Šifrovani govor iskusnih planinara. Ne mislite valjda zaista da se neko pentra po planini, pa da ga naguzi medved?

Odgovor prosječnog Srbina na pitanje da li će da kupi sezonsku kartu za utakmice Jelen Superlige. U adekvatnim okolnostima može se primijeniti i na druge sfere sporta ili umjetnosti.

Valjda sluze da bi se ljudi zajebavali, kontaktirali itd....U realnosti je nesto drugo. Kolicina psovki se meri sa brojem psovki napisanim na forumima gde se vodi diskusija o tome ko je dobio rat

Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.

Kako se ova recenica razvijala vremenom i kako je menjala znacenje,i upotrebu...kako je omladina promenila vrednosti.

Jos iz doba cuvenih magazina za tinejdzere krajem 80-ih kad su se slala pisma redakciji,pa objavljivala u Teen-u ili Huperu...preko pricaonica i one cuvene reklame "imam crnu kosu i braon oci" ...pa onda sms poruke koje idu na dnu ekrana...i na kraju Facebook.

Nepisana pravila kojih se treba pridržavati da bi se uklopio u društvo.

Zlo vraceno iz praiskona,repriza horora.Muzicka pozadina koja bi savrseno odgovarala dolasku cetiri jahaca apokalipse i Sudnjem danu.Zvuci koji ucine da se prosecnom Srbinu oduzmu noge a paralisuca jeza prodje uz kicmu.

22 izfeminizirana lika koja jure da ih snimi kamera, umesto da jure sa loptom.
Znate one priče devojaka koje stalno ponavljaju, govoreći: " Nikad neću razumeti one glupe muškarce, gledaju onaj fudbal, gde 22 znojava, kaljava, bradata, debela, mršava lika jure za onom gumenom okruglom stvari. I pokušavaju da šutnu u mrežu, i čak ne mora da se desi nijednom u toku igre, baš dosadno, zar ne?"
Ali sada je drugačija slika, devojke su počele da gledaju taj "fudbal", doduše, i one same znaju da gledaju samo one nalickane pedere, koji pokušavaju samo da očaraju publiku svojim izgledom, a ne kao nekada, igrom, potezima, golovima, pa i samim proslavama golova. Ovaj "fudbal" liči na sve, osim na, nekada, onu divnu igru.
Da ne grešim dušu, ima i sada da se odgleda po koji meč, onako zamiljiv, gde se ekipe nadigravaju i pokušavaju da parirajuprotivnicima, golovima i igram, ali sada se sve više svodi na to, da se takmiče, ko će da plati više igrača, i kako će ustvari potrošiti silne milione, na neke invalide. No dobro, nije ni to ono najgore.
Subjektivno mišljenje je to, da je ustvari ono najgore ti smešni pederi, koji su umislili da su igrači, odnosno manekeni, koji su tu došli da se promovišu, zarade na reklami, kupe lepe kopačke (KUPE??!, pa oni dobijaju pare i kada ih kupe ...), stavljaju trakice , narukvice, čarapive, briju noge, čupaju obrve, i sve to da bi lepše izgledali, a dok su kodeks: "Ostaviti srce na terenu" odavno zaboravili, ili čak nisu ni čuli za to, a kamoli ga primenili u praksi, dok ga drugi vešto izbegavaju, čuvajući svoje lagane ručice i nožice daleko od dodira nekoga ko želi da im otme loptu.
I konačno dolazimo i do one famozne "šala na stranu" frizure, ili možda još poznatijeg imena "fudbalerčić stajl". Naravno, to je fora koja je furana od 85% fudbalske populacije. Obriju se sa strane, a ostave šiškice koje prebacuju sa jedne na drugu stranu. Ona uvek mora da postoji, nebitno da l' je to prijateljski meč, likaški, kup ili kako već. Inače, to ne bi bio problem da je furaju pravi fudbaleri, oni koji nešto znaju, ali ne, sada to nose i velikani seoskog i gradskog fudbala.
Klasični fudbalerčići, seoski mangupi i djilkoši, gradski klošari i ostali velikani najvažnije sporedne stvari na svetu, ne retko nose ovakve frizure po svojim idolima, imitiraju ih kako po ponašanju, tako i po hodu, stavu, frizuri, patikama pa sve do čupanja obrva i farbanja u žuto.Možemo i videti kako skauti i menadžeri igrača postaju modni agenti, ali dobro to je sada realno.

Izraz koji se koristi za nekoga ko preteruje u prepričavanju doživljaja i pri tome preuveličava svoju ulogu u celom događaju.

Ličnost kojoj je na prvom mestu odakle si. Nije bitno nista drugo, ni da si malo nastran, ni da ti je mama brkata, ni da si iz Bora. Ako ste zemljaci, ili ako je od njegove komšinice tetka živela u selu pored sela tvoga ujaka, jednostavno ne možeš mu biti loš čovek. Ti si zemljak njegov i svetinja. Pogotovo ako ste daleko od rodne grude.

Lik koji jako mnogo jebe, za njega su Don Žuan i Kazanova dva šalabajzera koji ponekad nešto nabodu. Naravno, sve u njegovoj "realnoj" samokritici. U stvarnosti je on tip opterećen seksom koji je pičku video samo kada ga je babica posle porođaja tukla po guzi okrenutog naopačke, a i tada se samo nazirala.

Ako niste u nekom automobilu proizvedenom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, znači da se priča figurativno i ide tamo gde ne treba. Loše, a hvata zalet da bude još gore uz tešku neizvesnost kada će to prestati i zaustaviti se.

Seda za sto. Kočoperi se u sintetičkoj košulji odvratnog dezena iz koje mu viri stomak. Pantalone mu stegle dupe i izgleda ko neka debela snajka. Priča tanušnim glasićem nešto o nekim tupavim crepovima i ciglama. Vadi ove nove digitalne ključeve sa znakom BMW i stavlja na sto pored telefona, cigara i neke pederuše. I sve postaje ok. Jednim potezom ruke je izbrisao ovo prethodno i pokazao da on nije ustvari seljak gedža, već perspektivni biznismen.

Ovako izgleda svet iz ptičje perspektive glupe sponzoruše. One drže ovu filozofiju u životu.

Ali, ova priča nije o ovom debelom gore. Nije ni o sponzorušama. Ova priča je o tebi, studentu koji je prihvatio ovu filozofiju a zajebao fakultet, izmolio ćaletovog polovnog-novog fiata stilo karavan, naprčio neku tupavu šarenu na roze košuljicu, obuo lakosta patike i bele pantalone, i krenuo u grad da jebeš.

Nećeš jebati.

U tvojim mislima je dovoljan ćaletov auto i sponzoruše će odmah da vlaže. I sa tom mišlju, ti i drugari lepo izađete u grad obučeni ko pederi, a one neće. Ne da neće da vlaže, nego neće ni da pogledaju. Džaba ključevi na astal. Džaba parkiranje ispred i ljubljenje u obraz sa ortacima da izgledate mafijaški. Zalepiće se za nekog bilmeza.

I tako napaljeni i jadni, izaći ćete pijani, i krenućete da se trkate sa drugima, eventualno vozeći jednog od ortaka na zadnjem sedištu koji sedi sa dve ribe i žvalavi se sa nekom što izgleda malo ružno, dok ga ti i suvozač zajebavate. Ustvari sad kad je zagledate, i nije ružna. Jebozovna je skroz. On će jebati.

Ti nećeš jebati, zato što si glup. Zato što ne kapiraš da tupava košuljica i ćaletov auto ne privlače sponzoruše. Zato što ne vidiš od tih sponzoruša najmanje 4-5 koleginica koje bi ti tako fino naduvale kurac i samopouzdanje. Zato što novi porodični auto ne može sakriti tvoje neiskustvo, koliko god se jadan trudio. Treba još nešto.

Sponzoruše koje promovišu ovu filozofiju ćeš gledati, zamišljati i drkati na njih. Ali nećeš jebati. Nećeš zato što to nije tvoja filozofija, ti je ne kapiraš, a pokušavaš da je slediš. I sledićeš je dosledno ako se ne opametiš.

Kupiće ti ćale Opela samo za tebe. Nećeš završiti fakultet. Otići ćeš do Beča na godinu dana. Vratićeš se sa minusom. Ostaćeš prazan, šupalj i dosadan. Pokrenućeš neki svoj posao preprodaje ili usluga. Pogledaće te sreća, krenuće posao i naći češ jednom tako praznu šuplju i dosadnu ženu, polu-kvalitetnu sponzorušu koja je izgledala lepo, ali je ladna ko frižider. I kupićeš najzad BMW na koji ćeš drkati. I razvešćeš se. I postaćeš debeli seljak gedža sa dobrim automobilom. Ložiće se klinke na tebe. Neće ti se baš uvek dizati, i brzo ćeš da se umoriš i završiš, jebi ga, holesterol, pušenje i alkohol ne štede baš. A i ne možeš baš da se pohvališ nekim iskustvom...

Ali, izbacićeš ključeve na sto dok pričaš sa nekim preduzimačem kako da zajebete drugog nekog preprodavca, da mu uvalite onaj škart crep, i prenašminkana klinka sa susednog stola će ti se nasmejati.

Čestitam.

Povratak u velikom stilu. Nakon pada u ambis zaborava, koji je dubok toliko da je nevidljiv za ljudsko oko, vraća se nazad iz provalije kao federom Pere Kojota da je izbačen u stratosferu.
Povratak bilo čega, osobe, modnog stila, muzike, ma bilo čega što je bilo prežaljeno i davno zaboravljeno, a sada je opet tu, što bi Mile Kitić rek’o, jače nego ikad.

U slengu južne Srbije, označava razbijanje nekoga od zajebancije, iako u nekim drugim krajevima ima drugačije značenje. Potrebno je naći žrtvu, povod za zajebavanje iste i, naravno, poveće društvance raspoloženo da tu žrtvu uhvati u mašinu k'o čarapu centrifuga. Osim toj jednoj osobi, svima je urnebesno smešno i uživaju. Doživljaj koji je povod rastrćivanju se u priči često "malo" modifikuje i začini gomilom komentara koji imaju za cilj da izazovu buru smeha. Dešava se da prilikom vršenja te radnje bude izliva gneva, pa i fizičkih nasrtaja ukoliko se pređe individualno zacrtana granica psihičke izdržljivosti pojedinca, mada se sve obično završava privremenom ljutinom. Bar dok se ponovo ne nađe taj u većem društvu i na nekog drugog bude red da bude rastrćen. Tad se zaboravlja dok se krug ne zatvori.

Halo, jesi li ti Taj i Taj?
Jeste, ja sam Taj i Taj.
Stranka te treba, večeras u 8 budi Tu i Tu.
Naravno.

Konačno su se sjetili da me pozovu, znao sam da će moja sposobnost kad tad doći do izražaja. Škola i đubre nikad nisu izdali. Došlo je i mojih pet minuta.
Došao sam 20 minuta ranije, da pokažem svoju odgovornost i poštovanje prema tuđem vremenu. Ostali su počeli da pristižu tek pola sata kasnije pokazujući iste ove atribute, samo dijametralno suprotne. Neka, nema veze, strpljiv sam ja. Bog te jeb'o dragi, kad su počeli da izmiljavaju neki ljudi, koje niti ko zna niti je ko kad vidio, kao zombiji, politički orjentisani zombiji.Što bi rekao kikindski prorok kurve, pederi, licimuri. Sunce ti jebem, onako ja to gledam, pa za ove je ćopavi bravar akademik, ovdje se pola njih još uvijek kažiprstom potpisuje. Vjerovatno hoće da ja njima upravljam na izborima, jebi ga glupima je najlakše upravljati, bar će biti poslušni.

Trenutak tišine. Ulazi Neko i Nešto. Neke pozdravlja, neke ne,mene nije pozdravio, doduše sjeo sam u zadnju klupu da se ne namećem. Počeo je i uvodnu riječ, malo sam odlutao zamišljajući sebe na stranačkoj funkciji pa se ne sjećam svega. Znam da je rekao da trebamo biti ponosni što smo članovi, jer je nekad bilo sramota, smatrali su nas izdajnicima,linčovali, a danas mi jebemo, mi određujemo ko su izdajnici, da na ovim izborima trebamo pokazati snagu i jedinstvo, i još mnogo gluposti koje su me navele da pomislim : „Bog te jebo, ovaj k'o da je išao kod Orvela na časove politike“. Kako rekoh, dalje nisam slušao...
Došlo je vrijeme da se usvoji dnevni red u 2 tačke-1) rad na terenu i 2)tekuća pitanja, naravno uz prethodnu evidenciju prisutnosti. On je Neko i Nešto, on je predsjednik, nisam ni čuo čega koliko sam opijen budućom funkcijom, kojoj ne znam ni naziv onda pročita štabove izbornog štaba, boranija, znači funkcija je Koordinator izbornog štaba, lijepo zvuči, majku mu jebem. Šteta što nema nijedna dobra pička u izbornom štabu da je smuvam, i napravim od nje gospođu.
Bum, hladan tuš, pročita i aktiviste. Ostade ja sam. Kaže: „Momak ti nas sve ove godine zajebavaš, uvijek se uspiješ izvući kad je kampanja, zajebavaš jadne aktiviste, pošalješ dida da ih okupi špruljom kad dijele letke, zato što si mu rekao da su to komunisti obični. Dotle je došlo da smo ja i Gradski Otac lično riješili da sredimo tu tvoju bahatost“. Ja se ukurdumio k'o krava kad je vode u klaonicu. Za šefa mi odrediše neki hibrid Goluma i Marije Šerifović neidentifikovanog pola i seksualne orijentacije. Zapravo, orjentisala se da jebe mene, uz jasne instrukcije,“ ne slušaj ga ništa, ako mu pustiš da priča pet minuta ,zajebaće te“. Izgleda da su mi doakali. Rekoše:“Mali uozbilji se, ako ne budeš dobar i poslušan, sjebaćemo te, nisi nam prvi ni poslednji. Ako budeš dobar, do kraja lojalan, znaćemo to da cijenimo“. Sastanak je završen. Na moj prvi pokušaj da kažem nešto onome što se viče mojim šefom dobio sam kratak i jasan odjeb. Možda je to biće glupo, ali prati instrukcije do daske. Đubre je za školu psihički, a i fizički neizdrživo. Moraću izgleda jebati „ono““.

1. Ne pričaj o Vukajliji van Vukajlije.
2. NE pričaj o Vukajliji van Vukajlije.
3. Ukoliko prekršiš pravila 1 i 2, nek' ti je bog u pomoći.
4. Vukajlijaš nema prijatelje van Vukajlije.
4. Vukajlijaš nema prijatelje na Vukajliji.
5. Vukajlijaš je Vukajlijašu nešto najbliže prijatelju.
6. Autori su na forumu.
7. Posterdžije nisu autori.
8. Posterdžije su za autore žgadija.
9. Ukoliko je Džimi to definisao, moraš linkovati.
10. Ban dugme je moderatorovo najjače oružje.
11. Moderator će potegnuti ban dugme kada god to želi ili mu odgovara.
12. Ukoliko se neki autor žali na odluku moderatora da banuje drugog autora, moderator će banovati i prvog autora.
13. Autor ne sme da zna razloge moderatorove odluke.
14. Na pitanja o obrisanim definicijama i posterima, moderator odgovara pravilom br. 11.
15. Ukoliko je potrebno van Vukajlije govoriti o pravilima Vukajlije, autor ne sme imenovati pravila i sajt, već ih može spominjati samo kao brojeve (pr. Pravilo 15).
16. Ukoliko postaviš pitanje na forumu, ne očekuj normalan i smislen odgovor od ostalih autora.
17. Svi ženski autori su Slavk0.
18. Ukoliko neki ženski autor nije Slavk0, taj autor je moderator.
19. Ukoliko neki ženski autor nije Slavk0, a nije ni moderator, tom autoru tražiti da postavi sliku sisa.
20. Svi ženski autori moraju odgovoriti na pravilo 19 pravilom 88, kada se potegne, oslanjajući se na pravilo 32.
21. Ništa nije sveto.
22. Tokom odabiranja definicija i postera, moderator ima slobodnu volju da odabere sve što mu se svidi.
23. Tokom odabiranja definicija i postera, moderator ima slobodnu volju da odabere sve što će razbesneti autore, oslanjajući se na pravilo 21.
24. Odabrane definicije su danas sranje.
25. Odabrani posteri su danas još veće sranje.
26. Autor mora pročitati pravila 24 i 25 jednom dnevno.
27. Moderator može razmeniti seksualne usluge za odabranu definiciju ili poster sa autorima.
28. Ukoliko ženski moderator razmenjuje seksualne usluge za odabrane, ona je rasan moderator.
29. Ukoliko muški moderator razmenjuje seksualne usluge za odabrane, on je gej. (Pravilo 17).
30. Autori jebu.
31. Autori koji stvarno jebu se ne hvale jebanjem.
32. Bez obzira.
33.
34. Uvek postoji sjebanije sranje od tog koje si upravo video na posteru.
35. Čiji si ti dupli?
36. Svaka tema će neizbežno završiti u spemu.
37. U svaki spem je uključeno pravilo 38.
38. JA JEBEM!
39. Kostić je ukrao Kulen.
40. Ukoliko se novajlija pojavi na četu, momentalno na istom napisati pravilo 35.
41. Ukoliko je uvodni post duži od 30 redova, ti si na Jovičićevoj temi.
42. Ukoliko si ti napisao uvodni post duži od 30 redova, pogledaj pravilo 50.
43. Svaka diskusija će se pretvoriti u religijsku, političku ili polnu debatu, završavajući se pravilom 36.
44. Svaka tema će kad-tad biti lokovana.
45. Ako se tema lokuje zbog spema, moderator će potegnuti pravilo 11.
46. Pravilo 11 se obično uvek odnosi na tebe.
47. KOMBO BREJKER je neizbežan.
48. Ukoliko se KOMBO BREJKER ne desi, ceo niz je gej.
49. Svi autori su Decxko.
50. ZAŠTO SI TO URADIO DECXKO!?
51. Ukoliko je žena van kuhinje, vrišti.
52. Postoji pornografija toga.
53. lololololololololololololololololololololololololololololololololololololololo
54. Ako postoji, to je nečiji fetiš.
55. Svi troluju.
56. Pravilo 61 je tačno.
57. Niko nije pravi trol.
58. Ukoliko na avataru imaš "troll face" ili konstantno pričaš kako si dobar trol, ti si gej.
59. Sve je gej.
60. Gej nije uvreda.
61. Pravilo 56 je pogrešno.
62. Svaki put kada započneš/pridružiš se konverzaciji između ateista i vernika, Zezator je dobio dan manje bana.
63. Ukoliko ne možeš da opišeš količinu gluposti nekog autora, tom autoru se obraćaj kao "Zezator".
64. Gej postovi su gej.
65. Pivo, zašto da ne.
66. Ukoliko troluješ novajlije, započni svaku rečenicu sa "lol" i završi je sa "XD".
67. Uvek pohvali dobar i uspešan trol.
68. Kada se dva Vukajlijaša sretnu, moraju se pridržavati pravila 65.
69. Lol, šeset devet. XD
70. Pandan kobjašnjava.
71. KAPSOVANJE JE DOBRO ZA KONTROLU DRUGIH.
72. ČAK I SA KONTROLOM, MORAŠ UPRAVLJATI.
73. To je samo Rockangel.
74. Nikada nije dovoljno gej pravila.
75. !!!!!1
76. Pederi mogu, a i ne moraju bit' gej.
77. Pravilo 77 je laž.
78. Poniji nisu gej.
79. p;np.
80. Ukoliko se autor povede pravilom 79, to mora navesti u komentaru.
81. Vukajlija je ranije bila bolja.
82. Današnja Vukajlija je gej.
83. Nemoj biti gej.
84. Gej.
85. Sve na neki način sadrži broj 137.
86. Niko ne zna zašto.
87. Kaizen ne postoji.
88. Da.
89. Niko nije upoznao Kaizena. Ukoliko neko tvrdi da jeste, laže.
90. Ajm džast sejing.
92. Pravilo 91 ne postoji.
93. Sve je plagijat nečega.
94. Originalni original originala, od kog je krenulo plagiranje plagijata je ključ života.
95. Niko ne zna šta je originalni original, ali svi znaju da on sadrži pravilo 85.
96. Svako pravilo ima svoj smisao, oslanjajući se na pravilo 32.
97. Sva pravila su tačna.
98. Niko ne sme dovoditi u pitanje već postojeća pravila.
99. Niko, pa ni tvorac pravila ne sme menjati već postojeća pravila. Može samo dodati nova, ukoliko proceni da još neko pravilo treba da se nađe na listi.
100. Znam da brojim do sto.

Najprimitivniji nagoni koji utiču na misli i postupke. Iako naglašavamo ono animalno ne bi li ga se odrekli, utiče i na nas, ljude isto kao i na životinje. Možemo ga poricati i mlatiti kako smo mi viša bića, ali to će nam genijalnom jednostavnošću upravljati mislima i naterati nas da u skladu sa time i delamo, potpuno nesvesni tog uprošćenog toka svesti koji nas šapatom vodi.

U slengu, čovek koji je toliko nezainteresovan za nešto, da gotovo svaki moguć kazneni metod njega ne zanima. Bukvalno mu ne možeš ništa šta god da probaš. Međutim, kao što je i dokazano u filmu "Kum", svako ima ono nešto što im je drago (primer 1). Stoga je pravi Pobednik, onaj kojemu zaista NIKO i NIŠTA ne može naškoditi, nešto što je gotovo mitsko, i stoga se vredi diviti za sada najbližoj viziji istoga (primer 2).

Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...