Fokus prevarenih očiju dok desna izvodi trik. Obično je u njoj šarena kutija sa lepim zvucima i značajnim i prijatnim obećanjima. U desnoj su osiromašen svet, rak, glad, patnja, rat, poplave, uragani, sida, malarija, raskorak izmedju hteti i moći.

Nadje se neko pa primeti šta je u desnoj, i prokomentariše kako u sali dišemo bolestan vazduh, pijemo otrovnu vodu i jedemo hranu iz zagadjene zemlje. No to su hejteri i na njih se obrati pažnja tek toliko da im se dobaci ono "Šššš..Kvariš predstavu". Opomenu ga i izvodjač i publika, dok ga obezbedjenje ne zamoli da napusti salu. I šou može dalje.

Otvaranje tornja na Avali je obradovalo mnogo sveta: od političara do običnog naroda.

Svečanost su pratili i ljudi koji su zasigurno morali da pomisle :

-"Da nisu spucali ovolike pare u toranj ne bi morao da ležim u sobi sa još 6 nesretnika od kojih dvojica smrde ko sotone."-pacijent u bolnici (TV mu je iznad glave, odvrnut do daske, bolje toranj nego Farma

-" Jebem ti budale!!!"-žena koja čeka već mesec dana, zakazala je operaciju raka dojke

-"Brale, odoše amortizeri..." - svi koji se voze srpskim drumovima

-"Neće valjda sad da se sruši?!"-vozači koji prelaze "poluzatvorenu" i bezbednu Gazelu

-"Neka, lakše mi je kad pogledam toranj, napiću se kišnice!!"-stanovništvo koje leti ostaje bez vode

-"?????????"- Kosovo

Brz poen u tenisu jednim preciznim, jakim udarcem, koji se koristi odmah nakon protivnikove serve, kojim se sva priča u tom poenu instant završava.

Najjače povrće na svijetu! Pogotovo onaj naš domaći kad dođe u julu i avgustu. Tamanim ga ko lud. Mogu ga samog jesti, ne treba mi ni so, ni ulje, ni bilo kakvi začini. Sladak čovječe! Ne zove se džaba paradajz - raj. I ta riječ je zaista povezana sa rajem jer i u hrvatskom se zove "rajčica". Vjerovatno taj naziv potiče od njegove crvene boje, koja valjda djeluje egzotično, kao da je iz raja, šta li već.
I pun je likopena, to ti je valjda neki jeben antioksidans, kao sprečava rak, ovo ono.

U srpski došlo od engleske reči ZEALOT, istorijski znači

-član sekte fanatika koji su se pojavili u Judeji prvog veka naše ere i protivili se Rimskoj vlasti tamo dole (sad je to Izrael ili Palestina, bem li ga).

-kod nas to znači prosto rečeno zadrt i najprimenljivije je na ličnosti iz javnog i političkog života ali i na svakodnevni komšiluk, a primeri su sledeći (ne bih da ovim nikoga kvalifikujem kao dobre ili loše al su brate u svojim stavoima, ponašanju ili navikama jednostavno zadrti i tačka, pri čemu zadrt ne tumačiti kao glup)

Radikali,ovi pravi, nepatvoreni
Mitar Mirić,
Ruška Jakič,
Amfilohije Radović zajedno sa Matijom Bećkovićem
Raka Radović,
Čak Noris,
Bata Živojinović...

Nakon 20 godina, kao posledica korišćenja bugarskog šampona, duge kose iz dana kada si se ložio na metal, stiže i ona, kurva, izdajica, jedna od 10 najvećih briga muškaraca. Ne, nećeš imati finu, lepu ćelu, kao Brus Vilis ili onaj transporter, ili čak kao Patrik Stjuart, NE, imaćeš najodvratniju moguću ''frizuru''. Preparati ne pomažu, a i ne želiš da rizikuješ neki tumor ili rak kože (mada u poređenju sa takvom kosom, i to bi bilo dobro), zato ošišaj se skroz, pa nek ide život. Zajebavaće te narednih meseci, al' jebiga, il' sve il' ništa. KOSO JEDI GONA!

Nesposoban za kritičko mišljenje

Izlaganje suncevim zracima u letnjem periodu.Nekada se smatralo da je lekovito,dok se nisu pojavile ,jebene ,ozonske rupe.Suncanjem se postize da koza potamni,sto je danas jako moderno.Nekada nije bilo tako i smatralo se da devojka mora da ima sto belji ten,dok je preplanulost bila za radnike i seljake.
Posto je danas sunce opasno,ziljave picke su se okrenule solarijumima,kao nacinu za postizanje cilja.Tu su nasle i nacin da ravnomerno pocrne po celom telu i da jos brze dobiju rak koze,ako pre toga ne zakace neku infekciju.

Posebna vrsta srspkog jezika, gora od novohrvatskog. Nastala iz potrebe da i ostali mogu da kao razumeju šta se i kako govorilo na jugu Srbije početkom veka (Ivkova Slava i Zona Zamfirova). Dolenavedeni primeri svedoče o nakaradnosti a sve u fazonu kako mali Perica zamišlja da treba nepravilno da se priča.

Još od kada je postao školarac, djak prvak, naj više se plašio roditeljskih sastanaka. A bio je odličan učenik, za primer, sportski tip u najavi i primernog ponašanja. Ne, to sigurno nije bio razlog. Da se nije bojao dolaska svoje majke u školu i nekog nerazumnog prekora zbog, nekako, zalutale četvorke u dnevniku. Nije... Ona godinama pije od jutra i do dva sata bi se već toliko obeznanila, da nije bilo nikakve bojazni od njene pojave. Bila je kost i koža, tako da bi je već četiri malo jače vodke bacile na krevet ili pod. Bojao se svog oca, vedrog i uvek nasmejanog tipa, izuzetne tolerancije i razumevanja. Uvek spremnog da sasluša, posavetuje i oprosti. Pa zašto se onda bojao? Zašto nije voleo sa njim da ide nigde, čak ni ulicom da se prošeta? Bio je odvratno debeo. Čovek slon. Stravično razlivena telesina, koja kao da pliva u sopstvenom salu. E i tu osećaj stida zamenjuje osećaj straha. Zatrpava ljubav tankim, ali neprozirnim slojem.
A onda kada je umro, valjda zbog debljine, ponovo osećaj stida. A ostao je sam. Majku je davno spakovala ciroza jetre. Ni suzu nije pustio. I to ne zato što mu nije bilo žao, nego što suza nije bilo. Ogromni sanduk ručne izrade. Tri dana se čekalo na njega, jer valjda takve kontejnere ne prave serijski. Naduvao se kao balon za to vreme... pa de će više? Raka? Raka kao temelj za beogradjanku. Častio je grobare hiljadarkom, jer je mislio da su se naradili. A onda, kada su desetak lopata zemlje izdobovale posmrtni marš po vrhu tog sanduka , za Ginisa, javio se se neki drugi osećaj. Nije tuga. To je , više žal, za tim što nije mogao da se odupre iskonskim osećanjima. Nemoć. Stid od sopstvenog stida.

Mesto koje donekle, sa pravom nosi takav naziv. Ovu ustanovu posećuju najčešće penzioneri jer im je dosadno kući, penzije nema, a fetiš im je da negde čekaju u red. Česti posetioci su i pripadnici nacionalne manjinske zajednice, čim ih zaboli mali nožni prst, čuju za neki novi virus i u slučaju sličnih životnih opasnosti... Uglavnom idu uz pratnju pola komšiluka i najmanje 9 članova uže i šire familije, jer se plaše dumru... Bolesnih u čekaonici skoro da nema, jer kad sa ulaza vide scenu na hodniku, sa predhodno navedenim akterima, ipak odluče da rak, sidu ili leukemiju leče alternativnom medicinom.

Razlog da huligani izlome neku stvar.

Čovek koji je povilenio u nekom trenutku svog života. Da l' je to došlo kao posledica svega što se u tom rabu božijem nakupilo ili je taj zvrk-gen oduvek bio tu i samo je čekao pravu priliku da proključa, to uopšte nije bitno. Jedino je bitno da je protagonista ove priče došao do tog stadijuma psihičkog stanja, da ga ljudi iz najbliže okoline više i ne prepoznaju. A, bio je kul lik.

Krajnji stadijum, toliko tipičnog, inaćenja jednog prosečnog Srbina koji pati od višednevnog zatvora.

Prva dva dana nije ni primećivao da ima zatvor.
Trećeg dana se zapitao da li je išao na wc poslednja dva dana, ali nešto nije mogao da se seti...
Četvrtog dana su počeli blagi bolovi i neprijatnost u stomaku, ali se toliko nervirao zbog sveopšte ekonomsko-političke situacije u zemlji da nije ni primetio.
Petog dana je skontao da nije kenjao pet dana, ali je nastavio da se ubeđuje sa kumom oko toga ko treba da pobedi na narednim izborima.
Šestog dana je počeo obilato da se znoji i ispušta demonske prdeže. Nije mogao da pojede više od 20 sarmi, iako je samo 28 stepeni (kada je preko 30 stepeni, e onda staje na dvajes sarmi). Počeo je polako da se brine.
Sedmog dana je otkazao neke sastanke (pijanduranje i dalja rasprava sa kumom) i odlučio da svojim govnima pokaže ko je gazda, tako što je tvrdoglavo proveo dva sata i 38 minuta na šolji. Na žalost, uspeo je da izbaci samo dva brabončića.
Narednog dana je ponovio isto što i prethodnog, ali i dalje bez mnogo uspeha.
Devetog dana je hteo da ponovi isto, ali ga je kum zvao na miting radikala. U nedoumici šta mu je činiti, da li da pokuša sa izbacivanjem tereta koji ga već danima pritiska i ozbiljno preti da ugrozi njegovo zdravlje, ili da ode na miting i započne tuču i tako izbaci teret koji mu već godinama pritiska dušu i ozbiljno preti da ugrozi njegovo mentalno zdravlje...?
Nakon dugog i podrobnog razmišljanja, srpski junak ustaje i pobedonosno uzvikuje "Zajebi ovo, e sad baš neću namerno ni da pokušavam! Ne mogu da serem i neću da serem!"

Inhalacija nikotina. Jedan cim cigarete.

Ova reč sve više postaje univerzalni pleonazam.
Skoro da više ne postoji jedna jedina stvar u životu koja nije bar malo kancerogena. Krenite samo od industrijske proizvodnje. Svaki božji artikal koji sadrži u sebi one emulgatore sa prefiksom "E" - E220, E416, E133, Emilion. Onda svi sapuni koji sadrže aluminijum i one trinitrotitaniumhidroksidne smole, pa onda kravlje mleko, pa beli hleb, pa slanina i čvarci, pa sveže voće i povrće zbog pesticida, herbicida i ostalih homocida, zatim voda česmovača jer sadrži fekalije, deterdžente, fenole, nerastvorljive metale, te rastvroljive teške metale, onda imamo zagađen vazduh kojekavim živama i olovima i glupostima koja smo sami izasrali, pa dalje - Sunce, ne znam samo kako je dozvolilo da se ovakav život i razvije, onda malo spavanja, pa umor, ali i odmor, pa imamo kojekakva zračenja - gepopatogena (što znači da je i majka Zemlja kancerogena), pa razna elektromagnetna zračenja od mobilnih, debilnih, monitora, predajnika, prijemnika, mikro talasi (takođe umeju biti zajebani), nikako ne smete ništa ispržiti na ulju ili masti, a tek reš pečeno što je otrov, zatim idu cigarete, alkohol i droga, kažu da je i masturbacija, onda razne spodobe koje te nerviraju (isto mogu da izazovu rak), pa kad si tužan, jer je to stres, a ne znam da li ste znali - i smeh je stres, onda je tu stan u azbestnim zgradama, a on je otrovčina živa, pa automobili iznutra kad su novi, jer sva ona poliuretanska vlakna isparavaju, a tek ono olovo sa novina što se resorbuje u organizam preko prstiju, te uspeh i neuspeh.
Rekao bih da OVU PLANETU NE NASTANJUJU LJUDI, NEGO RAK, ili rakovi, kako vam drago.
Jedino nikada nisam čuo da je Mesec kancerogen. On samo izaziva ludilo kad je pun i krvarenje kod žena, ali šta je to? Sitnica.

Film u kom se masovno promovise duvan,duvanska industrija i masovnost nikotinskih zavisnika.
U celom filmu stalno neko pusi, i to DRINU (sa ili bez filtera,totalno je nebitno); ako se izuzmu scene u kojima stvarni likovi tog vremena pricaju i prepricavaju dogadjaje,na prstima jedne ruke se mogu izbrojati scene u kojima nema cigareta.Policajac Maksic (Radoslav Milenkovic,poznatiji kao Raka iz serije "Vratice se rode") cak u jednoj sceni krece da gasi cigaretu i tom istom pali drugu.Covek je verovatno posle toga sav honorar od filma potrosio na terapije odvikavanje od pusenja i placanjem raznih kojekakvih lecilista.....+ Tito na Kubi,a zna se po cemu je Kuba izmedju ostalog poznata....sve u svemu: teska reklama za cigarete....ako ste ih dosad mrzeli,odsad cete ih zavoleti.

Ozbiljno!? Ovim stihovima je Loša otvorio oči naciji da konačno shvate nešto što im je do tada bilo potpuno strano i nepoznato. Hiljade ljudi su do tada bili u potpunoj zabludi i mislili su obrnuto, a pojavljivanjem ove pesme, spoznali su pravu istinu i najzad se uverili da biti star i nije tako dobro kao biti pijan.

Nekada sasvim pristojan kanal koji je svoj zenit doživeo kada je direktno prenosio Francuze i Holandjane i kada su im u emisije dolazili i ljudi van klike *Karasi-Mile Kos-Raka Djurović*.
Otada su pali na dno,pa još koji nivo ispod (zgrada CK sindrom).
Danas su verni Dragiši ostali samo Topalović na čijem se licu konačno ocrtavaju posledice zaljubljenosti u proizvode Rubina iz Kruševca,Nebojša sa vazda fensi frizurom i ribe koje gone ljude da pogode koliko je trouglova na slici dok u dnu ekrana idu poruke:* GROBARI PUSITE GA, UVEK BEZITE* sa replikama kao npr* SISE CIGANSKE KAD JE SAVIJA DOSAO NA BLAGAJNU PROTIV LACIJA STA JE BILO??*.
I dok je zvučna izolacija u studiju (inače na zapadu Marakane) sve slabija pa se navijanje cigana čuje u emisijama čak i kad je sever glasan kao i protiv Boltona,menadžent se hvata za zadnju slamku spasa i nudi kuće na aukciju preko gorenavedenih poruka. (WTF??)

Rečenica zbog koje je svaki gastarbajter otišao u tuđu zemlju stranu, da bi kada se vrati u svoj zavičaj mogao da je upotrebi u lokalnoj kafani ili ispred prodavnice. On svoje dane provodi šljakajući za surovog Švabu dok svake noći sanja kako dolazi u selo, pada na kolena i ljubi rodnu grudu, jede praziluk i slanine dok ne dobije gorušicu jer mu se tamo hladni i bezdušni zapadnjaci podsmevaju zbog miomirisa koji luči ova plemenita biljka(zato i umiru od raka, ne jedu praziluk majke im ga bolesne). Na kraju sna vidi sebe kako mečkom, iz koje gruva najnoviji Dinčin repertoar, staje ispred Radine kapije i vodi je u diskoteku dok se ovi srpski seljaci sa strahopoštovanjem pitaju 'Kuj je ovaj sa ovu mečku što vozi Radu???'