-Modovi.

Jedno od najprljavijih predmeta u kući.Na njoj se mogu naći ostaci hrane,po koja čačkalica,budj,lepljivi sok,prosto raj za bubašvabe.Takodje i predmet sa mnogo nedostataka.Obično nedostaju dugmići sa kojima se igraju igrice,koji bivaju razbijeni posle nekog neuspeha.Predmet na kojem sam često crtao razne gluposti,karakondžule,sve što mi je padalo na pamet kada mi je bilo dosadno.Takodje i jedan od najboljih štekova u kući.ispod nje se kriju cigare(probajte),pare,neke intimne stvari koje ne želimo da drugi ukućani vide.I na kraju,mesto na kome su se napisale najbolje definicije,najbolji komentari,i na kome su se sklapala prijateljstva

Žurke na kojima manjka lepšeg pola.

Jedan od besmislenijih pomodarskih obicaja,u kome ucestvuju omladinci koji na taj nacin zele da pokazu koliko su veliki vernici.Izvodi se tako sto se svakog 19. januara sa nekog splava ili camca zvizne drveni krst u ledenu vodu,a onda se mladi majmuni takmice koji ce prvi doplivati do njega.Onaj koji bude prvi,taj je valjda najveci vernik medju njima...

Sjajan način borbe protiv softverskog monopola, omoućava da svetsko "znanje" bude dostupno svima,bez novčane naknade...iz zaista neobjašnjivih razloga razne države se protiv iste bore. Kod nas,hvala Bogu,takvih ispada nema,gledamo najnovije filmove,slušamo muziku i igramo igre par sati posle objavljivanja. Zbog nje nam muzičari,osim ako ih nije dotakla sveta ruke Saše Popovića, skapavaju od gladi i jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Uvek je postojala, samo sto je Dusan uspeo da je satre privremeno i napravi carstvo koje je samo po sebi vece dostignuce od carstva Aleksandra Makedonskog... Kada je Dusko bacio kasiku, Srbi su se razisli jer je tada bilo u trendu da svako vodi svoju drzavu (ko i danas). Dodjose Turci hejteri i jer su videli da smo mnogo zajebani uneli su i versku podelu u narod (ko da nije dovoljno sto se drzava delila na osnovu broja trepavica na desnom oku). Kasnije su tu dosli i Madjari i Rumuni i razni Sloveni jer je Srbija bila raj za nacionalne manjine, s obzirom da su ovde ljudi i zbog najmanje razlike trazili osamostaljenje odredjene teritorije... Ah ta nesloga...

Prvi put (za ozbiljno) sam cuo tu izreku iz tecinih usta, kad je zadrti komunisticki pandur okacio ikonu Sv. Arhandjela Mihajla, cuvara tih istih pandura, na zid kancelarije.

Jos jedan dokaz da je amerika zemlja snova...i za pedofile. Klinke od 2-5 godina, skockane ko da im je 20, ful nasminkane, utegnute, iskvarcovane, drcne, sa vec izgradjenim kuckastim stavom. Raj za manijake koji nose bombone u dzepu! Plus, dokaz da je amerika gde svako dobija drugu sansu. Ovde npr debele, zapustene, ruzne americke domacice imaju sansu da lece komplekse izvodjenjem najgnusnijih fizickih i psihickih eksperimenata nad svojom decom. Plus, kod dece se razvija pobednicki duh... koji traje dok ne prodje par godina, a ona poruzne, podebele i pocnu da lice na svoje roditelje. Kad postanu toga svesna, toj deci vise ni tim filmski odabranih psihologa ne moze da pomogne

Koji se tiče odbrane vere.

Apologetika – odbrana vere. Predmet tj. disciplina crkvenog učenja koja se uči u verskim školama. Tako se pripremaju buduća sveštena lica da uvek mogu da ODBRANE VERU. Apologetika daje odgovore na sva pitanja koja bilo kako mogu da dovedu u sumnju crkvenu dogmu.

Negdje je zovu kašika, ali im nije za vjerovati.

Spravica čija je misija na ovoj planeti da svom vlasniku pomogne u obuvanju patike. Bez nje bi taj proces ličio na Tantalove muke. Zamisli samo na šta bi ličilo da svaki put kad obuvaš patike/cipele ti moraš da odvežeš pertle, malo provjetriš patiku, pa pomirišeš da vidiš šta je za reći, držiš palac tamo gdje treba da ide Ona, ubaciš nogu u patiku i zavežeš pertle. I tako dva puta.

Ovako samo nju staviš na ivicu patike, petu na nju i noga ulazi kao u raj. Nalazi se u raznim veličinama, prave je od mnogih materijala, svakom je pristupačna i lako se barata s njom.

Konstatacija lika koji je upravo došao iz inostranstva i toliko mu se svidelo da bi i šupka dao kada bi mogao nekako da živi tamo.

Nekada su deci roditelji citali bajke brace Grim, Andersena i slicno, a danas, bar sto se ovih prostora tice, deca slusaju bajke o jednom divnom coveku koji je uspeo da ujedini sve Juzne Slovene, koji je bio divan covek, ma ljudina, ubijao je samo one koji se sa njim nisu slagali, inace ni Srbija, ni Balkan, ma bre svet ne pamti takvu junacinu, koji je stvorio od bureta baruta raj na zemlji.Ali, kako se vreme menja, pa tako i razlicite price za decu ulaze i izlaze iz mode, ocekujemo da za nekih 10-20 godina, deca slusaju bajke o jednom divnom ciki zvanom od miloste Sloba, koji je bio isto tako idealan vladar.

1. Nordijski ratnik, plave kose, sekire cekice, Mjolnir oko vrata. Vodi bitke sto postenije i snaznije ne bi li jednog dana zavrsio u Valhali(Vikinski raj gde se vodi vecna bitka, kad poginu, stvaraju se za trpezom boga Odina i kad se najedu idu opet u boj). Popularizovani su kroz stripove kao sto je Hogar strasni i igru Lost Vikings, gde su predstavljeni kao coveculjci sa rogatim kapama, oruzjem i okruglim stitom. Vikinske kape nisu imale rogove uprkos opstem misljenju, bile su najobicnije srednjevekovne metalne kape, rogate kape su se medju Nordijskim paganskim narodima koristile za razne rituale.

2. Metalac/ka koja slusa Viking(epic) metal bendove tipa: Ensiferum, Amon Amarth, Manowar, Summoning, se predstavlja kao Viking i svoju krupnu i sabracu oslovljava jednako.

Domaći masthev. Ne znam da li je protivzakonitno nemati kalendar sa istaknutim golim ženama u zanatskim radnjama ili kamionima, pa ih ljudi zato kače ili je jednostavno to srpski brend, pa ih genetski ima svaka sledeća dolazeća generacija.

To je sastavni deo svake zanatkse radnje. To je onaj mali šrafčić bez kojeg mašina ne bi bila u stanju da se pokrene. Jednostavno, oblile bi te suze tuge i bola kada bi otišao do automehaničara da napumpaš gumu videviši da nema kalendara na zidu. Očigledno, to nije prihvatiljivo!

Savršenstvo od žena, mnogo žena, stavljenih na jedno idealno mesto koje služi kao raj za oči koji hara generacijama. Bivših i budućih. To je ono što svaki autolimar, autoelektričar, automehaničar jednostavno, mora da ima!

Skolovanje prosecnog srpskog deteta.

Mistična Šambala, zemlja gde žive miroljubivi budisti koji tako mnogo znaju o svetu da svi užurbani zapadnjaci treba da im se dive, a oni bogatiji i sami da budu budisti (od 2 do 5 popodne), raj na zemlji... Ali taj raj su okupirali zli komunisti. Iako je ovo jedina kineska agresija koje se prosečan Zapadnjak može setiti, ona opravdava tezu da je NR Kina mnogo gora od Sjedinjenih Država, i da zato Amerika (iako nije savršena) treba da vodi svet u narednih zilion godina.
Naravno da ovako crno-belo viđenje nije tačno. Osim toga, debilizuje i same stanovnike Tibeta, koji se tako svode na lutke u kućici za igračke. Evo nekih činjenica:
1. Tibetanci nisu samo budisti. Oni upražnjavaju i raniju religiju, to se inače zove sinkretizam.
2. Istorija Tibeta je itekako puna ratova, pa čak i kasnije kad su prešli na budizam. Inače titulu Dalaj Lame su uveli baš Kinezi da bi nekako kontrolisali planinska plemena.
3. Pre kineske "okupacije" Tibet je bio autarhična feudalna teokratija. Neki manastiri su bili najveći zemljoposednici na kugli zemaljskoj.
4. Kako Tibet nije bio miran, bande su odande upadale u Kinu, koja ni tad nije bila mirna. Dakle Kinezi bi mogli reći da su vodili "rat protiv terorizma".
5. Tibet je imao veze sa japanskim militaristima, a nacisti su imali tamo svoju ekspediciju 1938-39. Dakle, ono što Ameri zovu sada "osovina zla" - Koreja, Iran i ostali drugari.
6. Zločini koje su Kinezi uradili dogodili su se tek posle pobune koju je podstakla CIA 1959.
7. Sve ovo govori da bi Kinezi mogli pravdati svoju akciju jednako kao i Ameri svoje agresije. Međutim, ima nešto što govori u prilog Kini - TIBET NIKADA NIJE BIO MEĐUNARODNO PRIZNATA DRŽAVA. Kuba, Nikaragva, Vijetnam, Irak, Koreja i Srbija - jesu!

Možda jesmo u sranju do guše. Možda nemamo novca ni za kilo hleba. Možda nam računi jesu toliko visoki da nas je sramota da se pogledamo u ogledalo. Možda svet jeste jedna velika rupa bez dna koja usisava svaki pokušaj srednje klase da ode u raj. Možda svet jeste pun pedofila, nekrofila, licemerja, nepoštovanja, nepravde, silovanja, agresije. Možda ljudi jesu izgubili svaku moralnu vrednost koju su oduvek imali.
Ali, možda će moje dete biti slepo da vidi sve to. Možda će ono živeti u vremenu koje neće uzimati život iz njega svojim tempom. Možda moje dete neće morati da radi dve smene da prehrani porodicu. Možda će biti voljeno, poštovano i shvaćeno.
Možda će moje dete zaista živeti bolje od mene. Pa, hajde da zbog njega pokušam da promenim svet.

Ovde neće biti reči o kralju Petru, niti o srpskim bajonetima ili Čiča Draži. Ne, takve tričarije su krajnje nebitne za ovu priču. Zato će istorijski kontekst pesme ostati po strani.

Sasvim je nevažno ko plovi u barci; Znano je, male barke su plovile morima hiljadama godina, sa jedinim pravim ciljem - da naposletku nađu kopno. Nebitno je da li se uopšte plovi morem ili okeanom, barom ili kopnom. Važna je suština.

Barka protiv mora. Sukob Davida i Golijata. Borba protiv oluje, ajkula, gladi i žeđi, bespoštedni okršaj koji troši telo i izjeda dušu. Test izdržljivosti, surova bitka sa samim sobom. Pakao u raju ili raj u paklu.
Okruženi prozirnim plavim staklom, toliko smo sami sebi mali da ne primećujemo sopstvenu veličinu.
A onda, cilj. Kopno. Sva naša patnja prestaje. Ostaje nam samo da leškarimo, prstima nežno milujući pesak, dok nam ritmični nalet talasa božanstveno milozvučan poput harfe masira stopala, a 72 device hlade palminim lepezama.

Zato je krajnje irelevantno ko plovi barkom. Njom plovimo svi mi. Pa i jedna šljiva, krastavac i makaki. A ako ti se ne sviđaju putnici barke, ako bi da pljuneš - a ti pljuni u šaku!

Radnja na ciju se pomisao vecina muske populacije u Srbiji pocne blago meskoljiti, skriveno smeskati, dlanovi se blago navlaze, a masta radi na maksimalnom broju obrtaja, osim ako niste potpuno slepi od nacionalizma. Svojevrsna tresnja na torti vaseg seksualnog zivota. Omiljeni sport beogradskih turista u Hrvatskoj.

imaginaran raj na zemlji za sve one obolele on akutne nervoze i hroničnog popizditisa.
Tamo je dozvoljeno sve, šta god poželiš. Šta ti tvoja napaćena duša ište. Počiniti masovno ubistvo hemijskom olovkom, pregristi glavnu arteriju šefu i pustiti da se njegova krv sliva niz tvoju bradu dok nabadaš njegovo beživotno telo kolenom.
Bivše ljubavi su domaćini popizditislenda njih na ulazu treba prvo pljunuti pa onda nastaviti svojim poslom.
Na kraju kure oporavka nervnog sistema u popizditislendu preporučljivo je za sobom zaključati vrata i baciti ključ. Kad je potreba, vrata se lako nogom razvaljuju.
I onda sledi povratak u realnost začinjen blaženim osmehom na usnama. Gde su sve drkadžije ovog sveta, nažalost žive i zdrave