Prolog

12. jul 2011. 05:23. Bokokotorski zaliv, reklo bi se Prčanj, a možda je i Donja Lastva.

Damjan Zeko Rađenović od oca Buda, đeda Momira, i pranđeda Petra, nežno i graciozno, poput sibirskog leoparda korača po svom jedrenjaku i dolazi do mreže, koju je pre sat vremena zabacio u Jadran. Sa tranzistora okačenog na jednu od prečaga na jarbolu, trešte lagane note Petra Graša. Dok Damjan sluša kako junak pesme proliva suze i podiže nivo svetskog mora jer prokleta kurva ne da pičke, snažnim rukama polako izvlači mrežu iz vode. Dobar ulov. Jugo polako pojačava intenzitet i Damjan okreće svoj jedrenjak ka kopnu.

Flešbek

Ribarevina. Negde oko 1900. Današnja granica Srbije i Crne Gore.

Serdar Janko Vukotić i njegov brat Petar su se uputili za Beograd, jer se u svim planinskim krajevima Crne Gore osetio strašan deficit međ pičetinom. Međutim, na samoj granici nastala je šizma među braćom. Petar je bio razmaženo dete i izbegavao je bojeve. U njemu ko da nije tekla mrčovska krv njegovih predaka . Počeo je da plače. "Neću u taj Beograd, tamo svi nešto govore "brate, brate", šetaju kučiće po kiši i lumpuju po splavovima. Ja sam miran, idem na more da živim". I tako i bi. Janko je nastavio ka Beogradu, a Petar se uputio na Jadran.

Brzo se privikao na život. Posle par meseci, upoznao je Luciju, dalmatinku, mletačke krvi, koja je došla u Herceg Novi da prodaje ribu na pijaci. Ljubav je planula i oni su se ubrzo venčali. Izrodili su troje zlatne dece i živeli u kući na obali mora, negde oko Prevlake. Jeli su ribu. Mnogo ribe. Za doručak pohovani bakalar, marenda - riblja ikra sa prelivom od mariniranih školjki. ručak - riblja čorba, riblji paprikaš i belolučeni fileti od skuše, užina - hrskavi repići od raka, večera - riba po izboru. Kad su deca odlazila na ekskurziju, Damjan i Lucija su im spremali lanč pakete sa konzervama sardine i tunjevine, da se deca slučajno ne otruju kakvom drugom hranom. I slušali su muziku. Mnogo muzike. Ujutru, gledanje izlaska sunca i slušanje laganih nota. Čaša vina. Na podne, gledanje u nadolazeću plimu, milozvučne note i čaša vina. Uz ručak flaša vina i nežne note. Predveče, partija karata gde su A, K, Q, J likovi raznih riba, čaša vina i baršunaste note. Uveče, odvaljeni ko dupeta od vina koje su šljokali po ceo dan, počnu da hedbenguju i stejdždajvinguju uz serenade. Onda se Damjan prvi otrezni, pogleda se u ogledalo i srećno kaže samom sebi: „Pesma i bingo, sutra je novi dan, moram pripremit jedrenjak za ribolov“.

Epilog

2024. godina. Negde na granici Crne Gore i Hrvatske.

Vratija se Šime i nije donija ribu!

2 meseca kasnije, sve zalihe ribe su pojedene. 99, 4 posto primorske populacije je preminulo Uzrok: Glad ili nepriviknutost organizma na bilo šta drugo osim plodova mora. Jedan dečak sa obližnjeg brda, gleda apokaliptičniju scenu od zemljotresa u Dubrovniku, dok njegova gitara tiho jeca.

Moja trauma koju vučem iz detinjstva, rak rana i horor pojava koja i dan danas menja izraz mog, uglavnom, apatičnog lica u teror i zgražavanje na sam njen pomen, bilo video ili audio formata. Elitni isprdak našeg, već odavno, previše sjebanog društva.

Shvatio sam da me krajnje boli dupe za domaću vip marvu i teško mi je da navedem nekoga koga posebno mrzim od sve te mentalne sirotinje, ali gospođa Zorica ipak prednjači debeleo. Mozgom je difolt svega toga u čemu je, nije vredno pomena.

Ne pamtim da sam ikada čuo, za sve moje godine, da je ikada išta rekla da iole podseća na korisnu, logičku, pametnu rečenicu, ni obris toga, ništa. Samo sve dublje i dublje zakopavanje u tu crnu rupu u koju sam je turio prvi put kad sam video njenu retardiranu njušku na teveu i pobegao kod dede vrišteći i pereći prstom u taj isti teve. Danas je razlika u tome samo što nema dede i što je taj strah, kao i kod svake horor pojave, ipak nekako manji tokom dana. Noću sam malo više open minded.

Par puta sam sebe pokušao da preispitam odakle mi iracionalni strah i gađenje ka toj roze spodobi, šta mi je ona jebeno skrivila, računam, ajde, klinački trip, uhvatila te na prepad sa svojom facom, kosom i glasom dok si bio mali i neiskusan i funkcionisao samo na instinkt preživljavanja i bez predsrasuda.

Al ' kurac.

Ne mož', ja se nje jednostavno bojim, bojim se njene kose, njene pudlice boje njene kose i same njene pojave, a ako, ne daj bože, to upari sa audio nasiljem, tačno u mislima vizualizujem kako mi se pred očita otkriva drevna kladrma, obavijena nekom roze maglom, a oko nje anđeli sa heklerima, dok glavni anđeo drži znak gde piše - ovuda ka Brejviklendu. Svaki put kad, sticajem nesrećnih okolnosti, zaglavim na lokaciji gde su krenule mrtve Avlije i svaka defektna jedinka oko mene počne da se dernja iz lobanje na - dramska pauza - TO..

Ja sam u principu jako nesrećan čovek.

Ko god da je smislio ovu spektakularnu frazu iz naslova mora da je bio vrhunski poznavalac ljudske prirode i ponašanja, genije psihologije koji je pronikao u tajne kako Čovekove svesti tako i njegove podsvesti.

I da – dabogda ga izjeo najgrđi rak koji je poznat savremenoj medicini. Ako već nije, tojest.

Elem i završivši taj uvek rado očekivani aspekt u mojim definicijama, vratio bih se, ako dozvolite, detaljnijoj analizi pomenutog izraza. Nema tu, ustvari, nešto previše detalja. Zapravo samo jedna prostoproširena govnurda od rečenice u kojoj se kriju svo zlo&nesreća koje nas praktično dnevno posećuju u našim domovima. U dnevnoj sobi - da budem sasvim precizan. I ako kojim slučajem niste rođeni kao retard ili posterdžija, do sada ste već sigurno i mogli da zaključite o čemu je reč. Da, ti prosečni autoru definicija što blejiš za tim lepljivim kompom – TELEVIZIJA je tačan odgovor! Jer, upravo je ona najveći bezobzirni eksploatator floskule iz naslova, tog zaraznog refrena komercijale, latentnog oružja za masovnu indoktrinaciju i, iznad svega, tog svojevrsnog pojačivača programskog ukusa koji će nas “naterati” da pogledamo i najočajniju emisiju, seriju, film, poverujemo i najdebilnijim marketinškim konstrukcijama ili, nedobog, ispratimo dvanaes’iljaditu reprizu nasumičnog od već poprilično transferogenog broja radioaktivnih domaćih kratkometražnih i dugometražnih ostvarenja koja je - između ostalih i već tradicionalno, napisao g-din skriboman - Siniša Pavić.

Mis’im...Je l’ ONI stvarno cene da ćemo MI da poverujemo da smo tražili da gledamo jebenog Šotru?! Ili “Porodično blago srećnih ljudi u boljem životu”?! Ili šou Ivana Ivanovića sa sve transferogenom pojavom benda Ane Štajdohar, kao i nje sâme?! Ili raspali “Bonux” u pakovanju od 12 i kusur tona?! Ili čips sa ukusom račića i sendvić sa pršutom i nori-algom u mrtvom MekDonaldsu?! Ili TOG čoveka na TOJ funkciji?! Da li ONI zaista misle da će tom kontra-psihologijom uspeti naše mozgove da pretvore u konformističku kašu koja misli da to nije, te na taj način kontrolisati naše želje, potrebe, snove?! Doduše, ona pršuta i alga bi do jaja išle zajedno...Saću se vratim...

2030. je godina. Serija neobjašnjivih požara je zahvatila sve moguće poljane duvana na svetu. Kompanije cigareta propadaju i zatvaraju se.

Pušači širom sveta počeli da strahuju, čime će sad da ublaže želju za nikotinom. Neki počinju da ze prežderavaju, javlja se problem globalne gojaznosti, tako da Ameri više nisu predmet podsmeha. Neki pokušavaju da prođu u narkomaniju, ali ne ide, nelegalno jebiga. Pokušavaju da se nađu različite alternative, ali bela rada i maslačak nisu baš adekvatne zamene i dobija se osećaj kao da si krljnuo jezik žabi.

Ljudi šeću ulicom i sikću jedni na druge od nervoze koju ne mogu da zamaskiraju nedostatkom nikotina. Javljaju se sukobi koji prelaze u demonstracije i razbijanje gradova širom sveta. Vlada opšti haos.

Ljudi na sve načine, ukrštanjem različitih biljaka i genetskim inžinjeringom pookušavaju da renoviraju istrebljenu vrstu biljke - duvan. Ali sa katastrofalnim rezultatima i opštim trovanjem.

Ljudi, ipak, počinju da se pomiruju sa sudbinom. Pušači, za promenu, prihvataju naučna otkrića da je pušenje štetno za zdravlje što im pomaže da prebole cigare. Počinju da žive zdrav život i da udišu svež vazduh, koji je još uvek tu i tamo zagađen fosilnim gorivima koja polako nestaju, pa se motori sa unutrašnjim sagorevanjem menjaju elektro-motorima, ali većim intenzitetom nego danas.

Tinejdžeri primećuju da im štek novca, koji su odvajali za cigare, postaje nagomilan. U čudu prebrojavaju pare i vide da sad imaju za novu gitaru, motor, patike, odeću. Njihovi roditelji primećuju da lakše isplaćuju dugove nego ranije. Komunalni radnici više ne sakupljaju opuške po autobuskim stanicama, a ovi što čekaju autobus, ne moraju da strahuju da će im stići autobus čim pripale cigaru.

Komšinice dolaze da tračare jedna kod druge, ali sad mogu da se vide, jer nema izmaglice od dima od cigara koji će im magliti vid dok uspostavljaju kontakt očima. Više se ne okrivljuje cigara za impotenciju i rak pluća. Dolazi do saznanja da jutarnja kafa, za divno čudo, može da se popije bez jutarnje cigare. Više nema progorelih rupa po nameštaju koji su nastali kao rezultat nespretnog rukovanja cigarom. Momci i devojke više ne moraju da brinu da li će njihovim partnerima da smrdi iz usta na duvan kad se ljube. Opšta idila.

Zajednički naziv za razne oblike ponašanja, umetnička dela, teorije (uglavnom zavere), kulturne i poljoprivredne proizvode, koji imaju jedan cilj - ispoljavanje i podržavanje sledećih ideja: Srbi su Najstariji Narod, Čuvari planete i bližeg kosmosa, Bog je Srbin, Nebesa su Naša i srodnih misli.

Šizofrenija predstavlja mentalni poremećaj, koji se manifestuje rascepom ličnosti i gubljenjem dodira sa realnošću. Dakle, ovi sajtovi su, vrlo verovatno uređivani od strane takvih osoba, a moguća nuspojava prevelike konzumacije istih je da i sami postanete kao oni.Odličan primer su sajtovi B92 ili Blica.

Otvarate stranicu, već pri prvim naslovima shvatate da je kraj blizu. Inflacija i nezaposlenost su sve veći, a plate manje. Kriza ima tendenciju rasta. Na Kosovu se zakuvava, a iz sveta prete svim i svačim. Sateliti padaju poput kiše, globalno zagrevanje će nas otopiti, a zima će biti duga i najhladnija do sada, a struja, drva i ugalj najskuplji! Meso ajd' što je skupo, nego je i zaraženo. Vode ima još za jednu generaciju, a i ona je kancerogena. Mamograf je polupan! Pederi će slobodno šetati ulicama... Fakulteti su korumpirani, a i kad ga završite, nećete imati posla! Sediš tako očajan i zabrinut. Šta će biti sa tobom, tvojom porodicom, državom, planetom? Da li ćeš imati potomstvo i od čega ćeš ga hraniti? Čuj potomstvo! Od čega ćeš se ti prehraniti? NE BUDI LUD, NE TUGUJ! Koji skrol niže, vodi te do života ispunjenog čarolijom i srećom. Život toliko magičan i spokojan, ispunjen pesmom i osmehom, da bi ti i sami Štrumfovi pozavideli!

Nije briga da li ćeš na odmor, već samo da se odlučiš između Dominikane i Kube! Karte za avion ćeš rezervisati svojim Ajfonom, a hotel ćeš odabrati preko Ajpeda. Finansiraćeš to sve skoro bespovratnim kreditom koji si dobio u najbližoj banci. Ješćeš voće puno raznih slobodnih radikala i antioksidanata, a kubanske cigare možeš i da uvlačiš u pluća, jer je lek za rak pronađen. Putovaćeš sa svojom vrelom partnerkom, koju si zaveo putem deset lakih koraka, koje je napisala stručna, nedojebana gospođa iz redakcije. Vodićete ljubav na najluđim lokacijama, jer se partnerka ne libi da učini sve što je potrebno da te zadovolji, koristiće čak i pomagala, a uključiće i drugaricu ako je potrebno, jer ona je samostalna, moderna, evropska žena dvadesetprvog veka! Kada se vratite kući, posećivaćete pregršt izložbi, koncerata, sportskih manifestacija i drugih zabavnih programa koje naša neodoljiva zemlja pruža. Možeš da skokneš i do Oktobarfesta, čisto na po koju kobaju i pivo...sve to u svom novom Micubišiju po nerealno niskoj kamati! Uživaš, živiš život punim plućima...a onda slučajno zaskroluješ na gore i surova (ne)realnost ti natrlja nos!

Preživećeš i neće te otopiti globalno zagrevanje, ali nećeš ni letovati na Kubi...jedi jabuke, ne smaraj sa papajama, a devojka i ne mora da bude neki opasan seksualni poznavalac, to je znak, smatra se kod nas, da je puno prešla! Nećeš umreti ni od gladi, imaš zalihe od mnogo mnogo prethodnih slava, zbog kojih i jesmo prezaduženi i sada nemamo za struju. Jednostavno, istina je negde tamo, u nekoj sredini!

Jebe, ne staje, mada i sintagma saseca u korenu može punopravno da se koristi da dočara pravu žestinu žetenja. Sposobnost vršenja neke radnje, precizno, bez zastajkivanja, sa maksimalnim rezultatom, kao da ga je nemački inženjering stvorio.

Latinski: Cygni cantus
Književno-umetnički izraz za poslednje delo u životu i stvaralaštvu jednog umetnika.
Naziv vodi poreklo od prirodne pojave da labud, kada nasluti svoju smrt, "otpeva" najlepšu i najtužniju pesmu i time okonča svoj životni vek.
Labudova pesma, nije samo poslednje, već i najsavršenije delo čitavog stvaralačkog veka, koje zaokružuje sav dotadašnji rad. Prožeta je najdubljim mislima i najtoplijim emocijama.
Labudova pesma Laze Kostića je "Santa Maria della Salute" posvećena mnogo mlađoj devojci u koju je bio zaljubljen, Lenki Dunđerskoj.

"...Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?..."

A izraz se preneo na sve segmente svakodnevnog života.

Imaš tri keca - biologija, matematika i hemija. Svojima, naravno, ništa nisi prijavio.
Sledeće nedelje je kontrolni iz mate, naučićeš integrale sa Natašom i biće to neka dvojka. Biologičarka počinje da pita za dva dana. Koliko oni artropodi i moluske mogu biti teški? Ako je Đole mogao da dobije trojku, možeš i ti bar isto toliko!
Hemičarka je, realno, superkul žena. Keca ti je ionako dala samo zato što nisi dolazio na časove, a kada si se pojavio nisi znao šta je metan. Komplikovano ono CH4... Nema veze, alkanima si ovladao, javićeš se da odgovaraš. Popravićeš i to.
Sve je pod kontrolom. Ah, život je lep... I tako TOG dana silaziš niz stepenice na velikom odmoru, blejiš sa ortacima, zezate se, planirate žurku za to veče. I onda... Slučajan pogled ulevo, bačen s ciljem da se ošacuje neka zgodna maloletnica iz III-3, zaustavlja se na ulazu u zbornicu. Ćale! Bio je u prolazu, pa odlučio čovek da vidi kako mu na polju obrazovanja napreduje sin, jedinac, dika i ponos. Bojažljivo mu prilaziš i cela bajka bespovratno počinje da pada u vodu...

Oni su bili u pubertetu za vreme embarga. Oni mrze sve neevropsko, a najvise mrze dizelase i fensere. Njima novac i markirana garderoba ne znaci nista. A i zasto bi, kad to nista nije znacilo ni Dzimijima (Hendriksu i Morisonu). Oni proklinju dan kad su se rodili u ovoj zemlji, a pritom ne cine nista da je ucine boljom. Oni se prave i da mrze svoju popularnost zarad svog kvazi-nihilistickog shvatanja sveta oko sebe. Ali, sa druge strane, oni ipak gostuju u emisijama Jelene Bacic-Alimpic. Doduse, ispod sakoa nose majicu sa logom Ramones-a...ali ipak gostuju, mrzovoljni. Oni svoj hleb zaradjuju koketirajuci sa "elitnim" slojevima ovog drustva, koje navodno preziru, a kojima se nezvanicno slihtaju zarad nastupa u nekoj ciganskoj operi, ili par stotina eura dobijenih pojavom u nekoj domacoj seriji o zemljoradnicima. I oni sebe uzasno mrze zbog toga. Njih ima puno, i nije ih tesko prepoznati: oni i kad imaju novca za Armani gilje, oni i tada kupuju Starke...Oni imaju replike slika Endi Vorhola u dnevnoj sobi, bezobzira sto su te slike ruzne ko Marija Serifovic, ipak je to Endi Vorhol...oni spavaju u onim odvratnim i neudobnim kariranim kosuljama koje je nosio Kurt Kobejn, muce se i spavaju. Njima je najtuzniji dan zivota kada je umro Milan Mladenovic. Oni se uvrede kada im kazete da je on umro od droge ("ne, neobavestena seljacino, on je umro od raka pankreasa!"). Oni misle da su alternativa, a ne shvataju da ih ima toliko, i da su svi isti, i da time cine mejnstrim. Za njih su sportisti glupi, jer imaju trenera koji im govori sta da rade. Oni jednostavno ne trpe autoritete. Oni ne mrze Hrvate, jer su na svirci Elektricnog Orgazma 1998. u Cacku upoznali Hrvata koji je normalan. Vau. Njima je neizmerno zao sto nisu prisustvovali nastanku new wave-a osamdesetih. Oni svakog dana proklinju sudbinu sto nisu osetili miris zagusljivog SKC-a '85. i pusili dzoint sa Canetom iz Partibrejkersa. Oni su ubedjeni da su rodjeni u pogresno vreme. Njihova neshvacenost im omogucava da menjaju misljenje o svemu kako im volja, jer ostali, neumetnici, "to jednostavno ne razumeju". Oni su hiljadama svetlosnih godina ispred nas. Oni grcaju u suzama zbog razrusenog Kraljeva, ali nista jebeno ne rade po tom pitanju. Oni su buntovnici bez razloga, koji su u srednjoj skoli citali Rat i mir ne zato sto su morali, nego zato sto su to hteli. Ali oni nikada ne pricaju o tome. Ali se uvek nekako postaraju da mi smrtnici saznamo sve ove stvari, ali na taj nacin da ne ispadne kako se oni hvale. Oni svoju cigaretu polako puse dok gledaju u daljinu, i ne slusajuci "nas ostale" sta im pricamo. Ali su dovoljno vaspitani da nam ne kazu da ih smaramo. Gordan Kicic, Sergej Trifunovic, Nikola Djuricko, Dimitrije Vojnov, Marko Vidojkovic, Djule Van Gogh...mozda to ustvari i nisu njihova prava imena...Mozda su to samo njihova ovozemaljska imena, i mi necemo biti udostojeni saznanjem o imenu nihove planete, kao ni njihovoh pravih imena. Oni mrze Gucu, a na Exit idu inkognito. Oni su neizmerno ljubomorni na stariju generaciju glumaca i umetnika uopste, jer su ti ljudi ustvari i znali ponesto o glumi, pisanju, pevanju...ali to nikada nece priznati, jer im to ne dozvoljava njihovo besprekorno vaspitanje iz "kruga dvojke".

Amfilohije Raka Radović, inače poznat široj javnosti po tome da kune Dukljane 3 puta i bača satelitske anateme 3000 'iljade puta, vjerovatno bi široj javnosti ostao nepoznat da nije jedan od najjačih Gokuovih fanova na Balkanu.

Priča počinje jednog novembra, u Budvi (inače kraljici Jadrana), đe je Amfi upoznao Gokua jednog dana na petrovačkoj plaži dok je ovaj sa metal detektorom tražio ona Zmajeva muda. Vidjevši da je junak umoran od teškoga posla, ophrvan kaišima koji su mu se usijecali u široka pleća, pozva ga Amfi da počine, da se okrijepi, da podijele dvoboj i progovore jednu, do dvije maksimum.

Goku prihvati. Sjedoše na terasu jednu, dođe konobar i nazva im dobar dan. "Dobar dan!" odgovoriše junaci, poručiše piće i počeše priču. Prvi na potezu bješe Amfi koji izvadi magičnu kartu KOSOVO i poče da zbori kako je neshvaćen na ovim prostorima. Napad bješe dosta jak ali Goku ne izgubi sve životne poene. Na kraju, Amfi ostavi jednu neotkrivenu kartu i završi svoj potez za vrijeme kojeg ga je Goku pomno slušao ispijajući mohito.

Dođe konobar da naplati jer se desilo da mijenja smjenu i tu se dvoboj iznenada prekide. Stvori se neobično prijateljstvo i kada iđahu put kuće Goku mu reče da nijedan dvoboj nije nezavršen ostao i da će se oni opet sresti i da slijedi teška bitka đe će se morat dignut kuka i motika da ga brane dok on ne svrši svoj ultimejt potez. Amfi reče "Nema problema fratello!"

I bogomi prođoše 3-4 mjeseca a Gokuu ni traga ni glasa sve dok nehotice, jedan mladi popić neki, ne biva otkriven kako u crkvi gleda MBC TV. Tu Amfi poče neku priču tešku kako ne valja gledati TV i ta sranja ali i on baci pogled na taj prozor u svijet i ugleda crtani film u kojem glumi niko drugi do Goku sami, drugar njegov. Amfi se obradova konačno viđe svoga dobroga prijatelja sa kojim je ispijao mohitooe, sjede, zavali se i odgleda epizodu a to je bila ona kad je Gokuu trebala spirit bomba da bi skenja Majin Buu-a u narodu poznatog kao "Opasni Decxko". Kad viđe Amfi da je Gokuu potrebna energija on urgira sve popove sve sestre po crkava da se dignu u ponoć, da dignu ruke, dignu obadve, da dignu ruke od svega jer nemaju za kartu do Prištine i dadnu to malo energije što treba Gokuu. Tako Goku pobedi zlog čovjeka, a sve uz pomoć svog velikog prijatelja Amfija.

I dan danas se mogu vidjeti ta dva događaja od ljudi kako sjede dolje put Budve i maltretiraju konobare dok ispijaju mohito.

Maja90, ludacha80 ili crnka50, nebitno. Pored jetija najmanje istražena bića na planeti Zemlji, a i šire. Dolazi na Krstaricu, a niko ne zna zašto. Ona nije paćenica da traži momka na netu. Ona ne voli druženje preko Interneta, ne želi da chatuje sa paćenicima koji su došli na Krstaricu da nađu žensku, njoj je samo dosadno, pa je ušla na kratko. Tu je samo da bi pričala sa nekim "normalnim" o krizi na Bliskom Istoku, "Božanskoj čestici" koju su otkrili naučnici u CERN-u, kao i o emocionalnim problemima komaraca tokom zimskog perioda.
Ona nije kao druge. Ona je fina, kulturna, zanimljiva. Ne odgovara na "Ćao, šta radiš", to je tako "out". Da bi počela sa tobom da chatuje, potrebno je da u jednoj rečenici kažeš više nego što je Dobrica Ćosić rekao u "Vreme smrti", "Vreme zla" i "Vreme vlasti" zajedno. Da bi nastavila sa tobom da chatuje, potrebno je da ti svaka rečenica bude ubitačnija nego Đorđevićeve trojke u zadnjoj sekundi. Pre će naučnici otkriti lek za sidu i rak nego što će neko otkriti koje su teme za njih zanimljive, a koja pitanja za njih nisu glupa, Za nju su svi na Krstarici manijaci, opterećeni seksom. Da bi saznao bilo šta o njoj, moraš joj dokazati da nisi kao drugi, ne postavljati glupa pitanja, truditi se oko nje više nego što si ikada za bilo koju od svojih devojaka, iako je ne znaš.
Nije bitno odakle je, ni koje je godište, ni u koju školu ide, ni gde radi, ni čime se bavi. Ako ti bude rekla "Jelena" ili "Marija" ti ćeš odmah znati ko je ona. Još ako ti bude rekla da je "Jovana iz Bga 88-o god", pa ti ćeš odmah znati o kojoj curi je reč, iako ima 1000 Jovana 88-o god iz Bga. To su njene privatne informacije koje ona ne daje na Krstarici. Ali da si je našao na Fejsu i dodao je, iako je ne znaš, prihvatila bi te jer je u modi imati što više prijatelja. I tada bi znao i gde živi, i ko joj je rođak, i sa kim se druži, i šta je jela za doručak i kada je išla u WC. Ali preko Krstarice da se nisi usudio da je pitaš. Pogotovo da ti nije palo na pamet da je pitaš za izgled, iako bi joj kao prijatelj na Fejsu video i slike sa mora i slike iz WC-a. O broju telefona takođe ne pomišljaj. Što bi ti dala broj telefona ako niko na Fejsu to neće znati ni videti?
Razmisli malo. Napravi Fejs i cepaj.

Stvar koju treba doživjeti, bez obzira koju vrstu muzike da čovjek sluša.

Vidio sam reklamu za koncert , shvatio da imam jedan život i da ću djeci morati da pripovjedim nešto o mladosti, i bilo mi je dovoljno da uzmem karte i iz daleke Krajine zapucam put Beograda.

Krenuli smo rano autobusom, bilo je dosta ljudi i spektakl se mogao nanjušiti. Ja, prijatelj, litar rakije i kištra pive . Litar rakije smo smirili do Gradiške. Ušli smo u Hrvatsku, rekli vozaču da ne pravi pauzu taman se svi popišali u autobusu, na koncert se mora poraniti da se zauzme mjesta. Nakon nekoliko piva Beograd nam je poželio dobrodošlicu.

Čuli smo da u Beogradu valja posjetiti Čorba kafe. Otišli smo i požalili, što sam zabilježio u knjizi utisaka: “Pička ti materina privatnička, piva ti 4 marke, skuplja nego karta za tvoj koncert. Dabogda ti prisjela.I lavabo normalan nisi mogao kupiti nego neki polovan uvalio u neizoblano drvo, izvukao sam žicu iz džempera kad sam zakačio rukom. Prodao si se zbog trebe, jebo li ti je ja.“ Napustili smo lokal i otišli u Arenu.

Arena je djelovala sablasno prazna iako mi se duplalo pred očima. A onda se napunila, svjetla se pogasila i sve je bilo spremno za ,kako će se kasnije ispostaviti, koncert godine.

Publika je počela skandiranje „GOTOV JE, GOTOV JE“. Upalio se jedan reflektor i on nam se ukazao. Baja Mali Knindža. Shvatio sam što ga zovu „Mali“,ali ipak je bio gorostas za mene. I ophrvan tremom lagano izustio:“ Ubiće ga ženaaaa, dobro veče Beograde, dobro veče Srbijo!!!“ Krik se prolomio Arenom. Piva je išla k'o drva niz progon, skoro džabe su je dijelili. Na hitove poput „Magije“ i „Duni vjetre malo preko jetre“ publika je uzvratila gromoglasnim ovacijama. Pisanje istorije je bilo u toku dok je Raka Marić zadovoljno trljao ruke zbog još jednog menadžerskog podviga. „Nema raja bez rodnoga kraja“, „ Morem plovi“. A onda, prvi taktovi najljepše ljubavne pjesme. „Nebo je plakalo s nama“. Privukao sam neku curicu sebi.

-OD ČI' SI KUĆA?
-JA SAM IZ FUTOGA A MOJI SU OTUDA SA MANJAČE.

Uslijedio je žestok poljubac i dokaz da cure vole kad brkovi žare. Za nju ne znam al' meni se Arena okretala k'o na ringišpilu. Zaljubio sam se na koncertu Baje Malog Knindže. I tako sa curom pod rukom, uz pokoji poljubac ispraćao sam pjesme jednu za drugom . KAKO SE MALA LJUBI!!! Suze u njenim očima orosile su Bajinu posljednju pjesmu „Pjevaj Srbijo“, delirijum. Baja se oprostio od nas.

BISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBIS. Vratio se. Ljudina. Znao sam da nas neće izdati.

„SEĆAM SE KAO DA GLEDAAAAM, BAKA ME U CRKVU VODIII“! Sad sam se i ja rasplakao.

Koncert se završio. Na putu kući, gledao sam svog pajdu kako spava k'o janje, i sabirao svatove i poljevačinu. Baja će pjevati, ja ti kažem.

Čovek čiji nedostatak mozga nije kompenzovan obiljem sreće. To je čovek koji uvek ulazi u rasprave i nikad ne izađe kao pobednik, koji ima devojku dve godine i još nije umočio, koji ode na boks meč i viče ofsajd! Opsesivno-kompulzivni poremećaj na dve noge! Ponekad ti ga bude žao, al te brzo prođe, kad počne da te ubeđuje da i supa mora da se žvaće! Smarač!

Osoba muškog pola koja svoje zavodničke veštine testira na četu ili msn-u. Ispovesti internet Kazanove opremljene su najsavremenijim oružjem: laganjem, laskanjem i komplimentima. Pošto s vremena na vreme u svom muvatorskom pohodu naleti na žensku osobu koja se ne prima na njegov nastup, karta na koju igra kada sva ostala oružja zakažu je sažaljenje.

To su one svima poznate reklame koje se puštaju na najgorim televizijama ( npr pink ) u kojima vam nude stvari koje vam nikada u životu neće trebati po '' vrlo povoljnoj '' ceni. Iako su te stvari potpuno bespotrebne glavni adut im je što leče sve bolesti uz to same kuvaju i peru sudove i što je najvažnije mogu da stanu ispod kreveta.

Sve što nam šteti mi koristimo svaki dan sve više i više.

Ne, nije to neki rijaliti šou, štono vele po televiziji i novinama ovih dana. Ne, dragi moji! Ovo takmičenje se svakodnevno organizuje širom Srbije po bolnicama i holovima domovima zdravlja, gde se takmičari, uredno grupisani pred vratima ordinacija, fer-plej igrom nadmeću zarad dobijanja titule najslađeg među njima.

Istrebiti. Iskoreniti. Savladati ili uništiti neku prirodnu ili društvenu pojavu koja je štetna po društvo ili okolinu, koja je dozlogrdila i bogu i narodu i krajnje je vreme da se nešto preduzme povodom toga.

More informacija je termin koji se upotrebljava u cilju predstavljanja neke vrste nelagodnosti ili promene stanja svesti usled obrađivanja prevelikog broja informacija koje nas opterećuju iz različitih razloga. Posledice mogu biti kratkotrajno ludilo, zbunjenost a kod starijih lica može doći i do smrti. Takođe može doći i do poremećaja nervnog sistema, samim tim i trajnog oštećenja.