Prošavši Serbiu uvideh, pored toga da je narod jedna beslovesna stoka i to da je na pare većma alav. Srce njiovo im zaigra samo banknotu videvši. Ko fol oće sve bez para i duša im je velika al kad zamiriše gladak bez bore presovani euro kez odma pojavi se a obavljanje rabote odma kvalitetnije je. U svim sferama: od muzike na proslavama, zidanja svinjca do švercovanja cigara preko bugarske granice 1893. godine.
Pouka:
Nemoj džabe niko ništa da ti radi, naplatiće sto put više a uradiće sto put gore.
Dživžan zbori: lepo platiš majstore i miran si.
Najčešće kada se mlada i lepa sponzoruša uda za matorog, debelog, ružnog, (stavite po želji)..,ali bogatog čoveka. Naravno jeste neugodno biti sa matorcem, ali pare su pare.
Mož biti i kad naš čo'ek, pošten seljak, koji ne može da prehrani porodicu ode u Švabiju da čisti kolzete ili radi slične rabote da bi zaradio i poslao njegovim u Srbiju...Naravno još više je ''koristi'' kad dođe u BMW na kredit kupljenom u selo, a komšije da crknu od muke.
Primer 1: nije neophodan, dovoljno je otvoriti novine pune su takvih stvari...takođe na lokalu ima dosta primera, naravno za najnovije informacije valja čuti nove abrove...ajd da izdvojim dva meni omiljena Flavio i od domaćih Mića.
Primer 2: pogledati pod Gasterbajteri, Gastarbajter, Gastos, Gasterbajter...
Izraz koji dajete svom jako dobrom jaranu koji je počeo da se druži sa opasnim i kriminogenim likovima, a do kojeg vam je stalo jer ste kao braća. Izraz se koristi kao ekstremno kulturno upozorenje čija je svrha da pojasni kako se može završiti takva vrsta rabote, aludirajući na opskurne naslove iz crnih hronika u kojima se naglašava nezainteresovanost nadležnih organa za takvu vrstu slučaja. Što će reći istraga koja neće imati svoj kraj jer nikog nije briga.
"Adnane, nastaviš li tako biće: "Nađen u jarku, istraga u toku", mojne sa njima imat posla jesi normalan.."
muški pandan ženskom klimakterijumu; životno doba u kojem se muškarci iznenada počinju interesovati za: teretanu, solarijum, liposukciju, pirsing, tetovažu, presađivanje kose i slične rabote; oblače se kao Mile Kitić, izlaze na mesta na kojima sreću rođenu decu, svoje učenike ili studente; imaju ljubavnicu mlađu od ćerke, zapošljavaju isključivo seksi cice; imaju najnoviji model mobilnog iako ne znaju ni sms da pošalju; u govoru koriste sleng;rizično voze svoj novi motor dok ispod firmirane jakne kriju kosmodisk; za vikend idu na Taru na rafting itd.
" Nema lude kao što je matora luda-sve je stvar iskustva." ( J. M. Braude)
Izraz koji se poput virusa proširio među gradskom žgadijom, takozvanim borcima za ljudska i alkoholičarska prava, neradnicima prve klase koji idu svuda ali zato ne rade ništa.
Dok je u neka stara vrema ovaj poklič pozivao na mobu, berbu šljiva/kukuruza, pečenje rakije, kovanje i ostale fizičke rabote, danas poziva na blud, opijanje, falširanje uz narodnjake, nemoral - u jednoj reči.
Stoga, ako planirate da povedete Japanca u "idenje-radenje" predlažem da ga pre toga uputite na Vukajliju kako ne bi izvršio samoubistvo na licu tog radnog mesta.
Obaveštenje liku ili likuši da je pokušaj da bude mnogo zajeban mangup završio logikom spontanog pobačaja- priroda se jednostavno pobrinula sama da od te rabote nema ništa, pa sad; da li uticajem vanjskih faktora ili jednostavno zigot nije ni zasađen kako treba, nebitno.
Rečenicu su onomad izgovarali uglavnom roditelji kad vide svoje bludno dete da se mota s nekim vucibatinama i to kao uvod u rifovanje šamarčine a danas... pa samo se želi obratiti pažnja da dotični ili dotična prave budalu od sebe skarađenjem performansa.
- Rek'o sam ja njoj, mojne mi se tu višpra, daj čkepi il udaram.
- Ajd bre Mare, ne rise, magle ti se cvike od gluposti. Nećeš u mangupe.
.......
- Rekla sam ja tom džiberu da ja znam za deset, al ne da više od sedam, da mu se najebem mile majke mamu li mu jebem...
- Nećeš u mangupe. Zvala te keva i rekla da ti balet počinje u sedam, mojne kasniš. I da, sereš bre puno...
Totalno sumanut lik. Oduvek je bio čudan, ali nikom nije smetao jer se niko nije ni zanimao oko njega. A onda je ekipa iz kraja rešila da ga unormali, zvala ga na zajedničke bleje i poneku partiju basketa. Međutim, čim je dobio pristup spoljnom svetu krenuo je da mrači k'o Ciga električar i iznosi svoje bolesne ideje izvan svog izolovanog mozgića. Iako se lokal batalio dalje socijalne rabote oko egocentrika, isti uporno pokušava da ponovo pridobije društvo oko sebe, ne da bi izgledao druželjubiv, već da bi plasirao svoja razmišljanja u nedogled.
Kažu da je ponavljanje majka znanja... ili tako nešto. Kao, što više prođeš kroz neku materiju, to ćeš je bolje savladati. U teoriji da, u praksi malo teže. Evo, neki ljudi kao papagaji ponavljaju drugima jedno te isto, a ovi to ič ne registruju. I vrapci i zidovi su neke stvari doktorirali, a jedna ćuskija nema kapaciteta da jednu jedinu sivu ćeliju odvoji za to. Sve se vrti u krug: osoba "A" kazuje, osoba "B" ne daje pet para za to, te sve vodi do ishoda u kome osoba "B" nešto gadno zajebe, te se od te rabote osobi "A" digne onih par vlasi na glavi.
- Sine, prvencu moj, nesrećo jedna! Koliko puta sam ti rekao da ne stiskaš taj gas kao sivonja, da ne teraš mašinu do krajnjih granica? Ali, ti si morao da glumiš Flojda, Sunce ti jebem da ti jebem, idiote jedan, stoko jedna! Taj traktor je još moj deda kupio, pola Vojvodine smo njime izorali, a ti si sjebao i naš usev i komša-Žikin i komša-Stevin, majku ti jebem ludu što te rodila i oca nenormalnog što te napravio!
- Gh?
Narodski izraz ostao od starina kada se vršidba obavljala volovima ili konjima, na guvnu. Kako su se pastuvi koristili za ostale teške rabote poput oranja i tegljenja tereta, a i neke, ne tako teške, poput produženja loze i paradiranja po vašarima, kobile su bile prve na udaru. Posao nije bio lak tako da su seljaci svaki put pre vršidbe imali problema da uhvate neku kobilu u gomili onih koje su spokojno pasle po livadi. Najsporija i najbaksuznija među njima bi obično završila privezana za kolac, vrteći se vasceli dan u krug, gazeći nogu pred nogu i odvajajući slamu od dragocenog zrna. U žargonu označava nekog ko je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj zbog svoje maleroznosti i nesposobnosti da utekne iz, po njega loše, situacije.
Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.
Izgovor momaka da budu totalni dembelani u krevetu...
-A-a... Dok mi ne pokažeš ličnu kartu, zakonski sam ograničen da bih se prihvatao bilo kakve rabote
Fraza koji starije, tradicionalnije odgojene osobe koriste da opišu (obično ženske) odevne predmete novije škole dizajna, tipa minići, dopičnjaci, g-string bikiniji, providne majčice na ribama sa velikim bradavicama i ostale "đavolje rabote", koje služe samo da sputaju razvijanje vrline koja je mašta, kod svih koji su "prinuđeni" da "trpe" takve pojave u svom vidnom polju.
Premda, često se misli i na oskudno obučenu osobu neosporivo neskladnih proporcija, gde bi vam mašta bila jedini način da nečiju skrndeljastu, uznemirujuću i nažalost razotkrivenu pojavu zamenite zatvaranjem očiju i prijatnom mentalnom slikom bogato osunčanog potoka koji razdragano žubori bujno zelenim livadama zavičaja, dok roza i ljubičaste slonice veselo lebde oko idilično-svetlucavih oblačića.
U moje vreme, to nije moglo da bude. Ne zato što smo mi bili protiv te rabote, nego jednostavno što nije bilo šta da se kosi.
Ceo dan bi trčali kao muve bez glave po igralištu. Vije, fudbala, odbojke, ili jednostavno- trčanje. To su bili glavni uzroci blatnjavih, a ne zelenih pantalona. Na auto-putu nema trave. Od prašine nije moglo da se diše. A ni da se vidi.
A danas prolazim kraj igrališta i čujem kosačicu. Bacim pogled, kad neko kosi igralište. Igralište, na kom nije bilo trave deset godina. A sad, do kolena. Jedan golić leži na zemlji, a drugi je jedan od komšija uzeo kao stub za ogradu. U moje vreme bi mu verovatno kamenovali kuću. Sada nikoga nije briga.
Prosto ne mogu čudom da se načudim.
Čuj, kose igralište... Svašta.
Ženska obuća, nekada obavezna oprema za fizičko. Danas baletanke, ravne, plitke, tankoga đona. Udobnost obrnuto proporcionalna sa vizuelnim efektom.
Vidi draga, ja sam čoek u godinama, još malo pa nestalo, prošlo je vrijeme kada mi je na najmanji vjetrić skakao. Batali te šputke i daj mu ga malo po štiklama inače ništa od rabote.
Kada nešto odradimo kuso, traljavo, k'o da mrzimo, čisto reda radi.
(00:11 - 00:13)
- I, maco, reci, kako je bilo?
:ponosni kez i namig:- Šta kako je bilo Cile, ofrljaj, ofrljaj, pobeže mi bus za Ugrinovce zbog ove rabote, bolje da sam se klackala sa parizerom nego s tobom!
Srpska verzija kamikaze, jebiga. Čovek koji, iz nama smrtnicima teško dokučivih razloga, se prihvata te đavolje rabote. Da l' voli da mu se deru sa tribina kako mu pola sela opšti s majkom,ženom,sestrom,ćerkom,familijom,ustima,očima ili jednostavno voli partizanske avanture po kukuruzima i šumama,ostaje misterija. Proživeće i videće mnogo ono što mnogi od nas neće nikad. Juriće ga igrači gostujućih i domaćih ekipa da se fizički obračunaju s njim,videće dna mnogih bunara, osetiće kvalitet ručnorađenih ašova i pijuka po svom telu, biće vezivan za razne vrste drveća (ponekad go, ponekad naopačke a ponekad boga mi i oba),puštaće kerove na njega,gađaće ga svim i svačim ali on će ostati dosledan i nastaviti svoj put ka slavi posut trnjem. Naravno neće nikad se pomaći iz te seoske lige jer nema nikakvu vezu da ga progura u viši rang ali on će nastaviti svoju borbu sa vetrenjačama i na kraju karijere će izgledati pre kao da je bio u Vukovaru '90-ih a ne da je bio fudbalski sudija.
Nastalo transformacijom reči "grehota" u "grota" i dalje; označava najniži oblik života među ljudima. Nema veze sa materijalnom situacijom, već sa stanjem duha. Jado. Pogan ljudska.
-Gledaj lukave rabote. Otišao sam u prodavnicu, na kasi sam podvalio lažnu hiljadarku, hahah, ojadio sam onu kasirku. Pokušaću isto i sa bakicama na pijaci, da nakupujem zeleniša i voćki, kao da će one gorštakinje šta primetiti hahah.
-Mrš, grotnjače, beži mi sa očiju dok mi nisi kakvo zlo navukao na vrat.
Ne znam kako se sve to dogodilo, ali činjenica je da se veliki deo muškog roda propederisao, da se preldžijski izrazim. Parfemčići, kreme za dan-noć, maske za lice, depilacija, čupanje obrva, kupanje i ostalo zlo što nam stiže sa Zapada, rekao bi slikovito moj deda. Muškarac nije muškarac ako je zapamtio kad mu je dragoj rođendan, kad je rođendan njenom maltezeru, đavoli ga odneli.
Svratim jedan dan kod drugara, a na stolu par časopisa za žene, kad, k'o za kurac, povijene neke strane, neko palamuđenje kako da je osvoji, obeznani, osvoji, tako neko sranje, samo malo lepše napisano... Uglavnom, sačuvala majka. Naša tradicija, a to je da se žene obeznanjuju samo alkoholom ili batinama, a to ne treba, zakon tako propovedio, otišla je kao stara veš mašina niz reku. Sad se izvode na večere, vode na letovanja, osvajaju poklonima i još neke đavolje rabote o kojima najradije ne bih. Ja sam naučen da žensko možeš da osvojiš tako što u cugu oboriš stablo od dva'es kubika građe i tvoja je, odma' ženi. Danas... danas je bitna roze košulja, krem pantalone i roze mokasine. Da te mokasine valjaju, Indijanci nikad ne bi izgubili od Amera, pa ti vidi.
-Kume, nikako da te pitam... kako si ti osvojio Maju da ovako trči za tobom? Pazi, ja stvarno vodim računa, pazim na ishranu da ne dobijem koji kilogram, vežbam tri puta nedeljno, kupujem garderobu isključivo u Italiji, pa opet ne valjam ovoj mojoj. Uvek mi nađe neku zamerku. A vidi ti... jedeš podvarak, po ceo dan sediš u letnjikovcu i ljuštiš pivo. Nosiš vojni prsluk i Adidas trenerku, hodaš bos, prljave ti noge, ne briješ se, ne češljaš... za antirid kremu nisi ni čuo, a Maja je mnogo lepa žena, školovana, a tebe trpi... mislim da me razumeš, nemoj da ispadne da vređam...
-Kumašine, za mene su sve to komplimenti. To ti je sve na naučnoj bazi. To što ti čitaš u onim kurvanjskim časopisima uzmi i turi u dupe, da prostiš. Žensko vidi da se trudiš, pa 'oće da vidi dokle moš da izdržiš, nego blago meni, pare od teretane na dozvolu za pecanje, ovo za garderobu u štapove i opremu. Na sebi jedino uvek moraš imati gaće, zbog državnih organa ako me razumeš, a ovo ostalo ako nađeš u kući... e, onda će ona morati da juri malo oko tebe i sve će doći na svoje mesto. Mada, jebeš ti pločice, ako slavina ne valja, i to zaboravih, isto ako me razumeš..
Uzmi kredit i zavali se do guše.
Kad te ovako nešto sa strane gledam, baš imaš facu za televiziju. Jesi snimala kad reklamu? Nisi? Auuuu, pa moraćeš. Vidi, kod nas se pleše sa Viktorom Troickim, kod nas je sreća veća, budi i ti deo globalne nirvane- dođi. Imamo dobrih kamata. Tu potpiši, ma jok, nisi prodala dušu đavolu, otplata samo 77 godina, da su đavolove rabote u pitanju bilo bi 666, kontaš? Opušteno.
U stara dobra vremena kad su se naših očeva dedovi igrali četnika i partizana i za ko zna čije babe zdravlje se ubijali medjusobno Japanci su izmislili kamikaze, pilote koji su se zapucavali u protivničke brodove i ginuli za cara, otadžbinu, čast, slobodu i još po nešto. Posle nekog vremena su shvatili da viših ciljeva ima koliko hoćeš i da nema smisla ginuti za njih i manuli se ćorave rabote.
U poslednje vreme se kod nas sve više primećuju uticaji dalekoistočne kulture (tetovaže sa kineskim slovima, Digimoni i gomila zaludjenika za katane) i bilo je pitanje dana kad će da se pojave srpske kamikaze. Kamikaze su se konačno pojavile, to je ona sorta klinaca koji sednu na skuter, kacigu ne stavljaju jer im ne treba i dok jednom rukom drže telefon na crveno uleću u pogrešan smer jednosmerne ulice. Tu i tamo uspešno pogode neko vozilo koje ne uspevaju da oštete mnogo, protiv pešaka su znatno efikasniji ali ih teško pogadjaju jer niko normalan ne ide tamo gde kamikaze voze. Najčešće napadaju bandere i betonske kante za djubre koje izgledaju kao lake mete ali se iza lažnog izgleda nezaštićenost krije nesalomiv duh (i materijal) čelika i betona protiv kog ni najupornija kamikaza ne može ništa.
Na kraju, Japanci su barem mislili da znaju zbog čega ginu a ovi se ispolomiše iz gluposti.
Ne mrsiti muda.
- 'Oćemo Lemija da zovemo na bleju?
- Mojne njega, nije ti on za te varijante...
- Što bre, baš je kul lik, normalan.
- Previše normalan. Ima pos'o i to ozbiljan, sad će da doktorira, čeka drugo dete i završava sa otplatom kredita za kola.
- Au jebote, posti muda čo'ek.
- Pa to ti kažem. Nije on za ove kurcosviračke rabote.
- Ma ko ga jebe. Aj' živeli.
- Aj' u pičku materinu.
