Onaj koga drugi vozaju. To mu je formula.

Teško vreme nas uhvatilo, ne zna se ko je normalan, budala, seljačina, a ko hejter. Drustvene mreže su napravile nov svet u kome se svako predstavlja onako kako misli da svet treba da ga vidi što nas dovodi do zaključka koilko je nisko moral i razmlišljanje ljudi današnjice. Najteže pitanje je ustvari ko je onaj normalan, ovih drugih ima na sve strane kako god okreneš. Lek za sve to je veoma jednostavan, ostati neutralan, onakav kakav jesi i onakav kakav je Bog želeo da budeš. Nemoj da mrziš seljačine, ove sto njih hejtuju niti ove što hejtuju hejtere. Normalac u današnjem svetu je onaj koji sve to gleda ostrani koristi drustvene mreže i internet za ono što bi trebalo da služe, kontakt, informaciju i kratku razonodu, jer u toj celoj dzungli niko ne ostaje čitav. Jednostavno budi čovek.

Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.

Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.

Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.

Vredan i predan narod, kom su se Srbi vazda divili. Oduševljeni time kako je to jedna radna, uporna, velika, organizovana i napredna nacija perfekcionista, ugledali smo se na njih i postavljali njihove aršine kao svoje.

No kurac, to nikako ne znači da smo ih ikad voleli ili simpatisali.

Onaj koji napravi sranje na času samo da bi bio prozvan da odgovara.

Onaj koji nema dovoljno talenta da bude samo umetnik.

Onaj koji male probleme menja velikim problemom.

Ultimativno nervirati. Letalno sekirati. Svojim ponašanjem i(li) postupcima metafizički-subverzivno uticati na zdravlje određene druge osobe te i na mogući prevremeni odlazak iste na onaj svet...tj. barem što se njegovog, odnosno njenog pogleda na čitavu stvar tiče. Čisti dramoseri, ako mene pitate...

Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...

One nadrndane i zlovoljne žene koje mrze sebe pa ceo svet, koje su prvih petnaest dana u mesecu nadrndane zbog predmenstrualnog a drugih petnaest zbog postmenstrualnog sindroma. Onaj jedan dan svakog drugog meseca su nasmejane, srećne i ništa ih ne muči.

To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.

Naziv za veoma kratak šorc, po uzoru na onaj što je Dijegu u Meksiku isticao butine veće nego u Safeta Sušića.

Dragi mozgu,

Pišem ti iz male karlice, još uvek zaštićena nepuknutim De Grafovim folikulom. Rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke (kad već ova naša gazdarica ne prihvata ničiju „stvar“ već duže vreme). U ovoj našoj maloj firmi (misleći na jajnik), već 25 godina sve samo propada, a i iz tabora sa suprotne strane tela javljaju istu situaciju. Malo je to što nam spermatozoidi nikada i nisu bili u poseti, zbog njenog upornog insistiranja na kondomu, nego je gospođica od skora počela da praktikuje apstinenciju, zbog razočarenja u muški rod. Onaj mlitavi brzosvrš od pre 20 dana se ne računa, kao ni njeno cyber hotovanje, kucanje bezobraznih poruka i masturbacija uz porniće. Ja hoću da budem oplođena! Ili bar, adekvatno hormonski stimulisana posle dobrog orgazma. Zato te molim, kao generalnog direktora, da aktiviraš taj limbički sistem, hipotalamus i hipofizu, i da ova poslednja napravi neki hormonski kuršlus u organizmu i da dovedemo ovu našu seksualnu kamilu u stanje konstantne napaljenosti, kako moj život ne bi bio uzaludan. Do tada, ja ću da se držim čvrsto i ne pada mi na pamet da ovuliram u jajovod, a gospođica može da se oprosti od redovne menstruacije. U iščekivanju skore organske revolucije, iskreno tvoja,

jajna ćelija

Bajagić Momčilo što peva bam bam bam neću ništa da znam. Ili je bar pevao nekada davno. Izdanak Riblje Čorbe. Jedan od najpoželjnijih mužjaka osamdesetih u SFRJ, vlažni san tadašnjih tinejdžerki a bogami i njihovih majki. U to vreme imao neke dovitljive tekstove i dopadljive melodije, setimo se papalina, malih slonova i njihovih malih đonova, berlina, huana koji je voleo marijuanu i upoznao meskalita (!)
Odgovoran za audiogenocid pod nazivom "Moji su drugovi" koji kod alkoholisanih homosapiensa izaziva poremećaj u nervnom sistemu zvani lokomotivus vulgaris. Nema svadbe ni veselja dok bajaga ne zapeva a onda se sisate tetke i pijani čilageri uhvate u vozić i majmunišu. In jor fejs, evolucijo.

Nekada su svet vodili neuspeli vojnici i zanatlije - danas ga vode propali glumci i manekeni.

Zaključak : ako se baviš nekim sportom profesionalno, imaš šanse da postaneš novi svetski vođa u budućnosti - pošto samo još oni nisu vodili svet.

Jedan od ranijih komentatora PES-a. Onaj dosadniji. Onaj koji progovara samo kad ga pitaju. Onaj koji ponavlja jedno te isto. U društvu lik koji se izbegava.

Biti budan kad normalan svet spava, a ne raditi treću smenu, odnosno nešto korisno.

Onaj tako čest trenutak kada vas iz dubokog sna probudi neka vika ili lupanje.

Spermatozoidi koji su pobednici svojih kvalifikacionih grupa u trci za ovaj svet.

Отег'о папке. Рикнуо. Отишао Богу на истину. Још један у низу народских израза којима се означава одлазак на онај свет.