Autotjun je audio vokoder koji omogućava i volu da zvuči kao mušica.
Praćen je vrlo čudnim i različitim frekvencijama zvuka i ostalih, neobjašnjivih krika.
Autotjun je vrlo učestala pojava kod današnjih estradnih, nazovimo umetnika, koji su baš na tu istu estradu došli zbog džepa dubokog k'o tihi okean. Praćeni bez imalo talenta i mnogo kinte, gde ćeš bolju kombinaciju.
Autotjun, jedan od najvećih krivaca što danas svako sebe može da nazove reperom.
Autotjunovane pesme su najčešće pesme ljubavnog sadržaja, na koje se lože klinke od 13 do 19 godina, i momci sličnog uzrasta koji piju samo džek i čivas, al' može i radža kad tata neda pare.
1-'Hejteri, ljubomorni ste na njih jer su uspešni a vi ne!'
2-'Pa i ne baš'
Jedna od najiritantnijih pojava na srpskoj televiziji. Kao da crtaći tipa: "Gospodin Sima i Džigi-Džigi", "Pingvini osvetnici"... nisu dovoljno bolesni sami po sebi, pa su još doveli one retardirane konje da retardirano-monotono-nazalnim glasom "sinhronizuju" onu boleštinu. Bar da je kvalitet zvuka nešto, ali zvuči kao da su glas snimali nokiom 3310 sa pokvarenim mikrofonom. Gde su ljudi koji su sinhronizovali one stare WB crtaće? Gde su ti crtaći više opšte? Gde su te obrazovne emisije za decu koje su zamenili "Gospodin Sima i Džigi-Džigi", "Zig i Zag"... Najgori deo je to što se deci pored Majli Sajrs, Rebelde i ostalih govana ovo sviđa... Najradije bih uzeo motorku, dve M249-ke, pojas dinamita, 2 dezert-igla, mačetu i uleteo u onu zgradetinu da izvršim deratizaciju, pa da bude: "'De ste pičke, stig'o Zdravko Čolić"
Ratatatatatatatatata, bum, bum, kolj, kolj... Evo vam za Šilju, Buuuuuuuum, ratatatatatatatatata, evo sad za Miki Mausa...
Dolaz'vamo pederu... da, ti, ti što sinhronizuješ... RrrrrrRRRRRrrrrrrRRRr... otkid glave zubima, AaaAaAAArgHHhhhhh
Jedan od razloga što se većina ljudi žali kada naiđe na windows na srpskom jeziku nije nedostatak patriotizma, naravno, već nesposobnost onih koji su zaduženi za prevođenje istog na srpski. Većina pojmova je nerazumljiva ili je za njih izabrana krajnje neadekvatna reč iz našeg rečnika, što onemogućava korisniku da se u takvoj verziji windowsa snalazi podjednako dobro kao u onoj na engleskom jeziku. S druge strane, postoji mnogo pojmova koji jednostavno zvuče smešno kada se prevedu na srpski, što se vidi iz sledećih primera.
HJ Split - HJ popola
Sound Forge - Tvornica zvuka
Total Commander - Totalni zapovednik
IrfanView - Irfanov pogled
Typing Master - Gospodar tipkanja
Format Cutter - Sekač formata
Nero Burning Rom - Plamteći rom Nero
Perfektno upakovana ironija, sarkazam i duhovitost u jednom liku. Neprevazidjeno.
"Postoji samo jedna stvar, koja me sto puta vise ubije od novokomponovanih narodnjaka u cik zore, optimizam... Ne mogu da podnesem taj lazni, nicim izazvani, potpuno nemotivisani optimizam..."
" Nije vaspitano lagati u tudjoj kuci. "
" Ako stvarno hocete da me razveselite onda morate da idete da kupite Gajger-Milerov brojac, da utvrdite izvor ovog zvuka i da podmetnene bombu...U tom slucaju ja bih vam bila vrlo zahvalna. "
" Svetislave, nasmej se... da nasmejan pogledas smrti u oci. " ...
Hronično stanje u sredovečnih Srba/Srpkinja.
Fobija od računa/poskupljenja (struja, telefon, benzin...)
Fobija od "vađenja" ličnih dokumenata.
Fobija od promaje.
Fobija od saobraćajne policije.
Fobija od zvuka aviona u niskom letu.
Fobija od sankcija.
Sveti gral bluz i rokenrol muzicara. (Njegov arhineprijatelj je Fender Stratocaster)
Gitara o kojoj sanjaju i tata i sin a ako se ima prenosi se cesto sa kolena na koleno.
Vazila za redmet koji nije za sminkere i te takve folirante, nego za prave rokere...
Punog hrskavog i kremastog zvuka, strasnog trajanja tona, klasicnog oblika i cvrste konstrukcije, muski teska, vidjena u rukama umetnika kao sto su Piter Grin, Pol Kosof, Dzimi Pejdz, Sles, Geri Mur, Al Di Meola i td.
Klincima koji pocinju da sviraju stari macori valjaju pricu : ,, E, kad sam ja przio imao sam ,,DZIPSON'' iz sedamdesetih, boli glava i onda nestale pare i morao sam da ga prodam. I posle vise nije bilo to to i batalim ti ja svirku... ''
Ima daleko skupljih, kvalitetnijih i funkcionalnijih gitara ali mislim da nijedna gitara nema taj status boginje niti ju je vise merak drzati u rukama.
Sin: Tata, hoces li da mi kupis Gibson Les Paul Standard u Iced tea burst boji sa poledjinom i vratom od mahagonija a vrhom od tigrastog javora sa dva Burstbucker Pro magneta i stopbar tailpiece kobilicom, sa jednoslojnim oivicenjem, bisernim markerima na griftabli od ruzinog drveta, nitroceluloznim lakom, 4 potenciometra u boji zute smole i koznim koferom sa Gibson USA natpisom?
Tata: Sine, a sto se ti ne bi lepo drogirao ko i sva normalna deca?
U domaćem muzičarskom slengu odomaćeni nazivi za tri najpopularnija tipa električnih gitara - Fender Stratocaster, Fender Telecaster i Gibson Les Paul (mada se može odnositi na bilo koju gitaru marke Gibson). Straža je popularan "univerzalac". Doduše, zbog svog čistog zvuka čest je izbor narodnjaka (gitaristi u narodnjačkim orkestrima tipa Žikina Šarenica uglavnom pašu stradžu) što mu je malčice poljuljalo reputaciju kod naših najtvrdokornijih rokera. Telać se vezuje za kantri i bluz zvuk. Mnogima je estetski nedopadljiv i izbegavaju ga iz tih razloga. Gibe važe za instrumente čiji je pun, masan i dugotrajan ton neprikosnoven za rok muziku. Doduše, visoka cena čak i polovnih giba stavlja ih izvan domašaja većine naših muzikanata. Giba je koliko instrument toliko i statusni simbol, opasati gibu na bini isto je što i provozadi se u Mercedesu kroz grad.
Matori muzikant priča mlađem:
"Imao sam jednom Stradžu original američkog... mnogo dobra tambura, ja da ti kažem. Al me je nerviralo što je narodnjačka gitara, na svakoj svadbi vidiš stradžu, pa sam ga prodao i kupio polovnog telaća. Ružna gitara mamu joj jebem al' ima opasan vrat, i dan danas je sviram. Olupana je skroz. A u ono vreme bile skupe gitare al' ja sam radio celo leto na građevini i skupio za Gibu, crnog... I dan danas mi je žao što ga nemam više, kad sam se oženio prod'o sam ga i kupio polovnog Golfa dvojku, trebala mi kola jebi ga."
"Ja sam kupio Ibaneza skoro... Ima strava vrat i magnete..."
"Pu! Dalekoistočno đubre! To se bre pravi od presovanog kartona, ja da ti kažem!"
Često je koriste naši, a boga mi i svetski muzičari. Ovakvim izjavama saopštavaju da su prodali bulju za više keša.
Malo smo se udaljili od našeg uobičajenog zvuka, mislim da će ovaj novi album biti dosta prodavaniji od svih prethodnih... Uradili smo odličan posao!
Prevod: Postajemo komercijalno govno od benda. Stari fanovi, jebi ga, i mi moramo od nečeg da živimo, vama ostaju neke stare pesme.
Ni jeb'o ni jeban, ni jare ni pare, ni babin ni dedin. Kad u novogodišnjoj noći ubiješ Boga u sebi, a za reprizu i đavola. Odricanje od starog života i navika, četvoropromilni restart svim i svačim što u osnovi sadrži atome ugljenika i OH grupu. Prva tri dana mamurluka ne pamtiš. Onda četvrti dan tripuješ da ti je glava lopta, a igra Barsa. 500 dodira nogom u 90 min.! Petog dana napokon artikulišeš dva zvuka i sjedinjuješ svoj jing sa jangom hiljada prasića pa skupa lebdite izvan utrnulih tijela. Šestog dana avanturistički napuštaš sobu. Svi te ljube i nešto poručuju, na stolu prasetina i ruske kape sa nevjerovatno puno kokosa. Mnogo je razloga da se osjetiš ponovo rođen i da taj 7. januar pamtiš kao najbolji rođendan ikad... ma koji datum da piše na ličnoj.
Sredinom prethodne decenije, u doba kada su dominirali telefoni sa opcijom snimanja zvuka, bez video zapisa, setio se dokon čovek da zajebava budalu. Naime, neizsvesni "Dejan sa Radio Košave" dosetio se genijalne ideje nazvane "zajebancija preko telefona". U svojim audio klipovima neizvesni "Dejan sa Radio Košave" zajebava najpopularnijeg lika iz doba telefonskih audio snimaka - izvesnog Stojana, poznatog i kao "Stole Vole". Tih godina nije bilo mobilnog telefona koji nije imao Stojana. Prosto nije bilo kul neimanje makar jednog od mnogobrojnih audio zapisa. Čovek je bio nepresušan izvor smeha i novih slengova. On je gemblao i sapunjao mačora, usisio ga, mog'o da jebe da slomi, jeb'o dete i majku i sve mu jeb'o, a Dejan je samo mog'o da mu "ize kuraaaac i ona njegova muda kilava" dok je neumorno izgovarao reč "Majmuneee".
Update: "Dejan sa Radio Košave" je uhapšen posle Stojanove tužbe. Kada su ga uhapsili imao je pravo na jedan poziv... pozvao je Stojana. Nakon 2 "tuuuuu" Stole se javlja - DSRK: "MAJMUNEEE"
Mazohista. Muči sebe, a neretko i druge. Voli tenis jer ne postoji drugo logično objašnjenje čemu buđenje u najslađim trenucima sna, zarad dva kretena koji će da prebacuju lopticu do početka Jutarnjeg programa; ponekad i jače.
Obično se budi za odmaklu fazu turnira, tamo negde od četvrtfinala kad su jači mečevi. Nije ni on toliko blesav da prati drugo kolo i nekog tamo Kokinakisa jebenog. Valjda. Uredno navija sat 10 minuta pre početka meča, da očisti krmelje i eventualno onako sanjiv ispiša dasku od WC šolje. Taman dok ne prođe najava.
U pitanju je nezaposlen lik. Ili radi drugu smenu. A još i noćobdija. Kombinacija boli glava. Nema razlog da ustaje rano pa mu ni ne pada toliko teško da, nakon zvuka budilnika, iz stanja hibernacije dođe u fazu psovanja četvrtog kolena linijskom sudiji što je umesto "AUT!" ćutao kao pička.
JA VOLIM ŽIVOT, KAFANE I ŽENE, POSLEDNJI BOEM TAKO ZOVU MENE...
- Daj, Bojane, isključi taj alarm, breee!
- Evo.
- Koliko je sati? Gde će ti duša?
- Počinje Đoković. Tri ujutru. :pojačava tv da grmi:N.Višković: ...Novakov bilans u mečevima na tvrdoj podlozi je fascinantan. Naime, on je izgubio samo... :lupanje vremešnog oca u zid:
- ALO, MAJMUNE, SMANJI TAJ ZVUK, OVDE NEKO HOĆE I DA SE ODMORI!
Dva omiljena muzičara pretposlednje devojke jednog mog druga-jedne u „onom nizu o kojima se izdaju saopštenja za javnost“. Trudila se i trudila i nekoliko puta im pogodila imena, kad je bila loše raspoložena. U razdraganom raspoloženju to su mogli da budu samo Bubi i Franko, ili već taj Frankenštajn. Drugar se, kao ljutio i lepo se zabavljao sa njom, ali tada nije mislio na muziku. Muziku je slušao sa drugarima i kurčio se sa podacima na kom pojačalu je Bubi, pardon, B.B. King razbio publiku u Royal Albert Hallu i ko mu je bio inženjer zvuka i zašto svoju giaru zove Lusil, kao i zašto se Vlatko Stefanovski prisetio da postoji bluz. Kasnije je shvatio da kvalitet veze zavisi i od kvaliteta hrane koja se pojede sa voljenim bićem, oženio „dobru kuvaricu i solidnu ljubavnicu“ a muziku ostavio negde pored kreveta, da je sanja...
Svaka osoba, koja je bar jednom putovala gradskim prevozom u Beogradu, imala je priliku da se sretne sa ovim legendarnim bićima. Da, da... Pogodili ste! Reč je o Spider-babama!
Ova mitska bića, čija se starost često ne moze odrediti ni najsavremenijim uređajima i metodama*, imaju prilično veliki broj karakteristika, a neke od osnovnih su:
- Nadljudska brzina (teži brzini zvuka ~ 340 m/s)
- Nadljudski vid (izuzetna dalekovidost i oštrina vida)
- Izuzetna koodrinacija u prostoru
- Izuzetna fizička snaga (nasuprot njihovom krhkom izgledu, u stanju su da pomere osobu od 100kg bez poteškoća)
Treba napomenuti da ova bića koriste i najsavremenija tehnička pomagala, koja na prvi pogled liče na štapove za hodanje (koje naši stariji sugrađani redovno koriste). Uglavnom ih koriste kao kuke za hvatanje šipke u prevozu, kao i za saplitanje suparnika u borbi za slobodno mesto za sedenje. Ova pomagala su izrađena od najčvršćih materijala poznatih čoveku.
* Odredjivanje starosti izotopima C14 i K40
Jedan od mnogobrojnih svedoka - očevidaca je, pored straha za svoj život, dao izjavu nakon susreta sa ovim bićem:
"Bio je to još jedan, sasvim običan dan. Stajao sam ispod "Pančevca" i čekao bilo koju bus za Krnjaču. Nakon par minuta čekanja, naišla je 95-ica i stao sam kod prednjih vrata, kako bih izbegao gužvu u sredini. Jedna baka je stajala iza mene ii probijala se izuzeznom veštinom kroz masu. Pustio sam je ispred mene, pošto je imala štap i jedva je hodala.
U trenutku kada je 95-ica stala i otvorila vrata, ta "baka" me je odgurnula skoro 1 metar iza. Neverovatnom brzinom se hvatala za šipke, poput pauka na mreži, i u treptaju oka, ona je već bila na sredini autobusa i sedela na jedinom mestu koje je bilo 2 sekunde pre toga slobodno. Kada sam konačno ušao u autobus i sa čuđenjem pogledao tu "baku", ona mi je nešto ružno odbrusila i pogledala me direktno u oči. Taj pogled je bio hladan, zao. Nikada ga neću zaboraviti u životu."Još dve osobe su bile spremne da svedoče, ali usled njihovog iznenadnog nestanka, nismo bili u mogućnosti da ih intervjuišemo.
Ukoliko u gradskom prevozu primetite ovakve, ili slične situacije, molimo Vas, ostavite poruku u komentarima, a mi ćemo je proslediti nadležnim organima. Hvala.
U decibelima da se iskaže jačina ovoga zvuka koji predstavlja orgazam za uši, što bi rekli engleski hipsteri eargasm. Nisam spavao uopšte. Razumite me. Imao sam priliku da joj priđem i nisam je propustio. Štaviše, poljubio sam je u obraz. Instant dopaminijada u mozgu. Milion čestica radi kao sat da doprinese toj ekstazi jebote. Perfektno se osećam, zato i ne spavam. Pijem emge Mivela vodu na kojoj piše da magnezijum smanjuje umor i to mi je dovoljan stimulans da nastavim s pisanjem ovih nebuloza. A u pozadini je neka polu rejv muzika iz igrice koju obožavam. Da dum da dum ti duuum... I tako, zemlja će nastaviti da se obrće kako god okreneš. Perspektiva je najnebitnija stvar u istoriji najnebitnijih stvari. Samo je pitanje ko će okončati dabstepovanje pojačano do daske, jer ja sigurno neću. Pronaći će me za kompjuterom sa uključenim kaps lokom u kucanju OVOGA
Najzlokobnija vrsta ovog ljudskog produkta. Gasovi oslobođeni alkoholnim, sirćetnim, mliječnim i kombinovanim vrenjima bogatog asortimana prirodnih i vještačkih sastojaka raznih obojenih alkoholnih pića, rakija, piva i nezaobilazne gurmanske pljeske sa dosta urnebesa na povratku kući daju jedinstven šmek ovom ubici apetita i pobuđivaču električne aktivnosti mozga koji moždane talase diže do egzosfere tako da tsunami 2004. izgleda kao talasić koji djeci na plaži ruši pješčane zamkove. Javlja se tiho i podmuklo, širi se brzo, prosječnu sobu ispunjava za 4-5 sekundi, i djeluje trenutno ubitačno na floru i faunu u dijametru od 50m.
Subota, zajednička soba, četvorica muškaraca u ranim dvadesetim spavaju poslije etanolom obilježene noći.
-{pffffff} (onomatopeja prikrivenog ispuštanja mamurka, jačina zvuka cca 10dB)
-{zvuci buđenja}
-Šta je ovo, je l' neko umro?!
-Ma to je mam...
-Aaaaaaargh! *
-Grrrhrhrhrh! *
-Ughhhhhhhhhh! *
-Fhhhhhghghghghhghhhhhh... ** {Zvuci agonije zbog overloada sprženih sinapsi i stopljenih nervnih završetaka}
U doba kada su još snimane MC kasete i kada su kasetaši bili jedini izvor zvuka poslije radio-aparata, tranzistora i televizije, čuvena B-strana je bila mahom zapostavljana strana kasete jer su na toj strani većinom bile nezanimljive i pjesme manjeg kvaliteta nego na prvoj, A strani, zato što su udarne stvari i hitovi snimani na prve tri pozicije A strane dok je ostatak bio raspoređivan random funkcijom po ostatku trake. Dešavalo se da su mnogi potencijalni hitovi zauvijek izgubljeni zato što je narod, po automatizmu, slušao samo A stranu.
Danas, u doba kada su kasete davni retro, kada ih apsolutno niko ne koristi (dobro, možda su još u upotrebi kod baba u vrletima seoskim i kod ponekog ponosnog vlasnika askone koji odbija da prati tehnološke trendove al' mislim prvenstveno na omladinu), B strana je sinonim za nešto, nama ili drugom, sasvim nebitno.
- Znaš onaj slatki dečkić što mi se sviđa?
- Šta s njim?
- E, malo sam ga muvala, al' poslao mi je poruku, kaže da su mu djevojke na B strani, sad mu je fakultet prioritet.
- Znači, fakultetlija.
- Upravo.
_________________________________________________- Ma dosta mi je više njegove samovolje, ne pada mi na pamet da se više nerviram zbog majmuna, prebacujem ga na B stranu, imam i ja život!
- Tajrad, batice, ne daj se!
_________________________________________________- E, buraz, aj dođi do mene da gledamo Superbowl!
- Sti normalan, meni je to B strana života, zovi Miću, on se loži na te šarade...
Je izraz koji se koristio za vreme osmogodišnjeg školovanja i imao potpuno dva različita značenja. Pravo značenje ove reči smo spoznali radom hormona, pojavom prvih "rosnih" kapi i kad nam je mali baja nabacio krzno, u drugoj fazi osnovne (od 5.- do 8.). Mada se termin upotrebljavao mnogo ranije.
Pre svega u dečijoj terminologiji to je žongliranje, pimplovanje, pa čak i odskakanje lopte od zemlje. U funkciji je ne seksualne predigre, demonstracije fudbalske veštine i sile. Koren reči je nastao od karakterističnog zvuka prilikom bounce-ovanja lopte “tuč tuč tuč”. Ni na kraj pameti nam nije bilo da je to u stvari “šamaranje majmuna”, jer niko nije znao šta je to i kako se to radi (čast izuzecima), jer šta dete može da radi do 10-e godine sem da tera loptu. Iako smo diplomirali porno časopise iza škole, gađali se psovkama kao kamenjem i bili ekstremno iskusni u hvatanju devojčica za dupe, tučkanje je bilo nešto sasvim drugo.
Na fizičkom se cepa fudbalica, neko nabacuje visoku loptu, drugi na prvu opali volej i promaši ceo gol:
-Pa pusti je bre da tučne debilu!
Raspoređivanje fudbalskih pozicija:
-Ko najmanje istučka brani!
Vraćas se kući presrećan jer si tog dana najviše ispimplovao:
-Ćale istučkao sam danas 50 puta!
-Mooolim!!?
Merilo snage I moći:
-Koliko možeš da istučkaš?
-100 puta.
-Jeste! Ti si Ronaldo! E ja mogu 200!
-Mama ti tučka 200! (kad smo provalili foru)Napomena: Ne važi za one koji su imali krpenjaču, nisu imali pumpu ili male fegete koji su česljali Kena.
Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).
A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.
I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.
- Vidi, vidi, šta to on ima. Je li buržuju, otkud tebi softaš?
- Hehe, pozajmio mi komša Sale, nešto sam mu pomogao oko domaćeg.
- Pazi šta radiš, nemoj da zapinješ da ne zakačiš ivicu stola, hoće guma da pukne, a onda si najebao. Znaš da Sale ima prave bokserske rukavice.
Film uvek ima radnju. Neki film se odgleda bez daha. Neki film treba odgledati i pustiti da odstoji. Nekim filmovima se mnogo puta vraćamo i primetimo nešto što ranije nismo.
Nekada su i dosadni filmovi dobri (zbog nečega al' teško je definisati zbog čega). "Glava za brisanje" Dejvida Linča na primer je dosadan film. A dobar. On ti kasnije dolazi u mislima i ne napušta te. Kada kasnije gledaš "Tvin Piks" (genijalna muzika) i recimo "Motel mrtvih duša" primečuješ elemente koji se kod njega stalno provlače:Patuljak, crveni draperi, "kockaste" podove.... i to na neki način pravi spone sa njegovim drugim filmovima, odnosno daje im pečat. Ponekad nakon pet, šest sekundi njegovog filma, čak i kada nema nikakve raddnje, čak ni glumaca, ni zvuka prepoznavao sam njegov film. On na neki čudetan način "snima" atmosferu. Ne znam zašto sam se "zalepio" baš za njega.
Komentar na iritantnost određene osobe koja čim progovori izaziva škrgutanje zuba, igranje očnih živaca, stiskanje pesnice u cilju zadavanja bolnog udarca, te na kraju smišljanja raznih načina ubijanja ovog posve iritantnog bića. Sve vrijeme dok pametuje, iritantno biće nije svjesno da je uhvatilo bika za jajca.
Oni koj podlegnu iskušenju, puste paru te smrskaju glavu iritirajućem izvoru zvuka, izbijajući mu višak stolarije iz glave (u stvari, svu stolariju) i završe... Pa, zna se gdje. Sa druge strane, oni koji ipak imaju određeni stepen samokontrole, izbroje do deset, sačekaju da pošast ode, te duboko uzdahnu pa izdahnu. Onda izgovore rečenicu iz naslova, pa se vrate uobičajenim poslovima, ponekad bacajući o zid prvo što im dođe pod ruku. Tek da se malo oslobode bijesa.
Utorak. Lokacija: Kafana u Istočnoj Bosni
Radovan: JEBEM LI MU SUNCE ŽARENO DA MU NE JEBEM!
Mirko: Alo, Radovane, smiri živce, popij nešto, diši čovječe. Ko ti drm'o kavez?
Radovan: Ma onaj ćok, Milisav. Doš'o mi u radionicu i počeo da filozofira nešta. Kao "Neću bukvu, oću 'rast, neću 'rast oću bukvu..." Jebem ga neodlučna, iznerviro me... UH! Kad ne ubi čo'eka.
Mirko: Polako Radovane, pa...
Radovan: Pa kud meni da zapadne onakav ters? Joj, kud ga ne odalamih letvom... Odo sad da mu nešto kažem.
Mirko: Vidim ja biće "Martin pisao, Tarantino režirao". Aj, ako ćeš baš da ga biješ, nemoj puno. Nek pusti krv i mani ga se, skontaće.
