Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Osobe koje jedu govna. Govnojedi.

Ne gledaju kako da porade na sebi. Ne gledaju kako isprave iskrivljeno. Njima je drago što je iskrivljeno, ali ni to im nije dosta. Kopaju da nađu uzrok iskrivljenosti. Kopaju sve dublje i dublje. Uglavnom na pogrešnom tlu. I uglavnom nađu neki razlog. I onda počnu da smaraju...

Osoba koja podučava svoje učenike/studente,ali pored toga deluje i vaspitno na njih. Prosvetiteljska figura,čije ime bi trebalo da se piše velikim početnim slovom.

Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Kulturan izraz koji zamenjuje rec "kenjaš"
Koristi se za davanje do znanja da osoba koja priča dosađuje

Pitanje koje postavljaš ženi/devojci kad preteraš sa sranjima pa popizdi na tebe. Obzirom da je s pravom besna, ti samo ćutiš dok se ona istutnji, a onda postaviš ovo sudbonosno pitanje. Odgovor deluje kao lakmus: ako hoće, nije više ljuta - ako neće, sačekaj još malo pa ponovo pitaj.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...

Devojačka sprema za udaju.

Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.

Čovek koji progovori s pet meseci i ne zatvara usta do kraja života, trtlja sto na sat i smara sve oko sebe pričama koje ih ne zanimaju, ima milion i jedan potpuno nebitan i trivijalan podatak u glavi i podeliće ih u svakom razgovoru koji vodi s tobom (uvek on vodi, nema šanse da prepusti kormilo razgovora), na forumima skupi 3000 postova za četiri dana, piše traktate koji ne mogu da se čitaju (jer su dosadni, ili "prestručni", ili oboje), non-stop je online i "druži" se sa svima, status na fejsu menja svakih pola sata, šalje ti devedeset mailova dnevno sa "zezalicama", razume se u sve i najbolji je u svemu, uživa da sluša svoj glas, zvao bi i sam sebe na telefon da može, zna svaki trač i podeliće ga sa svima. Smarač.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

У ХХ веку, људи су слали писма својим идолима, (музичарима , глумцима ...), и очекивали повратно писмо у нади, чак и по неколико година.

Твитер вам омогућава да вас ваш идол искулира у реалном времену! Има ли шта лепше?

novi zanr muzike koji je ponikao iz HC Punk-a. ljudi koji to slusaju jos se mogu nazvati emosi tj. retardi. takve ljudi prati patnja, bes i bol i takodje mrznja od strane ostalih recimo normalnih ljudi. emosi zive u ubedjenju da ih niko ne voli sto je i tacno ali ta cinjenica je prouzrokovana samim njihovim ubedjenjem. skloni su nanosenju bola sebi i porodici, skupljaju se na online forumima gde stavljaju razne morbidne slike, klipove itd. skloni su ka otudjivanju od porodice, ljudi, mozga i zivota. mozete ih prepoznati po crveno nasminkanim ocima, suzama u istim, ranama na zglobovima ruku, ispeglanoj crnoj kosi i obicno gojaznosti takodje cesto se krecu sami ili u istomisljenickim grupama ali cesto cute ili placu. oni su jedna retka vrsta ljudi koji vole da im je zivot sranje

Internet forum gde se fanovi metal muzike okupljaju da objavljuju informacije (3% vremena), razmenjuju mišljenja (2% vremena), međusobno se pljuju, prozivaju i flejmuju (95% vremena) i zgubidane (100% vremena). Članovi foruma dele se na tri vrste:

1) iskreni metalci
2) neiskreni metalci
3) Teša Tešanović

Međutim, postoji velika disproporcija u broju članova koji pripadaju prvoj grupi i broju članova koji misle da pripadaju prvoj grupi. Otud je i granica između prve dve grupe neretko nejasna i teško ju je odrediti. Problem je dodatno proširen činjenicom da dobar broj članova druge grupe ne samo da smatra da pripada prvoj grupi, nego i sve ostale smatra članovima druge grupe, bilo da oni pripadaju prvoj ili drugoj grupi (problem u logici poznat pod imenom Princov čvor).

Opšta karakteristika foruma jeste da su članovi posvećeniji nego što je to slučaj sa drugim internet forumima. Posvećenost članova treba shvatiti dvojako:

1) Većina redovnih članova je online na prelazu iz 31. decembra u 1. januar.
2) Većina članova nije umočila mesecima, a neki i godinama.

Nevidljivost na društvenim mrežama.
Opcija uvedena kao odbrana od napornih ljudi, usled gomilanja “prijatelja” .