Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.
Ja: Dobar dan gospodjo jednu povratnu kartu do Sutomora
Šalterka: Evo, samo da... uh što si ti poranio
Ja: Stigao sam taman na vrijeme ako mi vi odma date tu kartu (kez)
Šalterka: Čuš, dečko, voz je tek u 08 i 15 po redu vožnje, evo piše vam na tabli.
Ja: Ali na vašoj web stranici piše da je u 07:00
Šalterka: Dje piše?
Ja:... na internetu (valjda skonta)
Šalterka: I ti vjeruješ internetu? E moj dečko...----------------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Dobar dan, ja sam Advokat Milič, trebam vašeg direktora Zavoda, možete mi ga pozvati?
On: Ti si to nešto pogriješio, ovde nema nikakvog direktora Zavoda
Ja: Je li ovo Bulevar Save Kovačevića 50/45
On. Jes?
Ja: Je li ovo Zavod za Meteorologiju?
On: Pa kako da ti kažem, nije više, ovde su sad pogrebne usluge.
Ja: O Bože, pa na sajtu ništa ne piše da se premjestilo, ništa, hvala, ali vi mi onda sad ne možete pomoći
On: Mogu jedino ako vam je nešto umrlo, pu pu ne daj Bože
Ja: Iš sotono, jebem ti ovakvu državu sa svim organima!
Izraz najčešće možete čuti od vaše babe, i to u situacijama kada pred vas iznese hrane koliko 15 Afrikanaca koji ništa nijesu jeli 10 dana ne može pojesti i kad vi nakon što nijeste pojeli ni 1/3 (a i to je realno gledano previše) kažete da ste siti.
Baba: Što ćeš sine da ti napravim za večeru? Oćeš ... (nabraja nekih tamo 100 čuda)
Ja: Ne baba no mi sendvič jedan napravi sa onom pršutom i stavi malo sira.
Baba: (Za pet minuta donosi pola hljeba pred mene, a unutra imaju 2 praseta kolko je pršute natrpano) Prijatno.
Ja: Đe ovo ovoliko baba!? Ti nijesi normalna.
Baba: Jedi to i ćuti.
Ja: Đeca u Africi ovolko za cio život ne vide.
Baba: Ma bježi tamo i sa njima! Ti toliki momak ne možeš to da pojedeš.
Majstor za plasiranje ideje u tuđe glave. Ako je još i sam indoktriniran u ono što priča, dobija +42 poena na dexterity, što ga čini praktično neuništivim.
Sve na njemu je posebno izabrano da maksimalno suptilno skrene pažnju, od garderobe do gestikulacija rukama i izraza lica. Ništa nije suvišno, sve je pažljivo dotjerano i stoji na svom mjestu na najbolji način, kako bi ispiranje mozga bilo što efikasnije.
Prvo što uradi, jeste da zasadi malecku klicu sagovorniku. Onako, usput, kao pomene neke nebitne sitnice, naizgled nepovezane i pusti te da ti sam dođeš do zaključka. Kako vrijeme prolazi u tvojoj glavi klikeri bućkaju i najzad ukapiraš istinu. A on koji je svo vrijeme bio tu pored tebe i pratio tvoj razvoj, vješto glumi iznenađenje, uz obavezan komentar tipa "mislim da si na tragu nečega".
Ž: Đe si Mikajilo, legendo. Nema te sto godina.
M: Evo me, moj dobri čovječe. Bog neka je sa tobom.
Ž: Vidi ga što baca sintagme. Pa gdje si se skrivao svo ovo vrijeme? I kakva ti je to šešulja?
M: Koje? Ma to mi bilo prvo što sam dohvatio jutros da obučem. Znaš, mnogo sam zauzet. Zato me nije bilo praktično nigdje ovih dana.
Ž: A je li? Šta te tako okupiralo?
M: Vidiš, mnogo sam zabrinut u poslednje vrijeme. Gledao sam neke dokumentarce na jutubu i neki od njih su imali reference na HRT-ove emisije u kojim se govorilo o postanju svijeta. Pričalo se o tome da je raj prapostojbina Hrvata i tako.
Ž: Au jebo te. Odakle im te informacije sada?
M: Očigledno su neke nove stvari došle na vidjelo. Uglavnom, tu mi Srbi nismo pomenuti nikako.
Ž: Aha. U ljeljak ti jebem. Pa to je krajnje zabrinjavajuće... (-onomatopeja kamenja koje počinje da se kotrlja u Ž-ovoj glavi)
.
.
.
Ž: Mamu im jebem ustašku. Kako vidim, sve što može sada da se uradi je da osvojimo Viroviticu. Druge nema.
M: Hmm, vidiš, to mi nije palo na pamet. Ali, mislim da se slažem sa tobom, u potpunosti. Čak šta više.M: O đe si Stevo. De sekund da malo prozborimo. Nisam te dugo vidio.
S: Oho, duvaj kurce Mikajilo. Ne'š mene u te svoje pizdarije uvući. Spel kasting imjuniti +50 bijač, OPAAAAA
Prvo i prvo, JEBEM TI MATER ONU KORUMPIRANU ELEKTRODISTRIBUTIVNU.
Poč'o si da radiš preko veze pošto ti je majka progutala sadražaj testisa direktora jer je došla da ga izmoli za zaposlenje svoje greške od prije 20 godina kad joj je čamuga iz mirovne misije UN-a muno palamar manirom dogistajl u prostorijama tadašnjeg crvenog krsta. Im'o si sreće da dopadneš u radnu jednicu kod najboljeg i najsmirenijeg majstora koji te je takvog maloumnog naučio malo oko struje. Čo'ek more sigurno da k'o od šale radi u školi za decu sa posebnim potrebema jer ti si mu najbolja referenca. Ipak, pošto tvoja retardacija funkcioniše u tri smene i nikad ne spava napravio si mnogo grešaka na poslu. Međutim, ponovo ti je uskočila ženska familija i odobrovoljila je direktora svojim oralnim i analnim sposobnostima, te si prebačen u službu za popisivanje brojila. E tu kreće zaplet.
Pa jebemu kolje, mogu da razumem da si retardiran i malouman, pa da si i ponekad malo bezobrazan, ali da si šaban titanskog opsega - e to moj moralni digestivni trakt ne može da svari. Kako je moguće da mi svaki mesec polomiš ključ na vratima od kutije u kojoj se nalazi sat? Je l' ti misliš da sam ja to stek'o jebavajuć' tuđe žene i drkajuć' kurac? Krute jebo, osam brojeva ne znaš da očitaš. Zadnji mesec si mi očito brojilo k'o da sam fabrika glinice boktejebo. Alo vole, zar ti nije bilo sumnjivo što sam potrošio struje u rangu dvomesečne proizvodnje Đerdapa? Majmune kad sam vid'o račun za struju završio sam hitnoj! 'Naš šta? Da si mi bio pri ruci izb'o bi te vilama po nogama, pa bi uz'o malj za kočiće kad prepinjem krave i duvo u glavu dok god ne polupam to teke bede što se krije u unutrašnjosti kockaste lobanje.
Dobro ajde, pogreši čovek! Najviše ja što nisam postavo minu ispred brojila pa da te pošaljem u invalide i fizički, kad si već od rođenja psihički osakaćen, da zaokružimo celinu. Jebo te odžin zapis, pa zar je moguće da je čamugina sperma bila toliko lošeg kvaliteta, jer mama, osim što je kurveštija, sasvim normalno izgleda. Garant je neki somalijac obogaćen osiromašenim uranijumom koji se prošvercov'o u liberijske unproforce.
Ali jarane...od sutra...od sutra okrećem novi oružani list! Ima da stražarim ispred kuće sa automackom puškom i čekam pa da vidim ko koga, đe i šta očitava, da ti se ja najebem mame milosne, da ti ja kundakom brojim rebra, da te prepravim kako treba, da napravim magarca od tebe, ali ne more dvaput isto. Doćete i to doćete svi!
- Došo sam da popišem brojilo.
: repetiram pušku:
- Samo brojilo!
: Metak upozorenja u vazduh:
- Nemojte molim Vas!
- Oooo molićeš, i te kako ćeš da moliš! :gru kundakom u pleksus:
Hvatanje veselih vozača na buljuke. Rezultat najnovije policijske taktike postavljanja bekap formacije malo niže niz put.
- E, ni policajci nijesu što su nekad bili.
- Što bi?
- Ostah bez dozvole juče.
- Kako leba ti?
- Znaš onaj uspon đe stalno postavljaju čekalicu sa radarom?
- Ada znam, svi znaju, tu se lagano ide.
- E ta. Juče su se uredno naperili i snimaju li snimaju. Svi u koloni trideset na sat, nevini ka francuske sobarice. Prođosmo ih i iza krivine svi po gasu, da si vidio to lećenje...
- Pa, u čemu je problem?
- Ma odma iza druge krivine još jedna čekalica, naniza nas sve na radar...
- E jbg.
Izraz koji korisiti žena kad ti daje jer si napaljen, a ona bi najrađe zaspala. Ne traži leba preko pogače.
- Uhh, Milojka, šta ću da ti radim...
- Aj Milojko ne seri.
- Kad smo već kod toga , mogli bi mi noćas ovo dvaesprvovečno Milojka a?...
- Šta bre?
- Pa ovo, što kažu ovi građani, ovo analno bre Milojka..
skida gaće
- TU GA turi đe ga inače turiš Milojko ! Daću ja tebi analno, al u tvoju guzicu!
posle deset minuta
- Oćeš počinjat ti ubrzo, spava mi se Milojko..
- Ja završio već Milojka..
- E zato te volim..
Old skul kaubojsko kobejnovanje. Odlikuje se munjevitim nestankom nakon odrađenog posla, bez naslađivanja i prikupljanja lovorika. Dok se žgadija začuđava i komentariše, junak je već daleko na konju, jašući ka zalazećem suncu, u novu avanturu.
Divlji zapad, cirka 1754. Poglavica zatiče svoju kćer u zagrljaju bledolikog jenkija!
- Dva'es-dve-SI-jedinice-bez-glave, šta radiš to sa Hukće-ko-čelična-ždrebica?! Đe mi je ratna sikira, ima da te pošaljem na Lovačka polja velikom Manituu koji će tamo da te lovi do u beskonačnost.
- Nemoj tajo, ja ga volim! Obeć'o je da ćemo se uzet'!
- Ček samo da nađem Momčila Krajišnika, juče sam ga naoštrio. Gladan je bukovine, ali i ovaj bledoliki će poslužiti.
- Džaba tajo, on je već odjah'o u suton.
- E do mojega!
Izraz kojim se sagovorniku stavlja do znanja da bi trebao prestati da okoliša i reći ono što ima direktno kao što sav pošten svijet radi.
A: E imaš cigar maćori?
B: Imam. Drži.
A: E fala ti brate... Vidim nova kutija. Tek tri potrošena, 'oćeš li imati staviti đe upaljač?
B: Pa reci ka' čo'ek da 'oćeš još jedan.
A: Ma nije mi to bilo ni na kraj pameti ali kad već insistiraš.-------------------------------
A: Ono Majo, noćas sam tu, znaš... kolima, pa znaš... mogli bi da pođemo neđe malo da se ono znaš... provozamo malo i ono, znaš...
B: Ti to 'oćeš da me jebeš?
A: Pa ono znaš...
B: Pa reci k'o čovjek. Šta si uzeo tu da okolišaš nešto.
A: Pa je l' 'oćeš?
B: Bože sačuvaj.
Standard snage i neuništivosti.
Cigla, blok, beton, armatura.
Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.
... 2005-ta godina...
- Slušam danas, opasna ona Katrina. Ujebala ih žešće.
- Ma usta ih jebem okupatorska, ako im je... govna, ionako ništa ne prave od tvrdih materijala, nego sve montažno.
- Nemoj tako, pa u tom delu uglavnom sve crnci.
- HAARP znači?
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Čoveče, si lud? Malo dete da ti otvara onako tešku kapiju, bruh da dobije?
- Ne brini ništa, mi smo ti od tvrdog materijala.
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Naš'o sam na buvljaku polovnu Boš bušilicu, čini mi se dobra... Znam ti si stručnjak, pa ako oćeš da pogledaš je l' valja?
- Je l' teška?
- Pa odakle znam! Vidim piše Made in Germany...
- Pazi, mogu oni da nalepe bilo šta ali zlatno pravilo ti je, ako ne znaš šta je dobro, kupi šta je teško! To znači da je od tvrdih materijala i da će da traje.
- (???) Da.
Opšta pojava po kioscima brze hrane i sličnim ustanovama.
To je ono kada vam stave previše priloga u bilo šta što je mobilno i što se jede.
Uzdamo se u radnicu i njeno iskustvo u turanju priloga pa rizikujemo previše majoneze, kečapa, senfa ili bilo čega što nas može uflekati.
Opšta je praksa je da radnice u fast fudovima "malo majoneze" uglavnom čuju kao "ma krkni šest kašika, a u pičku materinu".
:drnda telefon:
Simo Matavulj: Branko, bolan, đe si legendo, sto godina, e...
Branko Ćopić: Joj, pajdo, upravo umačem pljeskavicu, prekinuo si me u po' jela.
SM: Haha, to nova fora po Bihaću? Umakanje pljeskavice? Hahaha, pa u čemu ti da prilog, u posudici ili...?
BĆ: Ma da ti prilog u pljeskavicu, jebala je pljeskavica, no sve mi iskapalo po košulji, ukrmačio sam se sav, imam jednu veliku baru majoneze i senfa na desnoj sisi, šulja je totalno upropaštena, pa reko' ako ću je već baciti u smeće - da ne propadnu prilozi...
Izraz kojim se opisuje proboj u određenoj oblasti. Sa većim rejtingom, otključavaju se nove okolnosti i postaje se mnogo zajebaniji dasa.
- Đes mala!
- Hihi. Ćiao...
- Što to piješ?
- Pa evo, ništa, malo, hihih...
- Je li to nešto na moj račun, a garava?
- Hihi, pa može.
- Često zalazim u ovaj lokal i nisam te opazio do sad...
- Pa kad sam tek stigla.
- A jel? Lijepo. A reci mi đe se tvoji ukopavaju?
- Joj što si poJetičan, hihi...
- Nego, mala, jesi ti za to da malo promijenimo atmosferu, pošto vidim da mi ovdje raste rejting.
- A je l'?
- Raste, raste, pipni mu vene.
Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.
Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!
- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!
I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.
Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.
Vuk: Evo kažem vam, ako vi ne verujete sebi, ne verujte onda ni meni, ali opet, znam da verujete meni bar malo, što znači da verujete i sebi. A ja vam garantujem i uveravam vas da uz jaku veru možemo izdržati glad još koji mesec, biće novih pašnjaka i livada, biće soli i krme za sve, još cirka dve godine i na konju smo!
Ovce: Beeeeeee!!! Beeeee!!!
Konj: Kako mudro zbori ovaj vuk. Samo mi ovo na kraju nije jasno, što na meni?
Lisac: Ma šta se primaš matori, nemoj da si i ti balegar, kapiraš valjda da spikom loži ovce?!
Konj: A šta fali balegarima?
Lisac: Ček, ček... Ne čivtaj se odmah. Ne kapiramo se, mislio sam samo figurativno... Šta im fali? Pa svi kenjaju i pišaju po njima, bilo iz moći, gušta, pohlepe a opet pod oklopom činjenja navodno dobrog dela! A oni ništa, dobrice. Tako da,''što se većim balegarom predstaviš to ćeš više govana morati i pojesti!'' Kapiraš?
Konj: Prrfff! Ihahahaaaaa! Ta ti je dobra!
Lisac: Kapiraš ti moj kurac!
...ili pametno na majku, a lijepo na oca.
Na prvi pogled bi se reklo da se radi o iskrenoj želji upućenoj vašem potomku, ali je u stvari riječ o prvoklasnoj uvredi umotanoj k'o sarma. Onaj koji je izgovara ne želi da naglasi da si pametan ili tvoja žena lijepa, već, naprotiv - da si ružan k'o konj, a da ti je žena glupa k'o kurac.
- Školski, nek' ti je sa srećom, da ti bude zdrav i živ! I nek' bude pametan na oca, a lijep na majku. Hehe ne d'o bog da bude obratno hehe.
- E, hvala ti đe čuo i ne čuo! Nego, je li ono i tvoja žena trudna?
- Jeste! Osmi mjesec.
- Da ti unaprijed čestitam i da porođaj protekne kako treba.
- E, baš ti hvala!
- I da ti dijete bude pametno na majku i lijepo na majku. Ne d'o bog da bude obratno...
- A?
Prva reakcija na sve modernije odjevne kombinacije u kojima dominiraju drečave, fluorescentne jarke boje.
Žuta, roza, crvena. Da sija. Da peku oči.
- Ajmo, spremna sam.
- Đe? Za šta?
- Pa za ugrad.
- Takva? To ti zoveš spremno?
- Dah.
- Takva možeš tati na sahranu. Sa mnom u kafanu kod Mileta jok. Da mi se sprda narod. Izgledaš ko knjiga posle studenta ETFa. Vidi gore prsluk iz kola onaj drečavi, da te ne ubije ko, roze haljinica i taj kaiš šta? Zeleni? Ajde srećo moja, nazad u ormar, oblači farmerice, ionako ti je dupe u njih savršeno.
- Ali...
- Ajmo lagano, čeka pečenje, neću da mi ko zaporak ponese. Odrobijaću te ako se to desi!
Slučajno prosuti bilo kakav vid tečnosti u predjelu prepona, s tim da bude vidljivo za posmatrače. Efekat je još jači ako su oni pod uticajem nekog alkohola.
:prosipa-pivo:
1. Ups.
2. Pa seljače jedan, vidi šta uradi sa sebe, kako ćemo sad u grad!
1. Ma ne vidi se ništa..
2. Šta se ne vidi, sunce ti, izgleda k'o da si se upiš'o, đe sad takvog da te vodim.. Nisi nizašta, samo me sramotiš, šta li ja radim s tobom..
1. Haha, tvoj momak se upiš'o.
Procenat debelih cura na bazenu.
- Matori, šta radiš?
- E, ništa, evo spremam se na Taš sa Zokijem...
- Na Taš? Auu, ja taman sa njega...
- Opa, i kakva je situacija, ima li pičke?
- Ma đe, došli kolektivno neki sa kampa debelih, slaninitet 80%...
- Au, majku mu, ništa, onda jedino na Adu da odemo, tu bar ne možeš da fulaš...
- Taj rad.
Kad je neko toliko umoran ili pijan,da ne može na nogama da stoji.
-Lijepo li je pored ovog hrama.Mir,tišina,vajles...ljepota.
-Jeste,al' aj da idemo kući,komiran sam od šetnje,sve me boli.
----------------------------------------------------------
-Hej ,ajde da igramo malo.
-Ma,ne znam korake,bezveze mi.
-Nema veze,vidi kako je dobra žurka,svi igraju.
-Uhh,izvini ,koma sam ti,ne mogu.Sad ću kući.
-----------------------------------------------------------
-Đe ste momčadija?
-Ooo,deRa brate mooj.
-Čudi me da vam nema Pake.
-A,koje more,komirao se sinoć u ''Mohito''. Tresao tekilu do ujutru,eno ga ladi glavu kući.
Najgrbaviji tip iz društva. Klasični zgutavac.
-E sad mi recite koji je od vas pet kretena uspeo da udubi naslon ove skupocene fotelje koja je vlasništvno mog čukun dede iz Francuske?!
-Zna se ko je glavni krivac. Samo on može učiniti da se takav materijal tako udubi, veruj mi.
-Miljane, sad ćeš ti da nosiš ovo kod Miroslava na 'opravku. Meni vala više ne daje popust, jer sam u poslednjih mesec dana nosio petnaest puta, i to isključivo zbog tebe! Zato marš po prikolicu i teraj ovo đe mu je mesto!
Govori se neiskusnim momcima i papučarima koji se totalno promjene i transformišu čim uđu u novu vezu. Odvajaju se od svojih prijatelja i budu uvijek zaljepljeni za svoju "srodnu dušu". Postanu ženskasti, razdragani i postanu mlakonje. Sa takvim tipom momaka prijatelji se mogu odmah pozdraviti i zaboraviti na neko neprimorano druženje. Samo kad se mora i kad mu je djevojka zauzeta, a van toga, oni za njega ne postoje.
- E, Nemanja. Đe si ti jebote nisam te vidio deset dana. Otkad sam vidio na fejsu da si u vezi, od tebe ni traga ni glasa.
- Ma, evo me. Jebiga, zauzet sam stalno. Moram učiti za prijemni.
- Ma da, vjerujem. Na privatnim fakultetima je baš težak prijemni ispit. Ajde nemoj meni izmišljati, vidim da si se priljepio za Milenu. Nemoj meni petljati, znam te i previše. Brate, ljubi, ljubi al' bradu ne gubi. Nađi vremena i za djevojku i za prijatelje. Pozdravljam te.
Kao presjednik Skupštine Crne Gore i predsjednik Socijaldemokratske partije, Ranya je veoma ugledna I poštovana ličnost. No sve je to paravan, žešće iskovan, od strane Mila Đukanovića, trve gospodara CG.
Ranya je najveći rang Assessina u Milovoj elitnoj jedinici, od malena uzet pod krilo Milovo. Naime, kad je Milo kao đetić prolazio gradom I gleda pičke, zapazio je Ranyu kako prodaje noževe ispred današnje fontane na trg Podgorice, i krenuo u neku priču sa njim. Ni dan danas nije poznato o čemu su vodili razgovor, samo se zna da je par dana posle doša opasni Spaček ispred Ranyine kolibe, i odveo ga u Milove odaje. Tu ga Milo uči najjačim borilačkim vještinama. Podvrgava ga najsurovijim treninzima. Radi se teretana, šibaju se proteini, puca se hemija, čudo se čini.
I tako izrasta Ranya u legendu. Kad god je stani pani bilo đe, samo se zovne Milo I reče se: ,,pošalji Ranyu’’! Ranya uzima svoju prepoznatljivu utoku sa prigušivačem, oblači svoje odijelo, koje stoji kao saliveno baj d vej na njemu, i kreće u akciju
Ranya je profesionalac. Hladnokrvan, uvijek fokusiran samo na misiju. Kada se nađeš na Ranyinom spisku, ne preostaje ti ništa no samo da se oprostiš sa familijom, šibneš koji Brufen i bačiš se sa obližnjeg mosta. Bilo koji vid smrti je milostiviji no da dođe do toga da ti Ranya mora sudit. Jedina slabost Ranyi su hamburgeri iz Krune. To mu jedino pažnju skida sa zadatka. Inače je ovako makina
Hodajuća elegantnost. Čovjek jednostavno odiše nečim vanvremenskim. Kada on uđe u poznate crnogorske kafiće I priđe curi sa pričom: ,,Čao mala, što piješ? No nije bitno, ja sam Ranko Ranya Krivokapić’’, ponekad ne uspije ni da završi rečenicu, a curice već padaju na koljena. Morača im teče između noga. Njegov izgled je toliko otrovan za žene. Ta prokleta frizurica o kojoj razglabaju vrsni umovi svijeta. Šta ranya pokušava da reče? Koju poruku pokušava da prenese svojim izgledom? Taj pogled, koji gleda pravo u suštinu svakog bića
Priča se da Ranya igra glavnu ulogu u velikom planu Milovom, pod tajnim nazivom ‘’El grande Montenegro’’, u kojoj će Milo, potpuno izvjesno, uz pomoć Ranyinu pripojit sve države Balkana moćnoj Crnoj Gori. Priča se da je Đoković samo alatka u Ranyinim rukama, koja će pomoći pripajanje Srbije.
Putin nije smio ,,a’’ da reče, kad se čulo da je Crna Gora udarila sankcije moćnoj Rusiji, samo zato što Milo ima Ranyu da mu čuva leđa. To su samo neki primjeri Ranyine moći. Kad bih počeo nabrajati sve Ranyine podvige, Mala nevjesta bi se iz 2 puta završila a ja ne bi do kraja stiga.
Dječica strahuju od vještica i monstruma ispod kreveta, momčići strahuju da im baja sa bmw-om ne ukrade curu, a lideri silnih mašina svijeta imaju samo jedan strah – Ranyu.
