Ne, nije ovo (samo) pesma Riblje Corbe! Ovo je kompletno stanje duše, a i tela, bogami. To je ono kad ustaneš u 06:45, posle iz ko zna kojih razloga neprospavane noći (moguće da imaš nesanicu, a da i ne znaš da imaš ili da ti je komšija slao sina u vojsku, pa je lumperajka ispod tvog prozora potrajala do jutarnjih sati itd.). Napolju još uvek mrkli mrak (svanuće tek za sat i po, dva), u kući zima da se upišaš jer niko nije ložio vatru još od sinoć...
U polusnu se spremiš i na jedvite jade odeš u školu, pri čemu još i zakasniš na prvi čas, pa ako imaš sreće, pustiće te da prisustvuješ uz, naravno obavezne rituale tipa: ‚‚Nemoj da ti se ponovi!", ‚‚E, hajde ti sad blago meni na tablu, baš mi treba dobrovoljac!" i sl., a ako pak nemaš, isteraće te napolje da se malo još mrzneš u hodniku ili u školskom.
Na sledećem času profa smara o nekim samo njemu poznatim istorijskim događajima, dupeuvlakači neumorno rade, dok se tebi kapci sami zatvaraju i misliš ‚‚Kad li će taj veliki odmor...?" Konačno zvoni, i ti sav srećan potrčiš do pekare, kad ono - ostale ti pare na stolu jutros, pa ćeš morati ili da prosjačiš po odeljenju ili da se unapred raduješ maminom ručku, koji te kući očekuje...
Na sledećim časovima uspeš da popraviš ocenu (sa dvojke čak na trojku), neki profani te još malo smore (nije ti bilo dovoljno) i nađe se neki odeljenski kenjator da ti prepričava svoje doživljaje iz grada, u koji nikad nije izašao. Tako malo po malo, skupljajući negativnu energiju od ranog jutra, dočekaš i to zvono za kraj sedmog časa i sam kreneš kući (najbolji drug ti je, gle čuda, danas bolestan). Usput sretneš bivšu ljubav (samo ti on/ona fali), te se setiš nekih lepih momenata i bude ti na trenutak žao, ali već si stigao kući i ulećeš u kuhinju, gledajući prvo u lonac, pa onda u kevu. Kad ti tamo, a ono međutim! Umesto nekih mesnih specijaliteta, sačeka te neka posna boranija. Šmrljaš po tanjiru nekih desetak minuta i gunđaš u sebi. Taman kad pomisliš da ćeš posle ručka konačno moći na miru da sebereš sve utiske i da odspavaš malo, na scenu stupa inspektor Mama, ispitujući te o svemu do najsitnijeg detalja i pri tom držeći propoved o tvom aktuelnom ponašanju, počevši od toga kako ne znaš gde ostavljaš stvari, preko toga kako postaješ neodgovoran i ne učiš, pa sve do toga da će te ‚‚ti tvoji đavoli što slušaš" upropastiti i da počinje da sumnja da si upao u loše društvo. Posle predstave u vidu monologa, napokon ostaješ sam sa sobom. Ulaziš u sobu i zatičeš širom otvorene prozore i zavrnute radijatore (momentalno ti je jasno da je baba provetravala sobu). Sada ne znaš da li da izađeš napolje da se malo ugreješ ili da se jednostavno ubiješ, lakše je, a i izbeći ćeš sve što se nameračilo na tebe danas. Utom se pojavi i tvoj/a mlađi/a brat/sestra, da mu/joj napišeš sastav na temu ‚‚Jedan lep dan". Pošto oteraš jadno dete gde mu nije mesto, javlja se ćale sa onom antologijskom: ‚‚Što gubiš vreme džabe, bolje ti je uči nešto!"
Sada već ozbiljo razmišljaš o tome kako bi izgledalo tvoje oproštajno pismo i da li uopšte da ga ostavljaš. Polaziš u sobu i usput baciš pogled na ogledalo, prepadneš se, videvši prizor iz horor filma u obliku svog lica, pobegneš i misliš ‚‚Pa dokle, majku mu...!?"
Ni sam ne saznavši kako, dočekaš veče, sedneš za komp. (pa kud puklo da puklo), pravac www.vukajlija.com, opišeš lepo celo sranje koje te prati čitav dan, i napiješ se minusa...

Особа изразито намћорасте природе, надркана до бескраја. Нико му и ништа му не ваља, пљује по свима и по свему.

Kada vidis dva KLINCA od 10,11 godina u autobusu, obojica furaju air-max, i raspravljaju o spanskoj seriji koja se daje na (p)inku..

Генерички назив за озлоглашеног негативца, Баба Рогу у цивилу, у суштини рандом лика што се задесио у околини немирног клинца којем почиње епизода хистерије. И тај чика је сада прозван да ће свашта да уради: изгрди, избуши лопту, саломи, закључа у мемљив подрум, веша за ноге, нахрани боранијом, отме Барби и уопште разноразна чуда, не би ли казнио непослушно дете. Нема везе што њему у ствари акутно болује препуциј за неко тамо незнано дериште, које рођени родитељ не може да уразуми, па призива тоталног странца, то јест чику.

Pobegao si sa casa jer ti je strasno dosadno i otisao u PS3 igraonicu na PES sa drugom. Igrate i u prostoriju ulaze dvojica satro-repera, osisani na cirokanu, nose air-max i mindjuse na usima. Govore nekim svojim tamo, citiram: "Jebo majku svoju, opet ona buljava hemicarka dala kontrolni, nista nismo ucili i mi pobegli. Kurva, mamu joj jebem, a pet puta je odlozila kontrolni i sad nije htela! Mi smo samo izasli iz ucionice kad je rekla da je kontrolni!". Sledi odobravanje celog drustva uz cuveno "to kraljevi!", i pustanje Mia Borisavljevic - Zenskaros na mobilnom.

Израз који људи често употребљавају мислећи на Бога.

Kažemo za čoveka koji svoje ''avanture'' voli maksimalno da ulepša.

Животни сапутник из угла сваке удате жене средњих година. Да, то је оно што ћемо сви ми постати, ако већ нисмо. Или ћемо упропастити њих неколико. Алтернатива је да останемо самци цео живот.
Ова особа је крива за све њене неуспехе, неостварене снове и пропале таленте. Време које је провела с њим (читај уложила у њега) је могла много боље да искористи, за сопствено уздизање. Овако је остала заглављена са кочницом свих њених амбиција - својим супругом. У тренутку када то схвати, почеће често да цитира своју мајку која је исте муке имала са њеним оцем, те ју је често саветовала да не улази у ову авантуру. Али не, она је била млада и опијена суптилним магнетизмом нечије личности, који се временом топи као Руменко на 40 степени, те свој бес и кривицу мора преписати некоме. Неспособном мужу. Могла је она бити Славица Еклестон, или Маријана Матеус, госпођа Надал или Џегер, али не. Њој је запао неспособни Радојица Милојковић који не уме ни веш да простре...
Прање веша, кување, пеглање, спремање куће и слично су све последица неспособности оног скота, што је њу онемогућило да види света. Јес' да би то морала и овако да ради, ал' ај' сад... Боре на лицу и жуљеви на рукама никако се нису појавили због зуба времена, јер, забога, јунакиња серије коју прати има кожу глатку као бебина гуза. Везао ју је ту и не пушта је. И децу јој је направио. Смеће!
Добра ствар, и сламка спаса за мужјака је следећа чињеница. Да је он није упропастио, нашао би се неко други. Уосталом, ко каже да би Јежа Црвикераш (данас доктор Јешић), с којим се забављала у трећем гимназије док није упознала оног скота, пожелео да са њом заврши. Али не! Он у њеним очима, иако се 3 пута до сад разводио, није онај који упропаштава. Не, не. То је онај који усрећује. Можда је завидна јер је свака "срећница" из тог брака изашла са алиментацијом и делом имовине, али није то сада битно. Њој је битно да је она могла бити изнад доктора Јешића да није упознала овог што ју је упропастио.
И тако сваком одраслом момку године пролазе ловећи одговарајуће женско чељаде коме ће исисати живот и спречити је да заврши каријеру у Ројал Алберт Холу, Бечкој опери или Белој кући, на пример.

Синдром од кога пате престолонаследник Александар Карађорђевић и Џон Траволта.

Тешка пропаганда којом се трујемо, јер нас у Србији, као припаднике Небеског народа баш због тога што смо "најсупериорнији" на свету, тај исти свет због тога мрзи... нема везе што 85 одсто светске популације не прави велику разлику између Србије и Сирије, али не, нас цео свет мрзи.

Odličan primer toga koliko je nesmisleno bukvalno prevoditi sa engleskog na srpski. Ova rečenica se nalazi na reklamama za Tursku avio agenciju.

Fraza iz 'Varljivog leta' koja se danas može upotrebiti protiv svih slojeva lopova na političkoj sceni.

Бивши.

Мајндфак у коме је све могуће доказати, ма колико то било непотребно и дебилно. Најчешће, овакав ток мисли се јавља код људи/стоке док се бави блејањем у плафон или евентуално у тренуцима тешке доколице. Сваки покушај разумевања оваквих мисли може довести до излива крви у неки курац. Не покушавајте код куће.

Покушај саговорника да ти стави до знања да је данас све Made in China.

Оно што је успело Бори Чорби, а сан је сваког осамљеног човека на планети. Ако нешто пореметите у зони комфора ове особе, чућете неку чудну буку, а није искључено и да полете предмети по соби.

Sleng za sina u Srbiji.

Izraz kojim najčešće očevi iskazuju skrivenu perverznu želju prema svojim potomcima.

Други начин да ти ћале који баш и не зна енглески, каже да почиње "Ultimate Survival"

Osoba u drustvu nedostojna oslovljavanja vlastitim imenom, nepozeljna osoba.