Mala, zipovana, midžet ganferka, koja se nosi u rancu i služi da u momentima kada ti je odmah potrebna sreća ili kada si siguran da ubrzo sledi neka nesreća, hitro može da se izvadi iz ranca i natakne na kurac zarad dobijanja sedam dana sreće.

Naravno, pošto je skraćena verzija, ne važi ono pravilo za sedam godina, ali u principu pošto je teško kvarljiva, osim ako se ne iživljavate, može dugo da traje, te ste pokriveni.

Mesto na koje idu wannabe grandovci koji ne mogu da priuste splav sa bobanom zdravkovicem,a ipak zele da odu negde jer veruju da je nova godina neki praznik,i da nesto znaci. Nepisano je pravilo da kad te euforija oko nove godine prestane prvog januara,svi koji jesu otisli na splavove ponasaju se kao da se nista nije desilo i kukaju i/ili placu za novcem koji su bacili na glupost,nesvesno znajuci da ce tu gresku ponoviti i sledece godine.

Proverena metoda kojom se mirnim putem resavaju veliki problemi i nedoumice u manjem krugu ljudi. Povoljna je za odlucivanje ko ce izbaciti djubre, ko ce pitati profesora da se gubi cas, ko ce pojesti poslednju stanglu cokolade...ko ce 'izvisiti' ako ima jedna karta za bioskop manje...

E sad od ozbiljnosti situacije zavisi i duzina igre, za uobicajene situacije potrebna je samo jedna pobeda dok se u alarmantnim situacijama koristi i dodatno pravilo 'ko prvi do 3 ili 5' pobeda...

Asfalt je neka mešavina betona i katrana kojom se asfaltiraju putevi:)
Naime po asfalt se prepoznaju i razlikuju "urbana" naselja od ruralnih, mada danas u praksi ljudi asfaltiraju prilaze do svojih vikedica najnormalnije, tako da to više nije pravilo.
Interesanto je napomenuti:
Priče "žestokih momaka sa asfalta" o kojima kolaju razne sage i bajke kako su oni jako zajebani, a jedna od najpojzantijih karakterstika im je što su odrastali na ASFALTIRANIM ulicama nekog od krajeva grada, konkretno u ovom primeru grada Beograda.

Motiv jednog stomakougodnika da jede na kiosku brze hrane u komšiluku.

Pri pomenu mobilnog telefona ljudi obično pomislite na parče plastike i elektronike koje lako može da stane u džep. Međutim, ništa nije kao što izgleda! Kada je napravio svoje prve korake, Mobilni je jedino mogao da vrši pozive i šalje sms-ove. Kako je došao u predškolski uzrast postao je znatiželjniji i radoznalost je počela da ga odvlači. Ugradili su mu kameru koju su vremenom, kako je odrastao poboljšavali. Završio je osnovnu školu i ušao u lude tinejdžerske dane. Počeo je da se bahati: stavio je ekran u boji, postao je tanji, napravio je mesta za memorijsku karticu, počeo je da se konektuje sa ostalim telefonima, priključio se na internet, napravio nalog na fejsbuku, dodao je još jednu kameru za 3G pozive, povezao se sa satelitom radi GPS navigacije... Uglavnom, raspustio se i izvodi besne gliste i više se ne može kontrolisati. Kada postane zreo, najverovatnije se neće odvajati od ljudi. Biće organski vezan za njih. Ljudi će kuvati njime, kenjaće u njega, spavaće na mobilnom, oblačiće ga kao košuljicu i još bezbroj užasnih stvari. Ljudi neće moći da žive bez Mobilnog a on će izgubiti svoju dušu i postati njihov večiti rob.

Australijska serija koja se kasnih devedesetih prikazivala na trećem kanalu.Bila je popularna kako kod ženskog tako i kod muškog roda.
Ženski deo tinejdžerske populacije bio je oboren sa nogu pojavom Drezika.Mada i Rajan i Kurt su buli miljenici ženskog dela,pa su se često devojčice u jednoj grupi dobrih drugarica deklarisale tako da svaka po mogućstvu bude fan drugog lika..Prva glumačka postava u seriji nije se baš isticala lepotom,ali zato je ova kasnija plenila mnogo više osmeha i uzdaha.Drezikova popularnost je bila veća i samom činjenicom da je glumac poreklom sa ex-YU prostora.Počinjala je kasno uveče(u rečniku tadašnjih osnovaca je 11 sati uveče bilo kasno)ali bila je redovno gledana,jer iz prve smene niste mogli stići na reprizu,a niste je mogli gledati ni kad ste bili druga smena,jer ste se tad baš spremali za školu.
Da li zbog toga što nije bila iz američke produkcije ili zbog toga što je prikazivala jedan mnogo lepši a novcem manje opterećen svet,i kako je imala edukativni karakter,pobrala je u to vreme mnogo simpatija mladih.

Koliko ljudi vole da se raspravljaju, najviše se vidi na ovim komentarima. Možete da nađete najzanimljiviji klip na svijetu, ali nemojte se nadati da ćete naći komentare koji su u bilo kakvoj vezi sa njima, ili daleko bilo, kakvu dodatnu informaciju o tom klipu. Postoji i pravilo kojeg se drže skoro svi a to je: "Što je bolji klip, to ti više nepovezano komentariši i ni slučajno ne prihvataj nikakvu ruku pomirenja ako si u raspravi." A što se tiče naše, balkanske, zemljoradničke i nomadske, internetske tradicije, dovoljno je nekome opsovati majku i rat tastatura može da počne.

Čovek koji se drznuo da razrešava jezičke nedouomice srpskog jezika, gospodin Ivan Klajn, razrešio ih je tako što je snagom svog autoriteta konačno i naučno utvrdio da se iz Vukovog pravlia "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano" nužno mora izvesti pravilo "Govori kako hoceš", jer bi se u suprotnom zapalo u začarani krug. Dakle, može se reći "pički" ali može i "pičci", kako ko voli. Medjutim, isti gospodin po pitanju nekolicine izraza bio odlučan i eksplicitan a jedan od njih je i ovaj: sviranje kurcU! Tako i nikako drugačije.

Titula 21. veka umnogome slična srednjovekovnoj viteškoj tituli, mada su evidentne i određene razlike. Dodeljuje se pripadnicama ženskog pola(starijim maloletnicama, odnosno mladjim punoletnicama). I dok su vitezovi na sebe nanosili zaštitnu opremu i više slojeva odeće da bi sprečili ranjavanje mačem, Rnug teže nanošenju isključivo najneophodnijeg(pravilo se ne primenjuje na šminku), u cilju lakšeg prodora mača, ovoga puta anatomskog. Prestiž se i kod jednih i kod drugih stiče umećem rukovanja gorepomenutim mačevima, kao i brojem mačevaoca sa kojima su se susreli(direktna proporcija).

Klinac si...Za šesti rođendan dobijaš sintisajzer, ne odvajaš se od njega, nosiš ga u vrtić, pokazuješ drugarima, ljubomorno čuvaš i maštaš o karijeri pijaniste. Detinjstvo i zaborav čine svoje, te tvoja omiljena naprava ubrzo završava na tavanu, ili ispod kreveta. Pod uticajem ružičaste televizije, postaješ ljubitelj Granda. Naravno, dolaze i tinejdžerske godine, i spoznaja da ta muzika, ipak nije za tebe. Preko noći postaješ vatreni fan Eminema, Tupaka, i Fifti Senta. Sav u gengsta fazonu, trošiš celu roditeljsku platu za novi imidž. Hodaš u sloumoušn-u, crtaš grafite iza šupe... Inspiraciju odnedavno nalaziš u domaćoj "rep" sceni: Cvija, Tatula, Elitni Odredi... Čoveče, postaješ lud za njihovom muzikicom...Nalaziš stari sintisajzer, i nasumično lupaš dirke. Međutim, to maleno parče plastike je nedostojno tvog genija. Ponovo trošiš roditeljsku platu, i podignuti kredit, za električni klavir, spravu koja će istaći tvoju muzikalnost. Nabavio si slušalice sa mikrofonom od ortaka, i smestio sve u onu šupu. Na vrata stavljaš znak tipa: "Muzički studio, tišina molim". Ponovo lupaš po dirkama, i snimaš kmečanje svojih gengsta ortaka. Počinješ da naplaćuješ svoje usluge. Khm, čestitam, sad si kompozitor.

Sigurno ste nekada bili u pošti ili nekoj drugoj ustanovi tog tipa (banka, opština, sud, ...) i videli ljude koji se ponašaju kao da će neko da ih ubije ako se naglo pomere, ili ne daj bože glasno progovore. U ovakvim ustanovam postoji neko nepisano, ajde da ga nazovemo pravilo, mada to nije, da ljudi, kao da im je to neko naredio, jako tiho govore, tj. šapuću i bojažljivo se kreću da ne bi slučajno zaškripali obućom po pločicama. Ovaj fenomen mi je oduvek bio zanimljiv i uvek smešan.

Alternativni folkloraš.

Kreatura čija pojava i delovanja jednosmerno stremi ka vrhuncu urbane prefinjenosti starijih kolega.
Lako su prepoznatljivi po zatvorenom krugu koji formiraju i kežual-biznis stajlingu koji podrazumeva kombinaciju majice sa uberfilozofskom porukom neoburžoaske revolucije kombinovanom sa onom torbom što ide na jedno rame i starkama.

Kao semi-akademski građani, ne mogu da ignorišu nasušnu potrebu da svoj nobilitet i filozofiju demokratije promovišu aktivnim članstvom u omladini stranke, i to ne bilo koje stranke, razume se. Jedina stranka dostojna njihovog pažljivo odvaganog glasa je samo i jedino ona koja organizuje najviše eko-zaštitite-kitove-festivala.

Kao festivaldžije-veterani sa platinastim propusnicama za seminar o zaštiti cigana od malarije, savesno i do poslednjeg daha će nazdravljati slobodi, jednakosti i bratstvu, ali oni ni u kom slučaju nisu tu zbog sisanja budžetskog nektara i eventualnog spavanja domorotkinja. Ne, ne...Nezamislivo pogođeni veltšmercom usled stradanja azijskih i severnoafričkih naroda i izumiranja beloglavog supa, oni imaju samo jednu želju - da svojim nesebičnim volontiranjem doprinesu demokratiji i evropskim integracijama.

Kao i većinu velikih umova, fakultet, sugrađani i premala Srbija ih nesnosno guše svojom ograničenošću, ne dajući im da odu daleko, tako da volonter, iako krcat idejama za demokratski prosperitet i novi slobodni poredak, obično ostaje neshvaćen i ostaje volonter, dok ga podmladak i s tog mesta ne istisne.

Novi Zakon o saobracaju uveo je pravilo za sva vozila GSP-a u Beogradu da smeju voziti nakrivljena samo pod ovim uglom.
U jeku praznicne euforije i kolapsa zbog snega, guzve u "spicu" su postale vise nego katastofalne. Broj korisnika gradskog prevoza se triplirao, sto rezultira upotrebom sile za suzbijanje prostora u vozilima istog. Stoga je koncentracija mase i pritiska jos veca na vratima, te je logicno da vozilo preteze bas na tu stranu. Ako nagib predje preko 34,99 stepena, prekrsaj se momentalno otkriva uz pomoc automatike ugradjene u svako vozilo-ono automatski crkava i staje.

Sasvim normalna i prirodna pojava. U nekoj optimalnoj kolicini. Daje samom dogadjaju dozu nepredvidivosti i baca ga iz okvira pateticno-romanticnih stereotipa. Zenska nervoza uglavnom dovodi do potpune blokade centralnog nervnog sistema i daje na uvid suprotnoj strani samo predivan osmeh i "nevine" oci devojke. Glasa bas i nema mnogo...
Muska nervoza je, pak, mnogo zanimljivija i vise proucavana. Musko ce poceti pricati o svemu i svacemu, dobijace blage napade panike, sto ume biti veoma simpaticno, pokusace odraditi neke stvari koje nikad ne bi radio, samo da bi impresionirao potencijalnu dragu. Sto je okej...

Nekada davno u vremenu pre WOW-a, CS-a, Hitmena i ostalih pucačina postojao je jednako zanimljiv svet borbe i igre u ulici u kojoj sam odrastao.
I tada su postojale dve zaraćene strane. Imali smo raznovrsna oružja kao što su puške od tarabskih dasaka, mitraljezi od stabljika kukuruza, dalekometni bacač smrtonosnih kugli od blata i tako dalje. Svakome je svoje oružje bilo najbolje. Ipak svako je oružje imalo jedan veliki nedostatak. Nije pravilo nikakav zvuk.
Naravno, taj nedostatak smo svojski nadoknađivali višesatnim urlanjem TAK-TAK I FIJUUUUUUUUUUUUUUUUUUU-BUM.

Iliti Grad Lenčuga je dečija serija koja govori o omanjoj palanci, bogu iza nogu, čiji je glavni cilj terajnje dece da ustanu i počnu da vežbaju, a ne da jedu razne gluposti brze hrane. Serija je unapređena verzija Teletabisa, kada dobiju smisao, i začuđujuće pametniji zaplet od nekih filmova. Glavni junak je Sportakus, nepriznati sin mlakonja Chuck Norrisa, kojeg je dotičnog odbacio jer je počeo da se oblači u plavo, da jede razan zeleniš i da skakuće na sve strane. Njegov pomoćnik je devojčica Stefani, klasična prepurbertetska klinka koja čita tinejdžerske časopise i takođe obožava da skače na sve strane i da peva razne pesmice, i ona će verovatno u budućnosti da se teško urolja od alkohola i izgubi nevinost u striptiz baru ili će da završi kao usedelica. Njegov glavni protivnik je Robi Pokvarenjak, fuzija pedofilnog manijaka koji voli da se maskira i onih matoraca koji se uvek deru na decu da prestanu da se igraju posle popdnevnog ručka, a takođe je nepropavljivo lenj pa je u neku ruku verovatno nepriznati sin nekog nitkova od Crnogorca. Elem to je ljudski deo ekipe serije, dok ostali deo čine neke lutke koje se pokreću pomoću tehnike zelenog ekrana i komplikovane kompjuterske animacije.

Ucestalo pitanje stanara stambenih zgrada. Ucestalost se povecava sa brojem spratova i brojem clanova domacinstava. Javlja se u rasponu od 0 do 24. Propraceno je psovanjem pojedinih clanova rodbine vinovnika buke, u zavisnosti od sklonosti psovaca. Ne postoji pravilo - ako se lupanje culo prethodnih mesec dana, niko ti ne garantuje da se nece cuti i danas. Posebno frekventno od 14 do 17, kada spavas, ili si dosao sa posla. Sa povecanjem kolicine posla koji imas da radis kod kuce, intenzitet zvuka se povecava, i udari postaju jaci.

Nelogika. Barem nije vidljiva običnom čoveku. Pogađanje brojeva na osnovu sekvence pretohdno izvučenih koje deluje poput neke vudu-masonsko-vlaške magije. Marginalci koji praktikuju ovu veštinu u kladži uvek znaju koji broj pada na "Đavoljem točku", mada začudo nikada ne igraju taj broj.

Vrhunac ove veštine se ispoljava kada spiskaju sve pare, pa ostanu da dele savete ostalima, delujući kao lokalni klinac iz igraonice. Ukoliko igrom slučaja ubodu broj, nepisano pravilo nalaže da se dobitak podeli sa njima.

Dostizanje stanja nirvane i totalne ekstaze svakog klinca naviknutog na TV režim komunističkog RTB-a, u kojem je pravilo bilo da se uvek i obavezno pušta po maksimalno jedan crtani između programa, zbog kojeg bi deca, da bi ga dočekala, preživljavala mega-smor programe poput "Velikana srpske književnosti" ili "Lajmet"-a. Međutim, zbog nepreciznog programiranja, ponekad bi neki car iz režije pustio dva za redom da popuni pauzu i svi bismo se tada osećali kao deo jednog lepog, izuzetno retkog događaja, u kojem se barem na nekoliko trenutaka ruše tvrdi bedemi sumorne kolotečine domena normalnog i pravilima propisanog i svet na kratko funkcioniše tačno onako kako mi poželimo.