Majstorija dostupna samo nekolicini vrsnih tehničara, u fudbalskom svetu poznatiji kao desetka, koji sa takvom gracioznošću i lakoćom prihvataju loptu da pomisliš da na kopački, grudima, opanku, trepavici, ili čime god ovi doktori mogu da je prime, imaju loktajt super bond lepak ja i dalje visim.
Ovom svojom svojevrsnom umetnošću dotični za trenutak gledaoce preseli u Boljšoj teatar na izvedbu "Krcka Oraščića", a potom ih vrati nazad na stadion.

To je jedan skot koji se javlja punim ustima i oko kojeg se dernjaju jos jedno dvadeset skotova. Sve po pravilu joj objasnis da bi te razumeo a on te za sve to vreme stalno zapitkuje i upada u rec i kao te ne cuje dobro a onda ti na kraju zalupi slusalicu.

Iritantna pojava slanja SMS poruka o velikim crkvenim praznicima, mahom u stihovima, koje su očigledno cirkularne, tj. primljene i prosleđene dalje bez trunke želje da se izmene i prilagode novonastalim okolnostima.

Svake godine se u narodnom sms stvaralaštvu uočavaju potke po kojima stvaralac radi i to u vidu redovnih rima: blista-Hrista, san-dan, godi-rodi, teče-veče i sl.

Čist mazohizam i trošenje slobodnog vremena i novca.
Uglavnom do toga dolazi tako što, nemajući koga, neki ortak iz tvog društva, koji veći deo dana (ali i noći) provodi u igraonici želi da se "druži" sa tobom, pa rezerviše dva kompa. Neretko ni sam nema novca (potrošio ga je ranije) pa si sam prinuđen da i njega finansiraš. Onog trenutka kada se dogovorite šta ćete da igrate, a to su mahom "Counter-Strike" ili "Warcraft" u raznim varijantama, ti se pretvaraš u glinenog goluba i lečilište za razne komplekse. Lečenje kompleksa počinje i pre samog ulaska u igraonicu, njegovim hvalisanjem, kako je u raznim situacijama, činio podvige, praveći svakakve masakre nad protivnicima.
U naredna dva sata (bez produžetaka), igrate barem dve igre.

Ako igrate "Counter", budi srećan ako se, pod utiskom njegovog dranja, autonavijanja i sličnog, setiš na koje dugme se kupuje oružje (ili, što bi ti bilo korisnije, pancir sa kacigom). Takođe, u nebo da skačeš od sreće ako uspeš da ispališ dva metka, od kojih će ga jedan pogoditi, pre nego što te pošalje u večna lovišta. Ipak, ako je raspoložen, pred kraj partije će te možda pustiti da ga ubiješ jednom ili dva puta, pre nego što te dokrajči i dvadeset treći put, čime se partija okončava. Inače, ni na tebi najpoznatijoj mapi, nisi ni svestan gde sve on može da se ušteka, i odakle sve može da te ubije. U stanju si da pomisliš da igra sa šiframa iako to nije moguće.

Kada igrate "Warcraft", budi srećan ako izgradiš i "Altar" za stvaranje heroja, i stvoriš 5-6 vojnika, pre nego što te on napadne sa dvadeset ljudi i barem dva heroja. Mogućnost da ti napadneš njega prvi ravna je nuli.

Nakon završenog igranja, sledi njegovo likovanje, i ponižavanje u stilu: "U, kako sam te dobio!", "U, kako te je granata bacila preko krova!"; ali ako ga opomeneš za neozbiljnost, odjednom kreću fraze poput: "Dobro, brate, tek si počeo, i ja sam tako."- što naravno služi kako bi i sledeći put mogao da te odvuče u igraonicu.

U novije vreme, na sreću, ovakvi običaji su počeli da nestaju usled razvoja brzog interneta, pa su igraonice znatno manje posećene. Na netu, tvoj ortak može da pronađe pripadnike svoje vrste i da te ostavi na miru.

Kad se ženi sin jedinac naš narod ima posebne običaje. Obzirom da je to jedina svadba koju otac može spremati kao domaćin, on se tu dobrano potrudi da se događaj upamti u selu bar za izvestan period.
Najpre se pozove sva familija, uža i šira, kumovi i njihovi rođaci, komšije, njihova rodbina i prijatelji, a zovne se i baba Anđelija iz drugog sela iako svi znamo da je veštica pa zbog toga moramo otići po nju kolima. Posebne pozivnice se upućuju onima koji rade kao gastarbajteri sa naglašenom činjenicom da je u pitanju "ženidba jedinoga sina", a pošalje se i pozivnica katoličkom svešteniku i muslimanskom verskom poglavaru - za svaki slučaj, zlu ne trebalo, a i da se vidi kako smo mi evropski orjentisani.
Zatim se pripreme dve hladnjače veličine šlepera, jedna za piće, a druga za torte i meso. Obe se uključe dva dana ranije da ne pije narod vruće pivo, ali ih bezobrazna dečurlija svu noć otvara pa na dan slavlja budu mlake flaše (a podosta i pofali).
Nadalje se spremaju salate i sitni kolači. Sve žene iz komšiluka učestvuju, a kupe se i oni "gospodski" iz marketa (minjoni valjda, jebemliga). Kad se to sve organizuje pristupa se pripremi mesine.
Po izvršenom pomoru polovine stočnog fonda domaćina (kolji i ovna, kume, što da Markova svadba bude veća od moje), sitnije se nosi u kuhinju na kućno spremanje i odvajanje "za čorbu", a krupnije se natiče na ražnjeve. Vo se sprema posebno na vučnoj štangli komšijinog Fap-a. Sazovu se sinovi stričeva i ujaka pa se svi ti ražnjevi strateški rasporede "šoferima" (mali, ajde malo da vrtiš ražanj - treba ti praksa za vozački), a matori otresu flašu-dve šljive i pet gajbi piva (mora malo prase da se zalije pivom, bude kožica hrskavija).
Kad se sve pripremi, unese u okićenu salu i postavi, sačekuju se gosti i u tefter upisuje šta je ko doneo (da se upamti, za vraćanje) i pristupa se redovnim običajima i delatnostima kao i za druge svadbe, osim što mladoženjin otac svako sat vremena drži pozdravni govor gostima koji su došli na njegovu svadbu kojom oni ženi sina jedinca i želi da se svadba upamti. Sve dok ga njegov venčani kum ne pozove napolje da mu nešto pokaže.

Posljednji izdanak jugoslovenske, srpsko-crnogorske i srpske škole košarke zasnovan na inteligenciji i dobrom baratanju sa loptom. Čovjek koji je igrao šah na košarkaškim terenima širom Evrope. Najsporiji igrač sa najbržim driblingom. Čovjek zbog kojeg je nastala izreka :“Kad ne znaš šta ćeš sa loptom daj je Bodirogi.“

Čovjek koji je u stanju da ti pogodi svoju prvu trojku u finalu turnira za pobjedu ili eventualno za neki produžetak. Slobodno bacanje je mogao promašiti jedino na Bogojavljenje, i to ako se nebesa otvore pa se njegov protivnik tad pomoli Bogu. U trećoj četvrtini od 20 peona 15 je njegovih. Srce, inteligencija i vještina, ma kako to danas izgledalo nemoguće, sve u jednom. Razdjeljak sa desne strane, tromost, besprekorno umiljata faca odavala je utisak štrebera zalutalog u mušku igru pod obručevima. Sve dok se ne izađe na teren. Onda vidiš da nije štreber, jer teško da štreber može postati doktor nauke kakva je košarka. Sve što je radio izgledalo je izuzetno jednostavno, potezi koji se vide na svakom terenu za basket izvedeni u pravom trenutku, protiv najvećih zvijezda evrposke i svjetske košarke. Pošalje NBA zvijezdu po ćevape, podigne palac i kaže :“ Mali, dobra ti je stara.“ Čak i glavni arhivator Čvarkov Đorđe je od njega preuzeo čuvenu rečenicu kojom je on ispraćao svoje protivnike :“Pozdravite mamu vašu.“ Gospodar igre jedan na jedan.

Danas je idol generacije Novak Đoković, svaka curica, curetak i cura vlaži za njim. Ali pitajte vaše mame... Svaka domaćica bi dala ćerku Bodirogi prije nego njemu, džaba milioni, teniski turnir, obilaženje svijeta... Veći šmeker je veći šmeker. U očima naših mama Bodiroga je jedini izbor za zeta,lijep, pametan ( ima razdjeljak sa strane, uredno podšišan), visok dakle zgodan, umjeren, ne puši ne pije, ima srce ko Rusiju veliko. Najbolji ortak mu Vanja Grbić (i dalje u očima mama), a od njih dvojice nema dalje.

Oni koji danas igraju košarku trebalo bi da uče na njegovom primjeru. Ne treba ti odraz od 123 centa, snaga, mišići, brzina i ostalo za pobjedu, košarka je i dalje misaona igra a lopta će uvijek biti makar malo brža od igrača, pa je suština i dalje u pravljenju viška.

Umjesto u teretani naši klinci neka vrijeme provode na terenu sa loptom u rukama, da ne bacaju šajte na koš, i da misle o igri košarke umjesto o tome kao da izbace 200 kila iz benča. Mislite o igri zbog trenera da im se u opis posla ne dodaje pridjev „sizifov“. Mislite zbog onih koji sjede ispred televizora i koji će vas dočekati ispred Skupštine.

Mislite o čovjeku koji je nosio broj četiri a igrao za čistu peticu.

Osobina koja u kombinaciji sa tvrdoglavošću daje najnepodnošljiviju ličnost za suživot ili čak druženje bilo kog tipa. Tada svi vaši pokušaji da dokažete da nisu potrebe dotičnog egocentrika važnije od bilo čega drugog na svetu propadaju.
Ako skrenete toj osobi pažnju na njeno ponašanje, automatski vi postajete egocentrik.

Legendarna rečenica malog zeke, sestrića Duška Dugouška. Često se može čuti kao odgovor na nečiju überbaroniju.

Nači to je sentencija skojom mi saigrači prilaze dok se raduem zbog postignutog pogotka spola terena, a koja se nastavlja predikatom bombastičnosti vrste: zabo, gruno, puko podno prečke a ništa manje i - asistiro ko na tacni. Sigurno jedna od češće izgovaranih rečenica iz tog nekog fudbalskog žargona.

P.S.: Izvinite što nisam uključio latinicu na "crnogorskom jeziku".

Rekao bi Mitar Mirić u istoimenoj pesmi.
Ostavljanje komentara na pesmama "Lajk da ona vidi, volim te ludo".
Najgora pošast današnje omladine. Deficit muda, bratić moj. Naravno, sad ćeš ti biti pametan i reći: "Alo mentolu, pa ostavi komentar na pesmi i posle je pošalje devojci u inboks, a onda ga ona zove i on ode da jebe". Ne, ne, dečače. Neće to baš tako ići. Nešto baš ne verujem da bi neka devojka bila sa dečkom koji ima akaunt ime milefakersrbijadotokija98... Realno, danas je muškarcima (čitaj. muškarcima pod znakom navoda) mnogo lakše da nađe neku srceparajuću pesmu na jućubu i razmišlja o devojci koju je slučajno očešao u klubu dok je išao da ispiša ona poslednja tri piva što ih surduknu u sebe da ih konobar ne prosipa džabe, a ova mu se obratila sa "Pazi, ljakse, ne mlati kurcem dok ne uđeš u klonju, jebote!". Naravno, moguće je da se zaljubiškao dečkić na prvi pogled. Jebiga, ne sreće se riba pred klonjom svaki dan. Opet, njemu je mnogo lakše da kod kuće sebi ispira mozak jednom pesmom narednih petn'es' dana, nego da je to veče ispao keršme i na njen bezobrazluk odreagovao većim bezobrazlukom "Jao, izvini... čim sam te video, on je odma' bez moje dozvole iskočio iz gaća. 'Ajd sad kad je već napolju da ga iskoristimo do kraja, da ne bude da se cimao džabe, eheheheh, ako me razumeš"...
Ne. On će ipak ispasti cava i izviniti se kao neka strina, otići sa splava, a posle celu noć blenuti u plafon i razmišljati o njenim očima boje kestena... aaaa? Al' opisujem, 'lebtejeb'o...
On, kao zabrinut dečko za svoj ljubavni život pomisliće da nije dovoljno romantičan i da će baš ostavljanje komentara biti ono "posebno", kako to u ženskim časopisima vole da kažu.
Neće, rođeni. Neće. Vidi. Ženama je u genima da produže vrstu i da to rade samo sa najjačim primercima suprotnog pola. Nekada si morao da ubiješ sabljastog tigra kamenim mačem koji je tup k'o kurac, a ti bi sad da jebeš ostavljajući komentar na ljubavnoj pesmi. He. Pa, koga ti lažeš? Neće to ići. Tako ćeš samo pokazati da si mekušac i da nisi vredan u njenom svetu. Sjebaće te sabljasti tigar...
Nemoj čekati. Dok ti plačeš u mraku svoje sobe, nju neko drugi trsi!
Ne bih se ja toliko nervirao oko njih. Već. 'bem mu mater. Bajo, skupi muda, nemoj se seljanisati da svet čita kako voliš tamo jednu malu, a nemaš snage da joj priđeš, anđele, volim te najviše i slične bljuvotine! Nego, lepo... dođeš na vrata, kuc, kuc, ja bi' te ženim, 'ajd sa mnom za Barajevo!

Sofisticirani izraz koji na duhovito prepleteni način epitetiše romantičan naziv za kurac i pičku.

Osnovna i jedina karakteristika novorodjenčeta u zapadnom svetu, tamo negde iza 2040. Nekarakterističnost. Jer karakteristika je korak od diskriminacije, a diskriminacija vodi u varvarstvo...U zavisnosti od toga pod kojim rednim brojem se rodio (zapravo rodilo), mališan dakle dobija radni naziv npr. Pending 7136C7C12, kojim se služi dok ne napuni sedam godina i bude mu dozvoljeno da sebi odabere ime i prezime (u devetoj bira roditelje, a u dvanaestoj, kada postane punoletno, pol).

Nastaje kada tinejdžer, sada već okoreli poklonik svakodnevne onanije, nema izvora inspiracije koja bi mu pripomogla u svojim majmunomlatilačkim seansama ali ga je "stislo" pa mora nekako da pronađe bilo kakvu pornjavu, erotiku ili bar nečiju sliku kako bi efikasno održao budalu pod uglom većim od 60 stepeni i bacio počasni plotun po imaginarnoj faci svoje takođe imaginarne nezasite kučke.

E ovaj je stvarno kralj! Ne samo zbog titule. Čovek je jednostavno kralj u svakom smislu i značenju. Msuati već skoro 30 godina vlada malom južnoafričkom monarhijom po imenu Svazilend. Ako ste za nju ikad čuli van časova geosa u sedmom osnovne, to je svakako njegova zasluga. Svazilendom inače haraju glad, nemaština, sida, ebola, lavovi i hijene, prosečan životni vek je nešto preko 30 godina, ali Msuati nikada nije dozvolio da ga tangiraju takve trivijalnosti. To, je li, i čini jednog vladara velikim. Dok se u prosečnoj svazilendskoj porodici svako veče vuku šibice čija će noga ili ruka to veče poslužiti da pasulj ne bude klot, kralj opušteno i nonšalantno troši državni budžet na limuzine, rolekse i skupa odela. Jebiga, jedan kralj mora da izgleda reprezentativno.

Pre desetak godina naredio je da se za njega i svaku od njegovih jedanaest žena izgrade nove palate, na šta je vlada morala bez pogovora pristati i potrošiti na to zadovoljstvo 15 miliona dolara ko iz pičke.

Ono što ga posebno čini tarzanom je običaj po kome kralj s vremena na vreme ima pravo da sebi izabere novu suprugu. Tada svaka porodica koja ima nevino žensko čedo starije od 14 godina mora da to isto čedo pošalje na defile gde nelegalna pičetina iz svih krajeva zemlje paradira pred kraljem kao od majke rođena, a on gladi bradu i bira koja će mu u narednom periodu blajvati pitona i rađati naslednike. Kako se ovo smatra blagom zloupotrebom vlasti, Msuati je dužan da kao kaznu da jednu kravu, što njemu sigurno ne pada teško. Ceremonije venčanja su zapravo raskošne gozbe na kojima se probrani gosti časte zebrinim pečenjem i šampanjcem, a izgladneli narod to mora da gleda, jer kralj voli da deli radost sa podanicima.

Pored kraljevske, nosilac je nekoliko titula izmišljenih specijalno za njega, od kojih je najjača “Veliki majstor kraljevskog reda Velike slonice”. A, kako do jaja? U vezi sa njegovim ženidbama Amnesti internešnal je pre izvesnog vremena dao izjavu da: “Kralj i njegovi saradnici krše međunarodno priznata ljudska prava žena i devojaka, uključujući i pravo da ne budu nasilno naterane da sklope brak.” Šta mislite koliko ga boli kurac za ovo, na skali od jedan do Remzi Bolton?

Zbog toga neću oklevati da oduzmem tvoj. Ne bojim se povreda, mardelja, a ni smrti. Mač sa dve oštrice - s jedne strane znaš da si spreman i na najgore i da te apsolutno boli kurac kakav epilog će se desiti, spreman si sve staviti na kocku, čak i goli život, znaš da je to moguće jer ti otkucaji vlastitog srca više ne vrede. S druge strane, opet, svestan si da verovatno nikada nećeš moći reći da si sretan, i da ćeš se, kad god budeš palio cigaretu gorko sećati svih stvari u životu koje su ti ostavile duboke ožiljke na duši i stvorili od tebe presliku nemilosrdnog francuskog legionara.

Ljudi mentalnog sklopa koji funkcioniše na ovaj način odlično služe kao bojevo oružje, tuču retko započinju, ali je uvek dovršavaju, čine odlične vojnike, pripadnike snaga rade i mira, jer nemaju strahove. Oni se ne suočavaju sa svojim demonima kao mnogi hrabri ljudi - oni ih naprosto nemaju, jer kada se ne plašiš da ćeš u sekundi izgubiti život, u tvojim mislima nema mesta drugim teskobama.

Najgori vid mucenja koji cak i Malog Radojicu i 10 klinova baca u senku! Akt koji vam razara nervni sistem i cepa sive celije k'o ludak novine!

Kaznena mera, popularna krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka (sudeći po tome da je bilo kukuruza po školama, da se zaključiti da su škole ličile na kotobanje), kojom su učitelji nastojali da iskorene neprimerene načine ponašanja učenika. Tako se na primer za dobacivanje na času, kašnjenje, nepoznavanje gradiva ili nešto treće odlazilo u ćošak na tretman dranja kolena, a dužinu trajanja odredjivao je sm (m)učitelj.

Na kratke staze ovo je davalo rezultate, jer djaci su bolj učili, pravili su manje nereda na času i iz te škole su izlazili pameniji (osim baraba koje ni kod kuće nisu jebale živu silu). No na duži vremenski period ovo je ostavilo daleko teže posledice po decu i prosvetu, načine rada prosvetara i obim i težinu gradiva, tako da će deca uskoro iz škole izlaziti gluplja nego što su u nju prvi put ušli:

Česta pojava kod nas, Srba. Za ovakvo gledanje televizora potrebno je biti potkrepljen svim istoriskim činjenicama od nastanka naseg svetog naroda pa do sada, sto nama naravno nije nikakav problem. Gledanje iz ovog aspekta je vrlo jednostavno.

*Unapred se izvinjavam jer sam nekoliko recenica bukvalno prepisao od jednog clana Vukajlije, sa jednog od podforuma*
Ja sam zaljubljen u jednu devojku sa Fejsbuka, ali ne znam kako da joj to saopstim. Mi smo slicnih godina, ali ona ima otvoren profil duze od mene, pa mi je nervoza ad joj pridjem. Ona uvek ima lepu profil sliku, a cesto je menja sa drugom isto lepom slikom. Meni je najdraza ona, kada se smeje, pa joj se vide beli zubi. Ja se tada postidim, jer mi se cini kao da me gleda. Sramota me je sto se ne smejem lepo kao ona i sto moji zubi nisu tako beli.
Ona ima lep rukopis i volim da je gledam dok pise smajlice. Njeni smajlici su sladji od smajlica drugih devojaka. Njen osmeh kao da se nazire u tim zutim krugovima.Kada mi posalje nesto lepo, ja se zarumenim i cupkam nogama. Ona je jako vesela i onako smesna, ali nije fer prema meni. Nikada nece prva da se javi.
Zato moram da se dovijam. Jednom sam cekao do kasno, vec je pao mrak, da joj cestitam rodjendan. Smislio sam romanticnu poruku i okacio joj na zid, a ona nije ni prokomentarisala. Bio sam mnogo tuzan i izbacivao sam samo tuzne statuse.
Kada vidim da je raspolozena, sudim seda joj i prokomentarisem status i zeljno ocekujem notifikaciju od nje. Ona se nekada pravi kao da joj nije stiglo obavestenje, a ja se snuzdim jer nema odgovora. Ponekad mi i odgovori, ali uglavnom kao da mi nije mesto i njenom virtuelnom svetu. Tada mi drugi lajkovi ne znace apsolutno nista.
Naucio sam koje pesme voli, pa sada kacim samo njih. Tako je ponekad namamim da mi nesto prokomentarise. Onda se uspanicim jer bi hteo da je sto vise zadrzi. Trudim se da joj odgovorim sto kasnije i zvucim nezainteresovano, ali mi ne uspeva. Kada mi dobro krene, umesa se neko sa strane, pa mi opet lose ide.
Ponekad se posvadjamo i ja sam onda tuzan, izbacujem samo tuzne statuse. Tih meseci kada ne govorimo, ja se vrlo lose osecam.
Najlepsi trenutci su mi kada mi posveti paznju pri dopisivanju. Ne ljutim se ni kada mi se krevelji. Samo strepim da se i drugima isto tako ne krevelji. Valjda se nekad iznerviram, pa joj pisem nebuloze. Nebuloze su upravo ono sto i dobijam sa druge strane posle toga.
Bojim se da izgovorim njeno ime, jer se tako zovu samo najdrazesnija bica. Volim sve pesme o njoj, jer su pesme o Marijama oduvek lepe. Nadam se da ce razumeti moju ljubav i udeliti mi poneki lajk. Ja nju zapravo toliko volim da mi profil bez nje nista ne znaci. Ona je fejsbuku mozda samo jedan profil, ali je meni ceo fejsbuk. Zato joj posvecujem ovo i nadam se da nece reci da sam bezveznjak.
Do diskonektovanja s ljubavlju tvoj ...