Seksualni hendikep generacije, osamdeset i neko.
Totalna nemoć i impotencija, ispred današnje prosečne klinke, koju pokušavaš da zbariš, na old school fazon.

Ostali smo zaglavljeni u nekom čudnom jazu, izmedju perioda ever grina i turbo folka. Turbo folka se gadimo, dok nam se ever grin i ne računa u neki adut, kod omladinki zadojenih devedesetih godina.
Nisam mator (bar tako mislim), niti sam neki Kazanova, ali sam se trudio da kupim, neke stare fore, nekadašnjih beogradskih šmekera.

Znate ono, prigušeno svetlo, blaga letnja promaja, na stolu sveća, iz daljine dopire prigušeni zvuk saobraćaja, a na prozoru divan prizor usnulog grada. Još jedan korak i ona je vaša... Još samo dobra muzička podloga i divna noć može da počne...

Mislio sam, da će te fore oboriti svaku, bez obzira na godine. Ali onda je došao hladan tuš, otrežnjenje. Onaj momenat kad shvatiš da se vremena menjaju, a sebe zapitaš, jesam li ja malo star?

Kažemo za osobu koja nema nekoliko prednjih zuba.

Generalno loša situacija iz epizode još goreg neispunjenog i praznog života. Dijapazon stvari, dešavanja, ljudi i mišljenja propuštenih iz životnog organa za varenje kroz debelo crijevo življenja. Propast do zla boga.

Hronična upala dupeta sa tendencijom porasta " Presavij se mali čovječe da te još malo jebemo malom platom, lepršavom igrom voljene ti reprezentacije, skupim ženskim cipelama, dvajes godina starim autom koji pali na guranje, najnovijim porezom, mitom, korupcijom, čekanjem u redu, ne idenjem na odmor, doktorima iz pakla, skupim lijekovima, poderanim patikama na djeci iz Blic - a bez kuće i hrane, ratom, Bogom, svemirom, toplim pivom i trodnevnim mamurlukom!" penetracije.

Konstantna oblačnost sa stalno nepovoljnom biometerološkom prognozom. Kancelarija bez prozora, jedna definicija dnevno, vic u istoj, 256 RAM - a na kompjuteru sa posla, pljusak bez kišobrana, leteća voda iz prljave lokve, neispravan tuki, promaja, Amerika, Evropa, biometriski pasoš...

Nema pozitivnog primjera, sve je to goli kurton buraz.

Kao sto se Strumpfovi plase Gargamela,Nindza Kornjace manje-vise Sekaca, Dzeri Toma,tako se i Asterix i Obeliks ne plase apsolutno niceg osim jedne vrlo opasne pojave(protiv koje realno i nemaje neke sanse) a to je da im nebo ne padne na glavu.Hrabri junaci i pod dejstvom svog carobnog napitka ne bi zeleli da dodju sukob sa nebom.Opravdano...

Splet okolnosti ili niz situacija iz koje se teško izvlači. Nekad igra sudbine, ali uglavnom dobro isplanirani uticaj okruženja nas može uvući u mašinu.
''Ući u mašinu'', pretežno ima negativnu konotaciju ili što bi se po srpski reklo, dobro biti neće...

Pojava kada radnici u fluorescentnim prslucima uđu u autobus, a pola putnika izađe misleći da je kontrola ostavljajući im prazna mesta.

Otići do negde.

Lik koji se mnogo kurci kad mu nije vreme i gde mu nije mesto.

Ustaneš rano izjutra, sav pokočen, jer bije promaja u pećini. Vidiš da ti nema ćebeta i odmah znaš da ga je mali prapas Dino uzeo. Svakog dana ista priča. Odlaziš do 300 metara udaljenog žbuna da se olakšaš od sinoćnog mamutskog roštilja, pa juriš do reke da se opereš. Posle toga jedeš ostatke od večere, ako i njih Dino nije dohvatio.

Posle toga se sa drugom decom po ceo dan igraš lovaca i plena, gde mali Dino, kao plen, dobija svoje. Kada vas to zamori, onda idete da se igrate bacanja kamena s ramena, klikera i bacanja koplja. Kada osetite glad, naručkate se raznih bobica koje nalazite po okolini. Ništa lepše nema od zelenih, kiselkastih bobica. To, naravno, ne mislite kada shvatite da ste jeli one pogrešne bobice, koje vas teraju da se, da prostite na izrazu, proserete kao tiranosaurus reks. Mašala.

Najlepši deo dana je ipak veče, kada igrate žmurke i takve slične noćne igre. Ako imate sreće možda uspete da se ovajdite sa neko blago i sasvim slučajno vaćarenje sisate komšince iz susedne pećine. Vrhunac večeri može biti samo pokraj vatre, dok deka Krkobabić priča svoje dogodovštine.

Pravljenje palačinki je verovali ili ne u uskoj vezi sa vasom novcanom situacijom! Znacete da ste "buržuj" ako vaše palačinke raskalašno filujete debelim slojem nutelle!Ako vaše palačinke mažete Euro kremom vi pripadate srednjoj klasi! Ako vaše palačinke skrnavite nekim kvazi kremovima ili ako u njih "turate" šećer,ili kojekakve džemove i pekmeze domaće radinosti,vi ste onda dragi moji u istoj poziciji kao i ja "Alija sirotanović"Ja ni ne znam nikoga ko zna nekoga ko kuci ima jednu lepu teglu nuttele!!!!

Svima osim majci je jasno kako si ga dobio

Svako ono dete koje ima mnogobrojnu familiju koja pri tom sadrži poneku babu ili baba-tetku. To jadno dete i u proleće nosi džemper, eventualno kapu. To jadno dete ne sme prici 2 metra blizu tv-a da ne bi oćoravilo. To jadno dete je uglavnom u zatvorenom i zagušljivom prostoru da ga ne bi ubila promaja. Na tom jadnom detetu se isprobavaju raznorazni recepti protiv štucanja, od prepadanja na smrt do griženja limuna, od čega dete ne samo da i dalje štuca već i plače. Ne daj Bože da je bolesno, automatski slede recepti Mice travarke koji sadrže nezamislive kombinacije ukusa, biljaka, začina, tečnosti, neindetifikovanih tvari koje je tesko pogledati a ne konzumirati. To jadno dete nikada ne zna šta sme a šta ne, šta je dobro a šta loše jer ga svaki član familije vaspitava na svoj način. To jadno dete ne sme da pomazi kucu jer će dobiti buve, gliste ili besnilo. Ne sme se igrati u pesku jer ko zna ko je tu piškio. To jadno dete prati skupštinu, španske serije, farmu... u zavisnosti ko ga čuva. I na kraju to jadno dete postaje hipohondar, nesnalažljivo, zbunjeno, nesigurno i ostaje ono što je uvek bilo-jadno dete.

Tijelo boginje, osmjeh samuraja.

Stilske figure su knjizevni elementi koji se koriste kako bi dali lepu formu tekstu,ali i kako bi omogucili autoru istog da na slikovit nacin docara svoja osecanja i fabulu teksta.U poslednjih 20 godina primetna je sve veca upotreba stilskih figura i u skupstini.Najcesce stilske figure su :ironija,hiperbola(preuvelicavanje) i kontrast.

Kada neki lik u autobusu, koji se nije kupao nedeljama i koji je usmrdeo ceo autobus ne da da se otvore prozori.

Sufiks koji dolazi uz glagole. Najčešće se ceo izraz (glagol + sufiks "der") može čuti od starijih osoba, kao na primer roditelja naših roditelja, ali ovako nešto nije retkost čak ni kod malo mladje populacije.

Rečenica koja je svakako obeležila avanturu zvanu ''vožnja autobusom'', makar u Beogradu (pretpostavljam da je situacija slična u svakom većem gradu u Srbiji). Ne, ne misli se ovde na situaciju kada se zadnja vrata ne otvore već upravo suprotno, kada se ne zatvore, a majstor srećan što iza sebe ostavlja još jednu od brojnih stanica daje po gasu žureći da uhvati zeleni talas, inače retku pojavu u Beogradu.
Korišćenje ove rečenice naročito je bilo izraženo tokom 90-ih, kada je malo buseva bilo na ulicama, pa je proporcionalno tome i gužva u njima bila ogromna. Ako ste bili jedan od malobrojnih srećnika koji je uspeo da uhvati busiju (da sedne) jer ste ušli na početnoj stanici, nije vas mnogo tangiralo što zadnja vrata ostaju da zjape otvorena čak i po polasku iz stanice, uz relanu mogućnost da neko u stilu akcionih junaka iz američkih filmova ispadne napolje. Istini za volju, povetarac je umeo da bude prilično jak, ali je to predstavljalo problem samo u zimskim mesecima. Leti ste dobijali klima uređaj u svom najprimitivnijem obliku.
Preokret bi se dogodio kada bus uđe u stanicu i upravo se zadnja vrata zatvore, dok se sva druga otvore. Tada nije bilo moguće izaći, a sve je pratio standardni repertoar psovki našeg bogatog jezika.
S druge strane, umela je ova rečenica da proizvede i komične situacije (primer je po istinitom dogaćaju).

Taktika sa kojom nameravaš da probušiš protivnika, ne dajući mu mnogo vremena da provali kakvo je stanje na terenu.

Tako bi, u skraćenoj verziji, izgledao kraj sveta po mišljenju raznoraznih apokaliptičara, teoretičara zavere i svih onih koji traže da se u autobusu zatvori prozor, jer će ih promaja ubiti. Pročitali nešto na nekom sajtu koji je elektronski pandan "Trećem oku", zatefterili par nikad dokazanih, ali ipak "validnih" činjenica i sada truju sve oko sebe.

To je ta mudrost proistekla posle polučasovnog čitanja "Kurira" tokom sedenja na WC šolji. Objektivnost ekvivalentantna mešavini jednog "objektivnog" kolumniste u "Blicovoj" rubrici o poznatima i jednog namrgođenog i na svet besnog činovnika iz katastra. Sve znaju, čkole su izučili, potpisuju se trouglićem, nikako iksom - napredni su.

"Internet je đavolja rabota!" - napisaše oni kao status na svom fejsbuk profilu, dok im se u drugom tabu učitava neka pornjava. Ne vole Mek Donalds, jer to je otrov, ali im je predobra "Matijevićeva" posebna kobasica. Zrači ih HAARP i truje kemtrejls, ali im ne smetaju 2 mobilna (po jedan u svakom od prednjih džepova, tik pored mošnica), niti im je problem što za doručak imaju radžu, a za užinu brufen.

Ustanes u sest ujutru pre svih ukucana da bi na vreme otisao u wc. Posto se nisi razbudio i vidis kao deda sa kataraktom, udaras kolenom o ormar u predsoblju. Tusiras se (umalo ne polomivsi vrat u kadi), peres zube na brzinu, i kreces po dorucak. Kupujes burek sa mesom i bezis glavom bez obzira jer te juri copor pomahnitalih, izgladnelih kerova. Posto slucajno budis cala (jbg, promaja), dobijas cusku, ali hvala Bogu i on je tek ustao pa udara slabo. Popijes vrelu kafu (naravno suris jezik), oblacis se i spreman si za posao/skolu/fax. Palis cigaru dok cekas bus i oprljis obrvu. Dok se saginjes da dohvatis upaljac autobus prelazi preko bare i kupa te. Baba ti zabija lakat u rebra i dobijas podliv. Psujes joj unuku, ali ne znas da je gorostas pored nje zapravo njen sin. Bezis preko ulice manevrima na kojima bi ti pozavideo i Makoto Nagano. Uzimas taxi i na pola puta saznajes da ti nema novcanika (baba, sve ti jebem!). U krivini koju odabiras kao najbolju iskaces iz auta da te taksista ne bi izbrebao i, sva sreca, samo "malo" odrpas koleno. Vec ti padaju na pamet samoubilacke misli i dok ti se muti u glavi pred padanje u nesvest kontas: Steve-O i Johnny Knoxville mora da su ziveli u Srbiji...