Nešto što je počelo da smara više od fejsa i milisava zajedno.
Trougao i romb, šta li je to?
2. Septembar na petak 13-ti.
Moja učiteljica je vanzemaljac koji je duvao Dart Vejderu.
Moja vaspitačica mi dirala pišu.
Boja zida wc-u u mojoj školi.
Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.
Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.
Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.
Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.
Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.
Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.
- Dragi izašla mi je knjiga danas.
- Kakva knjiga bre, pa ti ne znaš ni prostu rečenicu da sastaviš sa smislom?
- Koji si seljak, to je stil takav. Nije to neka dosadna fantastika, drama ili tako nešto, to je mirjanabobićmojisilovanje. To je danas najvoluminiziraniji žanr na svetu.
- O Bože pomozi.
- Samo ti kukaj, a Jelena Baćić-Alimpić, Marijana Čolić-Kostić-Mateus i Mira-Adanja Polak su rekle posle čitanja prve strane da sam gotovo siguran dobitnik Noblicine nagrade za književnost.
- Dobro, super, prepričaćeš mi je posle. Sada sam zauzet gledanjem jedne tačke na zidu i crnim mislima.
Primećena je pojava da naš najveći recicator svih vremena na svim albumima, posle prvenca Pozitivna geografija, ima bar jedan hit čije su reči neopevana glupost. Kako je reč o hitovima, tekstovi su opaženi u širem auditorijumu.
Kako je vreme prolazilo, gluposti je bilo sve više, dok bi album nosila jedna stvarno dobra stvar... A onda je nestalo i tih dobrih stvari.
I sada nastaje problem za autora definicije - da objasni zašto, s kojim ciljem se pišu te gluposti. Ako se cilja na publiku mlađu od 12 godina, pa ni deca više nisu naivna. A Bajone sad ima bolje tekstove od Bajage. Možda nema para da plati tekstopisca? Ili pošto je on kanta-utor ne želi da mu drugi piše tekstove, čak ni kad sam nije u stanju...
I povrh svega - to se još nekako prodaje.
Nemoj nikad biti dole
mada neki i to vole
nemoj nikad biti dole
jer sve dole noge boleDobro jutro, ovo iznad nas je nebo
zna da bude kad je suncan dan
svetlo plavo bistro, duboko i vedro
suncu staza, a zvezdama stan
Stranica na kojoj zaista mozes da naucis nesto sto bi trebao da naucis po skolskom programu, ali naravno da ne mozes jer je prosto tako napravljen. I onda kad to naucis, u drustvu ispadnes idiot jer kad te pitaju odakle ti to (nesto za sta niko cuo nije), a ti kazes "pa vikipedija, brate" dobijes jedno egzoticno psovanje, prozivanje itd. jer na vikipediji moze da pise ko hoce.
-Pa seljaci jedni, jel hocete da kazete da na vikipediji ne postoje moderatori, a samo postoje oni koji pisu pogresne cinjenice dok ljudi koji imaju tacno znanje ne umeju da isprave greske?!?!?!
Ultimativni uzvik oduševljenja ili intimidacije nekom pojavom. U te tri reči je svrstana maksimalna količina osećanja, i čijim bismo iskazivanjem izgubili pun kurac vremena.
A: Matori, uš'o mi tiket, 32 soma.
B: Ideš u kurac, samo tebe tako genijalno ume d'usere!
___________________________________________________________________________A: Izvali matori, kontrola, sa' će da nam pišu kazne.
B : Ideš u kurac, m'rš na vrata!
Prijateljski savet, da osobe koje su beznadezne u svojoj nesreci, ne treba dodatno ismevati i ponizavati, jer niko nije od dobra poludio. I ma koliko nama necija briga bila besmislena, mnogo je covecnije odvojiti malo vremena, pokusati naci utesnu rec, nego se sprdati i samim tim pojacavati bol. Ponekad laz moze biti i dobronamerna, ponekad ljudi naprosto ceznu za malo nade, pa ako ce se ta laz ubrajati u greh, a onda neka mi je pisu duplo. Jer nije na nama da sudimo o velicini necije nesrece i prava da istu prozivljava. Svakom je njegov krst najtezi. I kao sto je Bajaga rekao u jednoj pesmi:''Sta je muka moja, zrno od problema, sto mi srce stoji stoji kad je nema?!'' Pa makar ponekad da probamo biti ljudi, jer covek moze biti gori od najvece zivotinje!
Znam da nije defka, ne ocekujem i neki pozitivan skor, samo bih hteo da ukazem na manjak ljubavi i saosecanja medju ljudima. A ljubav mora ziveti dovek, za nju vredi zasukati rukave i boriti se kada je u krizi! Ko je procitao hvala mu, ko nije, verovatno mu i ne treba!
Jedino pitanje koje Tramp postavlja kad mu dođete u posetu.
Ivica Dačić:
-Evo g. Tramp here iz d njuz papir - Serbiš Telegraf, sve pišu ... vrajting o vama najs tings. We ar houp ju for Srbija to bring Kosovo nama nazad...Šta mislite... vot ju fink?
-A jel Ana Ivanović još igra?
Titula koju, koliko ja verujem, nema niko u ovome svetu. Čak i oni koji stvarno ništa nisu uradili.
Dete: Mama prvo me je psovao, uzeo mi pernicu i gađao me, udario pesnicom u stomak, kolenom u pišu, pljuno na mene, izvuk'o mi gaće preko pantalona i onda gurn'o...
Mama: Dobro sine, nisi ni ti cvećka...
Dete: ... *odlazi razočarano u svoju rođenu majku*
Krajnje stetna tv kuca po srpsku mladez i javno mnjenje uopste. Promovisu sve sto se kosi sa moralnim i svakim drugim principom na kome obitava svaki normalni Srbin koji voli svoju zemlju. Kazu oni:
nacionalizam je sranje (navedite mi jednu zemlju u Evropi gde gradjani nisu nacionalisti), Kosovo - ma dajte vi jos pricate o tome, slusajte Chedu, Kandicku, Sorosha, Sonju Liht. Najmalicioznije vesti na svetu, na teletekstu u sportu izmedju ostalog pise "Hrvatska pobedila u fudbalu Kinu" pa puca mi krac jel oni pisu o nama. Vlasnik VERAN MATIC, Srbin nije nikako, a pogledajte prezimena voditelja, sve neki hibridi, ko zna ciji su, uz to i ruzni da te bog sacuva. Programska shema im se pravi u americi odakle dobijaju i lovu i podrzavaju brdo ne vladinih organizacija koje podrivaju drzavu. Nanose strahovitu stetu jos rovitim Srpskim drzavnim institucijama, ali za 10 godina letece oni, bar se nadam.
-Srbi u Beogradu razvalili mek
B92: Nacionalisticki vandali demolirali i sravnili do temelja mek, policija zakazala.-Shiptari upucali Srbina na Kosmetu
B92:pazite sad:Albanski ekstremisti upucali Srbina na Kosovu, kosovsko ministarstvo unutrasnjih poslova preduzelo mere.
Jedini mogući lek protiv autora pičkopaćeničkih izvini ta i ta, voli te taj i taj grafita.
Koliko god da ti metroseksualci koji pišu ta sranja po zidovima uništavaju moju veru u očuvanje muškosti kod mlađih generacija, zbog količine tolikih grafita poslednjih godina, ovi koji dopišu rečenicu iz naslova, vraćaju mi veru u to da i među mlađim generacijama postoje oni koji znaju kako treba da se ponaša muško i šta to podrazumeva.
Ovi diskretni heroji, pa dobro ne baš diskretni, ali svakako heroji, možda i ne shvataju koliko mnogo čine kada dopišu ovo i rade to čisto iz zabave, ali samim tim što prozivaju ove zidne izjavljivače ljubavi, prvo ih teraju da dobro razmisle pre nego što to opet urade, pružaju im uvid u to kako pravi muškarci razmišljaju, a kao što rekoh i nama malo starijima daju nadu da nisu svi klinci otišli u kurac od onih američkih serija koje propagiraju ta osećajna sranja i da na svakog flafičastog klinca, dolazi makar jedan normalan.
- De si Đole, šta ima?
- Evo ništa matori. Išao do farbare da uzmem nešto.
- Sređuješ gajbu?
- Ma ne, smislio sam do jaja foru kako da mi se Jelena vrati. Ispisaću celu njenu zgradu sa IZVINI JELENA, VOLI TE TVOJ ĐOLE i nacrtaću hiljadu srca. Ima da mi se vrati sto posto.
- Daj bre batali to. Budi muško. Ostavila te, pa ostavila. Doće druga.
- Nema drugih. Samo ona. Ovo će biti velik gest koji moram da uradim kako bi mi se vratila.
- A-ha. Dobro. A koliko košta taj sprej jedan?
- 350 kinti.
- Odlično. Taman i meni treba jedan nešto da odradim.
- Na gajbi?
- Da da, na gajbi.
Tužni vapaj žene na koju se neko prosto navrz'o, iako je ona u njegovom prisustvu nakostrešena kao mačka, iako uvek sikće na ta opipavanja i ispipavanja i, iako bi najradije robijala za budalu, ali se ne isplati. Ima mnogo tih ljudi koji sve u prolazu i bez upozorenja za'vate, pipnu, dirnu, šljapnu, sve misleći da je to tako jebeno ortački i kul. Ma, jednom rečju- ultimativno. Oni nemaju kanda nikakve zadnje namere, oni ne drkaju na tu izvesnu žensku osobu, taman posla, oni je vole i poštuju, samo, od tog silnog poštovanja, mora malo i da podvate. E, sad, veštice su spaljivali nekada, a danas pišu i kazne za preglasnu muziku, pošteni napadači ženskih oblina sa jasnim ciljem pred sobom bivaju strpani u zatvor, a pipači se tek tako integrisali među ljude i svi se prave ludi. E neće da može.
''Gde si, koleginice?''- pip-štip
''AAAAAAA! PIPAČE NA LOMAČE!''
''Bože, sa kakvom ludačom ja radim, nisi čula za malo bliskosti među kolegama? Moraću da te prijavim direktorki za ovo uznemiravanje!''
''Gledaj da opipaš situaciju...''
Recenica kojom pocinje deset-devet, jedna od igara koje su u procesu izumiranja, nekad omiljena zabava dece od 7-12 godina.
Potrebni elementi : lopta, uglavnom tzv "specijalka", od koje ostaju divni crveni tragovi, minimum tri igraca, ali sto vise to bolje, dva skolska ranca, da se obeleze stative i parce livade.
Pravila: Svi igraci krecu od "devetke", jedino onaj ko prvi brani ima deset. Za svaki primljen gol, oduzima se po jedan poen, dok se ne dodje do 3, tada golman ako uhvati loptu moza da gadja nekog i tad ovaj pogodjen ide na gol. Inace, svaki dat gol vredi jedan poen, evetualno 2, ako je dat glavom ili "kroz pisu".
epilog igre: deckic koji prvi dodje do nule nevoljno okrece guzu, a ortaci umiru od smeha, jedva cekajuci da pocnu da ga trte.
Proces trtenja: uzmes loptu u ruke, pustis je i iz sve snage zavalis volejcinu u zrtvino dupe. Ako je zrtva najbolji ortak, pravis se smotan, pa kao promasis loptu, a ako je dezurni ljigavac, onda opet promasis loptu, ali mu zato zabodes sangajku u rektum.
Najjaci momenat je kad treba da nastupi trtenje, ali se iznenada pojavi zrtvina mama.
Mama: Vojkane, sine, dodji da jedes.
Vojkan: E, cao drugari, zove me mama.
Ostatak ekipe : Sutra ima da oduzis svoje, pre skole.
U ogromnom broju slučajeva najbolji ili skoro najbolji album i singl određenog autora, a ponekad je to slučaj čak i kod izvođača kojima drugi pišu pjesme.
Na debi albumu autori su prepuni svježih ideja i najvjerniji su sebi samima, tj. najautentičniji su, dok na ostalim albumima se sve više ide ka ugađanju publici, tj. komercijali, a još uz to ideja lagano ponestaje.
Rijetki su bendovi i autori koji napreduju i razvijaju se u tolikoj mjeri da im kasniji albumi zasjene prvenac i obično se radi o vrhunskim autorima i bendovima. Čak i oni kojima drugi prave pjesme, često najviše uspijeha imaju sa prvim albumom, valjda zato što tekstopisac i kompozitor na prvom albumu se naviše povode za tim šta dotičnom pjevaču najviše leži, a na kasnijim albumima mnoge druge stvari preuzimaju primat.
Naravno, postoje mnogi izuzeci od ovoga, ali se ovo ipak vrlo često dešava.
Riblja Čorba - Kost u Grlu
Guns & Roses - Appetite for Destruction
Oasis - Definitely Maybe, itd.
Supertajni sastanak je onaj koji se drži u najvećoj tajnosti, a upravo sa takvog jednog sastanka mi je moj supertajni doušnik zvani Ptičica dostavio tajnim kanalima audio snimak sa sastanka vrhovne komande Šabana za kontinent Evropu.
Ako nekome ovo nije jasno neka pogleda prvo definiciju Nastanak Ziljavaca.
Dakle, sastanak je održan negde u evropskoj uniji.
Glavna tema satanka je glasila:” Teškoće u sprovođenju plana oziljavanja stanovništva u svim evropskim zemljama sa posebnim osvrtom na Srbiju.”
Pošto manje više I nema nekih problema u sprovođenju Šabanskih planova u Evropi diskusija je bila najživlja kada se povela reč o Srbiji.
Visoki Šabanski predstavnik za Srbiju Renolix je počeo svoje izlaganje ovako:
” Sa zadovoljstvom mogu da izvestim ovaj veliki skup da je došlo do vidnih pomaka o oziljavanju stanovništva u Srbiji. Najgledanija televizija skoro svakodnevno emituje naše programe, a i ostale TV stanice sve više se pridružuju. Mladi ljudi sve više slušaju naše pesme, gledaju sve više naše filmove, sve više se drogiraju, dolazi do naglog skoka promiskuiteta, a situacija u državi pogoduje našim aktivnostima. Do 2012 proces oziljavanja bi trebao biti završen.”
Tada je vrhovni Šaban za Evropu Xavierx uputio pitanje Renolixu:
Poštovani Renolixe, drago mi je da čujem da ste uspeli da ostvarite neke od naših ciljeva, ali vi ste preskočili da nas izvestite o problemima sa jednom grupom ljudi u Srbiji koja se uporno opire oziljavanju. Znate i sami da oni kontinuirano ruše naš ugled i odvraćaju mnoge od našeg velikog cilja.”
Tada je Xavierix počeo da viče: “ Šta planirate da uradite sa tim prokletim Vukajlijašima. Dokle će oni po svom sajtu da pljuju po nama i da nam prave probleme? I ne izbegavajte odgovor.
Renolix je tada pokunjeno počeo da priča:
“O veliki Xavierixu, nisam vas izvestio o tome da vas ne bih uznemiravao, ali vas uveravam da su preduzete odgovarajuće mere da se ovo zlo pobedi. Svakodnevno im ubacujemo špijune sa zadatkom da po sajtu šire mržnju kako bi ih razjedinili, a zatim I uništili. Međutim, lukava je to sorta, u većini slučajeva njihov vođa i njegovi poslušnici izbacuju naše špijune već posle nekoliko dana tako da oni ne stignu da obave svoj zadatak, ali uskoro će d aim stanemo na put……………………….”
Ovde je došlo do prekida veze I snimak se ovde završava. Zato dragi moji Normali budite na oprezu. Šabani vrebaju.
Ovo je tipičan primer maštanja, ali zbog jačine utiska defka se neće zvati maštanje.
I dalje pozivam sve koji žele da se pridruže mojoj tajnoj operaciji prikupljanja podataka o aktivnostima Šabana da mi pišu na PVT.
Ovo je jedan od najkorišćenijih izraza u školama i odnosi se na domaći zadatak poveren đacima da ga urade. Upotrebljava se kad je zadatak izvršen i spreman za kontolu, ali i kad nije urađen (pa je sveska ostala kući, izgubila se na putu do škole, ukradena od strane maskiranih likova itd). U naslovu stoji kako ta rečenica treba da se izgovori. Međutim u odsustvu koncentracije, nedostatku sna, osećanjem potrebe da se izvrši mala nužda, često se izgovori kao: "Napiš'o sam" što se, naravno, proprati smehom ostatka odeljenja. U OŠ do petog razreda pojava je relativno česta, posle petog prestaju da se pišu domaći zadaci, ređe koristi ova fraza pa samim tim i ne dolazi do greške (gore navedene fore više ne prolaze). Dosta slabo se koristi u nekim drugim prilikama jer malo ko šta piše osim SMS poruka i statusa na facaknjizi i ostalim e-sranjima.
prosvetni radnik: Srđane, da li si napisao domaći?
napaćeni učenik: Napiš'o sam!
ostatak razreda: hahahhahahahahaaahahha
Kad kažeš čo'eku da je sjebo al se z'inat pravi lud.
E šefe sve se poremetilo na saitu, evo sad imamo i brdo spam botova! Počeli i defke pišu!?
-Ja vama sad da objašnjavam. Ajde drž'te ove okruglaste avatare i javite koga treba da se odbanuje.
Nekada se pogrešno smatralo da je za pisanje poezije potreban talenat.Na svu sreću,savremeno doba izbacilo je nadarenost iz jednačine i danas imamo više ljudi koji poeziju pišu nego ljudi koji poeziju čitaju.Poezija je postupak kojim se na nerazumljiv i iritantan način svetu saopštava nešto nebitno.Ipak,nekome može da se desi da sve to uradi na odličan,to jest da mu "uspe" pesma.Odmah na početku moraš da se odlučiš da li pišeš poeziju za čitanke ili da bi se ogrebao za snošaj kod bledunjave tabletičarke sa ofarbanim makaronama oko vrata.Retko kad se desi da postigneš oba.To je zato što u čitanke idu pesme o domovini,godišnjim dobima,prirodi,ljubavi ali bez guženja,dok se u ove za luzersku kopulaciju uglavnom o čežnji za luzerskom kopulacijom.Danas se tuberkuloza uspešno leči,pa moraš umreti mlad od nečeg drugog.Ubij se.Najbolje odmah.
Devojaka ovakvog tipa sve je više. Kad god izađe neki poznati tinejdžerski film, odmah se nalože na glavnog glumca tog filma koji je po običaju jako bogat tip, najbolji đak u školi, kapiten košarkaškog tima, ima telo iz snova, sve devojke u školi se lože na njega, a on se zaljubljuje u ružnu štreberku. Devojke i ne gledaju ovaj film već gledaju samo u njega, opsednute su njime toliko da to prelazi granice normalnog i počinju da rade sledeće stvari:
1. Stavljaju njegovu sliku na pozadinu telefona.
2. Stavljaju njegovu sliku na desktop kompjutera.
3. Dodaju tonu njegovih slika na svoj Fejsbuk profil.
4. Umesto svog, pišu prezime tog glumca pored svog imena. (Milena Lautner)
5. I konačno, kada ih neko pita kad će se udati, odgovaraju sa "Udaću se kad me ON zaprosi."
I sve tako do izlaska novog, još boljeg mega ultra giga tinedjžerskog filma i još zgodnijeg glavnog glumca, pa opet Jovo nanovo.
nauka zbog koje, jos od malih nogu, donosimo pogresne zakljucke
Klinac od tri godine kaze caletu: "Tata, moramo ozbiljno da pricamo, da te pitam nesto!"
Tata: "Kazi"
Sin: "Moram prvo da skinem gace"
Skida gace i pokazuje svoje, jel'te, testise i kaze "Tata, je l' ovo ovde rezervoar za moju pisu?"
Eksplicitno vredjanje onih koji su ih ostavili, povredili, "unistili", od strane ostavljenih, povredjenih, "unistenih", nastalo iz puke srpske potrebe da "moja bude zadnja". Sklapanje otrcanih fraza u jos otrcaniju poruku ocaja i malodusnosti.
Antologijska odjava zauvek (odlomak): "Kucka digla rep. Sram te bilo sta si mi uradila! Pogledaj se u ogledalo, ako smes. Goreces u paklu. Odjava zauvek!"
Prijem. Odjava prihvacena.Cula sam posle da su ljudi i na izvesnim sajtovima poceli da pisu odjave zauvek...
