Termin koji se koristi za filmove Jugoslovenske Kinematografije koji su snimljeni u periodu 60-tih do sredine 70-tih koji su za tematiku imali kritiku tadašnjeg režima, života pod istim, objašnjavajuci pravu sliku života toga perioda, ukazivanju na problem samog društva i odnosa unutar istog. Ovaj period se smatra zlatnim dobom srpskog filma zbog odličnih kritika u svetu i Evropi i osvajanja najprestižnijih nagrada na filmskim festivalima, imali su čak i vise nominacija za oskara, dok su kod nas vrlo često posle premijere bili zabranjivani za projekcije. Kao protiv otrov za ove filmove vlada je finansirala snimanje partizanskih filmove da bi probudila patriotizam i razne i danas najvece komedije koje su to vreme prikazivali stvarnost i život potpuno bezbrižnim sa puno humora. Najistaknutiji autori ovih neprocenjivih filmova se Aleksandar Petrović, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Želimir Žilnik, Lazar Stojanović i drugi. Najveća ostvarenja su Skupljači perja, Biće skoro propast sveta, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a, Plastični Isus, Kad budem mrtav i beo, Tri, Buđenje pacova, WR Misterije organizma, Čovek nije tica, Rani radovi i drugi. Za razumevanje ovih remek dela nije dovoljno pratiti samu fabulu radnje ,već i muziku koja prati film, reči pesama, detalje namerno postavljene u vidu predmeta u filmu itd. Najistaknutiji glumci su bili Bata Živojinović, Mija Aleksić, Gidra Bojanić, Pavle Vujisić, Slobodan Aligrudić, Ljuba Tadić, Milena Dravić, Eva Ras, Ružica Sokić, Olivera Katarina i drugi.

Navodnici u naslovu definicije nisu slučajno tu. Ovde se ne radi o drugu u klasičnom smislu, kao osobi koja vam se nađe da vam pomogne kad god je teško, s kojom delite dobro i zlo. Ovde se misli na one ljude koje vaša devojka naziva drugovima, a vi veoma dobro znate pozadinu tog odnosa.
To je individua koja se beznadežno loži na nju, neprestano je u njenoj blizini, trudi se da pomogne u čemu god može i tako se ušlihta još malo. Vas ne voli, ali dok ste s njom u dobrim odnosima - izbegava da priča o vama. Ne kudi vas, to mu ne bi išlo u prilog, ali vas ni ne hvali. Kada sa devojkom uđete u najbezazleniju svađu, u stanju je da je namirišu kao polarni medved foku kroz antarktičke oluje i da joj, pružajući joj utehu i razumevanje, lagano ubaci kako on to NIKADA ne bi tako uradio, kako da on ima takvu devojku NIKADA ne bi dozvolio da joj nešto zafali, da on prosto NE MOŽE DA VERUJE da se vi prema njoj tako ophodite i sl. Sve to u nadi da će možda, jednog dana, nekim neverovatnim spletom okolnosti on doći na vaše mesto. Šanse za to su u većini slučajeva približno jednake verovatnoći da Napoleon vaskrsne. Ipak, nema veze! Nada umire poslednja, kaže pričica o onoj devojci Pandori. Zadovoljiće se on i mogućnošću da je, dok je grli i teši, uhvati oko struka ili joj, u boljem slučajnu, blago pređe rukom preko zadnjice, stomaka ili grudi. Eeeee, to će ga baš učiniti srećnim!

Profesionalni zgubidan. Dobro, ne baš profesionalni, pošto ga za to što radi niko ne plaća, ali svejedno ne radi ništa, tako da nije bitno. U opisu posla ovog oblika života je gubljenje sopstvenog i trošenje tuđeg vremena, a bogami i živaca. U stanju su da pričaju o svemu pod kapom nebeskom, a brzina kojom prelaze sa teme na temu je neverovatna. Dele se na više vrsta, u zavisnosti od teritorije na kojoj obavljaju svoje aktivnosti.
Klupoder iz parka, po kome je izraz i nastao, veći deo dana provede sedeći na klupi i pretvarajući se da čita novine do trenutka kada neoprezna žrtva sedne pored njega sa željom da malo spusti kosti i završi udavljena pričama koje se kreću u rasponu od porodičnih odnosa do pitanja da li su Cecine sise delo božijih ili ruku plastičnog hirurga.
Kafanski klupoder (naravno, radi se o kafanama tipa prčvarnica i šoferana) obično deli areal sa više pripadnika svoje vrste pa je manje opasan po okolinu, ali ukoliko je nekim slučajem sam vrlo lako će naći način da se ubaci u razgovor za susednim stolom i pričaće dok ne smori međeda.
Još jedna značajna vrsta je fakultetski klupoder, ali za njega je možda primereniji naziv doajen čitaonice. Ostale vrste su manje značajne, ali ne i manje dosadne.

Hladna zima se ponasa kao da nema nikakvih odnosa sa globalnim otopljavanjem.
Ocito jer su to dve strane koje se ne slazu puno. Postoje ljudi koji na specifican nacin greju zimi grla jakom prepecenicom. Takodje su dali izuzetnoveliki doprinos kulturi a najvise traga dali su opstem tehnoloskom napredku. Nije ni cudo sto su ranije merili vreme po starom kolandau koji je broja preko 8000 hiljada godina sa prelepim skulturama lepenskog vira. Istorija prepuna toliko bajkovitih i raznolikih oblika drustvenog uredjenja.
Mislim da svoj izuzetan uspeh jedino mogu razumeti izuzetno jakim unutrasnjim shvatanjima, poimanjima apstraktnog i hrabroscu kako u sportu tako i svim oblastima jednog dana koji je ponajvise ispunjen ljubavlju i radom.
Mada odredjene teorije kazu da su svemu tome zasluzne mesavine s ostalim razlicitim narodima koji su se iz svakojakih razloga imala udela u izgledu danasnjeg stanovnika Balkana. Svakako bogato drustvo kulturom ali nekako penzionerski gleda na zivot bez neke preterane razigranosti. I onda odatle dolaze onako silna proslavljanja svadbi i rodjendana srazmerno patnji da bi se nadoknadio teg na suprotnoj strani i odrzao duhovni balans. To su zaista velike duhovne sirine tog naroda i u cijim srcima ima mnogo prostora. A takodje to je i glavno olicenje ljubavi koja je delotvorna kao lek. Ljubav je svemu kljuc, otvara mastu, golica dusu za novim i nepoznatim. I tako...

Fenomen koji pogađa uglavnom gradske djevojke koje, nakon godina i godina (tj. nekog dužeg vremenskog perioda) promiskuitetnog (da ne ka'em kurvanjskog) ponašanja, najednom shvate da time ne donose sebi pretjerane bodove kod suprotnog pola, te počnu da rade ono što se nikad ne bi očekivalo od njih - a to je da se ponašaju potpuno suprotno od toga. Mo'š mislit'!

Tad počinje period odlazaka u crkvu, finih odnosa sa roditeljima, nema izlazaka, sve je zakopčano do grla (eventualno majice koje bi i međedima bile velike - hiljadu iks el i te fore), svi momci su samo prijatelji, braća, niko se ne gleda bludnim očima. Alkohol? Ma ni u ludilu! To samo grešnice piju, takve nikad u raj neće otići.

Sa žaljenjem pričaju o nemilim događaja iz prethodnog perioda, tvrdeći kako je to bilo davno, bile su mlade i lude, i kako im je to iskustvo trebalo u životu, da uvide šta su prave vrijednosti, te pokušavaju sve ostale da izvedu na pravi put, kojim one koračaju. Kako da ne.
Šteta što i vrapčići na grani znaju da su samo shvatile da tako udati neće, jer muškarci uglavnom vole finije djevojčice za brak, što se one svim silama trude da postanu.
I eto, čim se prvi upeca u mrežu - misija završena.

Su one scene zbog kojih vam je zao sto gledate taj isti film,kada osoba koja treba da izgine uradi to samo zbog svoje gluposti umjesto da se aktivira i bori za zivot,kako bi bilo koji normalan covjek uradio,i nazalost,primjera ima mnogo.

Prema stručnjacima iz Holivuda, svaki američki pandur je veličine trokrilnog ormara, ćelav je ili je ošišan na opasno, sa hirurškom preciznošću cilja u mraku i svaki trenutak slobodnog vremena na radnom mjestu koristi jedući krofne i ispijajući kafu iz papirnatih čaša. Kao takav, lik policajca u američkim filmovima je jako generičan i jedini način da ih razlikujete jedne od drugih obično je po fizičkom izgledu i to naročito po boji kože (podjela na bijelce i crnce; Azijati zaposleni u policiji su obično inspektori ili obavljaju neki kancelarijski posao a Latino tipovi su isključivo kriminalci i ćomani) i prema načinu tretiranja osumnjičenih i osuđenihh lica (dobar policajac - loš policajac).
Američki policajac na filmu je takođe i vrlo profesionalan za razliku od svog balkanskog kolege iz stvarnog života sa kojim se gotovo potpuno razlikuje po pitanju karakternih osobina i odnosa prema poslu. Dok ti domaći pandur zaveže par vaspitnih uz nekoliko sočnih psovki prije ubacivanja u maricu, ako je vjerovati Holivudu američki pandur se svojem "klijentu" obraća sa gospodine ili gospođo i prilikom privođenja se trudi da ne koristi prekomjernu silu.
Takođe pripadnici američkih policijskih službi su sjajni vozači a o tome svjedoče nevjerovatne vratolomije koje oni prave po krcatim ulicama metropola nakon čega u većini slučajeva ostaju živi (ovo važi i za inspektore).
Ipak klasični pandur je vrlo rijetko značajan lik za priču (nije za čuditi obzirom na prilično neinteresantan obrazac) pa se zbog toga vrlo često dešava da ih bar par pogine do kraja filma i da pritom čak i najveća plačipička ni suzu ne pusti.

Jedini normalan odgovor na profesorovo potpitanje gradiva koje nema veze s vezom i koje se uči klasičnim bubanjem.

Odnosno, ne može svako biti jedan od srećnika koji bez po muke defiluju kroz život, s osmjehom na licu, dok ostatak zajednice, pritisnut mukom bivstvovanja, turobno korača stepenicama egzistencije, vječno tmuran i zaokupiran svakodnevnicom. Izraz potiče iz seoskih sredina u kojima je uvijek obitavao neki veseljak, najčešće pijanica ili ludak koji je izbjegao institucionalno smještanje, pa je umjesto zavezan u košulju, dane provodio pjevajući kadence selom i zajebavajući radni narod.

U prenesenom značenju, izraz koriste mudrije, mahom starije glave, oguglale na životne nedaće, kako bi mlađim generacijama pokazali da ih kroz život uglavnom čeka mukotrpan rad i trud, sa nepovoljnim odnosima uloženog i dobijenog, jer u kocki života rijetki dobiju dobre karte; karte zbog kojih idu po selu i pjevaju. U savremenoj upotrebi, izraz je dobio konotaciju koja nema veze sa pijanicama i ludacima, već se odnosi na objašnjavanje društvenih odnosa između onih koji su na hijerarhijskoj ljestvici duboko u kaljuži i onih malobrojnih, koji hodaju oblacima. Nije bitno da li neko kroz selo ide pjevajući zato što je dobio na lutriji, ili se prijavio na Zvezde Granda pa je usljed predivnog glasa ili češće - čudnovatog stasa, zaradio ogroman novac pa mu je sudbina promješala karte tako što mu je na čoju poređala same aseve. Tvoje to nije, tvoj put je mukotrpan, a na njemu nećeš pjevati, pa bi bilo najbolje da se zadovoljiš time da makar ne plačeš. Nije svačije kroz selo pjevati, jer ne mogu svi imati sreće u ovom svijetu, a zarad lakšeg bitisanja na kugli zemaljskoj najbolje da ne preispituješ zašto taj "neko" nisi ti.

Hrvati su narod južnoslovenskog porekla.Pripadaju slovenskoj grupi naroda,koji pak pripadaju jednoj većoj ,indo-evropskoj masi naroda poznatijoj i kao arijevska.Postoje mnoge teorije o poreklu Hrvata.Neki tvrde da su slovenskog porekla,dok drugi tvrde da su oni slovenizovan narod(iranska teorija o poreklu Hrvata).U svakom slučaju jedno je sigurno,Hrvati su u 7. veku zajedno sa Srbima došli na Balkan i naselili ga.Hrvati su naselili predeleo oko Velebita,Zagorje,Istru,Delove Dalmacije.U neznatnom broju su se nalazili i u Liki.Takođe Hrvati su bili većina na mnogim Dalmatinskim ostrvima severno od Cetine(reke).Kroz vekove Hrvati su se širili,pokatoličavanjem Srba,i tako uvećavali svoje brojno stanje i teritorijalnu rasprostranjenost.Pogrešno je misliti kako su Slavonci Hrvati(to su pokatoličeni Srbi ,Šokci), kao i stanovnici Dubrovnika,koji su oduvek govorili za sebe da su Sloveni ili Srbi.Takođe je postojao dugo vreme u Dubrovniku srpski list "Dubrovnik".Hrvati su svoju državu izgubili kada su pali pod Mađarsku vlast.Hrvati su se hrabro držali protiv turske najezde,šta više jako su se žrtvovali zajedno sa Srbima starosedeocima http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2007/latinica/165.html
.navešću i delove pisma hrvatskog plemstva koje je bilo upućeno caru-vitezu Maksimilijanu 1493. godine posle Krbavske bitke:
"Preko 70 godina se opiremo strašnom neprijatelju,izlažući svoj život i blago...Ako padne Hrvatska lako će neprijate iz nje napadati sve hrišćanske zemlje....Svaki dan žrtvujemo čast,imetak i život....Gradovi i kuće su nam prazni,podložnoci i kmetovi odvdeni,imanje nam oteto,porobljeno i spaljeno.....".Ipak i pored odličnih odnosa i saradnje Srba i Hrvata tenzija vekovima raste.Problem je u tome što su srbi (oni prebegli od Turaka i oni koji su bili več tu)imali privilegije u Habzburškoj monarhiji,na šta su neki(manjina) Hrvati bili ljubomorni i šta su smatrali za nepravedno.Tada počinju masovna pokatoličavanja Srba i njihova ubijanja.Ova pojava dostiže vrhunac 1941-1945 kod pripadnika ustaškog pokreta.Današnji Hrvati su većinom Srbi katoličke veroispovesti.

Sveto trojstvo rešavanja svakog problema.
Temeljno - popunjavanje svih rupa bez zazora, isključivo preklop tj. čvrsto naleganje.
Postupno - korak po korak sa zagrevanjem i razradom, eventualno podmazivanjem.
Sistematično - po planu i proceduri, uredno, precizno i bez pauze.

Sjebati nešto što je bilo odlično svojom interpretacijom toga i samoinicijativnim delovanjem bez da pitaš nekoga ko ume.

Vidi šta su mi uradili od pesme mama fazon.

Eee, da ima ljubavi lakše sve bilo bi, reče jednom veliki mag muško-ženskih odnosa, Svevišnji Rade.
Odavno ti je ćaća govorio kako moraš voleti ono što radiš, jer jebiga, ne moš raditi domaći iz matematike, ako tvoj otac ne voli tvoju nastavnicu matematike, jeboga ti. Da je engleski, pa 'ajd čovek da razume, mlada je, tek završila fakultete i ono, moš joj orah o dupe skrcati. Al' 'de nađe onu matoru, izanđalu babetinu koja dostiže vrhunac na Venova rešenja jednačina sa dva razlomka u njoj, 'ćer mu poljubim? Ne ide to nikako...
Eto, uzmi za primer ćaću svoga. Čovek nikad nije voleo školu. Naučio zanat, da l' što voli ili što mora, jebem ga, ali posvećen je tome i to ga čini koliko-toliko zadovoljnim. Naravno, ako izuzmemo to što vodi onog šegrta sa sobom, pa ga mali uvek izjebe da singlira Šveđane, al' to da ostavimo za drugi put.
Deda a.k.a Đed. Čovek odrastao i ostario na selu. Ovce, krave, kokoši prepisao babi, jebiga, đe si ti video da se muško bakće živinom. Vidiš da to čovek voli, čim onako umilno tepa ovčici po imenu Belka... ma, o čemu da ti pričam kad i sam znaš da je milion puta pričao kako ti je oca ostavio da prenoći u drugom selu, jer mu se krava telila, pa nije otišao po njega. A i ko ga jebe kad juri žene po drugom selu, zar ne?!
Dakle, da rezimiramo... moraš voleti ono što radiš da bi bilo neke koristi. Ne računamo to što voliš 'leba bez motike, pa računaš da Rozenburg može da dođe 3+ prvo...

Neodređenih godina: od 20 do 95, već prema vremenu i času toga dana, čudnog oblačja na sebi, šalova u boji Brojgelovog lova zimi: dakle, crno, smeđe i bež u kremastim slivanjima, boja kose isto tako od pepeljasto rđaste do zagasito riđe ili u tonovima lana i žitnih polja potamnelih zlata. Ima minđuše i tako neki nakit dostojanstven, primirena na neko vreme u luci ovog siromašnog grada lancima starine na sebi i aplikacijama koje imaju, naravno, neko svoje značenje: vidiš, moj dragi kočijašu i stolni peharniku, ta drvena narukvica, to je od kruške iz vrta Momčila Nastasijevića, ona je triput gorena i triput na vrhu Rtnja vetrena, a to tu, taj broš, medaljon i poklopac od jogurta, to ti je od kompoziotra Triše Kaclerovića, naše starine beležnika i larpurlartora, kompozitora čuvenog Preludija za Nićifora Foku treći stav, peta brzina; time je on naime ujutru palio cigaretu upravljajući to sočivo prema suncu, modrom i narandžastom, svešteniku ždralu, ukotvljenom i blagomirujućem.

Ušo si u antikvarnicu i teo da pazariš neku polovnu knjigu ali odustani jer nećeš uspeti, ona će ti uzeti to ispred nosa, jer zna kučka šta vredi pali se na Bruna Šulca, Remizova i Marsela Prusta: tebi ostaje Istorija srpsko-albanskih odnosa prema zapisima iz bugarske skupštine od 1923-1933, cena 17 dinara, sa popustom, oslobođeno od pdva.

Simbioza je bliska, često dugotrajna interakcija dvaju organizama različitih vrsta, zbog koristi barem jednog od njih. Od organizama, koji žive u paru, veći je obično domaćin, a drugi je parazit ili mutualist.
Odnos organizama u simbiozi može biti: parazitski (štetan za jednoga), komenzalski (jedan ima korist, a drugi ni korist ni štetu) i mutualan (povoljan za oboje).
Najpoznatiji primjer simbioze je onaj koji smo nekada učili u biologiji i koji se odnosi na neke rakove i vlasulje u morima gdje su rakovi obezbjedjivali zaštitu, a vlasulje hranu ili obratno ili ... nije više ni bitno.
Ja bih se još malo zadržao na ovom dijelu koji opisuje mutualan (povoljan za oboje) oblik simbioze i pokušao trezveno hladne glave secirati simbiozu koja pokazuje stariju mušku (obično bogatu) i mladju žensku (obično zgodnu) osobu. To je onaj oblik simbioze koji mi često nazivamo koristorublje, ljubav iz interesa, sponzorstvo ...
Naravno, na ovu temu su mnogi moralisali, držali vjerske govore, pametovali i zaključivali o neprirodnosti ovog odnosa, nemoralnom ponašanju dviju osoba, nepostojanju ljubavi u koristi i sl.
Ali ja sam apsolutno za, Evo upravo smo bili na jednom poslovnom sastanku. Naravno kao i svi Balkanci sastanak smo držali u jednom lokalnom restoranu, a stol pored našeg je sjedio jedan privatni poduzetnik od svojih cca 45-50 godina sa svojom "ljubavi" koja nema vise od 20. Divan su par, zaista. Ona se okoristila novim audijem i stanom, a on se okoristio mladom piletinom (čitaj ženskim tijelom). Simbioza koja funkcionira perfektno i u kojoj svaka zainteresovana strana zadovoljava svoje potrebe. To što ljudi okolo palamude da to nije moralno, da to nije u redu, okacili su macku o rep i uživaju u blagodetima ovozemaljskih zadovoljstava.
Pokušajmo ući u kožu ovih dvoje ljudi i zaključiti šta se zaista desilo:

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Ovde se radi o srpskom običaju koji se još uvek primenjuje u ruralnim, a na žalost i u nekim od urbanih sredina.
Običaj se odnosi na promenu odnosa između roditelja i njihove neudate ženske dece. Ukoliko smatraju da je prošlo njeno najbolje vreme ili ukoliko se umore od čekanja i izgube veru u svoju ( najčešće ) jedinicu, dakle prihvate činjenicu da je niko neće i da će ostati usedelica, roditelji joj vraćaju davno okresana krila. Ovaj dan, koji svako domaćinstvo određuje po svojoj volji, naziva se Ruzmarinovdan. U domu gde se obeležava, uglavnom od ranog jutra prisutni su tuga i tišina, no međutim kao i uvek kod Srba, to sve kratko traje i ubrzo se pretvori u opšte narodno veselje, gde se u izobilju jela i pića okuplja celo selo i na taj način se ublažava sramota.
U ranim jutarnjim časovima obavezno je obaviti mali ritual koji uvodi devojku u red samostalnih žena, ali sa obavezom da više nego ikada doprinosi roditeljskom domaćinstvu. Ritual ruzmarinovanja izvodi majka devojke ili tetka ukolio je majka bolešću ili ranom smrću sprečena, a u krajnjem slučaju može i kuma koja je devojku krstila po rođenju. U lavor hladne vode stavlja se izmrvljeni ruzmarin, a onda osoba koja izvodi obred grančicom svežeg ruzmarina prska devojku iz lavora... Kasnije se u jednu krpu obavezno bele boje stavlja ruzmarin koji devojka drži tri noći ispod jastuka na kome spava, raspuštene kose...
Smatra se da na ovaj način devojka ceo život nosi sa sobom miris ruzmarina, umesto mirisa sa momačkog revera. Takođe se veruje da na ovaj način, nekim čudom, baš ta devojka nadje sebi muža kada se navrši tri godine od Ruzmarinovdana. Na žalost ovo se obistinilo samo u 98 % slučajeva...

Postoje tako radna mesta u našoj Srbijici, najčešće u državnim jaslama, gde se i ne radi nešto mnogo a prima se golema plata. A mi, kakav smo narod jelte, imamo neodoljivu težnju da pokopamo bilo koga kome je lepo u životu. Ako bi slučajno neko od zaposlenih u dotičnoj kompaniji priznao da mu je rad tu med i mleko, odmah bi se svi okomili na njega da ga se otarase, jer oni tobože rade nešto. Tako kreće lanac kukanja, te meni je loše, a tek meni, meni još gore!

Suprotno od njihovih istraživanja. Može se reći i da je 96.8 posto našig istraživanja, lošije od njihovih. Prema njihovim istraživanjima naravno. Oprostite, verujem da sam vas zbunio.
Njihovo istraživanje se obavlja u naučnim ustanovama Oksford, Kembridž ili neko drugo kurčevo ime, gde mladi studenti vrše razne opite na svojim, mnogobrojnim zamorcima.
Naše istraživanje se obavlja na neplaćenim, naroljanim, neretko i usranim/popišanim zamorcima koje zovemo ortacima, ili jednostavno "Ej ti, majmunčino jedna".

Desavalo se u istoriji da ljudi pale knjige.Na to sam gledala kao na varvarski cin kojim se unazadjuje kulturu jednog drustva.
Medjutim, zadnjih godina, javila se vrsta knjiga, koje pored slicnih, plitkih I trivijalnih, tema, odlikuje jos jedna zajednicka osobina – naime, ona se ogleda u tome da apsolutno nikakva steta ne bi proizisla iz spaljivanja istih.
Knjige ‘za spaliti’ su knjige koje zapravo nemaju umetnicku vrednost.One predstavljaju svojevrstan vid zabave, I samo zabave, poput tele-novele ili neke jeftine holivudske romanticne komedije.

Mozemo ih prepoznati po:

-Roze koricama
-Debiloznim naslovima: “Kupoholicarka”, “U lovu na gospodina Savrsenog”, “Preziveti tridesete”.
-Takodje debiloznim podnaslovima: “Dzeni je spremna da se vrati u igru”, “Amanda je presla tridesetu i…”.
-Obicno ih preporuce u casopisima tipa “Kosmopoliten”, “Blic-zena” ili “Ok”.Rezultat su horde srednjovecnih domacica I plitkih tinejdzerki koje hrle u biblioteku ili knjizaru u potrazi za , uskoro, best-selerom.
-Ovakve knjige imaju I slicne teme I zaplete:
Glavna junakinja uglavnom ima tridesetak godina.Ima 2,3 prijateljice, i , avaj, sve su udate. Odatle naravno sledi predvidivi zaplet - potreba za pronalaskom idealnog muza, po mogucnosti doktora (jer je to zelja njene majke, a gde majci da ne ispuni) koji zivi u predgradju u ekskluzivnoj kuci.Sad, obicno se javi neki tipicni problem - mora da se 'vrati u igru', nespremna je za ozbiljnu vezu i slicno...Elem, u svakom slucaju mora prvo da prevazidje neki licni problem (tipa, trauma iz detinjstva, kompleksi, trte-mrte).Resavanje problema ce se protegnuti do pred sam kraj knjige, kada ce ona, posle par melodramaticnih epizoda (vencanje nekog sporednog lika, potraga za savrsenom tasnom, itd) pronaci gospodina Savrsenog I izroditi s njim copor plavokose plavooke decice.
-Konverzacija knjige se svodi na komentarisanja musko-zenskih odnosa, plitka razmisljanja o ljubavi i razgovore o svakodnevnim banalnostima.
-Kraj je uvek srecan, iako bi svako normalan pozeleo vec na tridesetoj stranici da bomba padne I poubija sve likove – od glavnih junaka do potpuno sporednog I neduznog postara koji se pojavljuje na 17. stranici.
-Knjiga oduzima ne vise od 2 dana da se procita, a pruza mogucnost da se pohvalite da ste ljubitelj pisane reci.