Momak je doveo devojku u stan i tu počinje romansa....
Posle višeminutnog vatanja devojka počinje da skida i ostaju joj samo tangice. Polako se okreće, i u mračnoj sobi samo svetli njena bela zadnjica. I baš u tom trenutku momak, inače ne baš neki Kazanova, udara je rukom po zadnjici. PLJUS!!!!!!!!!!!!!!!! O jačine udarca devojci počinju suze na oči, ne zna šta ju je snašlo, okreće se tipu i udara mu šamar. PLJUS!!!! Onda sledi dramska pauza od desetak sekundi, taman dok momak shvati šta se desilo. I onda momak "strike back" to jest uzvraća udarac. PLJUS!!!!

ustajes posle zestoke sinocne pijanke, osecas se kao pregazen traktorskom prikolicom (najgora vrsta pregazavanja) dovlacis se nekako do kupatila, zakrvavljenih ociju gledas svoj prebledeli lik u zamrljanom ogledalu iznad lavaboa i izgovaras cuvene reci
Gledam te Nikola i pitam se, dokle ces bre vise tako da se ponasas stoko bahata!? kako te bre vise nije sramota 21 godinu si sprcao u dupe a ponasas se ko nezrelo, razmazeno neodgovorno dete! e pa dosta je! sutra (nove godine,sledeceg leta) stajem tome na kraj! menjam ponasanje pod hitno!
(pauza zbog izlucivanja tecnosti konzumiranih sinoc u lokalnoj kafani i onda sledi cuveno) e i da znas nema vise alkohola za tebe! (naravno do sledece zurke) :)

Jedan prosečan, novosadski, studentski stančić...sreda, oko 11h.(primer autentičan)

Mikika: Au buraz... al se pocepasmo sinoć... pogle šta napravismo od stana...
Vendi: Zlo buraz... zujim ko trafo stanica... kud nače drugu litru one dušmanke... odvojila mi dušu od tela...
Mikika: A jebiga, ponele me pesme... pogle pod što svetli, ko za Kristalnu noć, pazi kud staješ...
Vendi: Ajoj, pa šta nam to trebalo, brate pišao si sa terase dole onima u baštu kafića, dolazio nam konobar posle na stan...
Mikika: A ti si zaspao pod stolom sa glavom na tabureu...
Vendi: A ti si... (vremenska pauza dok se pokušava setiti...)
Mikika: Oposmotrenje buraz...
Vendi: Oposmotrenje...

(budi vas telefon, ni prvu kafu niste popili)

-Halo! Je li taj i taj?!
-Da, šta je bilo?
-Ma čuo sam da se ti razumiješ u ove kompjutere, treba mi neki antivirus, hitno mi je! Već sam krenuo do tebe. Usput ćeš mi objasniti kako da ja to "napravim".
-Au, žao mi je stvarno ali ja nemam nikakvih programa koji ti odgovaraju, kod mene je Linux...
(pauza od 3 sekunde, nije mu ništa jasno)
-Dobro, ništa onda, čujemo se...

(konačno kraj druženja sa smorišom, taman kad treba da se rastanete)

-E ,ajmo do tebe da mi nabaciš na stick neke muzike?!
-Rado bih, ali, kod mene je Linux, muzika je u drugom formatu...

Scena: Poslednji sati na rodnom ognjištu, poslovni iz Bara stiže na bjelopoljski peron za sat i po. Očekivani povratak nazad: jun 2045.

Otac: (više od 3 rečenice zadnji put prozborio kad je đedovom pobratimu držao govor 5 godina ranije), vadi poslednji Point iz kutije, zamišljeno gleda u plafon, pravi se dramska pauza....:

-"Radivoje, 'Nu 'odi ovamo da ti nešto rečem prije nego kreneš"!

Iskra životne mudrosti, prenošena sa generacije na generaciju kao prađedov orden sa Mojkovačke, zagrmi kroz prstoriju:

"Slušaj me...veliki je to grad....Ti si malo nježnije građe...Pazi se kukavče, moga bi te tamo neko opederit'!

-Znam da si pokrao 2 miliona iz fonda za murtu i kurtu
Replika
-Pa ti si taj fond osnovao da kradeš lopovčino!
Replika
-Da ali taj fond je trebao za oporavak Srbije a ti si ga pokrao!
Replika
-Nisam ja, ali znam da si ti lopove uzimao iz budzeta!
Replika
-Ma jedi govna idiote!
Replika
Jedi ti, majku ti prcnem!
Pauza
-Ej ortak hoćeš kolač?
-Hvala nema ljutiš...ono za majku
-Ma šta ti je, za kakvog me to čoveka smatraš
-Pa šta znam, jednom si me drukno pandurima kad smo obijali trafike
-Eh to su bila vremena, e ne ko sad, samo čamimo ovde i radimo ove dosadne malverzacije.

30. maj 1991.
Dragi dnevniče.
Juče stari oporavio buraza letvom za gletovanje. Ovaj htio u Monako a nije iscjep`o drva. Samo mu je rek`o da će prutati bez kajasa i udri preko tintare! Mene posl`o po pivo. Ja donio dva ledena i mezetluka na brzinu.
Jeb` ti to, stari je zajeban.
Poslije uzo kola i otišo u Monako. Vratio se mortus, eno kola u bairu kod kapije. Još spava. Stara veli da ga ne diramo dok je mirna Bosna.
Juče nisam pis`o jer sam gled`o finale kod Žike na televizoru. Pančev izdominir`o!

Laik (u neformalnom razgovoru): Je li gazda moze jedno pitanje?
Vlasnik stovarista: Reci munjo.
Laik: Bi l' dobro dosao jedan zemljotres poput onog' u Japanu, malo da krene posao?
Vlasnik stovarista: Hmm (smjeskajuci se). Zanimljivo. (kratka pauza) Hoces iskreno il' da ti slazem?
Laik: Kako god vama vise odgovara gazda.
Vlasnik stovarista: 'Aj' onda cu slagati - nekako mi lakse da odgovorim (i dalje se smjeskajuci ali sad onako malo zamisljenije). Ma ne bi otkud ti to, pitas gluposti (uz poprilicno ozbiljan i poprilicno zamisljen izraz lica a poslije toga opet osmjeh uz trljanje brade rukom i blago podignutim pogledom da ne kazem zamisljeno).

-Čekaj, čekaj. I ti sve vreme ležiš na njoj?
-Da.
-Sa svih tvojih 1000N težine, na Zemlji? Pa kako ne povrediš njene ćelije hipoderma?!
-Molim?! (petosekundna pauza) U principu, menjamo se često. Nekad ja na njoj, nekad ona na meni.
-Okej, dotle sam skontao. A šta posle?
-Pa pazi ovako. :zrakoprc:
-Aha! Ako sam dobro skontao, postoje tri kvantna stanja: unutra, napolje i ni unutra ni napolje. Je l' da?
-...
-Ali... Ti iz ugla od pi kroz dva ne možeš da znaš šta se dole dešava! Kvantna superpozicija, šta...

- Večeras igramo fudbal u balonu, trebao si da pozoveš Mikija, vidim da je došao, njemu je sada pauza u cvajti, mogao bi malo da se zeza sa nama...
- Ma kakvi, Miki nije dve utakmice odigrao ove sezone. Prethodne dve je blistao, potpisao bolji ugovor, para kao blata, ali cvrc. Eno ga ugojio se kao prasac, tera kera po Franfurtu kako čujem, puši, pije... Kao da je zaradio dovoljno do kraja života.
- Nemoj pričati... To mi liči na prosečnog Brazilca pri kraju karijere, udare pare u glavu i zdravo...
- Pa to je to, šta ćeš... Da smo ga u kafanu zvali, odazvao bi se. Mogli bi, a?

- TI KRALJICE, MOGA SRCA... OTVORI MI SVOJA VRATA... :Solo za ispis: Hvala, hvala... A sada jedna mala pauza za muziku.
- Ček, ček... Gde si ti poš'o?
- Sviramo tri sata. Mislio sam da odem do nužnika, pa da pojedemo i popijemo nešto...
- Nemoj ti mnogo da misliš nego bolje razvlači te meove da te ne bismo popeli na drvo.
- Ali...
- O'š da pevaš iz svinjca?
- I evo nas, dragi gosti, vratili smo se posle kraće pauze. Pozdrav za mladence od kuma uz pesmu "Volim žene". PA KAŽE... SIROMAH SAM NEMAM PARA AL' ZA ŽENE IMAM DARA...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- E, od kad Miki svira harmoniku? Čuo sam da je baš dobar...
- Ko, bre, dobar? Samo razvlači meove.

- Drugar, kako zdravlje? Sreo sam ti brata juče, kaže da si piš'o krv. Jesi bio kod doktora?
- Jesam maćori, bolje je. Doktor je odmah posumnjao na upalu mokraćnih kanala, pa su morali da mi uvode kablovsku da potvrde dijagnozu. Sad me kljukaju antibioticima.
- Kablovsku?
- Ma da, radili mi cistoskopiju. Gurali mi sondu, tačnije metalnu cjevčicu ne deblju od kabla, koja ima malu kameru na vrhu, a pomoću koje doktor na malom monitoru gleda u unutrašnjost organa koji pregleda.
- U šta su ti gurali jebote?!
- A šta misliš? U karu jebi ga, neće u nozdrvu!
- Ufff... Je l' zajebana ta cistoskopija?
- Nije nimalo prijatno mogu ti reći.
- Čekaj malo, sad se sjetih... Deda me neki dan po povratku iz bolnice pitao šta je kolonoskopija, mora da je uradi a bilo mu bezveze da pita nekog. U šta će njemu da guraju tu sondu?
- U bulju, matori.
- Auuu al' će deda da se obraduje kad mu kažem šta ga čeka...

Sedis na nekom okupljanju u kafani ,na koje si neiskusno dosao sa zenom i pricas sa kumom o poslu,kada se ukljucuje tvoj brat:

"Jel se secas kada si jednom dosao kuci ,normalno ,pijan,pa si umesto u wc otisao u sobu kod keve i caleta i pisao u orman,a kada je cale poceo da se dere na tebe ti si ga pitao gde mu je kultura i sto ne sacekada da dodje na red"?
(dramska pauza)
"Jel se sad osecas lepse......more mars po pivo stoko jedna ,nemoj da ja ispricam kad si ti priveo ribu u wc u diskoteci i zvalavio se sa njom citavo vece,a mi nismo hteli da ti kazemo da je to trandza"!

Haos u kući,keva viče da sklanjam sto,ćale bi da mu dodam knjigu,onu što stoji na stolu,pored plave fascikle,koja je na kutiji za nakit,brat hoće da mu pomognem oko domaćeg,televizor trešti.
Ja-Ljudi,pauza,poPINGviniću!!
Deda(nagluv čovek)-Kako smeš samo tako da se izražavaš,i to pred svima nama,zar te nije sramota.Znaš,kad sam ja bio tvojih godina to tako...
Ja(prekidam ga)-Deda rekoh da ću popingviniti,a ne to što si pomislio,sram te bilo.

Inače,u kući obično posle te reči zavlada tajac zato što ukućani,ili se odvale od smeha,ili stanu pa razmisle šta su čuli,i da li su dobro čuli.

kada nekom vama bitnom po hiljaditi put objasnjavate kako da posalje mail, a njemu ko da je prvi:

On: Bese otvorim Firefox?
Ja: Da da... (uzdah u sebi)
On: Sta bese kucam?
Ja: Pa koji ti je mail?
On: Ne znam ti ja to, zato te i pitam,
Ja: gmail, zaboga miloga
On: Dobro, ali sta da kucam gore?
Ja: (vidim da je beznadezno) kucaj gmail!
On: Ok. (mala pauza dok mu se ne otvori stranica)
On: E a jel sada kucam ime i sifru?
Ja: Jel moze nesto drugo?
On: Cek da vidim...(i dalje ne verujem).. ne ne moze, jel to kucam?
Ja: da (zivci polako popustaju i pocinjem da skripim zubima)
On: Uh
Ja: Sta je bilo?
On: Slucajno sam ugasio komp... cekamo da se upali, vesela Win pesmica
On: E a sta da upalim da vidim mail, Firefox bese?
Ja: aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

Uz gandijevsku strpljivost ništavni, mali stvor, koji uopšte stigne na red, moće da se nada:

A) da počinje pauza
B) da će ga poslati na drugi šalter
V) da mu je nepotpuna dokumentacija
G) da dođe sutra
D) da je kraj radnog vremena
Đ) da sačeka da Ona telefonira
E) da Nju hitno zove direktor
Ž) da Ona pojede svoj burek
Z) da detetu objasni gde mu je doručak
I) da skokne do pijace
J) da nalakira nokte
K) da je pao sistem
L) da objasni detetu šta da obuče za školu
Lj) da se posekla na papir
M) da mora da ode kod šefa po pečat
N) da objaaasssni detetu kako se vezuju pertle
Nj) da skokne kod frizerke
O) da se konsultuje sa koleginicom
……
Š) da joj se može, i da joj puca prsluk za sve.

Kolega: Bože, Radmila šta ti je to?
Ja: Bomba! Dosadna mi je ova pauza od tri sata! Pomozi mi da nađem nešto po kontejnerima ili na faksu, da sklopim ovo čudo. Posle ćemo da ovo montiramo u suterenu i uzećemo taoce i tražiti otkup!

Ovaj gleda crteže i već ga prožima jeza.

Kolega: Daj, baci ovo! Spali! Jebem ti mater onu ludu nenormalnu!

Sutradan na tehničkom crtanju dajem domaći istom kolegi da ga nešto pitam kad ono:
Kolega: Jao, beži s tim bombama! Sunce ti tvoje! Ovo je jezivo!
Ja: Opusti se ovo je moj domaći prenatrpan kotnim linijama i linijama tipa crta-tačka-crta
Kolega: O, majku ti božiju!

History channel, emisija "Da li je Hitler zaista bio psihopata?"

Prvih 10 minuta: .........."Hitler je rođen u pograničnom gradiću Braunau koji se nalazi u Austriji... Imao je mnogo braće i sestara ali su samo on i sestra ostali živi."...........
Drugih 10 minuta: ............"Oca je opisao kao tiranina, a inače je želeo da postane slikar, ali ga nisu primili na akademiju".............
.......10 minuta priče o njegovom učestvovanju i razočaranju u Prvi svetski rat........
.......20 minuta o Drugom svetskom ratu.......
Poslednjih 5 minuta (sa ozbiljnim glasom): "Možda je Hitler samo bio neshvaćena umetnička duša i dečak koji plače za ocem... Možda se sva njegova dela mogu opravdati time! Možda, ali pobio je 50 miliona ljudi i to ga ipak (dramska pauza) čini psihopatom!

- Zdravo, prijatelju, živ li si?
- Tu sam, baki, melje me život, izgubio sam i mobilni, nemam ničije brojeve, sam sam kao kurjak...
- Ugh, ajde da pijemo pivo i da mi pričaš potanko o svemu!
...................................................
- Prijatelju, ne mogu da otvorim svoja vrata od tvog renoa... ako može malo levo, molio bih te.
- Prijatelju, ja sam stao uredno na nacrtano mesto. Možda bi ti mogao malo desno, pa da stvoriš sebi životni prostor?
(Dramatska pauza)
........................................
- Prijatelju, za ono što si napisao o meni u Kulturnom dodatku mogao bih da ti polupam pičku...
- Šta, kao proza ti ne izvire iz palanačkog kulturnog miljea?
- Ma kome ti palanka, mamicu ti džibersku PAF! moje knjige su PAF! PAF! esencija urbanog duha PAF! PAF! PAF! urbano, bre, samo urbano PAF! ŠLJIS! PLJUS! (...)
...itd. do sledeće kulturne manifestacije...