Tačan opis većine ljudi koji za sebe kažu da su vernici. O samom hrišćanstvu znaju samo ono što su kao deca čuli od raznih dokonih baba. Znaju za crveno slovo jer su lenji. Znaju za post, al se ne suzdržavaju od grešnih misli. Znaju za uroke, puzanje po bogomoljama, ali samarićane smatraju budalama. Ne znaju za život po principu ne čini drugima što ne želiš da rade tebi...
Sve u svemu, napravljeni su pomoću pravoslavne vudu magije.

Osoba koja radi neverovatno glupe stvari, mahom neprimerene svojim godinama, i zbog toga biva euforična.

Ovo je bio moj prvi letnji raspust. Sad sam upisao drugi razred, mnogo sam se uželeo mojih drugara i jedva čekam da na fizičkom opet igramo između dve vatre.

Ovaj letnji raspust sam proveo najviše sa mojom bakom Radojkom. Ja nju mnogo volim i rado slušam njene priče kako je moj pradeda Veljko prešao Albaniju. Kaže da treba da budem ponosan na njega jer je preživeo i dobio orden. Meni je žao moje bake. Bolesna je već par godina, mada rekli su mi da nije ništa strašno. Valjda je pojela nekog pokvarenog raka pa on sad živi u njoj ali meni nije jasno kako. Zbog toga više ne može da mi pravi kapnerku i njen čuveni rolat od banana ali nema veze. Uveče sam joj nameštao antenu i zajedno gledali Slagalicu. Uvek je na početku pozdravljala neku ženu koja kaže ,,Dobro veče''. Dosađivala mi je da joj čitam slova jer ne vidi dobro kako bi sastavila reč i bila bolja od kompjutera. Kad se završi Slagalica postavljali smo sto za večeru i čekali tatu da dođe sa posla.

Moj tata radi u rudniku. Ne znam kad završava sa poslom ali pre večere odlazi u Kulturno umetničko društvo jer on je trener za folklor. Uvek mi je govorio da čuvam tradiciju i obraz ali ja ne znam kako to mogu da ga izgubim. Tata kaže da se to danas gubi lako ali da to čoveka čini vrednim.

Pre nego što je počeo moj letnji raspust ja sam razmenio broj mog mobilnog telefona sa drugarima ne bi li se čuli i igrali. Kad sam ih zvao uvek su bili zauzeti pravljenjem farme na fejsbuku i reakcija na Vukajliji. Pozvali su me da pravim i ja te reakcije ali nemam internet. Bio sam tužan ali me je uvek na igru pozvala ta vesela njuška. Moj pas Cicko. Uvek je voleo da mu bacam loptu ali tata kaže da je već star, pa se sad igramo najviše deset minuta jer ne može više da trči. Pošto nemamo druge sednemo jedan pored drugog, gledamo kola i razmišljam o mami. Baka mi je rekla da je morala da ode na neki put kad sam se rodio, da je sad na dobrom mestu i da je srećna. Tatu kad pitam za nju, zacrvene mu se oči i ode pa ga više i ne pitam.

Vreme je brzo prošlo i krenuli smo da nabavljamo pribor za školu. Iako se mojim drugarima baš i ne ide, ja jedva čekam da ređam svoje petice jer time obradujem tatu i baku.

Iako smo u dubokom monoteističkom duhu koreni paganizma, sujeverja i manihejstva još uvek nisu uništeni, ako pitate neku babu ona će vam reći da bez toga ne možeš živeti. Praktično velikim korakom u 21.veku, ali još uvek nas proganjaju vodeni duhovi, crne mačke, vampiri, na kraju krajeva i duh Hamletovog oca može se pojaviti svaki čas; to seme razdora izaziva strah koji nas tera na nivo pećinskog čoveka koji se plaši groma i kolje životinje za svaku kap kiše. Ne smeš ostati ravnodušan i neoprezan, zato crven konac, beli luk i glogov trn rešavaju sve probleme kao osnove nadrilekarstva.

Univerzalno rešenje za bilo koju situaciju.

Ova linija na dlanu pruža podatke o zdravlju i izgledima za dužinu života.

Rogač. Samo zdravije i prirodno.

Namerno ili nesvesno otežavati nečije već i ovako bolno iskustvo. Uraditi ili kazati nešto što će situaciju koja je svejedno loša po subjekta od prekoputa i ne zahteva eventualni dodatni apgrejd još više pogoršati. Učiniti da se ko oseti još većim govnetom nego što je bio/bila nekoliko trenutaka ranije. Stati na žulj/na muku. Dolivati ulje na vatru.

Elem, priča o poreklu izraza datira iz ne toliko davnih vremena u kojima je Velika Britanija sa svojom čuvenom kraljevskom mornaricom predstavljala ubedljivo najmoćniju pomorsku silu na svetu, sa kojom je - nimalo iznenađujuće - u veoma ekspeditivnom stilu kolonizovala pola planete a sa drugom polovinom ostvarila trgovačko-robnu saradnju, da ne kažem, "biz". Svega toga, razume se, ne bi bilo da na plovilima Njenog Visočmarstva nije vladala disciplina koja je surovi život u okruženju jebene slane vode pretvarala u čast i ponos služenja nasumičnom incestoidnom potomku kraljevske loze ( koji je, bajdvej, vrlo često umeo da bude i kopile ), trenutno angažovanom na prestolu Engleske.

Bilo kako bilo, sprovođenje tog rigoroznog režima života najčešće je podrazumevalo manijankalno bičevanje rendom persone čak i za njen najmanji prestup, a kako je posada mahom bila sastavljena od nižerasnih Iraca i Škota, ovakvi događaji su predstavljali i hronične trenutke zabave za gospodu cenjene oficire, inače Engleze po nacionalnosti. Sâm proces bičevanja siguran sam da nije potrebno nešto posebno objašnjavati narodnim masama sa ovih prostora ( zahvalimo se Osmanlijama na tom interesantnom iskustvu ), ali je za priču neophodno reći da se za zaceljivanje rana koje bi nakon istog nastajale obligatorno koristila morska so ( inače, tako "zgodno" opšteprisutna ) a zbog svojih svojstava kao prirodni dehidrant, prezervans i još nešto treće, al' ne mogu sada da se setim.

Dakle, ukoliko se nikada pre niste posekli prilikom sečenja omiljene vam sorte mesa ili povrća i potom tom posekotinom došli u dodir sa solju ili nečim slanim, slobodno možete da zamislite romantičnu scenu u potpalublju HMS "Endeavour", featuring "jedna pocepana leđa", "dva jača mornara" i "kofa sa vodom". Kao muzičku podlogu preporučio bih vam "Svitu za gudače" Bernarda Hermana (♫) . Siguran sam da bi se i kapetan složio sa tim...

Marka u Srbiji.

Mitsko biće iz Ruskih prostranstava. Mistik, vizionar, i metafizičar o čijoj se vrsti jako malo sa sigurnošću zna. Ipak, u zemljama istočne Evrope, njihovo postojanje se nikada nije dovodilo u pitanje. Štaviše, svaki se skeptik koji bi izrazio sumnju u to proglašavao za jeretika. U modernim vremenima, posljedice su blage - mrštenje, isključivanje iz društva, prekidanje razgovora i sl.

Jedan Ruski Naučnik je svjetska sila koja djeluje iz sjenke. Njegovi najveći neprijatelji su Američka vlada, CIA, i sami njegovi sunarodnici. Njemu entropija ide po pivo i vraća mu kusur. Perpetuum mobile obje vrste odavno je izmišljen, neograničena besplatna energija je spremna i dostupna, ali familije Rotšilda i Rokfelera svojim gnusnim spletkama zataškavaju i utišavaju odjeke otkrića Jednog Ruskog Naučnika. A on, beskompromisni individualac, sljedbenik Teslinog božanstva, tek ponekad krikne sa svoje planine, najvišeg drveta u gustoj šumi, ili najsamotnije tačke popustjele tajge; odatle svojim najstarijim izumom (direktno Teslino zavještanje) - telepatskim komunikatorom, grune svoju riječ u ljudske vijuge. I tako čovjek sazna: Jedan Ruski Naučnik sintentisao eliksir vječne mladosti. Sve dokumentovao. CIA uništila sve nacrte, po nalogu bankarskih pasjih pasa. Poznato je: Jedan Ruski Naučnik proizveo lijek za rak, još godinama unazad. Poslao je primjerak, recept, i uputstvo za upotrebu. Naravno, farmaceutska mafija sve polila kerozinom i spalila ostatke ostataka.

Jedan Ruski Naučnik svijetu je dao šta je svijetu trebalo, a to što je svijet odbio spasenje, njega se ne tiče. On se već odselio sa jedne strane Sibira na drugu, u putu razgovarajući sa lišćem drveća i Zemljinom korom, koji mu nesebično odaju tajne istorije svemira i porijekla tamne materije. Ali ti su podaci previše opasni za čovječanstvo u ovom trenutku. Stoga će se, samo ovog puta na jugu kod granice sa Mongolijom, propeti na zadnje noge i lupati kurcem o tlo savršeno harmoničnom frekvencijom i slati prijemnicima u Srbiji muziku i matematiku koju oni prevode, pretakaju! - u legendarne ruske zbirke, jedine medijume dozvoljene od strane bitangi.

Superlativ nebitnog.

Naftalinsko-semaforski geg kojim se licu koje je već blamom ofarbano u crveno, ljubazno saopštava da bi bilo lepo da promeni boju, jer navodno, onemogućava nesmetano odvijanje saobraćaja.

Univerzalni sredstvo u borbi protiv svih bolesti i povreda.

Termin koji lako upada u oči jer portali koji ga izrabljuju koriste uglavnom debele i predimenzionirane fontove za svoje bobmastične naslove. Uzvičnik kao alarm se podrazumeva. Članci alternativne medicine su malo blaži u opisivanju zlih moćnika farmaceutskih institucija. Koriste uglavnom zeleni font koji asocira na zdravlje. Stranice za spiritualno izlečenje najčešće nežno plavi do isceljujuće ljubičasti jer su to boje zdrave aure, dobro podmazanih energetskih čakri i očuvanog, izbalansiranog Či-ja.

Svi se oni slažu u jednom - Farmaceutska mafija je sranjo! Mafijoze čuvaju lekove za sve znane bolesti pod velom tajne u atomskom skloništu, verovatno negde u Americi, još verovatnije u pustinji Arizone okružene bodljikavom žicom visokom trideset metara. Nabildovani bodigard čuvari sa ljutim dobermanima se podrazumevaju jer se to uklapa u sliku iz holivudskih akcionih filmova.

Gospoda farmaceuti stvaraju nove bolesti u svojim tajnim laboratorijama i ušpricavaju ih eksperimentalnim majmunima u vrat da provere da li je bolest dovoljno jaka. Ukoliko je dovoljno jaka, šire je na ljude.
To ne promiče fotoreporteru Kurira koji, iako izujedan i izgreban žicom, uspeva da napravi snimak rukovanja gospodina u crnom odelu i gospodina u belom mantilu. SKLOPLJEN DIL! PARE LEGLE!
Alternativac je samleo u upakovao tri tone zelene Magme u bočice da prodaje unesrećenim pacijentima dok mafijaši ne obelodane lek koji se skriva duže nego recept za Koka Kolu. Spremna je i stišnjena Aronija sa Sibira, jer Sibir je Rusija, a Rusi su braća, prosta matematika. Kupci navalite. Limun je lek za rak, ali se i to krije. Soda bikarbona takođe ubija ćelije kancera, ali je farmaceut vešto otima bakicama kad izađu iz Idea prodavnice, da se ne bi izlečile i da bi morale da kupuju preskupe citostatike.
Spiritualista je spremio povoljne amajlije za apsorbovanje negativne energije, jonizujućeg zračenja, hercijanskih i nehercijanskih HAARP talasa kao i svega onog što narušava aurin integritet i čakrin Či.

Dosta nalik onome "Nešto sam razmišljala..." samo daleko gore. Nezamisliva katastrofa po muški rod! Jer, razmišljanje je prevaziđena stvar, zašto se time mlatiti kad imate gugl da to obavi umesti vas? 'Beš logiku i te gluposti, neko je već oko toga lupao glavu. I to ne jedna osoba. E, tu je problem!

Koliko god zaguljeno bilo, zna se da jedan um može svakakve idiotarije da smisli. A ovde imate na stotine takvih, prave trustove uvrnutih mozgova koji slobodno pišu po toj džungli bez ikakve kontrole šta god požele, svakavu devijantnu ideju koju (ne)možete da zamislite.

Priča se da, ukoliko vam nežnija polovina to izgovori tri dana za redom, ne možete u pakao iz dva razloga:
a) u tom slučaju ste upravo okajali sve svoje ovozemaljske grehe (retroaktivno i avansno) koliko god gadni bili;
b) čak ni rogati sadista u svom domenu za celu večnost ne može smisliti perverznije načine da vas muči i zlostavlja, te nema tamo mesta za vas jer biste se osećali kao na prvomajskom uranku kod njega. Jebiga, loše mu za reputaciju, pa te jednostavno izbaci.

Počinju i urbane legende da na vratima pakla stoji znak da je zabranjen ulaz onima koji su "Nešto sam izguglala" iskusili. Naravno, to se još uvek vodi kao nepotvrđeno, ali vrlo verovatno.

Konzervativni čovek uvek ističe svoj “moralni kompas”. “Sinko, u moje vreme su takve palili na lomači.” “Devojko, ne priliči ti tako kratka suknja” “Ja ne bih dao prava pederima. Ludačke košulje bih dao bolesnicima!” Gluposti. Život mu prolazi u strahu od promene, ograničen, lišen svih poroka, osim povremenog pijanstva. Možda znaš Stari i Novi Zavet napamet. Možda si pravi porodični čovek. Možda kao pravi vernik znaš kad treba da se prekrstiš, kad treba da pevaš u crkvi, a kad da ćutiš. Upućen si? Možda i jesi, ali to ne znači da si ti moralan.

Apsurd leži u tome što drugima prebacuješ odbacivanje istinskih porodičnih i verskih vrednost, a sina si uspeo da vaspitaš tako da postane makro. Ćerka je član satanističke sekte. Žena se propila. A sad si poželeo da igraš bračnog sudiju drugima? Ne, zatucani radikalu! Svoju porodicu si upropastio i sad mene savetuješ da te pratim pogubnom putanjom kojom si ti svoju pretvorio u skupinu stranaca, koji ne mogu da se smisle očima. Odjebi od mene sa tvojim pametovanjem. Da znaš nešto o porodici, ne bi te deca mrzela. A svi znamo da deca najbolje prepoznaju nizak moral.

Svestan si da ne možeš da napraviš uzornu porodicu - ustvari, ne možeš ni običnu - pa ti je jedini način da drugima organizuješ porodice. Ali ne možeš. Nisu tvoje porodice. Zato prosipaš svoja moralna načela svima oko sebe. Svima nalaziš zamerke. Znaš da ti se iza leđa smeju, ali baš te briga. Sve što želiš je da ti budeš svetionik morala. Nije stvar u moralu. Stvar je u sreći - oni je imaju, ti je želiš.

To je još jedna stvar u vezi konzervativnih ljudi. Svi konzervativni ljudi su zaostali i rasisti. I imaju pravo glasa. I uvek glasaju za najgoreg. Najveći broj ljudi koji glasaju za Radikale su konzervativci. Neki kažu da im ne bi trebalo dozvoliti da glasaju. Ja kažem neka ih, neka glasaju, samo im odsecite jezike da ćute.

Konzervativni ljudi misle da je njihova dužnost da svima popuju. Što? Oni su nepogrešivi? Misle da jedini znaju ispravan kurs? Stvoreni su za kapetana? Ma nemoj! Da su toliko pametni, ne bi se ženili sa 18. Nekad bi zgrešili. Uživali bi malo u životu. Ne bi umirali od raka jer je hemoterapija đavolja rabota. Zaostali kreteni. Nikad ništa ne prihvataju. Ni za svoje dobro, ni za opšte dobro. Dobro je tako kako je. Tako je Bog hteo. A kako si ti hteo? Što bi ti koristio mozak i razmišljao. Rođen si glup. Proživeo si život glup. I umrećeš glup. Nisi ništa skontao i zato odjebi od mene sa svojim glupim savetima.

Međunarodni old-skul fazon za zadržavanje nečije egzistencije u datom okruženju.

Akt sa kojim se sprečava odlazak osobe čije vam prisustvo prija, bilo da je u pitanju njen odlazak iz vaše lične zone ili ako ste srećnik - intimne.

Sakriješ mu cipele i zabetoniran je, ne može da mrda.

Nešto najiritantnije, a istovremeno i najsmešnije. Gledaš babe iz komšiluka kako su se sakupile i pričaju doživljaje, sa velikim ushićenjem, najčešće iz latino-američkih serija, a ne zaostaju ni domaće mnogo. Uzbuđenja, sreća, tuga, razočarenje... Svi delovi drame su prisutni. Smejanje zbog onoga šta je Horhe rekao Lusiji, a potom plač jer je Marija bolesna i umire.
Viđenje tih likova u babskim očima - neprocenjivo.

Izdeklamovati podužu, osmišljenu i naizgled veoma uverljivu priču koja, pak, u realnosti drži vodu koliko i jedan pivopija na diureticima ( ono što te tera da pišaš; prim. prev. ). Sagovorniku pružiti svedočenje dostojno barona Minhauzena iz najboljih dana. Slagati k'o političar pred izbore, mistifikovati k'o Ana Ivanović posle izgubljenog meča u 1.kolu turnira u jebenom Plovdivu, Bugarska. Srati i ostati živ - što bi rek'o naš narod. Довиждане.

Sinonim za čoveka kome je čelik drugo ime i kome ćeš pre moći da uništiš čitavu imovinu nego njegov imunitet i blagostanje duha.