Savet onome ko u svemu što radi primenjuje veću silu nego što je potrebno. Deluje odviše agresivno, divlja!

Niko ne zna koliko ih u stvari ima. Jedan je brojao do 100 pa se zabrojao. Ukoliko bi se prikupile u udžbenik, bio bi veličine tri toma "Kapitala" spojenih u jedan. Zajedničko za sve tehnike je da su - pogrešne. Njihovi rezultati nisu otišli dalje od odokativne metode i sistema zvanog - ofrlje.

Magicna mantra politickih samana sa balkanskih prostora,koja vam gasi svaku iskru razuma.

Znaš li, ti prijatelju što ovo čitaš, ima svega nekoliko stvari koje se nikada neće promeniti. Čovek je takvo biće, da hteo to ili ne, uvek će imati onog crva sumnje i nepoverljivosti prema osobi koja dolazi iz druge kulture, drugačijeg društva. U suštini, hteo bi on da prihvati tu drugu osobu, samo, deli ih zid.

Jebiga, loše je to. I svi su toga svesni. Ali su svesni i da i onaj sa druge strane tog zida ispred sebe ima isti taj zid. Nije tu stvar o kastama. Jednostavno, društvo te godinama truje pričama o tim drugima, o tome kako su oni ovakvi ili onakvi, znaš, truju te ljudi kojima veruješ, a koje su trovali ljudi kojima su oni verovali, i tako u nedogled. Jesi od njih kupovao pirate i jesu oni dali Hristo Stoičkova, ali znaš ti dobro prijatelju da oni zabijaju nož u leđa. To je postao aksiom. Verovatno je i Brut bio Bugarin. Jeste, jeste da nije religiozan ovaj lik, ali jebiga, vidiš šta rade po svetu, nikad ne možeš biti siguran ko je od njih zaista onakav kakvim se predstavlja. Dobar i fin dečko? Ma ne, nemoguće da je on napravio sranje. Auuuu.

Vidiš, svi mi znamo da stereotipi često nisu daleko od istine, ali isto tako, ne znamo da pored onih stereotipnih, postoje i oni koji malo iskaču iz mase. Znamo i ti i ja da je glupo nekoga okarakterisati kao ovakvog ili onakvog, iako ga ne poznaješ dobro, ali najčešće je potrebno da te taj neko po sred face raspizdi osobinom koja je kontradiktorna stereotipu, da bi joj ipak dao šansu da pokaže kakva zaista jeste. Samo, znaš, nisi joj ni za to dao priliku, jer si pun predrasuda.

Nafurani kuvarski blejač koji banjava ljudima na kafanu i osoblju konstantno kenja kako sve rade pogrešno i kako se sprema po Interkontinentalima i kako su oni svi bezvredni paramecijumi, a on jedini ume da skuva pilav. I to im soli kao na finjaka, uz fabrički ugrađen pederski smajli. Sve se snima i prikazuje kao Paklena kujna.

Dakle ovaj nadobudni drkoš, obučen ko protojerej-ninđa jebeni, sedne za sto, dobro se nakusa sopstvenog ega i počne da spava u mozak, počevši od menija. Gde vam je ovo, šta vam je ono, kakav vam je ovo nož, dođite samo čas još nešto da vas pitam, jeste li vi konobar ili kelner? Previše soli – nedovoljno bibera! Gde je moj hosenfefer??

Slušam kako onim svojim drkadžijskim nazalnim glasom sipa mudrosti nesrećnim konobarima i kuvaricama, šatro da im pomogne da poboljšaju posao, a u stvari gleda da ih izjaše ko u finalu rodea, uništi im ono malo “ja”, istranžira volju za životom i natera ih da se nagutaju iste, čime se gledanost bustuje sto posto, reko piplmetar.

Snimam kako samozadovoljno drvi, keca pomoćnicu kuvarice, koja ionako neprijavljena radi od jutra do sutra za neku bednu crkavicu kojom izdržava dvoje dece i muža alkosa. “Kakva vam je ovo konkavna daska za sečenje”, “Po čemu je brrrrule dobio ime, ne znate, baš me čudi”. Pederski smajli opet. Gledam ga i slušam, mahinalno stežem pesnice i zube, i poželim da ga oplajpičim teflonskom dvajesosmicom za palačinke po ćeli, a onda mu facu nabijem u ključajući potaž od šampinjona sa teletinom, a kao prilog mu surduknem kelerabu u prkno.

Uh, što bih voleo da neko tom bradičastom gomnaru zaprži čorbu, da se tako izrazim, kupio bih takvu epizodu na DVD-ju, pa i uz prašak od 12 kila ako treba, bilo bi jače od onog kad Kojot trti Trkačicu.

Opsednutost, najveća ljubav na svetu, za vreme trajanja parališe mozak 1000%.

Veća « ljubav » od ljubavi prema voljenoj osobi, detetu, roditelju, otadžbini... Za klub se gine, ubija neistomišljenik... Klub je jednostavno bitniji i od vazduha i vode. Ta ljubav se razvija od malih nogu. Prvo, čim prohodaš, treba da znaš da je najbitnija stvar u životu partizan ili zvezda i moraš odmah da odaberes koju ćeš da obožavaš. Time odrediš svoj put, koji se od onog drugog razlikuje samo po tome koje će ti biti omiljene boje, ali ti to nikad nećes ni shvatiti, jer znaš da si odabrao bolji put. Onda u pubertetu, kad počnu jajca da rade ko blesava, telo puca od energije, nemaš ribu ali zato imaš svoj klub! Boli te djokica za sve ostalo, postaješ opsednut, pratiš sve rezultate, šta je ko u tvom i protivničkom klubu rekao, ideš na utakmice, a i ne moraš nikad kročiti tamo, jer bio tamo ili ne ti voliš svoj klub i mrziš sve koji nose boje koje nisu u skladu sa bojama tvog kluba . Zabole te što ti roditelji rmbače od jutra do mraka da te nahrane, obuku i školuju, ne pada ti ni na pamet da je onaj sportista što igra za tvoj voljeni klub možda takodje roditelj i da mu je bavljenje sportom posao od kojeg treba da nahrani porodicu, ali znas dobro da je on govno od čoveka ako bude tražio novac od svog poslodavca (kluba) koji je predvidjen ugovorom, a nije mu isplaćivan mesecima. Od kluba se očekuje, i on mora uvek, da bude prvi na bilo koji način. U njega se slivaju ogromne količine novca, na razne načine, ali i pored toga on svima duguje novac . Oni koji vode klub su milioneri, mada to i nisu bili pre nego sto su počeli da gazduju tamo, u stvari ista je stvar kao u svim državnim institucijama, ali tebe baš briga što su to sve lopovi, što ces ceo život biti bednik dok oni kradu i šakom i kapom i zivot ti iz dana u dan čine mizernijim, ti se nikad neces boriti protiv toga i da celo društvo živi bolje, ali ćes napasti svakoga ko ne voli tvoj klub... Klub je iznad svega!

Zamislite kada bi se ljubav prema klubu prenela i na druge stvari i sfere zivota kakva bi to idila bila...

Odraz milostivog raspoloženja samozvanog cenzora na Vukajliji. Dok moderatori odabiraju definicije, cenzor ih klikom svoga miša odobrava. Ponekad, ako je definicija kilometarska, u stanju je svojim plusom da nagradi sam trud, bez detaljnog razabiranja nečijih najtananijih misli, iznesenih u definiciji kao na tacni.

Pitanje koje prosečan primerak stanovnika ovih prostora postavlja kad pogleda botoksovane svetske zvezde (koje se bave tim ''sportom'' da bi prikrile tragove godina) i domaće mučenice koje se, eto, pojavljuju na tv-u sa napadno majmunskim usnama i još se hvale kojoj je bolje ''ispalo''.

Kad spremaš da jedeš, pa se posečeš.

Može se odnositi na više stvari:

1) stanovnik Bugarske. Njega nećemo...

2) Bugarin papučar:

Onaj lik koji će uvek zajebati i izjebati svoje društvo da bi bio sa devojkom. Po pravilu je u vezi sa Krvožednom Kučkom. Sve počinje tako što neće u kafanu sa ortacima. Kao ne privlači ga to više. Nakon toga na rođendanima ne sme da popije više od pola šata da ne bi njoj bilo neprijatno. Kreće da gleda Tvajlajt dobrovoljno. Otkazuje izlazak sa društvom koji je sam organizovao da bi išao sa njom da kupe roze rukavice. Na kraju se posvađa sa najboljim ortakom zato što je ovaj "povredio osećanja drugarici njegove devojke". (ma čitaj pederčina) Dobro, najebo je al bar jebe, reći će neki. Ma đavola on jebe. Ona je ladna ko taštino srce. Jedini seks u celoj toj priči je kad ona jebe njega u zdrav mozak

3) Bugarin hejter:

Pizda, šupčina, zabadač noža u leđa. Zabošće ti nož u leđa zato što je ljubomoran, besan, ili mu je jednostavno dosadno. Veličina noža i broj okreta dotičnog u tvojim leđima su direktno proporcionalni stepenu bliskosti sa tom osobom.

4) Über Bugarin

Dobija se kombinacijom tačaka 2 i 3

Subjektivno-dramatizovani osećaj hoda osobe sa rendom povredom donjih ekstremiteta, usled koje svaki jebeni načinjeni korak predstavlja tešku muku i svom vlasniku pričinjava neopisivu bol. Jedino što pomenuti može da preduzme jeste da stegne zube, skupi muda i nastavi dalje kao po jajima a kako bi senzaciju fakira sveo na što manji level. Jeb'o me fudbal da me jeb'o!

Uvertira plastičnog hirurga.

Voditelj sa Dicovery-a koji zabija nos tamo 'de mu nikako nije mesto, i još snima emisije. Ide po bandama i mrtav 'ladan razgovara sa glavnim bajama istih, sa njima je nekoliko dana non-stop, samo što ih u WC ne prati.
U društvu se Ros Kemp naziva lik koji, slično kao i ovaj gura nos svuda gde ima neke opasnosti, ali za džabe, čisto iz radoznalosti.

Neokrunjeni kralj svih tvrdica!

Paradoksalno, on je odlicno raspolozen i samouveren. Fura neka drevna polu-raspadnuta kola i opet je u tripu da je faca.
Kad ima-on nema, kad nema-rado se grebe.
Ima sitne napade galantnosti koje obilato kiti licnim sharmom, ali kad zavede pokusace da profitira.

Njegov shopping moto: Sve ima kod Kineza!
Sa zadovoljstvom fura modu iz svoje mladosti cak i kad predje 50tu.

Ako letuje, to cini u najjeftinijem mogucem aranzmanu, bez i jednog obroka, ponese gajbu paradajza prisiljavajuci porodicu da jede limenke mesnog doruchka(apsolutne trajnosti) koje on nije potrosio tokom vojnog roka, deci za tih 7-10 dana kupi po 1 sladoled. Cicijasi nad njima u toj meri da ga zena ostavi u ranim godinama braka.

Ako ima neko naoruzanje furace u dusi da je Rambo, sam protiv svih.
To je onaj matorac koji preti tako sto pozove klince, koji se igraju na parkingu oko njegovog auta, na neki budjavi sok i pokaze pistolj u zelji da ih istovremeno i impresionira.
Uopste, rado demonstrira svoju "snagu" na slabijima.
Nisu mu strani ni pedofilni momenti. Smota li balavicu koju samo privodi na gajbu proci ce jeftinije nego da mora da se trosi na neku iskusniju zensku.

Za sluchaj da je video nekad kako se vozi tenk, pricace okolo da moze zatvorenih ociju da poravlja kvarove na njemu,
po istom sistemu ako mu neko kaze par zanimljivih cinjenica o medicini - nakon povratka sa sela (sa tri tegle meda i kesom suvog bilja) ubedjivace okolinu da je postao vidar...od ranije.

Poštovaoci Boba Dilana. Ili uzdržani cenjači Dejvid Bouvija. Pristojni dopuštači stvaralštva Pola Makartnija. Obožavaoci Ele Ficdžerald. U najboljem slučaju nisu slušali ali poštuju.
Čim neka ovako suviše poznata legenda, toliko suviše da je često nedoslušana osim dve pesme sa reklama, čim dakle ovako neki ugaoni kamen svetske kulture odapne ili ga rehabilituju nekim filmom, nagradom, matijom bećkovićem ili egzitom; odmah se, kao propratna pojava, stvore i verni komentatori rada i dela, pratioci i poštovaoci, izmile svuda okolo znalci, stručnjaci, odani poklonici i Teofil Pančić.
Udaraju pokvareno na sujetu prosečnoga građanina koji se zapita stani bre kako i kad stigoše svi oni da sve to preslušaju i kad su slušali tolko Edit Pjaf malo vrapče malo rambo, i dal je moguće da Teofilu Pančiću ni ovaj tristan cara nije promakao nezapaženo i da je baš odrastao na Čuburi slušajući ploče i Šabana Bajramovića. I kako niko nije odrastao na Sinanu nego uvek na kul Ciganinu. Ako nije kul Ciganin onda je Rumun ali isto kul Kusturičin učenik drug i mentor čuveni Moldovan sestre, Antiglobalista.
E čitao sam, Teofile, Jukia Mišimu, mnogo dobro; znam sine, ja sam odrastao na tome imam i autogram na stripovima o Zagoru, Bob Dilanu i Milanu Kašaninu a imam i original ratove zvezda figurice. Ja sam ti, znaš, jedan veliki poštovalac i znalac svega i kad god umre Bob Dilan ponovo ja ću da pričam o njemu na Rtsu el ti to jasno? A posle i na B92 i na Hrtu i na Palmi plus jer sam sve pratio i sve znam i ajde pitaj me nešto sve znam.

Opravdanje za stil mazanja eurokrema ili nekog drugog omiljenog namaza.

Koji ti je kurac čoveče - drug sam ti! Svoji smo!
Izraz korišten u situacijama kada uveravamo nekog ko ti treba verovati po difoltu, ali ipak pokazuje sumnju, što rečima, što mimikom.

Iako ovakvi i slični idiomi ("srpski Markes", "bosanska Merilinka", "voždovački Rambo", "leskovački Monmartr", "ćićevački Kamp Nou" itd.) najčešće obećavaju latentno-daunovsku logiku iza svog porekla i nastanka, konstrukcija iz naslova ipak krije jednu mnogo lepšu i - što je još važnije - netransferičnu čupri, koja datira iz vremena s početka 19-og veka i akutne borbe srpskog naroda za svoju autonomiju i samostalnost.

U tom periodu, naime, centar srpske kulture i nacionalnog identiteta nekako se učario na području severno od Dunava (jer se južno i dalje tradicionalno "natačinjalo na kolac", ako me razumete), a nekako najučaurenije u gradu na pomenutoj reci i prekoputa Petrovaradinske Tvrđave, tom današnjem izvozniku lepih srpskih devojaka a uvozniku mađarština - Novom Sadu. No, ištvanoide na stranu; u tadašnjem NS-u je i zbirno i procentualno živeo najveći broj Srba na teritoriji danas zvanične Srbije a Beograd će ga po toj statistici stići tek 1853. godine (dok ovijeh dana pruža prebivalište 2/3 od ukupnog broja državljana Crne Gore, ali je to neka druga priča...a i oni su ustvari Srbi, samo viši i ljepši, hehe). S tim u vezi još je 1817. godine Vuk Karadžić rekao o Novom Sadu da je “otečenstvo učenih Srbalja”, na šta su se kasnije nadovezali i mnogi drugi viđeni Srbi. Ipak, anegdota o nastanku naslovnog pojma uglavnom se vezuje za Ulicu Bele Lađe, danas Njegoševu, u kojoj se onomad nalazila gostionica "Alba navis", stecište intelektulne i druge elite i mesto gde je redovno svraćao tadašnji gradonačelnik NS-a, Svetozar Miletić. Iz jedne sedeljke i razgovora sa izvesnim Stevom Jelinićem Ćebendom, lokalnim zanatljiom i filozofom iz hobija, bačeno je poređenje sa Atinom i, eto, od tada se kao nadimak zadržalo u kolokvijalnom govoru i običajima.

Kolekcija drangulija, džizabidža, sitnica i krupnica bez koje, po nepisanom Zakonu o Bezbednosti Žena, ženskoj osobi nije dozvoljeno da napušta sobu. Oprema uključuje: ogledalce, sjaj za usne, papirne maramice, maskaru, rezervni uložak, naočare za sunce, cigarete (već prema afinitetu dame), turpijicu za nokte (za ublažavanje posledica slomljenog nokta), ključevi sa sto kitnjastijim i „slađim“ priveskom (po mogućstvu u obliku neke životinjke), još do deset komada šminke, raznih vrsta.

U zavisnosti od maršrute, doba godine i cilja, oprema može uključivati i: flašu mineralne vode (0.5l), kondom, i u slučaju da je na štiklama – komplet prve pomoći u obliku hanzaplasta (kom. 3).

Pojava toliko neobjašnjiva i čudna, da je svojevremeno plutajuće govno u "Dezinformatoru" izgledalo previše ozbiljno i profesionalno. Dakle, nacionalna televizija, naše pravo da znamo sve - pa zašto nas onda vode u totalnu nejasnoću? Dečko i devojka, odeveni u nesrpsku nošnju, igraju po obali mora.(?!) Kreator ove špice bio je na supstancama na kojima bi mu pozavideli i oni koji su osmislili reklame za Kosmodisk, a da ne pričamo o "doktormilojević" babi. Možda Tijanić i svi ostali zločinci koji stoje iza njega, veruju da će nas na ovaj način podsvesno ubediti da mi u stvari imamo more. Možda, što je još verovatnije, nam šalju neke kodirane poruke putem ove špice, jer se hipnotisana nacija, polako opire kontroli koja se uspostavlja putem stotog, jubilarnog prikazivanja "Porodičnog blaga". Istina je negde tamo... Nama preostaje da ne gledamo, naravno, ne plaćamo i izbegavamo ovu kao i sve ostale režimske televizije (dakle sve), ako ni zbog čega drugog, onda zbog ove špice!