"I kakav je to problem sa osiguračem?"
"Jebem li ga, ja ga dignem, on se odmah spusti."
"Je l'? Gledam te nešto i baš ne mogu da verujem."
"Ok je, majstore, ne bih ja tebe zvala da mislim da je problem u meni."
"Vidi ti malu! E, a što ja to da popravljam, baš je kul ovako u mraku, svašta mi pada na pamet."
"Aman, bre, popravljaj mi to dok se još nešto vidi, smrzla sam se, ni peć mi bre jebeno ne radi, a ti si sad našao da me zajebavaš. Spavam bre dva dana po tudjim kućama!"
"Jaoj, pa da si rekla ranije, mogao sam ja da dodjem da te zagrejem."
"Snalazim se, fala na pitanju. Sad na posao! Da sam 'tela komičara, išla bih u pozorište."
"Dobro de, evo sad ću ja to".
-osigurači zamenjeni-
"Eto, mogu sad da ostanem celu noć da vidimo da li će sve da radi kako treba. Znaš kakav sam majstor!"
"Evo prilike da to i dokažeš; puklo neko crevo valjda tu u odvodu."
"A, znači zapušilo ti se; treba majstor da prodžara!"
"Jok, treba majstor da zameni crevo!"
"Ma znaš kakvo crevo majstor ima!"
...grrrrr...di mi je kuhinjski nož?
"A, ne mogu sad ovo, treba materijal, doći ću sutra."
Iz kupatila dopire jecaj: "Jebem mu sve, bojler procurio! Aj sad i ovo pogledaj! Jebem mu miša!"
"Procurelo, a? Ma, majstor kad dodje, kod devojke sve procuri na sve strane..." -kez šmekerski.
"Da, majstore, curi mi znoj na sve strane od svega u pičku lepu materinu."
"E, tako, otvorimo to malo da može da prolazi i super, pa za bojler kad dodjem."
"A je l' bi mogao ti sutra sve na jedno, da popraviš i sudoperu i bojler?"
"A kako bismo se inače češće vidjali?"
"Ok, sad molim te odgovori na pitanje."
"'Sve sutra, lutko. Kad dodje majstor sa crevom."
:seda na net, kad već ima struju, da naruči motornu testeru:

Neki kurčić koji je savršeno dobro funkcionisao se iz nepoznatog razloga skroz sjebe.Posle salvi uvreda i prebacivanja tipa "U ovoj kući ništa ne može da radi normalno!",kućni majstor koji sasvim lepo i lagodno živi i bez tog kurčića rešava da uzme stvari u svoje ruke.Iz jednog jedinog razloga-da pokaže "ko u ovoj kući nosi pantalone".Vadi se univerzalni srpski alat odnosno njegovo veličanstvo ČUK koji se u urbanim sredinama zove i čekić,glinerica,zvezdasti odnosno krstasti i jedan veliki šrafciger,selotejp,izolir traka i naravno nož.Uz gomilu psovki pretnji i naravno kletvi izvodi se akcija sređivanja kurčića koja završava katastrofalno,jer osim što je kuća u totalnom haosu,tepih načisto upropašćen,kućni majstor oznojen,glup k'o kurac i ljut,gomila zamašćenih krpa razbacana naokolo,a što je najgore u celoj priči-kurčić i dalje odbija da funkcioniše onako kako to želi kućni majstor.On onda počinje da psuje boga i državu i da bogorada kako bi on to u stvari vrlo lako sredio samo da ima odgovarajući alat,da u ovoj zemlji neko pravi kurčiće kako treba i da mu neko ne zvoca nepotrebno nad glavom.I taman kada se čini da kućni majstor preuzima inicijativu,popravka kurčića prouzrokuje prestanak rada velikog kurca funkcionalno povezanog sa kurčićem.Tada se zove kum-najbolji prijatelj-prvi komšija sa kojim se inače pije pivo uz fudbal u pomoć.On dovodi još jednog ortaka za svaki slučaj.Pojačana ekipa kupuje pakovanje od 6 plastičnih flaša piva od dva ili litar ipo,vadi se domaća iz frižidera i pravi se salata za meze.Posle milion genijalnih ideja,izuzetno inteligentnih ali naravno apsolutno neuspešnih pokušaja ni kurčić ni kurac ne popuštaju i tvrdoglavo odbijaju saradnju.Što je najgore,osim kurca i kurčića sjebana je i kurčina.Jedina je sreća što je svo pivo popijeno a i rakija je pri kraju.Već je veče i krajnje je vreme da se zove majstor...
Sutra dolazi majstor koji donosi novi kurčić,koji omogućava kurcu da proradi što uz mala podešavanja omogućava kurčini da nastavi svoje funkcionisanje.Majstor napominje da se iz aviona vidi da je celo sranje napravio neki dundster-šloser koji nema blage veze sa životom i koji je umesto da sredi problem samo napravio još veće sranje.Kućni majstor proklinje svog kuma-najboljeg prijatelja-prvog komšiju i optužuje ga teatralno za celu budalaštinu.Kućni majstor onda pitomo vadi pare i daje par crvenih majstoru sa razdeljkom...Čiča-miča i gotova priča.

A to šta je siroti kućni majstor posle svega preživeo i da li je uopšte preživeo...e to je neka druga priča...

Rambo 1, 2 i 3 vs DNEVNIK 1, 2 i 3

- U akcionom serijalu Rambo, radnja je bazirana uglavnom na jednog napucanog lika pozamašne mišićne mase koji izgovara raznorazne neubedljiove fraze, nacionalnost i patriotizam su na pet zvezdica, akcija i drama takodje, dok su efekti i pojavljivanje dobrih pičaka pomalo zakazali. Prvi deo je naravno najsadržajniji i najoriginalniji, a ostala dva dela postižu uspeh na staroj slavi prvog.
- U akcionom serijalu Dnevnik 1, 2 i 3, najveća pažnja poklanja se drugom nastavku, koji je ujedno i najgledaniji. Prvi deo je samo uvod za kulminaciju koja dominira u drugom, a priča dobija ubedljiv kraj u trećem delu čime se serijal ujedno i zatvara. Psihološki je dublji, socijalne teme bolje razradjene, a iako se krv i eksplozije samo pominju i efekti nisu na visokom nivou, u eksplozijama, udesima i elementarnim nepogodama umire više ljudi nego u Rambu, (koji uzgred ubija jedino hladnim i vatrenim oružjem, dok su ovde pogibije maštovitije).

Umri muški 1, 2 i 3

- Za razliku od ovog serijala koji je Brusa Vilisa lansirao u astronomske visine megapopularnosti, u DNEVNIKU 1, 2 i 3 pozitivac nije uvek na pravom mestu u pravo vreme, tako da ginu i nevini jer nema ko da ih spase (akcenat na realističnost). Takodje, ni svi statisti koji se pojavljuju na ekranu nisu lepi, i mada je šef policije u oba serijala nadrkani starac koji prosipa loše opaske i ide na kurac gledaocima (usput često ispadne glavni negativac), u domaćoj radinosti ovaj tip nije zajeban već više liči na karikaturu sumnjivog autoriteta, iako mu autoritet nije ograničen. U Umri mučki dobre pičke su deficitarne, dok se u drugom i trećem delu dnevnika na kraju uvek pojavi Adrijana Lima, Ana Ivanović ili poneka fudbalska navijačica koja makar izgledom vadi stvar. Teksovi su im izgleda u svim serijalima neuverljivi.

Niko 1, 2 i 3

- Dok Stiven Sigal na početku prvog dela za dobar dan likvidira pedesetak negativaca, najviše ljudi pogine uglavnom u drugom delu DNEVNIKA, dok prvi deo služi uglavnom da te uputi u sranja koja te čekaju do kraja trećeg dela. Slično drugim akcionim serijalima koji priču i akciju uglavnom loše kombinuju, u DNEVNIKU radnja i akcija teku uporedo.

Roki 1, 2, 3...

- Prekenjana bajka o bokseru koji ne zna da boksuje, kog ništa ne razumeš dok govori i odvaljuje osam puta veće likove od sebe poslednjim naporima snage (važi). DNEVNIK ima sporedne likove koji u osam puta većem broju odvaljuju glumce, pevače, strance..Djokovića, odbojkaše, Čavića, Jasnu Šekarić...U serijalu se lupaju automobili, seku vene a najava odsudnih borbi je dramatičnije i napetije najavljena, čime su i naboj i iščekivanje gledalaca veći. Glavni junaci nisu uvek pobednici, ali utisak gledaoce uglavnom duže drži i strasnije navijaju za glavnog heroja.

Sam u kući 1, 2 i 3

- Jadan klinac. Njegovi ga ostavili samog u kući a on se onako džgoljav nosi sa okrutnim kriminalcima i zlikovcima. Pičkim dim za DNEVNIK i decu koja preživljavaju sirotinju na Kosovu, prelaze rizične petnaestokilometarske putanje do osnovne škole na zavejanim planinama, šumama i kamenolomima punih zveri i čudovišta, za malog Milisava iz kartonskog nasilja, preko klinaca koje skidaju, muče i mažu govnima do onih koji trpe nasilje u porodici, ili porodicu i kuću uopšte i nemaju..

Povratak u budućnost 1, 2 i 3

- Sve je to u redu, i kola, i teleporti, skejt koji leti i sva druga čuda. Ali i sami producenti, režiseri i glumačka postava mogu samo da se češu po glavi kada vide kako Tadić, obrijan, ispeglan i bez po muke stiže na Australijen open, u Holandiju na vaterpolo i u Beograd na rukomet. U medjuvremenu upravlja jednom državom i stiže da spase svet. Kao i ostali filmski heroji, nikada ne spava, ne jede i ne piša.

Terminator 1, 2 i 3

- Dobar serijal. Ima mišića, pičaka, dece, eksplozija, tuče a ni priča nije loša, iako bavarski hrast ne govori najuverljivije. Doduše, u DNEVNIKU 1, 2 i 3 likovi nisu tako mišićavi, ali su jednako retardirani u jezik a lome, pale, ubijaju više i jednom rečju prave veća sranja. Radnja se podjednako proteže u oba serijala, samo što je u DNEVNIKU jasnije objašnjeno zašto nam je sadašnjost mračna, budućnost beznadežna a civilizaciji i ljudima nema spasa.

James Bond serijal

- Nije najrealniji, ali pokriva sve aspekte dobrih filmova - pozitivci su lepi, negativci ružni, pičke dobre, tehnologija na nivou a u priču upadaju narko karteli, diktatori, tajne organizacije, neposredna izbegavanja nuklearne katastrofe..Al ima i jedan propust - nema navijača! A u DNEVNIKU 1, 2 i 3 ima sve to, a i navijači, koji menjaju stranu i nekad su pozitivci a nekad negativci. Usput, u JB serijalu nije posvećeno dovoljno pažnje dramatičnim poplavama u Jaša Tomić, kataklizmičnim smetovima na Kopaoniku i armagedonskim zemljotresima u Kraljevu i Mionici, te sušama po Vojvodini. U DNEVNIKU, ove teme su obradjene po bar 15 minuta.

H, Horatio: Lik koji cedi kroz zube i kad povraća... Vozi ''hamera''(H u H), jebeno smiren, ciničan i ogorčen, zna sve ko se sa kim jebe i švaleriše po celom Majamiju, devetkom pravi gugutku od goluba na preko 100m. Kad skine cvikere, i Čak Noris se oladi. Uvek ima posla sa vanredno glupim i neškolovanim krimosima, koji su svi odreda slatki, izbrijani, iskvarcovani, izfrizirani, nauljeni, napuderisani manekeni, i nikad ne bi pomislio da su u stanju da nekog roknu...LOL

Calleigh Duquesne(ona plava balističarka): Opasna pičeta, stvorena za tvrde, bizarne, pervezne jebačine, unjkava i mutava, očigledno lošije IQ pozicije... I pored toga, ladno je u stanju da provali na osnovu fragmenta metka iskopanog iz oranja posle 60 godina iz kog je oružja ispaljen, sa koje pozicije i model i serijski broj oružja, kao i kome je prodat i ceo dosije vlasnika...LOL

Eric Delko(onaj hispano): Isto nekorektan lik... Može da se sveti i rokne koga hoće, jer je on zakon... Ima neke probleme i kao i H, leči frustracije na privedenima...

Alexx Woods(crnkinja): Supersposobni laborant... Može da na ulici, na mestu uviđaja potpuno izanalizira DNK počinioca i balističke trajektorije metaka(bez laboratorije)... Da ima laboratoriju pri ruci, sigurno bi mogla da od sadržaja kante za đubre napravi akcelerator čestica, ili nuklearno gorivo...

Ryan Wolfe: Smetenjak iz ''CSI Las Wegas'' pozajmljen zbog deficita neozbiljnih glumaca za tu ulogu... Kao Džekil i Hajd, on ovde evoluira u samostalnog operativca, lakog na obaraču, sarkastičnog i autonomnog... Ima i mačo stila u tragovima...

Natalia Boa Vista(najžešća riba): Laborant i još jedan DNK-adžija u laboratoriji, i najrasnije grlo iz Horejšijeve ergele... Na stranu njena kompetencija i fiktivne nadljudske sposobnosti, jedini utisak koji se stiče o njoj je tipa '' Sine, kako bi je prskao po licu!''.. Namazana, brutalna, onim divnim, krupnim pohotnim okicama, budi nam neizdržive trnce i strahovitu vrelinu u preponama... Plus to što nikad ne izlazi iz tesnih, belih pantalonica...

Frank Tripp(ćelavi): Belac sa vratinom, koji vrši prljavi i šljakerski deo posla istražitelja... On je tu da primi metak u rame, aperkat u bradu, nož u butinu, amatersku bombu u telo umesto naših prefinjenih forenzičara, ali je njemu to sve OK. Inače, najkorektniji i najhumaniji član tima, sa najrealnijim sposobnostima... Izgleda voli da se druži sa intelektualcima, inače zašto bi uopšte i trpeo Horejsija i ekipu...

Savršena američka kuhinja, a iza prostranog radnog pulta sa svime što možeš poželeti (sezonskim voćem kome nije sezona) stoje jedna napirlitana skeptična (uvek je skeptična) žena 50-ih godina (da, ima 50) i čovek koji je ubeđuje da ne bi trebalo da bude skeptična i da je secko sa nožem od hirurškog čelika pravo rešenje za njene noćne more.
Čovek: Da li ste ikada od svog kristal-šećera pokušali da dobijete prah-šećer?
Žena: Pa, ne, ja svoj prah-šećer uvek kupujem. Da li je moguće uraditi tako nešto, i to ovim seckom!?
Čovek: Naravno, i to ne samo to, ovaj secko može da vam pravi ukrase od voća, sprema ručak, secka zamrznut hleb koga ste posebno zamrzli da bi isprobali mogućnosti ovog čuda, seče beton ukoliko vam ja par zrnca potrebno za ručak, pa čak i pravi milkšejkove i kašice za bebe!
(demonstrira dobijanje prah šećera iz kristal šećera, a ženine oči se raskolačuju)
Žena: Ne mogu da verujem! (dodiruje prah-šećer i jadno glumi da ne može da veruje) Pa ovo je pravi prah-šećer! Ali ja sam i dalje skeptična.
Čovek: Nema problema, gospođo, zato sam ja tu. Ovaj revolucionarni secko može joj štošta da uradi! Uz pomoć ovog noža (vadi raznorazne moguće i nemoguće noževe) ćete moći da presečete pile na pola! A ovaj ovde... Ova satara je omiljen nož moje majke!
(počinje da demonstrira sečenje pileta, betona, voća, paradajza, stakla i svih ostalih materijala koje je mogao da nađe u ovoj kuhinji)
Žrna (posle sat i po): Jao, mislim da ste me najzad ubedili! Ovi noževi i secko su baš ono što treba mojoj kuhinji!
Čovek: I naravno, to nije sve! Uz ovog secka i noževe ćete dobiti i šolju za bebe, a ako nazovete u sledećih pola sata, i ovu kašičicu uz šolju! I sve to za samo deset hiljada dinara! Hvala vam, doviđenja, i zapamtite, (izgovara moto proizvoda)!

Kamera se udaljava, publika i dalje sumanuto tapše, a čovek i veštački zadovoljna žena mašu kameri.

Imaš ispit. Imaš i volju za učenjem, ok je, odmoran sam, trezan, možemo da krenemo. Imaš kafu. Imaš sve uslove. Temperatura 18 stepeni. Imaš tišinu. Imaš...
Imaš kurac. Jer čeka te tamo tvoja spremna
Zaluđica.

To je, kako se on izrazio, bio pravi roman-hobotnica... Jebote, Hobotnica! Daaa kakva je to serija bila! Kakva muzika! Daj da pustim Morikonea, samo malo, ima vremena, kakva stvar... lamorale delimorale... kakva špica! Ček, ček, setio sam se! Bio je jedan poster na Vukajliji sa slikom koja se pojavljuje na odjavnoj špici, kako beše... e kurac sad, kako da ga nađem, kucaj u guglu hobotnica+vukajlija... ma nema ništa izbacuje neke ljigavštine, jaoo, stani setio sam se bio je komenar nešto tipa userem se od ove slike, jer je išla baš zajebana muzika na kraju, ali kako da kucam: sranje od postera ama ne, izbacuje skoro sve, poster + sranje + hobotnica, nema... serem se u gaće la piovra? šta piše, nešto se sjebalo? a u kurac kako je išo komentar... okidač za punjenje gaća? usro sam se od straha? nož govno žica hobotnica? a ne nije tako glupo ne seri, jaoo a znaš kakva slika, neke žene kao u panici, a ona muzika i sad kad se setim nije mi svejedno... Govno tera hobotnica za goru ga zatjera? aj budi konstruktivan, kako, kako, govno govno strah piovra govno... kako da nađemo, čuješ, majmune? Ma kakav sad ispit, ovo me govnom odnosno lebom rani! Znaš ti kakav je to poster, kakva slika? Ima da odštampam i da stavim na zid kad ga nađem!

Po rasutim knjigama polako pada pahulja po pahulja prašine, čuje se huk pred zoru fabričkih dimnjaka, a hladno crno oko taloga sa dna šoljice tužno gleda u budalu.

Za to vreme, neko gleda šta se pretažuje na guglu u Srbiji i zaključuje, da smo, kao narod, definitivno prsli.

Sekretarica:Gospodine Premijeru, stigao je novinar u vezi enter wya.
The Premijer:Neka uđe.
Novinar:Dobar dan. Ja sam došao da vas postavim par pitanja. Naime, zbog čega zakon o navodnjavanju uličnih zimzelenih biljaka do 38cm visine destilovanom vodom nije stupio na snagu? Isto pitanje i o zakonu o obaveznom uvođenju levih i desnih čarapa kao i registra za decu i mlade koji znaju napamet repertoar Bore Dugića? Ovi zakoni su izglasani, ali ih u praksi nema.
The Premijer:Aha... vi niste ovde da bi me slikali?
Novinar:Ne, to je neki drugi intervju, ja sam iz novin...
The Premijer:Tišina tamo! Znam ja dobro iz kojih ste vi novina! Samo trenutak... Halo Nele, gde si?
Neša:Tuuuu sam... noge su mi namazane kokosov...
The Premijer:Bataljuj sad. Imam situaciju. Pošalji par momaka, da budu one kobre, dabre, kako bi, ali da budu poveći. Po tvom ukusu.
Neša:Ali kak... zar bi vi... šta ja d...
The Premijer:Ne zbog toga Nešo, imam ovde nekog novinara.
Neša:Jupiii!!! Biće po mom ukusu. Veći!
The Premijer:Odlično. Poštovani novinaru, strpite se malo, pa će na snagu stupiti dva, dopustite mi da se tako izrazim, kršna momka. A da imaju snage - imaju, znam iz ličnog iskustva. Oni će vam objasniti kako se pišu članci.

-Neće ovo moći vako, ceo dan se izležavaš, ločeš pivo, gledaš fudbal a ja radim, kad dođem kući spremim ručak, počistim, operem veš i sredim decu dok ti gajiš stomak. Kad staneš stopala ne vidiš. Ucrvljaćeš se. Na snagu stupaju moja pravila! Od sad ćeš mora...
-Stupiš ti na moj kurac. Tvrd. Tako... uzmi taj nož pa ljušti klompir, sad će utakm... AAAAA! Baci to! Ne u glavhrkljzrh...

Ej čiča, jel' ti ideš ? taman da ja tu stanem malo, da vidim imal' šta... u još je lepo iskrčeno mesto, taman!!

Alo momak, idi dole do Prčvare, pa tamo pecaj, ja ovde hranim već 10 dana, pa sad kad odem kući na 2 sata, da ti svu ribu izvadiš!!

Ajde bre čiča, pa vidi koliki je dunav, ja ću malo pecati, pa idem kući, pa pecaj kolko 'oćeš onda!! Šta ti misliš, da riba pamti gde je juče jela pa da opet dođe? aj batali!!

a znam ja vas današnju omladinu, besposličari, dolazićete na smene ovde, da ja ne mogu više da stanem!!

Alo čiča, moram na fakultet da idem posle podne, došao sam da prekratim vreme, jebo te tvoja riba i hrana, neću ni da pecam, ali ako ti dovedem još dvojicu pa raspalimo roštilj ovde gore i pustimo Marinka Rokvića na velike zvučnike, pobeće ti riba u Crno More!!

____________________________________________________________

Op, op op op...evo jeeeeee.....evo jeeeeee!!! opa matori, vidi ga šaranče, ima jedno 2 kile sigurno !! jaoj, Jovane Memedoviću, džabe ti Rusija i Kavkaz, gledaj kako to rade majsotri svoga zanata!! Mićo, smuti jedan špricer tamo, da zalijemo, i spremaj nož da čistiš ovog gospodina!!!

Pa da, kad sam ja tu naranio, i sad vi pecate moju ribu!! sramota!! mesec dana svaki dan dolazim i hranim, vi došli prvi dan, i pecate ovde!!!

Alo čiča, vidiš koliki je Dunav! kakva tvoja riba? jes' ti lud? šta 'oćeš sad, da ti dam šarana?

Ma sramota jedna, zbog takvih kao vas dvojica i država propada, kakvi ćete biti tek kad odrastete, šta ćete onda krasti?

Alo matori, nemoj da te bacim da ploviš ko ponton, ako 'oćeš dođi na špricer, ako nećeš ćuti tamo i pecaj!!!

Čovek imao dobru platu, ali nikad dovoljno para u kući. Imao je ženu kod koje nije mogao novac da se zadrži dugo. Da bi uštekovao kintu, krio je u starom radiju koji mu je ostao od majke. (Taj radio je inače njegovoj ženi išao na nerve, jer je od svekrve, uz to nije ničemu koristio, a muž ga je uporno čuvao). Par godina je on odvajao lovu, kupovao marke (tada su bile DM) i ćuškao u radio, pa se skupila lepa svotica. Razmišljao je da kupi bolji automobil i iznenadi porodicu i bio je već blizu potrebne svote. Najveći problem mu je bio kako da objasni odakle mu lova, jer nikako nije mogao da kaže da je krio od žene šta radi.
Jednom prilikom su se malo žešće posvađali zbog toga što je žena htela da kupuje neke ne baš neophodne stvari za kuću, a on nije hteo ni da čuje.
Kada je tog dana došeo sa posla, odmah je zapazio da radio više nije na svom mestu. Nešto ga je preseklo kroz grudi, kao hladan nož.Blago je prebledeo i jedva se progovorio. Pitao je zašto premestila radio iz dnevne sobe i dobio je odgovor da ga je bacila.
- Šta?!?!?!?!
- Dobro, nisam ga bacila. Dala sam ga Ciganima! Dojadilo mi je da držim tu ogavnu spravu u kući koja ničemu ne služi, samo skuplja prašinu. To si odma’ primetio, a ne vidiš da nemam šta da obučem...
Kada je shvatio da je to zaista uradila, nastao je pakao. On je besneo zbog toga što je ona bez pitanja bacila jedinu stvar koja mu je ostala od majke, a od njene majke imaju punu kuću nepotrebnih gluposti i td. i td. Da je ne bi ubio, izleteo je iz kuće i otišao do prijatelja da pokuša da se smiri.
- Kada sam shvatio šta je uradila, uhvatila me je ’troletna groznica’, umalo nisam umro
od šoka. Šta sad da radim? Gde da nađem te Cigane?
Naravno, na tome se sve završilo, ali ’groznica’ mu je trajala duže od tri godine...

Negde u Srbiji, tekuće godine. Veče - obično, jesenje, kišno. Stan u jednom običnom stanu, u običnoj zgradi punoj čudnih stanara, koja se nalazi u običnoj, dosadnoj i sivoj ulici. Krletova gajba, tačnije - gajbica, je stecište odigravanja mamutskog duela od 10 mečeva u Japancu, koji se dešava jednom mesečno. Tradicija.

Ateri te večeri:
- Krle i Bole - ljuti PESoholčarski rivali, najbolji ortaci, neki bi rekli - još iz materice, pošto su im keve ležale krevet do kreveta u istoj bolnici, na porodiljskom odeljenju (podrazumeva se da su dobri na "jebem ti mater");
- Cvele - Krletov komša, sa kojim ispija prvu kafu svakoga dana. Tih momak, skroman, redovno se javlja komšijama, nasmejan (štono birekli - fino, kulturno i dobro vspitano čelajde), voli da bleji sa gore navedenom dvojicom i da cirka vops i domaću, kada je ima (zadužen za kikiriki i čips);
- Mita Ambrozija (u daljem tekstu samo Mita) - neplanirani posetilac, komšija iz zgrade prekoputa, Krletov i Boletov drugar (uslovno rečeno) iz škole, koji ima običaj da se pojavi iznenada, kao Nemci u aprilu četr'es prve i da napravi isti takav ršum, veoma opasan po psihičko zdravlje svih onih koji se tu zateknu.

Elem...

Bole: Hajde, Skjelbrede, trči kol'ko te noge nose, hajde, junače, sine nordijski, hajde!

Krle: Sa' ću ti ja dam te tvoje vikinško-sektaške jarcojebe. Klizaj, Ferdinande, noge lomi! ŠTA? Penal? I crveni??? Kazuki, Kazuki, ima sve one kineske radnje da ti zapalim. Pičko kosooka. PU!

Bole: To, Kazuki, rode! Da vidimo: penaltik će izvesti, izvesti... (pretura po meniju) Aha! Ubaciću Pandurovića umesto Čilaverta, pa će on izvesti najstrožiju kaznu.

Krle: Jebem ja i Kazukija i Pandurovića i tebe. Pičko glodarska, jeb'o te preCednik Tuđman, da te jebe!

Bole: Sisaj ga, ciganine, nemoj ni kap jednu propustiti. Sa' će Pandur da ti šibne projektilčinu u same rašlje. Boleće i tebe i sve one vaše komunjare od '45., pa sve do dana današnjeg.

Mita: Video sam juče kasirku Daru sa unukom.

Bole: Koja ti je ta?

Mita: Kasirka Dara, radila je u megamarketu pored škole.

Krle: To beše Snežina keva?

Mita: Jeste, to je ta.

Krle: Bole, bre - Sneža iz trećeg odeljenja, ona sa velikim sikama, na koju je polovina likova iz škole šiljila svakodnevno. Redtjub pre redtjuba.

Bole: Uh, bre - kako da je zaboravim. Ćale 'teo da me odrobija kada se ono jedan dan zamalo usrao dok sam se ja "češljao".

Krle: Super. Nego, šutiraj ti taj penal, pa da posle izjednačim. I šta sa kasirkom Darom?

Mita: Pa, ništa - ima slatku unuku.

U tom trenutku Bole kreće da šutira penal, ali posle Mitine rečenice nesvesno pritiska dugme za šut svom snagom i lopta odlazi daleko preko gola (da su na Farskim Ostrvima, lopta bi najverovatnije završila u Atlantiku).

Krle: Opaaa, un, dos, tres! Pravda je zadovoljena. Jesi pogodio vazduh, a? Ahahahaha!

Bole (pritiska pauzu): "Slatku unuku"?

Mita: Da, što?

Bole: "Slatku unuku"? Bolesniku! Degeneriče! Idiote! "Slatku unuku"??? Šta pričaš ti? Jesi li normalan? Ćut'! Naravno da nisi normalan. Da si normalan, ne bi pominjao dete.

Mita: Što bre, brate? Samo sam rekao da je mala slatka, ništa više. Ja volim decu i...

Bole: Da, da - znam da voliš decu, pedofilčino. Nije te sramota godina svojih. Samo si rekao, konstatovao tek uzgred? Jes', malo morgen. To ti možeš da prodaješ priču onim sektašicama koje su prvi put posle svirke u Bg-u otišle do KST-a, pa su očarane tim "nepalanačkim", "urbanim" i "totalno modernim, e" načinom života.

Mita: Pa, šta sad sam ja najgori?

Bole: Jesi, najgori si od sve dece. Ti si kuga, pošast, hodajući armagedon. Jahačima apokalipse kada pomeneš Mitu Ambroziju se gaće napune. Tvoj um radi na frekfenciji od 666 megaherca. Tvoje "dobar dan" ne znači isto što i "dobar dan" kod običnih lludi, već je scenario za drugi deo "(Ne)Srpskog filma". Ne mogu i ne želim da zamislim šta se krije iza reči "slatka unuka" i "volim decu".

Niko nije ni primetio kada je Cvele otišao do kuhinje. Niko nije primetio ni da se vratio i da je u ruci držao nož. Na kraju Boletovag izlaganja je nož zario pravo u Mitino srce. Zaprepašćene PESdžije je samo upitao:

"Momci, 'oćete još pive?"

Naravno, sa osmehom na licu.

(Pišam u WC-u i odjednom provalim da moj urin ima supermoć skidanja govnjive skrame stare i do mesec dana. Vođen suvom logikom zaključujem da je moj urin specijalan, sigurno ima mnogo veću količinu mokraćne kiseline i da sam IPAK jedinstven na ovoj jebenoj planeti. Duvajte ga dušmani !!!)
Pa jebote ne mogu da verujem da sam ovo tek sada otkrio... E živote i sudbino kleta, da sam na vreme shvatio koliki sam potencijal, uz pravilnu ishranu i preparate sada bi moju pišaćku u supermarketima prodavali umesto Domestosa.
........................................................................................
Šetam parkom jednog kišnog dana i vidim kako mi se pseće govno lagano približava... Polu-raspadnuto, smrad se više ne širi jer se zabajatilo, a male mrvice oko njega svedoče da postojano nestaje pretvarajući se u ništavilo. A nekada je bilo živa tvar... Odjednom me pogađa revolucionarna filozofska hipoteza - ŽIVOT NEMA SMISLA. Živimo u besmislenom haosu i svi ćemo se raspasti kao pseća govna. Istovremeno me pogađa osećaj goleme tuge što nisam pratio na časovima filozofije, sada bih garant bio u udžbenicima širom sveta... Jebi ga, nastavljam depresivan ali ponosan na sebe zamišljajući kako mi u dalekoj budućnosti iz jednorogove balege rekonstruišu misli, hvataju ovu o smislu života i puni poštovanja dižu mi spomenik istovremeno tužni što sam umro nezapažen u siromaštvu.
.......................................................................................
Žgoljavi klošar kopa po kontejneru i odjednom vadi ogromne bubrežnjače. Gleda ih par trenutaka, vadi nož iz pantalona i raskraja ih po sredini. Skida jaknu koju mu je Pera hirurg poklonio nakon što je "operisao" po naselju i nabavio sebi novu i navlači bubrežnjače, istovremeno provaljujući sa izrazom divljeg ushićenja na licu da je upravo sebi skrojio neku vrstu siledžijke. Prolazi pored vas šepureći se dok mu govnjiva fleka ukrašava predio grudnog koša i čujete ga:
- "Jebote kako sam ekonomičan a istovremeno veoma inteligentan. Da nije ove sudbine klete što me alkoholu dade sad bih bio ministar ekonomije, da mi jebeš mater ako lažem... Odo' na pivo, zaslužio sam !"

-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..

-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...

-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..

-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.

-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.

-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...

-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..

-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)

-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.

ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...

-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.

Niže od Džeja, rekoh...

- Indijanci
Divlji narod, jedan stepenik iznad neandertalaca. Odlikovala ih je drskost i netolerancija prema dobronamernim osvajačima koji su zauzeli njihove teritorije. Mnogi su odbijali da prihvate kulturu, jezik i civilizaciju koja im je ponuđena, te su iz tog razloga opravdano kažnjavani, skoro do istrebljenja. Danas ovaj divlji narod postoji, ali je izolovan u posebne rezervate, kako ne bi širili loš uticaj na građanstvo.

- Latino-amerikanci
Narodi poznati kao južne komšije SAD-a, vrlo divlji i temperamentni, poznati su po bahatim ilegalnim upadima na teritoriju SAD-a, sa glupavim izgovorima da nemaju šta da jedu. Najveći varvari među latino-amerikancima su Kubanci, Meksikanci, Kolumbijci, Panamci, i divljaci iz Nikaragve, koji su smireni zbog mešanja u unutrašnje poslove svojih zemalja. Danas se varvari nalaze u Venecueli i Boliviji na čelu sa poglavicama Čavezom i Moralesom.

- Afro-varvari
Surovi crni divljaci, koji su plemenski bili toliko dezorganizovani da je bila potrebna intervencija moćnika. Sada svako ima svoju državu sa preciznim granicama, no nekima nije bilo ni to dovoljno da su i dalje otimali tuđe teritorije. Najdrčniji među Afro-varvarima su bili iz Ugande, Somalije, Tanzanije, Liberije i Sijera Leone. Pošto su prednjačili u vancivilizacijskim tokovima mnogi od ovih divljaka su odvedeni u SAD da bi se emancipovali i prihvatili standarde naprednog sveta. Za taj posao je formiran specijalan tim stručnjaka koji je nosio naziv Ku-Klux-Klan. One neposlušne su spaljivali na lomači, a efekat tog tima je bio pozitivan u toj meri da su afrikanci dogurali čak i do predsednika SAD-a.

- Indo-kineski varvari
Veoma opasan polu-ljudski entitet koji egzistira na području jugo-istočne Azije. Poznati su po veoma lukavoj ratnoj taktici i nemilosrdnoj egzekuciji protivnika. Najgori među najgorima su iz redova Laosa, Kambodže i posebno Vijetnama. I oni su po principu latino-varvara bili toliko drski da sami rešavaju svoja unutrašnja pitanja. U ratu su se toliko pokazali opasnima da su SAD, neprekidnim bombardovanjem vijetnamskih sela i pirinčanih polja morali da unište, kao kolateralnu štetu, njihove žene i decu... i ta deca će jedanput biti vojnici. U istoriji su poznati kao jedini divljaci pred kojim je U.S Army poklekla.

- Arapsko-persijski varvari
Jedni od najgorih. Svet ih poznaje po velikom egu i prepotentnosti, do te mere da otvoreno prete i napadaju nedužne SAD. Poznati su kao muslimanski disidenti i bombaši-samoubice. Najviše ih ima u Iraku, Iranu, Avganistanu, Siriji i "prijateljskim" zemljama Omanu, Jemenu i Jordanu. SAD su uspeli da smaknu jednog od najvećih varvara 20. veka, Sadama Huseina, koji je pretio svetu oružjem za masovno uništenje. I pored rizika da ga upotrebi, SAD su se hrabro suprotstavile varvarinu i likvidirale ga. Doduše to oružje nikad nisu pronašli, ali važno je da je diktator mrtav. Još jedna pretnja i vidu neopisivog manijaka leži u Osami Bin Ladenu. Svet je još uvek u strahu od njegovih nuklearnih glava... Ma i njemu će SAD doći glave i takođe neće pronaći oružje. Verovatno su ga sakrili negde pod peskom Sahare...

- Srbi
Dlakavi, šumski ljudi, velikih brada i šaka. Poznati po surovosti i brutalnosti. Imaju veoma oštra čula, a priča se da spavaju jednim otvorenim okom. Kada ubijaju koriste nož i testeru. Preporučuje se da ih više niko ne dira jer ubijani kroz vekove od Turaka, Ustaša, Germana i Arbanasa, samo ojačavaju svoj duh i želju za osvetom.
Sve će nas poklati ako se razbesne... (pogledati video obavezno)...

Spontani i ne-abecedni niz stereotipa po nacijama :

- RUSIJA

Dozvolite da započnem sa našom dragom, plavom, slovenskom i ortodoksnom braćom, Rusima. Oni su, naravno, NAŠI PRIJATELJI. Uvek su bili, uvek će biti. Večna ljubav prema njima otklanja svaku sumnju u njihovu eventualnu koristoljubivost. Komunizam, kupovina NIS-a, kvas i vodka, samo su neke od mnogobrojnih dobrih stvari koje smo od njih dobili. Vodka je, normalno, nacionalno piće koje piju svi, od deteta do starca.
- ČINJENICE : Kao ogromna država sa gomilom spoljno-unutrašnjih problema, Rusija nikada ni prema kome nije bila prijateljski nastrojena, sem ako je od toga mogla da ima neke koristi. Takva je sudbina i sirote Srbije a ugovor o izgradnji gasovoda je samo jedan od novijih dokaza da im je zapravo oduvek pucao njihov slavenski kurac za nas. Jebiga, ali tako je. Virus komunizma ne bih komentarisao ali je zato kvas izuzetno zdrav. Što se vodke tiče, ruski naučnici su u poslednje vreme, a sa napretkom forenzike, došli do zapanjujućih ali i očekivanih saznanja da izaziva SMRT pa je došlo do ozbiljnog pada u broju konzumenata iste. Đus-vodku, pak, i dalje ne piju.

- ŠVEDSKA

Sve Šveđanke su lepe, plave i seksualno slobodoumne prema oba pola. Nije retkost videti ih kako se na ulicama Štokholma, Geteborga, Malmea ili nekog drugog većeg grada, jebu sa potpuno nepoznatim ljudima ili se pri'vatavaju sa jebozovnim istomišljenicama. Tako je i nastao izraz ''švedski akcioni'', jasno aludirajući na tip filmova za odrasle.
- ČINJENICE: Iako je većina pripadnica ženske populacije u Švedskoj zaista plavokosa, poslednjih godina se, dolaskom Turaka i ostalih zaprežnih naroda u ovu kraljevinu, taj broj značajno smanjio. Nećete ih, nažalost, videti ni kako u javnosti blajve nekom liku ili sisaju bradavice koleginici s posla. Za to, naime, imaju posebne prostorije.

- ALBANIJA

Jebeni Šiptari. Muslimanštine koje treba ubiti minimum dva puta, a onda izmasakrirano telo pregaziti još triput. Što je sigurno – sigurno. Potom treba uleteti u Tiranu, koja nije ništa veća i lepša od jedne Čibutkovice, i srušiti sve nezavršene kuće od cigle u centru. To će ih naučiti pameti da se ne kote na tuđoj teritoriji.
- ČINJENICE: Verovali ili ne, Albanija se deklariše kao država katoličke veroispovesti. Prema podacima jedne nezavisne organizacije, odnos Muslima i Hrišćana u Albaniji je 38%-36%. To, međutim, nikako ne umanjuje njihovu ''zločinačku prirodu'' i našu, čini se, genetski usađenu mržnju prema njima. Tirana nije baš najsrećnije urbanizovan grad al' teško da ćete u centru iste zateći ''domaće'' kuće - ako i jedu iz iste zemljane činije, nisu baš toliko zaostali...

- BRAZIL

Svi muškarci odlično igraju fudbal a žene su sve odreda sisate lepojke. Znate onaj karneval u Rio de Žaneiru? E, to vam je jedan lepi, veliki GRUPNJAK. Svi se jebu i uživaju.
- ČINJENICE: Valjda smo se do sada svi, a pogotovo naši slavni fudbalski klubovi, uverili u istinitost narodne izreke ''Nije zlato sve što sija'' . Posle dugačkog niza izuzetno neuspešnih akvizicija fudbalera iz Brazila, ( a i cele Južne Amerike ) koji su omirisavši ljuti balkanski vazduh potpuni zaboravili ČIME se šutira prokleta lopta, konačno nam je došlo iz dupeta u glavu da nije svaki fuzbos iz ''zemlje kafe'' Pele, Romario ili jebeni Ronaldo. Sisate lepojke ostaju i dalje nedosanjani san a ta zabluda verovatno ima veze sa životnom željom svakog od nas da, bar jednom u životu, natakne melezkinju. Uššš...

- HRVATSKA

Kratko i jasno: sve Ustaša do Ustaše. Kod nas vlada uvreženo mišljenje da svaki Hrvat od trenutka kad se rodi pa sve do svoje smrti, ima u planu da zakolje bar jednog Srbina. Zato ceo život u šteku i drži potencijalni nož za srpsko grlo. Hrvatice, međutim, nisu tako ubilački nastrojene ali su zato teške drolje i kurave.
- ČINJENICA: Iako je Hrvatska sa Hrvatima dugo vremena zauzimala prvo mesto na listi najomraženijih naroda među Srbima, njihova pozicija je danas umnogome povoljnija. Ameri, Albanci i Šiptari sa Kosova, konačno su uspeli da ih stignu i prestignu a to svakako nije mala stvar. Stare rane se, želeli mi to ili ne, ipak zaceljuju ali ne bih se usudio da prognoziram neki prisniji odnos sa njima u budućnosti. Sem onog kurtoaznog, naravno.

U sledećem delu saznajte nešto više o stereotipima prema Italijanima, Nemcima, Faranima i ostalim ne-nebeskim narodima.

Dodjete u kucu posle 11h neprekidnog rada(uzeli su vam panduri vozacku, pa ste isli peske), stignete kuci premoreni(na poslu ste se 'najebali keve' svima), vidite da su vam kola cuknuta sa svih strana, i gume izbusene(suzdrzavate se) - prvo idete do dnevne sobe(obavezno ramenom udarite u neki tvrd predmet, pa mu 'jebete kevu') uzmete pivo u ruke, ali kada vidite da ste spljostili limenku bacite isto na TV, zatim uzimate drugo - ali vama drhte ruke - pivo je na podu(obavezno se okliznete). 'Najebete se majke' celom svetu, upalite TV kad ono - ubili Srbi Francuza - zovoni vam telefon ni negledate ko je ispsujete sve po spisku, zalupite isti, zatim vam komsinica trazi tiganj koji je pozajmila vasoj zeni vi je gadjate svim tiganjima koje imate i na kraju kada ste direktora koji vas je zvao na telefon ispljuvali i obezvedili sebi otkaz sednete za komp kad ono - ni manje ni vise nego vam naj bolja defka na groblju - nekvalitetna. Onda napisete definiciju u kojoj milu majku covecanstvu, ali to nije sve - kako vam svi 'hejtuju' definiciju vama 'moral' ne dozvoljava da je obrisete sve dok ne bude 7:35 - onda brisete definiciju, pa napisete istu samo sa drugog profila(kreirali ste ga namenski za tu defku)... ali taman legnete kad ZZZVVRRRR... "Dobar dan, mi smo Jegovini Sve..." sve po spisku ste babama, a nakon sto su vam rekle da ce da ce da vas tuze popile su celicni djon u facu, ispraznili ste se i nadoknadili sve sutke na kojima niste bili... sada pre nego sto legnete osvrcete se dobro, taman vam je glava pala na jastuk: "CIKO, CIKO MOZE LOPTA!" izlazite na terasu uzimate noz i busite loptu, zatim deci sve po spisku... Ponovo se okliznete o ono prosuto pivo od 'malopre', pa svima sve po spisku ponovo... Onda neki seljak iznad vas pusti grand toliko glasno da ni vase uvrede nije mogao da cuje... ponovo obuvate martinke penjete se na sprat iznad lupate na vrata - kad ono tri klinke od 15-ak godina u minicima vas nonsalantno pitaju: "Sta vam treba?" sa sve lizalicom u ustima... isekliste im kablove od TV-a, i zvali njihove roditelje... dolazite kuci kad - ostavili ste otvorena vrata, nema vam kljuceva od kola... Ustinete se jer mislite da je samo san kad: "PLJAS" neko je slucajno frizbijem pogodio bas vas prozor... vi urlate i posle dignute drame vracate se u svoj sobicluk da vidite gde ste stali sa citanjem knjiga koje su vam potrebne za doktorat - niste obelezili, pa cete tih 4500 stranica morati ponovo da procitate... otvarate folder za doktorat star dve godine kad... niste sacuvali prosli rad... prospete pivo po tastaturi, zatim od besa isutirate kuciste(od doktorata ce biti kur**na kad kompa vise nema), zatim lezete kad: "Izvinite vi ste meni upali u stan, zalila mi se cerka, isekli ste..." Oterate roditelje malih delikvenata u tri lepe, onda legnete da spavate - kad ono zvoni interfon: "KO JE?" ... ispostavi se da vam seku struju, dobro, ako ste i ovo do sad i to prezivite... i na kraju lezete kad ni dupe da stavite na krevet: "POLICIJA OTVRATAJTE!" ... prijavili su vas... i ... ma ja i policiji, i vukajliji i jehovinim svedocima, i francuzima i direktorima, i komsinici i svima vama... licnu na uvid privodimo vas zbog vredjanja i uznemiravanja okoline i pretstavnika zakona! I posle kazu da vi imate ne zgodan karakter, vama uzmu odstetu i vi odlezite u pritvoru dok se sudjenje ne zavrsi i fasujete uslovnu... to vam je los dan...

Izvlačio je poslednji dim cigare, nervozno cupkajući u iščekivanju autobusa. Nadao se da će moći da sedne jer zaista nije hteo da narednih pola sata provede stojeći u najverovatnije punom autobusu. Poznati broj linije koja je vozila ka centru grada ukazao se u daljini kada se sa već spremnim slušalicama telefona približio ivičnjaku kako bi ugrabio što bolju poziciju za ulazak u trijumf domaće radinosti, uputivši usput prezriv pogled prema postarijoj gospođi, zapitavši se šta kog đavola uopšte traži u jedan popodne napolju i zašto ne troši penzionerske dane kod kuće.

Vrata šklopocije otvorila su se uz priličnu buku, a on se u dva koraka našao na sedištu do prozora po staroj navici jer ga odatle niko neće podići. Seo je okrenut leđima ka mestu kojem se uputio, a iz slušalica je već dopirala muzika neke radio stanice. Bacio je letimičan pogled po saputnicima u još uvek polupraznom autobusu, ali je ubrzo pogled uperio kroz prozor posmatrajući prizore koje je već znao na pamet. Ipak, upravo mu je poznavanje čitave trase kojom je svakog dana išao na posao več posle četiri, pet stanica vratilo pogled u autobus.

Nije imalo mnogo toga da se vidi, ali ga je neka iznenadna radoznalost ipak naterala da se pomnije zagleda u putnike. Prošla je još jedna stanica, a on je i dalje, sada već skoro nekulturno, gledao lica putnika i sva su bila toliko različita. Dva klinca preko puta njega, očigledno na putu u školu, nisu ga zanimala. Iako su bili već srednjoškolci, još uvek su deca. Na njihovim licima muke i problemi nisu ostavili još nikakav trag, a i kako bi, kada im je najveća nepoznanica koliko će im trebati da se napiju na rođendanu neke drugarice o čemu su glasno raspravljali.

Na drugoj strani busa, devojka sa slušalicama u ušima nije pridavala nikakvu pažnju ljudima oko nje. Međutim, iako je naizgled delovala raspoloženo očigledno uživajući u ko zna kakvoj pesmi, neki grč na njenom licu postajao mu je sve više očigledan što je duže zurio u nju. Ko zna zbog čega, razmišljao je. Mora da je neka propala veza, skoro se nasmejao u sebi pomislivši na to. Iznenada se okrenula ka njemu i naprasno mu je postalo vruće, dok se vozio u raspalom autobusu kroz čije je pukotine decembarski vetar lako pronalazio put. Muziku iz slušalica više nije ni konstatovao.

Ostao je zatečen lakim naletom straha, zapitavši se čega se uopšte uplašio, ali je ipak odlučio da ne gleda više u devojku. Pažnju mu je privukla starica na sedištu iza nje, naročito nešto što mu je ličilo na niz tetoviranih brojeva na ruci koju nije pokrivao malo zavrnuti rukav jakne. Setio se da je to već viđao i znao je o čemu se radi. U ostalom i njegov deda je bio logoraš. Iako je voleo istoriju, pogledavši mnoštvo dokumenataraca u kojima je bilo nebrojeno mnogo zastrašujućih scena iz logora, nikad nije osetio gađenje. Ipak, ovoga trenutka u autobusu proučavajući lice starice skoro se skamenio od jeze koja ga je obuzela, podsetivši se svih strašnih scena koje je video u filmovima. Ovo već nije slučajno, pomislio je. Pre nekoliko minuta devojka, sada ova baka.

Ponovo je počeo da cupka, kao i na stanici dok je čekao autobus, ali su ljudi sada to primetili. Gomila lica sada je bila okrenuta ka njemu, a potpuno nepoznati strah je sada već veoma dobro osećao. Ugledao je lice mladića njegovih godina, oskrnavljeno ožiljkom na desnoj strani. Nož, staklo, udes...Hiljadu pretpostavki bez jasnog odgovora. Malo iza mladića stajala je suviše našminkana devojka. Učinilo mu se da jasno vidi masnicu koju je nevešto pokušala da zamaskira. Strah je sada postajao neizdrživ. Osetio je potrebu da vrišti, ali je istovremeno bio zbunjen tim putnicima koji kao da su mu nudili sopstvena lica na tacni, želeći valjda da mu na dlanu daju sve svoje neuspehe, poraze i patnje. Teret koji mu je postao pretežek, u nečemu što je samo trebalo da bude ubijanje vremena dok ne stigne na odredište.

Ostala je još jedna stanica do njegovog izlaska iz autobusa, ali se to pretvorilo u večnost. Sada već potpuno mokar od znoja jedva je čekao izlazak na svež vazduh. Ustao je i zaputio se ka vratima, srećan što se bliži kraj košmaru u koji je upao svojevoljno želeći samo da duboko udahne decembarski vazduh grada. Skoro je iskočio iz autobusa kada su se vrata otvorila, srećan što će pobeći od lica, svih tih lica koja su za pola sata uspela da ga prestrave i uplaše kao niko i ništa u životu. Gotovo se nasmešio kada je zakoračio iz autobusa, ali zastao je u pola koraka skamenjen. Pokušaj osmeha je trenutno nestao ispred izloga prodavnice na samoj stanici kada se našao licem u lice sa sopstvenim odrazom.

- zavrsio je visu ili fakultet, ili pak pohadja i sam sebe smatra mnogo vrednim zbog toga. Ponosni su i on i roditelji i devojka i papagaj, kao i celo selo sem onih sto mu zavide kojih ipak ima vise.

- Televiziju vidi kao nesto sto bi trebalo da bude duhovni vodja, stoga se gnusa svih Reality showA i vidi ih kao trovanje mladih podmetnuto sa zapada na nasu precistu pravoslavnu zemlju

- Grand show i slicne emisije pokusava da ismeje, uglavnom neuspesno, uporno pokusavajuci sebi da nafura visu vrednost (bravo care, jesi, i ti si od nekoga bolji, ako treba svi ti seljaci ce u dupe da te poljube, samo reci).

- Evropu dozivljava kao nuzno zlo. Jeste on za Jevropu ali pod NASIM uslovima (to mu dodje kao kada neki klub iz druge lige ulazi u prvu pa postavlja uslove ovim idiotima sto su vec neko vreme tu: „ne ne ne...od ove godine iz lige ispadaju samo dva umesto dosadasnjih 3 tima, a u ligu sampiona idemo mi sa wild card-om “). Jevropa mu se gadi jer ima pedera, kao da ih medju Srbima nema, pogotovo onih sa takvom karakternom osobinom.

- Ne pravi razliku izmedju SRS i LDPa, to su za njega dva ekstrema, dva jednako udaljena pola, i ovi sto su furali noz u zubima i doveli na kampovanje u Srbiju oko pola miliona Srba koji su ziveli van zemlje pre 90ih (tada republike), i sa druge strane jos vise su gadni ovi sto bi Jevropu pre nego on nauci gradivo i bude spreman. Isti su mu i ovi sto su pukli Kosovo i ovi sto konstatuju da je Kosovo izgubljeno (ko ga nadje njegovo). Uostalom nisu Radikali i Milosevic krivi sto su huskali glupake u rat, vec sto su te ratove izgubili.

- Amerika je naravno za sve kriva, i sto nema ribu, ili ako je ozenjen „gde bas ovaj skot od taste meni da zapadne, sigurno je americki spijun“. Amerikanci su svi isti, zli naravno, dok su Rusi ama bas svi do jaja. Ako im das primedbu, da nema neke velike razlike, da i Amerika i Rusija teze da budu imperijalisticke i da njega to svrstava u tupavog ostrascenog navijaca bas kao oni nesrecnici u filmu „Tri karte za Hollywood“, jos na to dodas da je Rusija sad negde kao Amerika 30ih godina proslog veka, uglavnom se umuse.

- Koketira sa nacizmom. „Nisam ja nacista, brate, kad su Srbi bili nacisti...ko je bre ova na TVu“... Ivana Dulic nesto prica ... „u mamicu joj ustasku...katolicku onu... sere kvocka nesto...ma sve bi ja te rvate... sta sam ono pric... naciz... hm...mm... ma sta se ja tu pravdam... jel ti znas sta su oni nama u II svetskom radili, jesi cuo ti bre za Jasenovac...“- Pogledao je i po neku epizodu South Park-a i odusevio se time kako oni ismevaju Jevreje, ne prepoznavsi ironiju. Vladika Nikolaj Velimirovic je do jaja i to tvrdo kuvano, uostalom jesi vid’o kako bi on te Jevreje, bas kako treba po kratkom postupku.

- Uclanjuje se u stranke i trazi zaposlenje na taj nacin. Njegovo politicko angazovanje u porodici dozivljavaju kao hodanje po oblacima, tzv. „nebeski hod“ jer postaje VIP, nesvesni da je to samo u njihovim ocima. Odlasci na partijske sastanke su kao susreti sa bogovima, Zevs, Apolon, Kostunica, Tadic i ekipa sa basketa, toliko mudrosti da se sam natripujes da si svetac (ili ako si nesto mladji da si Milos Obilic koji ce ovog puta da im zapali ambasadu).

- Obicno ima neku duplo stariju figuru od sebe koju vidi kao idola, koji ga zestoko truje glupostima i s kojim je „ortak“ na obostrano zadovoljstvo. Matorac to dozivljava kao da je on do jaja sa mladima, a nas junak matorog vidi kao prvi izvor mudrosti odmah posle Vladete Jerotica (upgrade-ovana, obrazovanija i namazanija varijanta Ljubise Trgovcevica – „Ljubisa Trgovcevic version 2.0“).

- Ima misljenje o mnogo cemu, poprilicno plitko, uglavnom povrsno, neretko ostrasceno zbog svojih frustracija i kad nesto isprdi to zove stav.

E pa saSTAVljeni, ti si produkt medijske i crkvene propagande, loseg i prosecnog okruzenja, ti si produkt lose skolske industrije, zavidis svemu sto je bogatije, modernije, naprednije i prevazilazi tvoj suzeni pogled, ne vidis perspektivu ne zato sto zivis u Srbiji vec jer je nema u tebi, kad bi imao zrno razuma i morala shvatio bi da je zbog tebe i takvih ovako najebana, drustveno si destruktivan mada ti to nazivas konzervativizam, ti si bre „intelektualni izbljuvak“.

Ma bre zanjeze :), ti si za sazaljevanje i ne bih te ja ni definisao vec mi se gadi to sto se ti ponosis svim tim

Aleksandar Obrenović
Sigurno ste sreli lika koji je bio izuzetno vispren, ali izuzetno nezreo za svoje godine. E, takav je bio Aleksandar. Sa 27 godina (kada je tragično okončana njegova vladavina), on je već 10 godina bio kralj i prilično dobro je poznavao mehanizme vlasti. A kako i ne bi, kada je manje-više ceo život proveo na dvoru.
Ali sa druge strane...
Sva ta diplomatija, formiranja vlade, kurčevi-palčevi, sve je to za njega bilo poput nešto realističnije varijante DnD-ja (ovog puta, u kontekstu igre, pri čemu je on bio moderator). Ne dopada ti se što moraš da čekaš da se opunoletiš da bi seo na presto? Izvršiš puč i krunišeš se sa 17 godina. Ne sviđa ti se neki premijer? Makneš ga. Ne sviđa ti se ustav? Promeniš ga. Ne sviđa ti se što ti ćale i keva zakeraju za svaku glupost? Proteraš ih. Sve je to radio Aleksandar.
Ali, daleko od toga da je Srbija u njegovo vreme ekonomski ispaštala. Naprotiv. Svega jednu deceniju posle najrazvijenijih svetskih zemalja, Srbija je dobila električnu struju, razgranatu železničku, telegrafsku i telefonsku mrežu. Beogradom je počeo da saobraća prvi tramvaj, na konjsku vuču, doduše. Prva filmska projekcija u Srbiji je održana na Terazijama, i to nekoliko nedelja pre prve američke, u Njujorku.
I tako je sve išlo kao po loju do jednog trenutka. Kraljevske svadbe. Kaže legenda da Amerikanci svom sinu ispit zrelosti pomognu da položi tako što mu plate kurvu. Kada je došao u posetu u francuski grad Bijaric, gde je imala svoju vilu, Aleksandrova majka je dozvolila svojoj prvoj dvorskoj dami, Dragi Lunjevici-Mašin, inače raspuštenici, da... khm... njenog sina malo poduči nekim stvarima. Stvar je bila u tome što se Aleksandar u nju iskreno zaljubio (iako je razlika u godinama bila prema jednima 9, a prema drugima 12 godina u korist Drage, ali hej, kakve veze to ima!), a kada se vratila u Beograd, izabrao ju je za svoju ženu. Nije se opirala. A i što bi? Prvo, postala je srpska kraljica, drugo, imala je punu porodicu ljudi koji su pretendovali na visoke položaje. E, sad, postojao je jedan problem, o kome Draga nikada nije obavestila ni svog mužića, niti bilo koga iz njegovog okruženja. Naime, posle jedne povrede u ranoj mladosti, nije mogla da ostane u blagoslovenom stanju. Neki su slutili da postoji izvestan problem ("Ni prvom mužu nije rodila, pa neće ni kralju!", govorili su članovi vlade, koju je Aleksandar smenio upravo zbog protivljenja braku). Čak su i sami njegovi roditelji bili protiv braka (s obzirom da su se šurnaest godina međusobno svađali, najzad su se oko nečega i složili). Komedija se nastavila i kada je Draga lažirala sopstvenu trudnoću.
Kako kralj nije imao ni dece ni braće, stvorila se otvorena opasnost da se dinastija Obrenovića trajno prekine. Ipak, kap koja je prelila čašu, bila je činjenica da je kraljica predložila da njen mlađi brat bude prestolonaslednik. Neki oficiri su jednostavno rekli da im je dosta te zajebancije, napravili su plan, izabrali političare koji bi se pozabavili tranzicijom, odlučili da se dinastija Karađorđevića vrati na vlast i spremili se da "pobiju tiranina i njegovu metresu". Ali, kao u svakoj velikoj političkoj igri, postavlja se pitanje kako bi na to odreagovao spoljni faktor. Interesantno je da Aleksandar nije vodio ni jedan rat, za razliku od svog oca Milana koji je vodio i neke besmislene. Ipak, znatno su zahladili njegovi odnosi sa Austrijancima, a pokušaj da se približi Rusiji (koji je u jednom trenutku čak krunisan i kumstvom ruskog cara braku sa Dragom Mašin), završio se neuspehom (neki bi rekli, zbog nedostatka sina prestolonaslednika; a drugi, zato što je neka crnogorska princeza pravila spletke po Moskvi, jer je njen otac više nego otvoreno ciljao srpski tron). Vrhunac je bio, kada su se ruski i austrijski ambasador otvoreno dogovorili da "puste da bude šta bude". Tragične noći, 29. maja 1903. godine po starom kalendaru (otuda naziv Majski prevrat, po novom je to bilo 11. juna), isti oni oficiri kojima je hleb u ruke dao kralj Milan, upali su u dvor, i posle duge potrage, iza sobnog ogledala (ili iza proreza u zidu, zavisi koju verziju volite), pronašli kraljevski par i izmasakrirali ga. Slična sudbina je sačekala i kraljičinu braću i neke ministre. Nova vlada se postarala da vrati ustav koji je monarhu znatno ograničio ovlašćenja, odnosno uvodi parlamentarizam.
Napomena: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu (eks-Bulevar Revolucije) se zove tako po Aleksandru Obrenoviću, ne po Aleksandru Karađorđeviću (koga Beograđani još nisu udostojili ulice) kako mnogi misle. Beograđani, ako ne verujete, njegov spomenik se nalazi blizu zgrade opštine Zvezdara.
Napomena 2: Neka nova istraživanja tvrde da su Englezi svojim potonjim prekidom diplomatskih odnosa sa Srbijom samo ispali kurve, jer je upravo njihova tajna služba i stajala iza Majskog prevrata. U to vreme, projektovan je Orijent ekspres, koji je trebalo da ide i kroz srpske pruge. Aleksandar je hteo da traži više cene za koncesije od onih koje su Englezi hteli da plate, pa ga je to koštalo glave.

Petar Karađorđević
Za Karađorđevog sina, Aleksandra, koji je vladao između prve vladavine Mihaila i druge vladavine Miloša, slovi da je bio takav mlakonja, da su se mnogi zapitali da on nije slučajno bio peder.... E, pa nije. Imao je decu. Njegov sin Petar je kao dete napustio Srbiju, u koju se vratio tek kada mu je delegacija Narodne skupštine donela povelju da je izabran za kralja. I to u nimalo zahvalnoj situaciji.
Ako ste mislili kojim slučajem da je onaj embargo 90ih bio prvo kolektivno diplomatsko-ekonomsko kažnjavanje Srbije, varate se. Šokirani srpskim tumačenjem demokratije (a naročito nonšalantnom tvrdnjom pojedinih ministara da je atentatom srpski narod legitimno izabrao svoju vlast), svi ambasadori (počev od engleskog) izuzev grčkog i turskog, napustili su Beograd i prekinuli ekonomsku saradnju. Srbija je imala tu sreću da je sada realna vlast prešla sa monarha na parlament i vladu. A predsednik vlade je postao verovatno najveći diplomata koga smo ikada imali: Nikola Pašić. Zahvaljujući Pašićevim pragmatičnim potezima, neke dve godine po dolasku Petra na presto, stvari su se izgladile i vratile u normalu- ambasadori su se vratili u Beograd, ekonomski odnosi su obnovljeni, zaverenici koji su pobili Obrenoviće su "kao" kažnjeni. Razvoj je nastavljen: Beograd je postao treći grad u Evropi koji je dobio električni tramvaj (na liniji veoma sličnoj današnjoj trojci). Kako su i kralj i Pašić bili veliki rusofili, odnosi sa ovim carstvom su procvetali. Međutim, odnosi su trajno počeli da se kvare sa jednom drugom zemljom.
Pošto ga je Milan očarao, Aleksandar razočarao, a Petar doveo u rezignirano stanje, austrijski car, Franc Jozef, rešio je da bude malo oštriji prema Srbiji. I tako je otpočeo tzv. "Carinski rat"- ukinut je svaki robni promet između dve zemlje. E, sad, ogromnom ironijom, ispostavilo se da je to imalo više štete po Austriju, nego po Srbiju. Svinje, koje su vekovima išle preko Save, sada su išle pod ruski, francuski i engleski nož, dok je nestalo srpske kobaje u bečkim mesarama. E, vidite ovako. Austrijska baba: to je nervozno stvorenje. Lično sam upoznao par primeraka. Kad austrijska baba koja ide u kupovinu neke robe, npr. mesa, to je još nervoznije stvorenje. A austrijska baba koja u svojim poznim godinama ide da kupuje meso, koga onda još i nema... To je stvorenje koje izaziva revoluciju! I tako: usled bapske revolucije, ali spoljno-politički sasvim tiho, Austrija je ukinula sankcije. No, Pašićevu vladu će Beč još jednom naljutiti, i to nedugo po okončanju ove nemile epizode. Znate, kad Čeda Jovanović u bujici trabunjanja kaže da je Srbija Kosovo izgubila 1999, a ne 2008. godine, negde ima pravo, jer otkad su umarširale NATO trupe, bilo je samo pitanje vremena kad će se Šiptari osiliti. E, slično je bilo i stotinak godina ranije. Naime, Berlinski kongres je dozvolio da austrijske trupe okupiraju Bosnu, ali da je zadrže pod sultanovom vlašću. Sada, kada je Osmansko carstvo dovedeno na ivicu potpune propasti, i kada je Srbijom i Crnom Gorom bilo odvojeno od Bosne, Austrija ju je anektirala (pripojila). Srbija i Crna Gora su odavno merkale da se ujedine sa Bosnom (i međusobno), i ponovo je sve mirisalo na rat. No, Francuska, Rusija i Velika Britanija su uspele da smire strasti i Srbija je morala da pristane na uvođenje zajedničkih administrativnih prelaza...pardon, da da izjavu kako nije suprotno njenim interesima to što je Bosna sada deo Austrije.
Pašić se sada okrenuo na drugu stranu. Dok je Evropa sa nevericom gledala kako je potonuo "Titanik"; Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su skovale pakleni plan.
No o tome u nastavku.