Veliki čovek, odma da vam rečem. U prejaku familiju rođen, podignut i na pravi put izveden. Velike škole mu bijahu omogućene, znači sve top štono bi se reklo i umjesto da nastavi svoj put ka ostvarenju sna svoje familije, da jedan dan kroji kapu građanima Njemačke najjače zemlje ever, Odin se spanđa sa nekim ciganima koji su mu čistili kuću i tu počinje njegova propast.
Sve je počelo sa običnom kafom kad mu je donosio Zenelj, glava familije koja mu je kuću čistila, oficijelni donosač kafe mladome Odinu. Odin ga pita što bazdi ka da je nešto mrtvo obuka a Zenelj se uozbilji za trenutak, diže brk pa mu odbrusi:
- Ej Odine, Odine, Ooodine, niste mi rekli sveee, rečite jednom Odineee, zašto pitate mee!
Tu se Odin nađe u čudu i poče da razmišlja oće li ubiti Zenelja na licu mesta ili da mu familiju zapali pred oči. No, ništa, iskulira Odin, ipak je Zenelj oficijelni donosač kafa, uze onu kafu i naredi ovome da napusti livadu.
Dani i dalje prolaziše i više nego dosadno stalno, škola stalno, ribe u novoga Mercedesa, znači u očima Odina užas živi, smor smorni i ne znajući što će više od života svoga pozva on jednu noć Zenelja u svoje odaje i poče da mu se jada kako mu je dosadno, kako ne zna što će sa sobom, odlične ocjene, curice mijenja ka čarape, sve u fulu naj naj ali, ipak, ne zna zašto svako veče osjeća gorčinu čim se oblanda lijepoga života u stomaku istopi. Pažljivo ga Zenelj sluša pa mu mudro reče
- Odine, Odine, Oooodineee, nemam sad tu kod mene ali za brata moga najmilijega (pokušava da ga poljubi no ga Odin brzim pokretom udara muvalicom), aj, aj, ajjjj, dobro je brate, ne moraš da me biješ, nećemo se ljubit, aooo, no da nastavim priču, nemam sad ođe kod mene trenutno ali za par dana stiže mi roba iz Vrela, znaš li kakva, ali bez brata moga Hajrudina znaš li kakva, pa ću viđeti nešto da ti donesem, da te maknem iz te muke a i vidi ti se brate vidi se da polako kloneš!
Tu se Odin malo razvedri i počeše priču o Crnoj Gori i pičkama iz Budve do kasno u noć. Nedelja dana prođe dok si reka „I DA DOĐE MATERACI SVRŠIT ĆEMO JOJ PO FACI“ i konačno mu dođe u gluvo doba noći Zenelj na vrata, taman kad je gleda Odin neke porniće bdsm kategorije. Uđe Zeno sav zadihan, blijed ka krpa, utrča u sobu i odma’ se fata za bokal sa astala i sasu ga sebe u usta da utoli žeđ. Odin ga gleda ka da je pa’ sa Marsa i poče tu da kune kakav je to način da mu tako upada u sobu, mak te spopa, e rak ti utrobicu džara, majmune!!! Tu ga Zeno smiri i poče priču:
- Ajde, jadan, koji ti je kurac, viđi ga, znaš li ti kroz kolike muke ja prođoh noćas da ti donesem ovo!
I izvadi dvije kutije nečega, Odin ka muva na govno odma da vidi što je to, što ti je to, što li mu je to, zagoba što li ti je to zaboga! I Zeno opet poče:
- Brate, znači ja ovo samo zato što si moj brat, znači ovo nikome ne bi davao ali ti si mi u srce, vidiš li (pravi srce sa rukama na grudi), ti Azra i Ljiridon, vi ste mi znači tu, e ovako, ovo sam nabavio iz mojeg rodnog grada Podgorice, ovo su moji momci donijeli, znači imam za tebe tablu Bromazepana i šaku Dijazepama a to ti je, brate, znači jače od toga ne moš da nađeš danas ali sigurno, evo kad ti se kunem!
Odin opčinjen pričom odma pohrli da uzme kutije da se uradi po prvi put no ga opet Zeno zaustavi i poče sa pričom:
- Polako, pooolako, jadan, aooo, oli frku da mi napraviš, slušaj, idemo ovako, znači odma iz najjače uzmeš 3 bromazepana i šaku dijazepama odma šibneš iz najjače i brate eo kad ti se kunem biće ti iz najjače!
Odin i prije no što je ovaj i završio sa pričom uze ljekove, šibnu se odjedanput, brate, kidaju mu se noge, u glavu mu bije neka pjesma njemu nepoznata neprestano i poče da se dere na Zena „OD VINAAA, OD VINA, NIJE OD KARMINAAAAAAAA, OPAAA, BRATE, KAKO ŠTO JE OVO, KOJI JE OVO JEZIK ALOOO“ a Zeno kao iskusniji pa uze 4 Bromazepana i šaku dijazepama no kao i vazda zna se da su 4 Bromazepana NO NO i tu Zenelj pada mrtav kao kosom pokošen a Odin i dalje vrišti „NA RUCI MI SAT, VEĆ ZOVE ME GRAD, A OČI JEDVA SAM OTVORIO!!!“
Posle prelude noći u sobi budi ga vriska i galama majka ga polijeva šlauhom i konačno mu se oči otvaraju i odma ga salijeću pitanja “Ko je ubio Duška Jovanovića“ i „Zašto je Zenelj nađen od strane sestre mu na podu mrtav“. Tu Odin sabira 34 plus 144 i kockice mu u glavi rade iz najjače i odjedanput briznu u plač, majka ga zagrli i odma poče:
- Ajde, jadan, naći ćemo jačeg oficijelnog donosača kafa, što ti je, saberi se, moraš u školu!
No Odinu na umu je sada samo pet stvari bilo:
1. Crna Gora
2. Budva
3. Pičke
4. 3 Bromazepana
5. Šaka Dijazepama.
Sprema se malo obuće, par šortseva i 2 majice, kupuje se karta za CG iz najjače klase i sijeda se u avion. Usput šmeka stjuardesu ali ništa jače nije bilo od toga. Posle 4 sata stiže na Tivatski aerodrom, tu sijeda u obližnji kafić, šiba 2 espresa i fata taksistu i veli mu „DRIVE ME TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE“ a taksista ga gleda i veli:
- Ispušiš mi kurac, yes? That will take you 10 ojra and ni centa manje!
Odin vadi 200 eura i veli mu kroz jebački osmjeh:
- This will be enough, Ill be back!
I tako stiže Odin u Budvu a tamo brale tačno ka iz priča, šiba iz klubova divan turbo zvuk i šetaju se pičke po plaži. Odin odma majku zvrcnu da ga ona zovne i reče joj da mu pošalje para, oće ođe da živi. Majka kuka ali posla (ka svaka majka) i u Budvu ostaje Odin 2 godine, tu uči polako jezik i nalazi curu Beranku Miru. Spanđali su se tako što ga je Mira odbranila od nekih Rusa što im je Odin greškom uzeo separe, tu se rodila iskra ljubavi i tako jednu noć gostovaše Dado Polumenta u Trokadero i tu se nađe Odin i na prvu pjesmu je Odin pao na Šaka i ono baš je bila odlična atmosfera u klubu kada Dado poče onu magičnu „OD VINAA, OD VINA, NIJE OD KARMINA“ i tu Odin gubi razum miješa Kokain sa Sprajtom i to iz najjače, pije vele da se jače ljudi nisu provodili no tu noć u Trokadero. Posle 2 dana sna budi se Odin pored Mire svoje najmilije reče joj otvorenoga uma:
- Mira, dobro si me služila no ja moram do Podgorice ići pa puklo da puklo!
Mira pokuša da ga zaustavi, zavapi nešto no Odin 2 kese na leđa i bjež na autobus, sat ipo vremena posle eto ga Odin u Podgoricu, poče da traži Vrela, to magično mjesto o kojem mu je Zenelj Sveti pričao, dako se dočepa opet onog preluda osjećaja da mu opet Dado u glavu zapjeva. Posle 2 dana, 4 bureka i 20 kafa stiže Odin na Konik odma pored tu su Vrela no na Konik on pokupi strašne priče kako u srce Vrela na gomili Bromazepana i Dijazepama najjače droge ovoga vremena spava Bobi lični mezimac trve gospodara CG Mila Đukanovića i da taj od svakoga pršutu pravi no ne uticaše te priče na Odina ič naoružan sa dvije kese mladoga luka blagoslovima svojijah predaka i mudima do poda uputi se on u Vrela. Čim kroči na tu opasnu teritoriju odma ćuskije sa neba, provala oblaka, znači Pakao na zemlji, no opet Odin se nekako kroz ulica par provuče i stiže do srca Vrela maskiranog u azil za pse no od jedanput 2 metka u glavu Odin dobija od strane nepoznatog napadača, pada tu mrtav na mestu sna neostvarenoga.
Izraz koji obično koristi muškarac kako bi pokušao samog sebe uvjeriti da je on gazda u porodici, iako je najčešće upravo suprotno. Žena napada muža kao lavica mladu antilopu, čopkajući ga, nervirajući ga stalno, a on jadničak na sve to odgovara gore navedenim izrazom pred prijateljima, kao da tobože, on vodi glavnu riječ. Svakako.
Zamislite mali, ali udobno namješteni stan, u kojem žive muž i žena. Nemaju djece nažalost. Zabavljaju se tako što nedjeljom navečer zovnu prijatelje kako bi se opustili kartanjem. Stol obično biva krcat nekakvim voćem, slatkišima, bude tu poneka boca "Kiseljaka", jer "Kiseljak" dobro legne uz kokice, a nekada se i zalomi, pa se pukne po žestokom. Bože moj. Tog puta se alkohol nije točio, ali i bez njega su se domaćini uspjeli posvađat.
-Dragi moj-poče žena ironično-pa što mi baci devetku srce, pa šta ću sa njom?
Muž šuti. Nije prošlo puno vremena, kad žena opet popizdi, gunđajući opet na muža, prebacujući na njega svoj neuspjeh.
-Daj ugasi taj televizor, molim te, smeta mi nešto - opet poče žena zanovijetati, gledajući muža onako kako samo žena to umije.
Televizor biva momentalno isključen.
Gosti gledaju jedno drugo, smijući se kao da razumiju situaciju, kao da su oni nekako iskusniji, a dobro, i stariji su...
-Dragi, de otvori prozor, nije li malo vruće? - opet će žena mužu.
Prozor nažalost muž nije otvorio, ali je uzeo sve karte sa stola i bacio ih na pod.
-Mene kriviš što te ne ida karta je li, ma otpisujem se - povika vidno uzrujani muž.
-Smiri se ti.. - žena će potiho, samouvjereno, kao da će on vidjeti svog boga nakon što gosti odu.
-Ma ne VERGLAJ više! -viknu muž, i ustade otvoriti prozor...
Najčešće direktor preduzeća ali svakako 100 %-tni vlasnik uloženog kapitala. Izraz se, između ostalog, koristi kao sinonim za vlasnika preduzeća razvrstanog u malo preduzeće koje broji do 9 radnika.
Opšta klasifikacija gazde:
I tip - tzv. Dobrica. To je čovek koji je napustio neku propalu društvenu firmu ili je u najgorem slučaju pobegao od ozloglašenog poslodavca - gazde (vidi tip III), skupio nešto para i pokrenuo sopstveni posao. Pošten, ležerno obučen, autić star 10-15 godina, brižan. Za saradnike bira svoje rođake ili osobe po ’’toploj’’ preporuci prijatelja. U preduzeću je on zadužen za širenje topline i pozitivne klime ali i za najveći deo odrađenog posla. Njegov moto je: neka ja ću, a ti samo prati šta se dešava i obaveštavaj me. S jedne strane, idealan, za psihički mir ali s druge, svakako nije jer ne može da mu se ’’ukrade’’ znanje pošto insistira da sve radi sam – sam svoj majstor.
II tip – tzv. Senka. Čovek kome je tata otvorio firmu a on preuzeo ili je sam otvorio, opet od tatinih para (iz tatine slamarice ili je rasprodao imovinu). Samouveren, obučen po poslednjem kriku mode, vozi uvek nov auto, sebe smatra za vrhunskog top menadžera belosvetskih razmera (ima konsultanta ali ga vešto krije), ima izgrađen sistem vrednosti samo njemu jasan. Vrbuje saradnike isključivo preko HR agencija. Mnogo radi ali i proverava efikasnost svojih saradnika ne direktno već iza leđa, uz pomoć sopstvene krtice. Ćuti i ne priča mnogo, niti hvali niti kudi, već presuđuje - daje otkaze ili povišicu bez većeg obrazloženja. Moto mu se teško može definisati ali bi mogao da bude: kad izmerim ću ti kažem. Pozitivna strana rada kod/za njega je to što traži rezultate ali ne opterećuje, dok s druge strane postoji večita dilema i neizvesnost: da li je nešto dobro ili loše i da li sledi otkaz ili povišica.
III tip – nema tzv. naziv. To je u bukavalnom smislu gazda kako imovine tako i svojih saradnika. Najzastupljeniji tip gazde u Srba. Obučen u farmerke i duks ili omiljenu trenerku, vozi 5-7 godina star auto, većito nadrkan i skeptičan, priča sam sa sobom, za pojasom nosi utoku, čoke ili sličan bič i u sve se živo na ovom svetu razume a zapravo sve pogrešno tumači ili ti ne ’’vata’’ vezu ni sa sopstvenim mozgom. Izuzetno je edukovan i načitan sa svojom jedva završenom srednjom gde mu je svaka druga reč psovka a svaka treća: ’’razumeš?’’. Stalno je pod kreditima i u dugovima, svaki posao sam upropasti a za neuspeh uvek okrivi svoje robove (saradnike). Počeo je 90-ih nešto da ’’mulja’’ noću (benzin i sl.), skupio lovu i sad kad se konačno dokopao poštenog biznisa on ne kapira zašto ’’u subotu u 15h ne radi niko’’ da njemu istog trenutka obezbedi pozamašnu količinu materijala/robe. Saradnike bira sam, jer je najiskusniji u svemu, preko raspisanog oglasa na lokalnoj TV stanici a u najboljem slučaju, ako trenutno ima para, daće oglas i preko Infostud-a. Na samom razgovoru za posao je med i mleko tako da budući radnik pomisli: Bože, kakav fin čovek. Međutim, radnici za njega kratko rade, do 6 meseci jer non-stop nešto ispituje i po 5 puta za jednu istu često nebitnu stvar, expert je (top level) u psihičkom malteretiranju, vrlo često galami zapravo se toliko dere da odjekuje 20km naokolo a uz put izgubi i glas. Za njega ne postoje pravila poslovanja, on zakon sam tumači po sopstvenom nahođenju i nikad mu nije jasno zašto nešto mora tako (čitaj: po zakonu) kad on valjda zna najbolje. Kada udeli platu (minimalnu, naravno, koja ide isključivo na ruke uz kašnjenja od 3-5 nedelja i to samo deo) očekuje da se radi 10-12 sati 7 dana u nedelji i pravi opštu frku ako se u prvih 15-20 minuta na početku radnog vremena pije kafa jer zna se kad počinje radno vreme a kafa se pije kući. Moto: šta bre? Ko bre? Ma jebaću im mater! Negativna strana je toliko očigledna a pozitivne nema.
P.S. Preduzeće koje broji 10 i više radnika ima poslodavca, menadžera, šefa...
Kad god pokušaš da se malo izvučeš psihički ili fizički iz sredine u kojoj se trenutno nalaziš, kada si mali i pitaš nešto smisleno, na šta matorci ne znaju odgovor, kada zacrtaš neki plan, pokušaš nešto u polju umetnosti, jednostavno poželiš malo da se izdvojiš ili pak slediš neke pametne savete, naletećeš na ovu frazu kao odgovor od strane prosečnih ljudi oko sebe, ali jebiga, najbolji su ti drugovi ili familija, ne možeš im ništa ponekad... Samo dozvoliš da ti ovom rečenicom sruše sneška i uplaše da su možda potpuno u pravu.
- E, rešio sam da idem na jedno putovanje, možda malo do Madrida...
- Ajde ne izmotavaj se! Znaš u kolikim smo dugovima, ti ništa nisi radio celo leto, gde ćeš da nađeš pare? Tata i ja nećemo sigurno da ti dajemo da bacaš na gluposti. Idi uči, radi nešto pametno za promenu! (odlazi i ruga se) Ide on u Madrid, pff...
________________________________________________________________- Mama, zašto se farbaju jaja na Uskrs? Ja hoću da kitimo jelku sutra!
- Ajde ne glupiraj se, jelka se kiti za Novu godinu u decembru, sklanja se posle 15. januara, a jaja se farbaju jer to tako mora i ajde marš!
_________________________________________________________________- Hoćemo malo do reke danas? Sedećemo tamo ceo dan i čitaćemo pesme. Poneću i gitaru i neku hranu, može baš lep dan da nam bude!
- E, ne izmotavaj se i ne zamaraj me ovako sabajle, nego idi u market, kupi (i žena mu daje spisak kilometar dug) ovo sve, treba mi da pravim onu tortu što mi Caca dala recept. Imam i još hiljadu poslova danas... (sva furiozna) Idi ti samo na reku, nemoj ništa da mi pomažeš!!!
___________________________________________________________________- Baba, ja stvarno ne mogu da jedem tvoj omlet od slanine, 5 jaja, 5 sira i malo luka, prženo na svinjskoj masti! Momentalno će mi iskočiti 10 bubuljica i dobiću dva kila više plus holesterol 1000!
- More, ne izmotAvaj se tu, nego jedi! Šta, 'oćeš da budeš k'o ove manekenke? Pa njih nema za šta ni kuče da u'vati!
____________________________________________________________________- E, otvorio sam profil na vuki, baš je kul i zabavno! Imam neke strava smešne slike, a smislio sam i par dobrih defki!
- Ma daj, brate ne izmotavaj se, to ti je čisto gubljenje vremena! Razočaraćeš se. Bolje idi uradi nešto pametno i humano i stekni neki realan plus u životu!
Taman ulećeš u kuću za početak utakmice, imaš desetak minuta da se malo osvežiš, sve si već pripremio ko gazdurina - od ladnog piva pa do omiljenih grickalica. Đole i Nina ne mogu da dođu večeras, najavili im se kumovi u zadnji čas. Eto, sad možeš neplanirano da se razgaćiš ko čo’ek u svojoj kući i da gledaš tekmu na miru. Đole je dobar momak, samo, jebiga, zna da gušne pomalo kad ga krene bedak, a baš mu je u zadnje vreme jako negotivno u firmi... Ono, žao ti ga, ali jebeš ti to batice, to onda više nije fudbal, da se razumemo... ajde da si pop pa i da slušaš ispovesti kad se kome digne, ali onda bi vozio bar A6...
A žena otišla do njenih pošto joj Nina ne dolazi, taman da iskoristi momenat - a ruku na srce i tebi baš paše. Opet je na nekoj dijeti, opet ne jede ništa, muči se, skapava, kopni, urla po kući, nervozna ko ris - a bar da joj se vide rezultati tolikog mučenja, ma jok... ništa. Mada, ona kaže da je skinula 5kg za 2 nedelje - tebi se baš i ne čini tako, al ajd’... Bar će sad kod majke da pojede nešto normalno dijetalno jer njena mama zbog ćaletove ’’vagine pektoris’’ sprema strogo dijetalno već godinama... mada on veruje da ga crno vino drži u snazi a ne to neko kuvano lišće što mu stara sprema. A i doktor mu je rekao da nikako ne zaboravi da popije bar čašu vina na dan – a on se pridržava i više nego dosledno.
I tako, otvoriš prvo pivo, surdukneš pola iz odma, uz podrig za takmičenje, kreneš polako da organizuješ zobalice razne... hmmm ... nema badema a ni pistaća?... znaš gde si ih ostavio, tu brate gde uvek stoje. Dobro, nema veze, slani krekeri su tu, ima sira i kobaje... mašiš se kutije s krekerima a ona laka ko pero.. osto jedan ceo i jedan polomljen kreker... i tek tad ti sine kroz glavu da ti se to uvek dešava kad ti je žena na toj jebenoj - mislim, ovaj put stvarno ozbiljnoj – DIJETI. Panično rukom posežeš za kesom čipsa - kad oćeš kurac.. kesa naduvana i perfektno postavljena da izgleda da je nedirnuta - a u njoj samo mrvice ostale, ni mravi da se ne omrse...
Opet gledaš u frižider, kačkavalj ga nema, od kobaje ostala samo krajka u obliku glavića. Samo ljute papričice nije dirala. Ista priča i sa čokoladom, ratlukom, bombonjerom, žele bombone takođe isparile.
Preskočiću bes, da skratim priču. Ako odeš do prodavnice, propuštaš prvih 15 minuta i dokurca onda i fudbal i sve... možda bolje na poluvremenu da strčiš do radnje, propustićeš najzanimljivije detalje ali to i nije neka žrtva, podnošljivo je. U međuvremenu si istreso i drugo pivo, evo i treće rapidno nestaje a nije još ni počela tekma. Jebem ti i ženinu dijetu i sve kad te tako iznervira i servira ti sranje u minut do 12... sad ne možeš ni da se razgaćiš, ko će se oblači posle na poluvremenu...
Polovina prvog poluvremena, još uvek traje ispitivanje snaga na terenu a ti si stuko već šesto pivo, jebiga to ti je sad i piće i meze i nije tvoja krivica - mislim ono, tek da se zna!
E do kurca!... budi te nemilosrdna žeđ i skontaš da si već u drugom poluvremenu, u 52.minutu, odma ripaš i donosiš 2 piva, psuješ jer gosti vode 2:1 a ti ni jednu šansu nisi video a kamoli gol. Jebem ti ženo i tu tvoju dijetu i sve ti jebem... a sad već osećaš i glad, moraš da se zavaraš nekako.
Ekspresno, trčećim, pomalo teturajućim korakom odletiš do kujne da istreseš iz ambalaže onaj jedan i po kreker, mrvice čipsa, preostalu kockicu čokolade, žele bombonu i zadnju kocku ratluka, usput opičiš palcem leve noge u nogaru od kauča i uz urlik jebenišeš glasno sve što ti padne na pamet u tom trenutku. Donosiš sve te posmrtne ostatke hrane pred TV uz još jedno pivo i... vidiš da je 2:2. Opet psuješ, više i glasnije, uz ženu i dijetu sad joj već ređaš i rodbinu. Palac leve noge ne prestaje da boli, ustvari tek sad počinje da boli u talasima...
A sad ti se samo otvorio apetit. Šta ćeš, odeš da ispržiš ona 2 jaja što si spazio u frižideru, taman ih donosiš spremljena u sobu, igra se 65.minut i gosti se opet raduju... poveli opet?... ne... nego izjednačili na 3:3! Dakle... tri ti dijete jebem i tri familije i tri pičke materine...
Cepiš još 2 piva posle klope, tekma postaje spora, gosti gnjave i dave loptu, kradu vreme a tebe noga još boli tako da je podigneš na kauč i zauzmeš onaj polu-ležeći položaj.
I ista priča. Budiš se, idu reklame... tekma gotova još pre sat i po... sad te već boli kurac i za rezultat i za tekmu, strelce, ma za sve, samo čekaš kad će žena nazad kući da joj ti kažeš par reči 'nako, ko muž ženi kad ima šta da rekne... i samo još jednom nek ti spomene da je na dijeti!
- Oćemo još po jedno?
- Može, al treba i da vozim, jel imaš neki čips ili neku grickalicu, samo da žvaknem bilo šta?
- E to je već teži slučaj... normalno imam, ali trenutno...
- Mora da ti je žena na dijeti...
- Klasika brate... evo naručujem nam dve gurmanske kod Žike Vegetarijanca, biće za 15 minuta...
- Do jaja...
Mesto u univerzumu u kom je sve bolje nego danas.
U moje vreme Vukajlija je bila mesto prepuno alternativaca,zabavnih ljudi,inteligentnih individua sa smislom za humor. Zvanje Vukajlijaša je za sve bilo sveto,kao i za mene. U moje vreme,bio sam najmlađi Vukajlijaš sa jedanaest godina,što ne verujem da bih bio danas. Nedostatak reakcija i postera se tada nije osećao,bar sam ja tako mislio. Definicije su morale biti vešto napisane,gramatički ispravne i najvažnije,zabavne. Postojalo je ograničenje da tek sa 50 poena (lajkova,palčeva,kako god da se danas naziva) pristupi četu. Pazio sam šta pišem,kako pišem i naprezao mozak iz dana u dan jureći tih 50 poena. Eh te sreće kada sam uspeo,kao da mi se svet otvorio. Forum je sadržao dosta dobrih tema,ali najdraža ikad mi je bila tema o Vukinoj slavi. Danas imam sedamnaest,nastavio svojim putem i odavno raskrstio sa Vukom zbog razočarenja u ljude koji su počeli da je posećuju (čast izuzecima),ali uvek se rado setim svih ljudi koji su podigli ovaj sajt na nivo na kom je danas. Mnoge legende pamtim,kao što su Artemida,Obeliks,Kurd,Gvozdenović (čijih se zamerki i dan danas sećam),Che-Vu,Winston Beli,Neobavešteni,tvorac Vukajlije Kaizen. Ne znam da li su i dalje aktivni,želim da im kažem da nastavne da održavaju ovo mesto kakvim je bilo nekad. U moje vreme,imao sam drugi profil,ali posle 6 godina sam zaboravio šifru,tako da moram da pišem sa okrenutog lista i pod novim pseudonimom. Sve najbolje svima želi Brdja De Beli.
Varijanta sankanja u dvoje, gde jedan pametniji nagovori drugog glupljeg da legne na stomak glavom ka napred, a on ga uzjaši sa sve sankama.
-Sneg do kolena, kafić u centru grada-
-E, jel danas sreda?
-Mhm...
-A kad Mrki ide u nabavku, jel beše sredom?
-Ma pusti bre, njega su da sad pojeli vuci, čovek koga žena nagovori da proda stan u centru i kupi kuću na Pičkovom brdu i ne zaslužuje bolje... Oooo Mrkela, evo mi baš o tebi... Ej sanke ostaju napolju!
-Ostaju kurac, tu su mi zalihe za nedelju dana a ulice su pune gladnih!
-Dobro ajd znamo se, al otresi sneg. Pa kakva je situacija na, kako se beše zove ono gde ti stanuješ, beše Miletinačuka? Ahahahahaha...
-E nije samo sam te čekao da kažeš tu sranje od fore, jutros baš dok sam prokopavao put da izadjem mislim o tome, zvao sam dedu iz Niša, pazi sad , Kod držmikurovaćki potok, gde se zapalila Miletinasiba, gde...
-I ja sam jutros čistio sneg. Skuvao sam kafu, otvorio prozor na terasi, prdnuo, i oduvao sve sa prozora. Bila je i jedna mala ledenica, ali sam je ostavio, mislim da ne pretstavlja opasnost po pešake...
-Ako i treba da me jebete. Jebao me i prostor, i veliko dvorište i Labrador Retriver u njemu, i žena i kad sam je poslušao. Auto neću moći do Marta da isteram, jel znate da sam izračunao da ću idući samo na posao svaki dan, napraviti nadmorsku visinu kao da sam triput popeo Everest?
-Ma boli te, dobićeš sportsku penziju...
-Imam ja rešenje za tebe, pošto imaš te sanke. Sednete ti i žena na topče, ti odozgo i pravo pod šleper... U zadnjem momentu se baciš, to se sve vodi kao nesreć...
-Ako jebi magare dok su mu noge u blatu.
-Misliš u snegu? Ajde Rudolfe, popi nesto pa polako... Kao da čujem tvoju ženu kako ti jodluje da podješ kući...
Gsp aranžman predstavlja neopravdanu slobodu (drskost) penzionera da pored sedišta zahtevaju i druge pogodnosti da im se omoguće dok se voze ulicama Beograda. Razlikuje se pun i polu pansion u zavisnosti od karaktera, temperamenta, izdržljivosti, moralnih načela i psihičke stabilnosti putnika koji su predmet iskorišćavanja penzionera.
J: Jel hoćete da sednete baba ?
B: Naravno da hoću sine, ne znam šta si čekao do sada ali dobro...aj sine stavi mi ovaj ceger lepo da mi ne padne...
J: Evo, jel može ovako...
B: Pa pazi bre, aman, ispašće mi jabuke, kako si to stavio..
J: Neće da padne, evo zavezano je...
B: Pojma ti nemaš sine..al nema veze..takva je danas omladina...eee...Sine, aj života ti pritvori taj malo prozor da ne ubije promaja babu...
J: Pa onaj čovek je sada otvorio ne znam dal mogu da zatvorim..
B: Ma jel čuješ šta ti kažem mali, idi zatvori taj prozor, treba da umrem ovde, ccc nemoj dva puta da ti govorim, jel imaš ti roditelje kako su te to vaspitali...au ova omladina..
J: Pa dobro baba... polako...
B: Ma nemoj ti meni polako...nego idi pitaj vozača jel može da pusti grejanje hladno mi za noge..imala sam zimus išijas...aj idi pitaj...
J: Au bre baba, kakvo grejanje...ne mogu da pitam da idem sada do prvih vrata..
B: Nećeš jel ?...eee ne ovo su zadnja vremena došla pa..Tito je sve bio u pravu...prut pa udri...to nevaspitano, to ne poštuje nikoga, to lenjo..spava do 12, troši...pu kakvi ste..posle 5 minuta...
B: Ajde mali idi donesi mi one novine besplatne, dva para...
J: jaoo baba...evo vam moje...
B: Jes li popunio ukrštene ?
J: NIsam...
B: Nešto dobro i od tebe...Jaoo eno je kontrola..idi trči mali otkucaj mi kartu..uvatiće me..
J: Ne radi ovaj automat...
B: Pa požuri jebem ti teču ludog, idi otkucaj na drugom mali...au ccc...strašno..
J: Evo vam karta, al nisu ušli ovi u žutom..
B: Nisu, pu jebem ti budalu malu, pa što otkuca kartu...50 dinara..
J: Pa vi ste mi rekli, otkud sam znao da neće ući...
B: Jaooo, kako bi ti jedan šamar preko tih usta mali...e jesi glup , propade mi 50 dinara sad...jaoo ufff da ti znam oca...
B: Mali, koliko ima još do VMA..?
J: Do VMA?? pa to vam ja sa druge strane, trebali ste da pređete ulicu, a ne na ovoj strani da čekate...
B: MOlim...Pa jebem ti mali sve živo, pa šta me zejbavaš ovde, sad mi kažeš kada sam otišla u pičku materinu..sada treba da izlazim i da opet čekam, a treba da odem u posetu mom čoveku, razboleo se u pluća, jel znaš ti to..pu kako bi ti jedan preko tih ušiju..idi bre mali..otkuca mi i kartu, ee de na tebe naiđo..jaoo kako si ove jabuke vezao..J: Baba, jebi si mater.
Dođe neko vreme u životu kada si već debelo mator i/ili bolestan čovek i kada ti razni klasični afrodizijaci uopšte ne pomažu. Ipak moraš zadovoljiti svoju ženu, jer jebiga, u braku ste, a brak bez seksa je samo napredno prijateljstvo. Klasična medicina te izneverila, ali domaća nikad. Zato pokreneš brauzer na računaru ili mobitelu i glumiš neko mudo na jednom forumu ili nečemu sličnom gde imaš neke moderatorske moći, što ti dođe kao afrodizijak, bezbedan iza monitora, jer znaš da ti niko ne može zviznuti šamarčinu, oči da ispadnu, kada se kreneš kurčiti. Nakon što se pokažeš, možeš krenuti u vrelu akciju sa svojom (idealno) partnerkom.
Sedi matori farmer imena Prof na staroj drvenoj stolici ispred svoje šupe u nepoznatom selu negde u Švabiji i gleda zalazak Sunca. Ruke iza glave, smrad znoja smrdi na dvadeset kvadrata okolo, obara s nogu. Marljivo radio čovek. Ustima mulja travku raži između dva prednja zuba koja mu fale. "Još malo i počinje delovati." Tada je osetio kako je proradilo. Potrčao je u svoju šupu, čučnuo pored čučavca i izbacio sve iz sebe. Razočarano Prof veli: "Ništa od ove viagre, šta nam farmakomafija radi, nije humano. Moram zadovoljiti onu svoju ovako ili onako, a ne mogu ovako, moraću onako... ništa, ide domaći recept." Podigao je farmerke i seo za računar, upalio Internet Eksplorer i logovao se na svoj forum. Bio je moderator poznatog foruma za zemljoradnike, "Vukajlije Profove Tvrde Motike", koji je bio u zenitu svoje popularnosti. Dve hiljade aktivnih članova bilo je prisutno, a Prof je stekao poštovanje gotovo sviju jer je bio oličenje razumnog i dobrog moderatora koji je imao odličan smisao za humor i uvek je tretirao članove kako Bog zapoveda. S jedne strane je trajnjavao spamere kada je trebalo, pre nego što su stizali da mesecima useravaju forum kačenjem linkova za nabavku škart Džon Dir opreme, s druge strane nije banovao seljake koji su bez ikakve osnove kritikovali način njegove moderacije. Neosporivo je bio golema ljudina od čoveka. Nakon nekoliko minuta modovanja i desetak banovanih neaktivnih duplaka, osetio je da je domaći afrodizijak Vukajlija proradio. Obradovao se, pa je isključio Internet Eksplorer i krenuo da zadovolji onu svoju. Otvorio je vrata i poručio: "Ženska osobo, sada ću da stupim u odnos sa tobom!" Prišao je svojoj dragoj, a ona je sretno beknula kada ga je videla. Prvo ju je pomilovao po glavi i po rogovima, a onda krenuo u akciju. Dva sata kasnije, umorno, ali zadovoljno su legli zajedno i zaspali.
Roditeljski Fatality kojim se ubeđuje potomak obuzet neposlušnošću. U suštini, jedan od vidova emotivnog uslovljavanja. Dakle, "duguješ mi nešto i hoću da se sad odužiš" fazon. A ovo ne mogu da poreknu, sigurno se dešavalo. Ne treba zanemariti ni osećaj blama kod žrtve. I kad se svi ti elementi izmešaju unutar mlađahne glavice, dobijemo pravu papazjaniju ucene koja žrtvu stegne čvršće od ludačke košulje (koja mu se čini kao realna budućnost svaki put kad ovo čuje) i mora da popusti i posluša. Ako ništa drugo, samo da dalje ne bi slušao podsećanje na taj period neznanja i nezaštićenosti, dokaz roditeljske nadmoći koji ne može da oponira.
Sve u svemu, legendarni evergrin koji će zasigurno ostati za sva vremena, bez obzira na dešavanja u budućnosti i dalji razvoj društva.
Negde u Srbiji, godine 2044.
- Sinko, ti još ne uradi ono što sam ti rekla?
- A daj, kevo, ne smaraj! Pa zar ne vidiš da me mrzi?! Uostalom, tako mi povređuješ moja prava deteta! Tražiš nemoguće, stvari koje niko živi ne ume da uradi!
- 'Ajde, sine, ne zezaj! Pa nije to baš tako strašno k'o što na televiziji pričaju.
- A oni mi, kao, znaju? Jesu iskusili nešto tako strašno na svojoj koži, m?
- Pobogu, ništa od tebe nismo tražili, samo da učiš, a i to ti ne ide. Dobro, nije tako strašno, imaš samo 30 godina, a pri kraju si prve godine...
- Kad ti i ćale imate ludačku ideju da se u školu ide da se nešto nauči! Jebote, da l' ste normalni?! Upisali me na državni faks, a ne na renomirani Megatrend koji je toliko ministara iznedrio! Batali!
- E, jadna ja, a koliko sam ti samo puta usranu guzicu brisala...
- E, kevo, batali sa time...
- Ma, sa'ću ti ja odma' priredim jednu vremensku kapsulu, samo da nađem gde mi je onaj svojko iz 2015...
- Ovaj, koji?
- Onaj gde sam se uslikala sa tobom kad si otvorio pelenu i izmazao se ceo time, ne onaj gde sediš na noši, a ja pitam je l' gotovo... Mada, tu sam baš lepo napućila usne... A u kompletu sa time ide i ona slika gde tako izmazan praviš uvrnutu facu... Mora da si probao, pa ti se nije dopalo... Samo da se snađem, jebem ti ovaj Vindouz 38.2.5 i sve servis pakove, ne mog' se snađem...
- Nećeš valjda?!
- Aha! Okačim na fejs pa te tagujem! Da vide ljudi i to, a ne samo one iz teretane što budžiš u fotošop! A posebno one namiguše tvoje što se slikaju uz bojlere i solarne panele!
- Dobro, evo, idem! Izbaciću đubre iako su vratanca kontejnera teška i jako opasna! Bezdušnici, kako me samo maltretirate, šmrc!
- Ne plači, ispira ti se puder. Tako, sine tako, obuj patikice... Ne, ne, naopako, to je leva, ne desna. Nema veze, naučićeš i to, polako...
Mesto na kom se u jednom egzaktnom trenutku i mestu u vremenu i prostoru, nađe određena osoba koja je samim činom iznenadnog materijalizovanja na tom mestu i u to vreme, postala osoba kojoj se drastično menja stanje iz onoga koji aktivno učestvuje u seksualnom činu, do onoga koji pasivno učestvuje u seksualnom činu.
Da pojednostavim.
Postoje dve strane kurca. Sa jedne strane je onaj što jebe, a sa druge onaj što je jeban, tako da se ovaj izraz koristi za ovog drugog, ili još tačnije, za onog koji je najebao.
- Jesi bio kod Đoleta u poseti juče?
- Jesam.
- Kako je? Je l' mrda?
- Pa osvestio se. Ono, prepoznao nas je. Dobro je.
- Stani, nije mi jasno, šta mu se to dogodilo? Otkud toliko da ga oleše panduri od batina?
- A jebiga. Našao se na pogrešnoj strani kurca. Tako to ide nekad u životu.
- Pa dobro šta je bilo? Čuo sam da si bio tu.
- Ma nevera. Sedimo mi na klupici popodne i on izvadio ličnu kartu da nam pokaže sliku, kao kakav je šmekar na slici. Znaš da se uvek nešto pali da je lep i to. I sad svi mi uzimali da je vidimo i da se smejemo zbog slike, jer nema šanse da on ispadne normalno. Uzeo i Drale da vidi, izvadio hemijsku i nacrtao kurčinu po sred lične karte, zatvorio i vratio mu.
- Ne seri. I nije video ovaj da mu je nacrtao?
- Ne. Mi se smejali još malo tu i onda svako svojoj kući. Uveče se našli opet kod Draleta kući, Đole, Sale i ja. Seli, taman smotali, kad ono ruše panduri vrata, uskaču unutra, urlaju, ma Hejsel odjednom.
- Što su upali?
- Drale konj, im'o neku poternicu. I izvedu nas napolje, ispred kuće, poređaju nas na trotoaru jednog do drugog, samo su Draleta izdvojili i šamaraju ga pored džipa.
- Au matori, koja scena.
- Surovo. I tu mene pita pandur je l' imam ličnu kartu, ja rek'o maloletan sam i on naravno, odmah šamarčinu jer mislim ono, očigledno je da nisam maloletan. Tu me šamarali, šutnuli koji put, drali se nešto i tako ta sranja. Koče i jedna patrolna kola tu, mene ubacili u auto i ja sad gledam dalje šta se dešava.
- Smor.
- A jebiga. Šta da radim. Ćuti i trpi. Nema druge. Tada pita pandur Saleta je l' ima ličnu kartu, je l' privođen, osuđivan i to. On kaže da nije, ali da nema ličnu kartu kod sebe, jer je juče izgubio. I tu oni i njega počnu da šamarju, cimaju, viču na njega, sve ono standardno. Dovukli i njega do kola, poseli ga pored mene i došli do Đoleta. On onako stoji nasmejan, nije ništa kriv, ima ličnu kartu, bole ga brige. Vadi ličnu, daje je panduru, smeši se, ma onako laganini sve.
- Pa kako je onda on dobio tolike batine jebem mu mater?
- Ti se baš ne sećaš početka ove moje priče. Otvorio pandur ličnu kartu da pogleda i odjednom boju promenio. Vraća mu nazad, ovaj se i dalje smeši kad ga pandur samo odjednom upita: "Je li dečko. A kakav ti je ovo kurac u ličnoj karti?". Đole pretrn'o. Ja sam se tek onda setio da mu je Drale još popodne nacrtao kurčinu po sred lične karte.
- A joj.
- Ma idi. Još kaže kolegi: "Kolega, ovaj šmekar nacrt'o kurac u ličnoj karti kada nam pokaže, da ispadne kao mangup, jer je policiji pokaz'o kurac."
- U krv ti jebem, baš pogrešna strana kurca, lepo kažeš.
- U-SRA-LI GA.
Usta ne zatvaraju, ne moguće je doći do reči pored njih. To su ljudi kojima je priča nasušna potreba. Međutim, iz nekog potpuno neshvatljivog razloga za normalan svet, oni svoju nasušnu potrebu pretvaraju u dugotrajne tirade o tome šta su radili čitavog dana, od trenutka kada su ustali iz kreveta. Na žalost, vi uglavnom imate nesreću da sa njima u priču uletite uveče, a do tada je od trenutka ustajanja iz kreveta već prošlo mnogo vremena. Za vas i previše.
Rečenica iz naslova samo je slabašan pokušaj da takve dozovete pameti, ne bi li pokazali makar malo kulture pa pustili i vas da neku progovorite. To je jedan način, a drugi je da jednostavno dobiju preko usta, ako nijedno od civilizovanih sredstava ne pomaže. Odluka je samo vaša.
- I tako ti kažem matori, ustanem ja jutros sav osušen posle one pijanke sinoć. Jedva sam oči otvorio i nekako se dogegao do kupatila da se umijem i rasanim. Međutim, bacim pogled na mobilni pre nego što sam otišao do kupatila i vidim gomilu nekih propuštenih poziva i poruka. Čuku vremena sam zivkao ljude i odgovarao na poruke, pa sam konačno mogao da se uljudim ukupatilu...
- Pa čekaj gde...
- Tuširao sam se sat vremena. Jebote ne sećam se da mi je nešto tako prijalo kao to tuširanje. Posle toga se obrijem i izađem kao nov čovek, keva me bre nije prepoznala. Taman sam onako sa merakom popio kafu da se sredim skroz od pijančenja, još kad sam se setio da je vikend nije bilo kraja mojoj sreći. Još mi je i doručak baš onako legao, za divno čudo s obzirom koliko sam popio prethodnu noć.
- Ali nisi mi reka...
- Stigao sam i do kladže da odem. Bacio sam par tiketa, pa možda kane i neka lova. Bilo bi do jaja, sinoć sam se prilično istrošio. Sreo sam u kladži Gaju i Vlaju, pa smo posle zapalili kod Gaje na gajbu i dali mu ga po Soniju, odr'o sam ih ko zečeve u fudbalu. Na takav vrhunski dan mi je kao kec na deset došao Sanjin poziv za ovu bleju kod nje. Taman da onako iskuliram k'o čovek posle napornog dana. Sad još i tebe sretnem i baš se fino ispričamo.
- Ma kako te iezik ne zaboli pička ti materina nenormalna?
- ŠTO?
- Šta što usta te jebem. Od kako sam seo pored tebe usta nisi zatvorio. Prepričao si mi ceo tvoj jebeni dan od kako si ustao iz onog tvog smrdljivog kreveta, kao da mene baš zabole kurac da li si jutros kenjao ili ne. Jebote, samo mi još nisi ispričao i šta si tačno jeo danas, još ta mi informacija nedostaje da imam potpunu sliku o tvom jebenom životu. I koji sam kurac uopšte seo pored tebe, jebo me pas kad sam nenormalan.
- Ne znam što se nerviraš, ti si mene pitao ''šta ima''.
- Ma mamu ti jebem:TRAS:
Kada doboš stane i brojevi se pojave, dobitnik narodne lutrije završi svoj srednovečni život sa srčanom kapljicom. No, šta ostane bagateli nego da blagoglagoljivo veliča ili kudi heroja današnjice, kome su džepovi filovaniji za par miliona evra.
(1. lik) - Au, čuli, čuli ti ono majke ti? Lik ni pet ni šes uplati loto, otišo da opere kola i dok je čeko veli: "Aj možda mi se osmehne sreća pa dobijem 100-200 dinara" kad ono ni pet ni osam opali sedmicu... A mora se čoveku ime sačuvati zbog lopova, oće da ukradu.
(2. lik) - Čuo sam. Cifra je nešto nenormalna... Kolko ono bi? 2 ipo miliona? 2 i sedamsto? Koe su to pare, reci ti koje su to pare? Joooooooooj ne treba ti posao ceo život, ni tebi ni tvoje naredne 3 generacije morale da rade. Odma bih napustio fakultet.
(1. lik) - Ih pa dobro ja ne bi napuštao fakultet, moram da imam čisto da se kaže, eto znaš, za svaki slučaj da ne budem neki bezveznjak, čisto nek tu ima.
(3. lik) - Znaš šta bi ja s tim parama uradio? Ma ejjjj, ja bi, e ja bi kupio BMW-a, ma čuli BMW kupio bi dva BWM-a jednog za mene a jednog za ćala i kevu nek imaju, uplatio bi im da idu na more Karibi ma bilo gde, put oko sveta. I tebi bi brate moj kupio jedan autić jer si mi ko brat dodji (obavija mu ruku oko ramena) kupio bi ti... NEMOJ DA SE SMEJEŠ ozbiljan sam!!
(1. lik) - Haaahaa daj nemoj zezati nisi mi još vratio onih 100 kinti za pivo što sam ti pozajmio, beži bre. Slušaj, ja bi to odma ali ODMA ostavio u banku pa nek stoji, nek stoji i nek se nakupi imo bih puno. Otvorio bih neki kafić ili restoran, elitan znači dolazila bi samo elita, elitan...
(2. lik) - E to treba, tako da ti se vraća i kupio bi stan u Bgu jedan da imam za svaki slučaj. A žena ko paprati a ja samo vičem DE STE BILE KAD SAM BIO NIKO!! HEHEEHE. A dao bi nešto u dobrotvorne svrke...
SVI: Kako ne, kako ne!!
konobar: Momci, cevčite to pivo već šes sati, aj kupite prnje i vozi iz kafane.
Prvi put kad sam se sreo sa tom sraćenicom je bilo u jednoj MMORPG igrici.
-Idem ja sad imam problema u RL
-He he he ma lvl 50 si ti nemas problema idem i ja sa tobom ima poitone lvl 4
- heheheh bilo bi dobro da mozes :)
-Sto ne mogu otvorio sam sve mape jos samo tu RL mapa mi ostala
-LoL
-LoL i tebi brate, znaci li to da mogu :)
-Ti me zezas zar ne!
-Ne zasto, svuda smo bili zajedno sta ti je pa sad.
-Pa nista, zurim hitno mi je
-Ej bre cekaj! gde je ta mapa!
I tako sam ja poceo da trezim RL mapu pito sve a oni me pozdravljali LoLom i ja naravno kulturno uzvracao.
Konacno je dosao moj drug iz igrice
-Ej bre buraz kako je bilo u RL?
-Užas kao uvek jebem ti život!
-Pa koji su lvl ti monsteri mamu im ajde da treniramo armor i RL je gotov!
-Šta?
-Samo kaži gde je ta mapa RL
-Pa ti stvarno ne znaš šta je RL LoL
-Ne znam stvarno pito sam sve ne znaju ni oni! glupi početnici! a da lol i tebi druže.
-Ha ha ha ha da bre noobovi haahhahah
-Jeste pravi nulovi od ljudi, budale još mi se i smeju nulovi!hehehehe
-Cekaj ne mogu da pisem trenutno boli me stomak od smeha
-Jesu smesni jedan od lvl 60 nije znao haahahhahahahahahh kreteni!
-Prestani ne mogu vise haahhaahhahaha
-Jel hoces da mi pokazes tu mapu ili ne! necu da ginem rekao sam ti cuvam ti ledja!
-Ej bre RL je van, van svega pravi realni zivot
-Aha neka mapa van svih ovih mapa kao podzemni svet hocu i ja u pravi zivot a ne da se mučim i ubijam one mutirane svinje tamo, hoću i ja da ubijam nešto realno, jer ima tamo slonova?
-Mislim da ne razumes realan zivot van ove igrice
-Ma ne seri da si igrao neku drugu igricu a ja te cekam ovde kao budala! ajde posalji mi link za igricu RL da je isprobam!
-Jel ja govorim Srpski ili ne, RL je realan zivot ovo van kompa!
-Pa gde da nacem CD za tu igricu!
-Nije igrica i nije na CD van svega je! nije flopi ni DVD ni bilo sta od tehnike!
-Pa sta je do vraga! sta je prokleti RL!
-Udalji se od kompa i idi u drugu sobu e to je! Uradi to smeta razmisli malo pa mi javi!
-Setio sam se, to je imitacija MMORPG igrice u ovom svetu! gde si svi ponasaju kao da su avatari i glume Orkove, Vilenjake i Vitezove!
-LoL
-LoL i tebi brate, nego jer mogu i ja da glumim u toj igrici
-Mislim da si svoren za to!
-Idem ja sad ajde LoL
-LoL i tebi, tamo gde ides je RL, srecno ti bilo magije tu ne pomazu!
To su oni poslovi koje koliko god dobro (ili loše) radio, mrzeće te barem 80% populacije.
1. Menadžer fudbalera
I: Gospodine Š, da li je razlog vaše očajne igre to što ste bili na splavu do jutros u 9?
MŠ: Da, naterao me menadžer.
I: Pu, vašljivac jedan!!2.Političar
imaginarno veoma prosperitivno mesto u Srbiji (IVPMUS)
I: Dragi meštanine IVPMUS-a da li ste generalno zadovoljni životom.
M: Bož' sačuvaj gospođo. Ubiše nas ovi političari! Jes da su podigli zaposlenost za 1248% i da mi daju jednu kravu nedeljno. Jes da su mi ovu kuću ovde sagradili kad sam je pijan zapalio sa kumom, ali onu kokošku što su primili kao donaciju od komšije, to im nikad neću oprostim!!!3. Nastavnik drugog stranog jezika
A: Buraz , zaključila ti Nemica keca jer nisi bio ni na jednom času ove godine.
B: Uh, majku joj nacističku, mrzi me jer sam pametniji od nje. Idem da joj izbušim gume na golfu.4.Radnik na šalteru
Koliko god brzo radili ovaj posao, svi će vas mrzeti zbog reda. Makar bili poput insert famous clerk name , zauvek upisani u knjigu birokratskih besmrtnika zbog dešifrovanja zahteva dementne starije gospođe koja traži sličice za uskršnja jaja, bićete najgori lenjivac, zgubidan i protraćitelj njihovog dragocenog vremena.5. Bus plus kontrolor
Koliko god loše radili ovaj posao, koliko god nenaplaćivali karte, nekada morate -čisto da zadržite posao. A onda....
A:Kako te bre nije sramota da naplaćuješ kartu ovom mladiću u šorcu i kopačkama. Vidiš da se umoran vraća sa posla, verovatno je neki lekar ili tako nešto. Kako bi tebi bilo da te on sutra istera iz ordinacije jer nemaš kartu????
BPK: Dobro ajde....
A: AHA! A sad naplaćuješ ovoj mladoj dami romske nacionalnosti, nesumnjivo trudnici. Jel se tako stimuliše natalitet?
BPK: Ok.. Ok...
A: Ma sraaaaaaaam te bilo, naplaćuješ ovom ostarelom čoveku, vidiš da ima 42 godine, jedva stoji na nogama, a ti mu još kartu tražiš
BPK: ŠKK više bre????6. Tajkun
A: E brate, si čuo da je Imaginarović otvorio tržni centar? Zaposliće 4000 ljudi.
B: TAJKUN!!!
A: Pa dobro, jeste, ali...
B: TAJKUN!!!!
A: Jel znaš ti šta znači reč tajkun uopšt...
B: TAJKUUUUUUN!!!!
Moto lenčuga. Onih ljudi koji kurcem ne mrdaju, a non-stop se pitaju kada će biti bolje.
Kupac: Dobar dan, komšija... treba mi Acidi Borici 3%.
Apotekar: Ček' sekundu, krekujem Vorkraft trojku...
Kupac: Stvarno mi je hitno... to može i da sačeka.
Apotekar: Prijatelju, je l' ti vidiš da ja nosim beli mantil? To što nisam doktor, ne znači da ne smem zajebavati pošten svet, lolo...
Kupac: Drogošu jedan... šta ti znači to lolo? Si normalan? 'Oćeš da ti nabijem ovu bocu kantarionovog ulja u to dupe osunčano?
Apotekar: Kako znaš da mi je osunčano dupe?
Kupac: Video sam pre deset minuta kada si pišao iza apoteke, tamo kod Maxija... sram te bilo! Imaš sto godina i još spuštaš gaće kad pišaš...
Apotekar: Lolo... vi ste, komšija, skroz pobenavili. Evo vam ovaj od šes' posto...
Kupac: Neću taj, vid'o sam da si ga izvukao iz ormarića... ko zna šta je unutra. Napravi mi nov i od tri posto! Ja hoću nov...
Apotekar: Hteo sam i ja da sedim po ceo dan i da mirišem cveće, al' ne može. Drž' ovaj! Ako ti se ne sviđa, idi u državnu apoteku, tamo mora da te trpe, ja jok! U stvari... čekaj. Mala, od'de 'vamo... imamo mušteriju.
Apotekarka: Ooo, dobar dan. Kažite?
Kupac: Daj mi, ćero, ove kapi... ovaj gilipter neće. Vadi mi neke iz ormarića. Ko zna šta je unutra...
Apotekarka: Aham... to je borna kiselina, u reduuu... molim vas da sačekate par minuta...
Apotekar: Vidiš, imaš sreće što je ona sa mnom u smeni, najurio bih te ja. To mora da se trpi u državnoj firmi, ovde to ne ide.
Kupac: Murš!
Apotekarka: Izvolite! Evo vam i ova pipetica za lakše kapanje. Još nešto, molim?
Kupac: Vidiš, konjino, šta je pravi prodavac? Još i školovano dete... Ti mora da si kupio diplomu... ili ti neki rođak otvorio apoteku... ja te ni u poljoprivrednoj ne bih zaposlio... žaliću se!!!
Apotekar: Povučeš me za đoku!
Kupac: Vidiš mala, koje je to govedo? Uuu, nanu li ti... e, komšinice, može broj? Ono, neka kafa, sladoled neki, a, a? :Šmekersko podizanje obrva gore-dole:
Apotekarka: Jaooo, komšija... ne poklapaju nam se MHC molekuli, inače, vrlo rado, hihihihi, ako me razumete....
Kupac: Alo, seljak... šta mi reče ova tvoja? Je l' me to opsova, kojim slučajem?
Apotekar: Ne znam, a i da znam, boli me kurac, lolo!
Kupac: Opet ti sa tim lolo?
Narod koji živi u mjestu lokalnog heroja.
Legenda o lokalnom heroju traje na teritoriji mjesta za koje se vezuje njegovo rođenje, događaj iz života ili slavna smrt. U mom kraju trajanje te legende se manifestuje kroz broj majica sa likom lokalnog heroja na njedrima mještana.
Pamučne, sintetičke, bijele, crvene, ispod vjetrovki, điladi, dukserica i doktorskih kaputa, nazirao se njegov osmjeh. Lako bi zapadao za oči, bio je svima poznat. Svi su znali priču o njemu, poneko nije znao ime. Ime nije bilo ni bitno. U nedostatku imena posezalo se za imenima aktera sličnih događaja. Sve ih je vezivala priča, a ako su se imena pomiješala onda je bilo mjesta za diskusiju u njihovom odgonetanju. I ništa više.-Ma nije on, čoče. Pogledaj opet.
-Znam da nije on, ali ovome ne znam ime.
-Bolje i da ne znaš. To su oni. Idem, ne zamjeri.Kada bi sretala te majice u prolazu, obično bi ih viđela na deset metara ispred. Prvih pet metara gledala sam u njedra osobe i lik heroja, sledeća tri sam netremice posmatrala osobu. Jedan metar bih svoje usne pretvorila u blagi osmjeh a poslednji metar do linije mrtvog ugla sam vidjela podignutu jagodicu i zarivenu liniju usana ispod nje na licu sugrađanina koji mi je do tada išao u susret. Ostatak puta sam provodila pretvorena u lik heroja.
Stanje ljudi sa majicom se širilo na druge lako i homogeno, bez dodira. Na pogled. Trajalo je dugo jer je postojanje majice garantovalo vječnost legende. Htjela sam da budem dio te vječnosti, reklo bi se tuđe...pa sam majicu obukla i ja i sjela u prvi red amfiteatra čekajući na početak ispita. Profesor je ušao a kada je primijetio lik na majici podigao je kažiprst ka meni i pitao:
-Ko je to?
-Antifašista.
-Liči na Če Gevaru.
-Nije, ali neka bude. Pogledajte osmjeh? Mislite da se priprema da primi orden za vjernost otadžbini?
-Nemam zapažanje u vezi toga. Vidim samo osmjeh.
-Priprema se. Vode ga da ga strijeljaju.
Podigao je obrve visoko, širom otvorio oči i zarozao kožu na čelu, gledajući naizmjenice mene i lik. Udario je dlanom o dlan i rekao: Počinjemo! Tišina!
Kako bi se snašao glavni junak popularne tv serije ,,Only for fools and horses“ ili na našem jeziku ,,Mućke”, da se nekim slučajem preseli u Srbiju, zajedno sa svojom kompanijom,misleći da će ovde lakše prodati svoju ,,lošu” robu”? Pogledajmo njegov dnevnik:
-Dan treći: Prodao sam sve zalihe lepka za krpljenje guma napravljenog u Somaliji, koji sam po veoma povoljnoj ceni kupio. Prodavao sam ga krajnje jeftino, jer u Engleskoj niko nije hteo da kupi tako loš lepak. Ovde su se prosto otimali za tako jeftin lepak, da sam za 3 dana uspeo sve da prodam.
-Dan sedmi: Prodao sam sve brave napravljene u Mozambiku, nikakav kvalitet, ali dobra cena. Svaki bravar ih je kupio, morao sam još da naručim, I za 4 dana dobio pare koje u svojoj zemlji nikad nisam mogao zaraditi na ovakvoj robi.
-Dan četres peti: Posao odlično napreduje. Otvorio sam čak I radnju, više ne držim samo tezgu. Delovi ruskih televizora iz 78-e odlično se prodaju, polovne delove mercedesa (zapravo su to delovi lade) kupuju skoro svi majstori, lepak za krpljenje guma još uvek naručujem, a brave iz Mozambika idu kao lude.Čak I prazni cd-ovi koje sam prepakivao u kutije originala ovde idu super.
-Dan sedamdeseti: konačno sam se obogatio. Sve pare držim u sefu, u mom novom stanu. Kupio sam film kod nekog cige na ulici, I jedva čekam da ga gledam na mom novom plazma TV-u. Uživam dok se vozikam u mom novom mercedesu. Kada sam ubacio cd u dvd, skontao sam da me je jebeni ciga izjebao, I on je trpao prazne cd-ove u kutije. Pa pička mu materina. Sve bi bilo super da mi nije riknuo TV. Nervozan sam otišao u krevet.Sutra ću odneti tv na popravku, I naći cigu, da mu jebem mater.
-Dan sedamdeset prvi: Pa jebem im mater srpsku. Odoše sve pare koje sam ovde zaradio. Vraćam kući popravljen TV, taman ga uključim,a kad ono, poče da se dimi.Otvorim ga, a oni debili stavili u plazma TV delove ruskih televizora koje sam ja ovde prodavao. Popizdim, strpam tv u kola, I idem da im se najebem keve. Usput mi još I auto rikne. Zamolim nekog čoveka da me odvuče do prve mehaničarske radnje. Prvo nije hteo, al kad sam mu dao 20 evra, poleteo je. U toku vuče mi pukne guma. Sva sreća pa su u radnji imali I vulkanizera. Naplatili su mi tako da sam mogao polovan auto kupiti. Kažu original delovi.
Krenem dalje do tv servisa, odlučan u nameri da im jebem mater, kad auto opet stade. Izadjem, otvorim haubu da vidim šta je, kad ono onaj majmun stavio delove od lade koje sam ja prodavao kao delove mercedesa. A I guma ispustila jer ju je onaj debil zalepo lepkom iz Somalije. Pa pička im materina I njima I original delovima. Šlep služba odveze auto, a ja taksijem kući. Sutra ću im jebati mater, I cigi, I mehaničarima, I ovima u TV servisu.
Dodjem kući kad ono obijen mi stan.Ulećem unutra, kad ono I sef obili. A uzeo sam onaj najskuplji, kako su tako lako mogli da ga otvore… U čudu pridjem, I vidim kako je na njemu zapravo bila brava iz Mozambika. Tu sam se onesvestio od besa.
-Dan sedemdeset drugi Prodao sam stan na brzinu, za neke sitne pare, taman da uzmem kartu nazad do Engleske. Tužan I iznerviran letim nazad, ali se opet povremeno osmehnem, jer sam uspeo da navatam onog cigu I izlemam ga na putu do aerodroma….
Računajući na to da većina ljudi zadrto glasa po automatizmu, političari u predizbornoj kampanji počeli su da rade neverovatne stvari. Po logici ''oni koji su glasali za nas, opet će'', političari su počeli da se dodvoravaju biračkom telu koje ih u najboljem slučaju ne bi prepoznalo na ulici, a u najgorem, linčovalo na trgu. Najčudniji od svega su nagli zaokreti u politici i koalicije koje po nelogičnosti prevazilaze i scenarije serija na RTS-u.
Vesti sutra:
Lider Udruženih Regiona, koji je zamolio da mu ne pominjemo ime, zato što su istraživanja pokazala da iritira birače, izjavio je da je PDV strašan namet ovom izmučenom narodu i da ga treba pod hitno ukinuti, a onoga ko je doveo do njegove implementacije kastrirati da se ne razmnožava. Na mitingu ispred štale gazda Milutina u Tutuništu takođe je izjavio da je tokom ove kampanje shvatio da je Srbija dosta veća od Beograda i da realno može imati imperijališticke ambicije.
Tomislav Nikolić otvorio je spomenik ubijenom premijeru Đinđiću u svom dvorištu izjavivši da je ''Zoran bio najsjajnija zvezdica na putu Srbije ka zvezdanom nebu Evropske Unije'' i da svakodnevno plače zbog tog gubitka. Takođe je rekao da naručioce tog zločina treba kastrirati da se ne razmnožavaju.
Ivica Dačić izjavio je danas da će naši vojnici sledeće godine otići na mirovnu misiju sakupljanja nafte u Iran, a sve zbog plemenitog cilja dovođenja demokratije napaćenim Irancima. Posle toga će, izjavio je Dačić, Mrkonjić asfaltirati čitav Iran. Upitan šta bi Milošević rekao o tome, izjavio je da je Andrija Milošević glumac i da nema nikakvog uticaja na politiku SPS-a. Na opasku novinara da je mislio na Slobu, pitao je kog Slobu. Milutin Mrkonjić je želeo nešto da doda, ali ga je obezbeđenje sprečilo u tome.
Na današnjem skupu na Terazijama Dragan Đilas je izjavio da Beograd ne bi trebalo da sprečava razvijanje unutrašnjosti Srbije i da onoga ko je to do sada dozvoljavao treba kastrirati da se ne razmnožava. Na istom skupu Boris Tadić je izjavio da će pod njegovim vođstvom Srbija proširiti svoje granice do prirodne veličine. Do Beča na zapadu, i do Moskve na istoku i da će svi koji tome budu stajali na putu biti kastrirani da se ne bi razmnožavali.
Čedomir Jovanović izjavio je da će svi koji su činili zločine nad Srbima biti najstrašnije kažnjeni, kao i da će njegov san da se Republika Srpska pripoji Srbiji po njegovom dolasku na vlast postati realnost, kao i da sve subverzivne anti-srpske elemente treba kastrirati da se ne bi razmnožavali.
Njegov koalicioni kolega Vuk Drašković je, pojavivši se u majici sa likom Če Gevare, rekao da sve članove kraljevske porodice treba kastrirati da se ne bi razmnožavali.
Srpska Radikalna Stranka ostala je dosledna svom programu u kome jasno piše da je jedini imperativ njihove borbe da svi koji nisu sa njima budu kastrirani da se ne bi razmnožavali.
Čini se da se, uprkos velikim ideološkim razlikama, naši političari slažu u jednom: da sve njih treba kastrirati.
Vesti nekoliko dana kasnije:
Rezultati izbora. Svi smo šokirani činjenicom da je pamćenje birača ovoga puta trajalo duže od predizborne tišine i da je bilo 49% belih listića, dok je za ponuđene političke opcije glasalo samo članstvo.
Epilog: SVE naše političke stranke po prvi put su pokazale apsolutno jedinstvo napravivši opštu koaliciju koja je na izborima dobila ukupno 51% glasova i na taj način će predstavljati većinu građana u budućem parlamentu, koji će imati 2658 poslanika, dok će vlada imati 248 ministarstava. A sada vremenska prognoza...
Jos jedna novotarija nastala suprotno logici i dobrim običajima domaćinluka. Kao osnovno pitanje nameće se sledeće : Ako su ljudi počeli da snimaju svadbe da sačuvaju od zaborava pokoji lijep trenutak prije sudbonosnog „da“, za koji kurac su počeli da snimaju sahrane? Donekle se i može objasniti situacijom da je neki od potomaka zaposlenjem u inostranstvu i nesluhom za osjećanja kapitalističkog Zapada bio spriječen da oda posljednju poštu pokojniku, pa je to želio da učini na ovaj način. Mimo toga, teško da se može naći objašnjenje zašto neko želi da iznova i iznova gleda dragu osobu kako leži u sanduku po dana, a onda kako se na istu baca ilovača, i utabava se dobro.
Sve je eskaliralo sahranom Jove Grahovca ponosnog oca još ponosnije budale Ilije Grahovca među narodom poznatim kao Zmaj od Šipova, videom koji je svojevremeno potukao sve rekorde gledanosti , pa čak i Severinin pornić (a eto, gdje je danas on a gdje ona, što dovoljno govori o značaju reklame), i podstakao na ovakav čin još više budala.
Pri dolasku sa bauštela u poštanskom sandučetu me sačekala koverta, majčin rukopis, znam, jer sam je ja učio slovima. Ušao sam u svoju iskušeničku ćeliju, otvorio...
„Dragi sine, kako si, jesi li gladan? Čuvaš li zdravlje, nemoj se plao naprezati, Švabo nema duše, satraće te. Nemoj ni zbog nas, dovoljno nam je i ovo što nam šilješ. Mi smo dobro , samo se nesreća natmuri nad našim ognjištem. Ćaća ti je umro. Našlo ga mrtvog sa one njegove dvije vrdalame u kući, niko ne zna šta je bilo. Bio i vještac vršio obukciju. Bili, bolan, pjani, tu nam ne treba obukcija ili kako joj se već viče. Dao ovaj vještac i nekve nalaze, veli da su našli tri osobe (tvog ćaću, Milorada, i Stevana) mrtve u zadimljnoj sobi, jednog kako leži kraj vrata, jednog pod jorganom a jednog kraj frižidera. Pa jope veli da je bilo vako : Sjedili oni naveče na prelu. Zima i jeste, nema se šta raditi, dosadno. Karte im nisu bile zanimljive poslije 2 i po litra rakije, pa su se rijšili da se takmiče ko će više izdržati u dimu. A ti znaš svog ćaću i ovu dvojicu kad nešto pijani riješe... Elem, ustanu, izvuku ror i okrenu u sobu i nahajcaju vatru. Poslije nekog vremena kad vise nisu mogli izdurati, jedan se sakrio pod jorgan, tvoj ćaća turio glavu u zamrzivač pa otud uvlačio vazduh, a Milorada našlo kraj vrata pa sumnjaju da je prislonio onu svoju nosurdu na ključaonicu ne bi li se nasrk'o svježeg vazduha. Veli vještac: „Da naši sportisti imaju ovakvu želju za pobjedom donosili bi po sto zlatnih medalja sa Olimpijade!“
Eto, sa'rana je sutra pa ti vidi i ako moreš dođi.
Ustanem, popijem jednu ćaći za pokoj duše. Jedna suza mi pobježe iz oka... Saberem se, nazovem šefa, niti mi on da slobodan dan, niti ja mogu stići na sahranu, ipak se ovom najebem mile majčice pa se sjetim da u selu ima onaj Milentija što je vavijek nešto slikao, a vele otkad je nabavio kameru, švaleracija u selu skoro da i ne postoji, nazovem njega...
-Alo Milentija! Je l' me čuješ! Umr'o mi ćaća! Ej, 'aj Krsta ti, snimi mi sahranu, pa pošalji da pogledam, pare nisu problem dok dobijem kasetu, šaljem.
Nakon par dana stigla i kaseta, ja upalio...
-ALO MILENTIJA! KRVI ĆU TI SE NAPITI KAD DOĐEM KUĆI, JEBEM LI TI SUNCE, IMA DA TE KOLJEM KRMEĆAKOM , I TO SA GORNJE STRANE!
-ŠTA, NIJE TI JASNO?! E BIĆE TI JASNO! PA JEBO TI SESTRU SVOJU DO POLA KASETE ĆAĆU NOSE U SANDUKU, OD POLA KASETE ĆAĆA NOSI SANDUK! MA NA ČENGELAMA ĆEŠ VISITI KAD DOĐEM DA VIDIŠ KAKO SAM IZUČIO ZANAT!Veli da mu je nestalo trake dok je snimao, pa morao nastaviti sa druge sahrane, pa se malo zajebo u montaži i da će naći neku đe nema ćaće pa namontirati. Gratis!
-ETO ME TAMO KOLIKO NOĆAS! POKOJNIK JE SVETINJA, I SAM ĆEŠ SE UVJERITI!
