Djevojčica iz Indije, rođena 1998. godine, koja je još 2008, sa svojih 9 godina, osnovala sopstvenu firmu za web dizajn, čiji je i direktor. Sa 4 godine je počela da čačka kompjuter, sa 6 godina se bacila na web dizajn, tada je dizajnirala sajt svoje škole: www.presentationhss.com , a pokrenula je i sajt www.tinylogo.com na kome se lako može doći do informacija o brojnim firmama, klikom na njihov logo koji se nalazi na početnoj stranici.

Ona je najmlađi član američkog udruženja webmastera, a dobila je i silne prestižne svjetske nagrade i priznanja za web design, pored toga izuzetno je slatka i simpatična.

Eto, takva su napredna djeca, a neki i sa 20 i kusur godina džabalebare. I još jedna stvar u ovoj cijeloj priči koja mi je čudna je to da se radi o djevojčici, uglavnom su dječaci opsjednuti kompjuterima, ali da djevojčica ovo napravi, stvarno je kuriozitet. Ne kažem da su djevojčice manje sposobne od dječaka, već su im interesovanja uglavnom drugačija.

Da li je njoj time pomalo ukradeno djetinjstvo, to je pitanje, mada s obzirom da su se takvi afiniteti kod nje prirodno ispoljili, mislim da bi bilo veća šteta suzbijati ih i tjerati je da bude ko sva ostala djeca. Samo problem može nastati ako joj za koju godinu sve postane smor i ako izgubi ambicije za dalje napredovanje.

Izraz sa komentara vesti, sa foruma, društvenih mreža i tome slično: u početku rezervisan isključivo za prave legende glumišta, muzičke ili sportske scene, ali kao i mnogo toga, postao je previše rabljen, pa se danas primenjuje i na anonimuse.

Misao koja prođe kroz glavu čoveku kada naiđe na neopevanog kretena nesvesnog svoje ograničenosti. Po pravilu ta ograničena individua će misliti da je ona ta koja je pametna i još će svog daleko pametnijeg sagovornika tovariti kako je glup. A još ukoliko je okružen s još par kretena istomišljenika, pa još kad udruženo počnu da se beče i keze uživajući u svojoj samozadovoljnosti - i haj! Milina jedna. Čovek tada može samo da im fizički objasni neke stvari. Ako može. A ako ne može - ostaje mu samo da pomisli /kaže rečenicu iz naslova.

Fraza kojom se pravi osvrt na ponovni bljesak već zaboravljenog asa.

Strana na Wikipediji na koju često idem da bih copy-paste-ovao latinična slova koja mi zatrebaju za neke reči u definiciji, jer me mrzi da namestam latinični layout, a i pomešaće mi se Z i Y, i onda nek mi je Bog u pomoci dok se opet naviknem...

Урољати се до тачке када, буквално, више не можеш да се макнеш с места. Ту си где си, остајеш док се не отрезниш или док те не изнесу.
Сигуран гаме овер за оне који воле да иду до краја са алкохолом.

Dobronameran predlog našem sagovorniku da se lupne po čelu ne bi li mu se neki deo malog mozga ili bar hipotalamusa vratio na normalnu poziciju. Izraz nastao kao pandan istoimene pesme grupe ''Bad Copy'', a koji veoma dobro poslužuje i za ultimativni odjeb nekome čijeg smo preseravanja siti...

U ovo pakovanje se najčešće pakuju tastature, miševi, web kamere i ostale zajebancije. Kada kupuješ nešto u ovakvom pakovanju, nije loše da odmah kupiš motorcangle, motornu testeru ili još bolje laser za sečenje dijamanata da bi mog'o da ga raspakuješ. Ili lepo kupiš polovnog miša i teraš sve u kurac.

Јоги Лев и Ханси Флик. Два најбоља ортака. Јоги је директор рудника мрког угља, а Ханси његов верни помоћник и десна рука. Обојица се строго држе чувене фразе "Ред, рад и дисциплина". И то она немачка, кључ успеха. Нигде се не појављују један без другог што их чини сумњивим, али њих то не интересује, они гледају своја посла. Заправо, никад их нико није ни видео са својим изабраницама. Увек се исто облаче. Ако Јоги обуче шешуљу, облачи је и Ханси. Ако се Хансију не допада модни детаљ Јогија, Јоги ће без размишљања узети у обзир други стил. Они не вичу по својим радницима, толеришу понеке испаде, али све у границама нормале што код запослених ствара одређену дозу страхопоштовања. Један другом ору њиве, балирају сено, флаширају вино и сакупљају шљиве за у казан. Ханси вози Јогијеве маторце на редовне лекарске прегледе и одморе у Баден-Баден кад је овај заузет у обрнуто. Домаћини људи.

Opravdanje studenta u koje veruju samo oni koji nikada nisu studirali.

Omnipotentno bice kada su u pitanju rachunari. Sve mozhe, u sve se razume, a zaposhljavaju ga strichevi i ujaci da im "napravi to chaskom, za firmu". Osoba zbog koje ni jedan preduzetnik u Srbiji ne smatra da kompenzacija za izradu web-sajta ili softvera zasluzhuje da bude veca od "chastim te".

nekada sinonim za suhomesnatu prerađevinu (vidi pod kobasica), danas prevashodno još jedan naziv za muški polni organ. izraz u tom značenju postoji duži niz godina, a pomenuti Ajzak još dok je sa pokojnim Miki-Bojem repovao u prvom (i pravom Bad Copy-ju) ispevao je parolu: Ajs i Miki dolaze za vas, kome se ne sviđa oblajvi nam kobas...

Kladioničar koji nikad nema predstavu šta bi mogao da stavi na tiket, pa prepisuje od koga stigne.

izdajica ličnih podataka na internetu, govori drugima odakle ste, koji jezik govorite, koji web browser (internet preglednik) i uređaj koristite
2 hedera koja izdaju najviše informacija pored ip adrese su User-Agent i Accept-Language
hederi se mogu spufirati kako bi poslali lažne informacije, ili ih uklonili

Razlog i opravdanje za ženidbu malo starijeg neženje, čiji su već svi ortaci iz društva potpisali game over ugovor i napravili sitnu decu. Da se samo on pita, on bi još dugo svirao kurcu i jurio suknje, ali pošto je i pretposlednji jebač, sa kojim je do skora pravio akciju, pao, red je da se i on skrasi.

Svi upućeniji znaju važnost stranice 404 kao nezaobilaznog elementa svakog Web sajta,njenog postojanja uopšte,te strukture i kvaliteta informacija koju nosi za "zalutale".Ali neki osim redizajniranja ove stranice idu čak i dalje,kako bi učinili boravak na sajtu zanimljivijim i dodatno zaintrigirali slučajne (ili manje slučajne) namernike.

Djordje Miljenovic, Winegal. Clan grupacije Bad Copy. Zavrsio neku muzicku skolu i muzikant je. Svira vise instrumenata. Izdao nekoliko solo albuma, a Ortaci Ne Znaju(zadnji solo album) razbija. Kvalitet brate. Inace saradjivao sa Marchelom, Prti Bee Gee i ostalima. Kazem-kvalitet brate. Bajdvej, ovako se pravilno pishe.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.

Kaže se za one koji su se uspešno provukli kroz osnovnu i srednju školu (neretko i fakultet) uz pomoć štapa i kanapa. Prosečan produkt našeg obrazovnog sistema: u ranoj mladosti su savladali upotrebu puškica, razvijali svoje sposobnosti uporedo sa razvojem tehnike, master copy-paste/a, doktorat iz muljanja, a priča se da neki mogu da hodaju po vodi..