, istina. Najčešće tu iskače jedna grupica spojena iz svih odeljenja i koja vlada. Oni ne kupuju da jedu, već pare štekaju da bi išli u igraonicu i kupili Marlboro. Ee, ne znaju oni da je sad kriza jer njih to ne zanima, njima roditelji moraju da stvore pare. Većina njih je navučena na neke igrice. Takođe, većina je obučena u neki vojni fazon, pilotska jakna (za koju su matorci dali pola plate), kamuflažne pantalone i martinke. Oni se šišaju ili na keca ili ćelavo, jer je film "Šišanje" u njima razvio poseban nerv nazvan "kurčeviti nerv". Retko ko se od njih bavi sportom, čast izuzecima. To su ti opaki momci.
4. Od petnaeste do osamnaeste - E sad kad su već shvatili gde su sve grešili u osnovnoj, to žele da isprave u srednjoj, ali teško jer svoj karakter ne možeš na brzinu promeniti. "Ne treba petao kukurikati u ponoć". Njihov fazon i stil se menja. Odeća, fore, razmišljanje nije više isto kao pre. Odeća je uglavno najk ili adidas. Oni koriste humor u tehničkoj školi. U tom dobu se formira svoje JA i počinje začetak mišljenja svojoj budućnosti. Koji fakultet upisati? Da li onaj na koji želite da idete zato što ćete kasnije imati para, da li onaj koji zaista volite ili onaj koji možete završiti preko veze!? kada ste u srednjoj sve zavisi od vašeg karaktera da li želite da izađete na pravi ili loši put. Ovo doba je prekretnica života, jer dosta toga odlučuješ. Neki ulaze u vode kriminala i huliganstva. Oni misle da će se neko uplašiti njih ako nose najk, frizuru na keca i pljugu, a ramence ko u pilence!? Hah, pa ne!
Barem se može pretpostaviti ko je za sve krivac. Roditelji, loša vlas' i i bes koji iz njih izlazi.
I zato, pamet u glavu!
