Jedina pjesma koja mi se vrti u glavi kada krenem negdje rano ujutru, prije nego što sunce obasja svijet svojim zrakama koje život znače, poslije neprospavane noći zbog pijančenja do kasno, učenja do pola 4 ili boravka na vukajliji (tokom koga svakih 5 sekundi rifrešujem u nadi da je neko postavio neku novu defku).

Kad zavšiš osnovnu moći ćeš ovo. Kad zavšiš srednju, ne pre, moći ćeš ono. Suviše je rano za to, kad dodješ iz vojske, to je već druga priča. Ne, dok ne zasnuješ svoju porodicu, to nije moguće. Kad imaš svoje dete, videćeš kako je to!

Uvlakač. Ali, dobio ime ne po svojoj osnovnoj funkciji, nego po manifestaciji. Deca ovo rano nauče i lako ih prepoznaju. Čepulja se uvlači u učiteljicino dupe dubooooko, dubooko... JOŠ DUBLJE! .. e, taaako! Nevolja nastaje kada zaboravi da izvadi pertlu! Tada dolazi do začepljenja - odakle i ime. Izum patika na čičak doneo je veliki porast u populaciji čepulja.

Kaže se za nekog k'o rano ustaje. To je onaj lik koji će vas na ekskurziji uvek probuditi sa uzvikom, "'ajde, idemo svi na ručak!" A u kući, to je onaj član porodice koji od ranog jutra mora da sređuje po kući i da vas probudi praveći buku.

Kada u rano proleće dočekaš prijatnih 18 stepeni, raskomotiš se u malo laganijoj odeći i kreneš napolje da udahneš malo vazduha dok ponovo ne zahladni. Pogledaš u sopstveni odraz na betonu, shvatiš koliku si stomačinu natukao preko zime, skenjaš se, vratiš se u kuću i pojedeš četiri sarme i oval baklave da se utešiš.

Šaljiva opaska kojom oženjeni likovi sugerišu mlađima da je došlo vreme za bračno zarobljavanje...

Februarska klasa nije ni prošla celu obuku, a već su u rano proleće golobradi, kratko podšišani mladići sa zebenjom u drhtavim rukama držali puške.
Bio je kišan, težak, dan. Meci su prštali na sve strane. Svet stade. Ali samo u očima jednog od njih. Prsa su dočekala hitac. Srce stade, oči se sklopiše, mozak utonu u večni san.

Претерана физичка активност и покретљивост, да не кажем хиперактивност, а у комбинацији са курчењем, изгравањем главног и високим летењем.

Обично се не заврши добро, а од два зла, веће припадне птичици која је хтела прерано да полети из гнезда.

Dozlogrdilo vam je brijanje vaših testisa neadekvatnim brijačima? Ne možete više da izdržite sakaćenje kurca raznoraznim jednokratnim žiletima, koji posle dve upotrebe nisu ni za kurac, a kamoli za kurac? Dosta vam je i nedoumice rano ujutru pred jutarnje brijanje lica, oko toga da li ste ovim žiletom strugali kitu sinoć i da li ste nakon toga promenili patronu? Gillette ima rešenje za vas. Najnovija i jedinstvena "Dabl ou" edicija za brijanje testisa.

Šest sečiva od najfinijeg čelika kliziće pronstranstvima vašeg pubične regije, ostavljajući za sobom glatkoću poput dupeta maloletnice, a najfinije mazivo iznad sečiva zaštitiće vas od neželjenih iritacija i bola u kurcu. Posebna ručka u obliku krivog penisa - Krivi stojko™, pomoćiće vam da dohvatite i najzaturenije delove vašeg ponosa. Bez gledanja!

Kupite i naše proizvode Gillette OO gel i OO after šejv, kao jedinstveni paket, nakon čije upotrebe sa ponosom možete jebati kao nikada do sad.

Kafa koju skuvas rano ujutru, a ne stignes da je popijes pre nego sto izadjes iz kuce. Kad se vratis posla, toliko je ustajala da samo sto muve ne plivaju po njoj. Ali... Gutljaj te kafe je melem za dusu kad si premoren/a i stvarno nemas volje ni snage da kuvas novu.

Ovo je izraz koji se često koristi kada neka toliko bazdi na alkohol u rano jutro ili mu se jednostavno oseća neprijatan zadah iz usta.
Izraz dolazi od toga kada se u kacu stavlja kom, i u procesu fermentacije dolazi do zatrašujućeg smrada u radijusu 50m oko kace.

Arhaični glagol koji je u naših predaka označavao predigru na selu. Dužina predigre je zavisila samo od toga da li je učkur bio vezan na mašnu ili nekim težim čvorom. Nakon razvezivanja istog prelazilo se na "posao". Trebalo je ustati rano i na'raniti stoku, a u dnevnoj verziji nastaviti započeti posao na njivi.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Indijanci su uveče pili enormnu količinu vode kako bi se rano ujutru, jeli, probudili za bitku. Ali postoji i slučaj da se ne probude, ako me razumeš. Jednostavno se ispišaju u krevet, i nastave kunt.

Ova druga opcija se i dan danas dešava, samo što umesto vode ide alkohol, i ne namerno, a još manje zbog ustajanja za bitku.

Sleng u Srbiji za: "Ostaću kod kuće za doček nove godine, prespavaću i ustaću se ujutro rano da gledam televiziju. Nije mi do ničega, nemam para, švorc..." Umesto toga samo odvrate sa smeškom: "Gledaću četiri skakaonice."
Osim ako vas ne zaustavi RTS u Knez Mihajlovoj. Onda ćete da se smejete ko da ste sretni što ste bedni i da kažete: "Pa u krugu porodice."

Radovanje mortus pijanih stanovnika Zemlje što im je planeta obrnula po ko zna koji krug oko Sunca. Pre Nove godine obavezno prave planove kako će provesti sledeću godinu i kako će biti bolja verzija sebe, da bi sve te više ciljeve simbolično po tradiciji zapišali zaspivši na podu ko stoka rano ujutru prvog januara odvaljeni od alkohola.

Vaspitno - obrazovna institucija. Pre svega vaspitna, jer ona je tu da svojim sistemom u nas usadi odredjene navike još dok smo mali, kako bismo se kasnije lakše uklopili u jedan veći sistem. Pored pisanja, čitanja, crtanja i poznavanja drugih predmeta, koji stižu kako školovanje odmiče, još od sedme godine počinjemo da učimo neke druge stvari :
da ustajemo rano, u školu dolazimo na vreme, ponesemo domaću svesku, pažljivo slušamo, dignemo ruku kada hoćemo nešto da kažemo, prijavimo ko je razbio prozor, igramo se sa decom koja se od nas po nečemu razlikuju, ne prljamo dvorište, naviknemo da subotom i nedeljom ne idemo u školu, i imamo letnji i zimski raspust. U suštini, ovo ćeš raditi do kraja života
- 1. Navikavaš se ranom budjenju jer ćeš jednog dana ustajati rano zbog posla
- 2. Ne kasniš na posao.
- 3. Obavljamo deo posla iz firme i kod kuće.
- 4. Slušaš šta ti šef kaže.
- 5. Moliš kada ti nešto treba.
- 6. Drukaš one što nisu najkorisniji za firmu
- 7. Tolerišemo homoseksualce i tretiramo ih kao jednake
- 8. Recikliramo i ne zagadjujemo.
- 9. Naučimo da se vikendom ne radi i da je oaza u radnoj nedelji.
- 10.Naučimo da živimo za godišnje odmore.

Likovi koji ne okolišaju puno kod žena, tačno znaju šta hoće i to hoće vrlo brzo ili odmah...

Ovo hoću...ovo neću...ovo hoću...ovo neću... hoću...neću...hoću...neću...može...ne može...može...ne može...da...ne...da...ne

A smisao za selekciju kod nekih jedinki počinje veoma rano, čak na majčinoj sisi. Dok ga mati doji jednu sisu "vuče" k'o lud, drugu izbacuje ko'da je, Bože me oprosti, usrana...

Сутоморе.

Спустила се ноћ. Седите сами на плажи, загледани у једва видљиву линију где се море спаја са небом. Њу су преплавила романтична осећања, а тебе потреба да полно општиш. Што пре.

Таман када је рука кренула да са романтике хоризонта причу измести у сфере које су много битније у животу једног адолесцента, у тишини ноћи одјекнула је реченица:

- Драги, да ли би ми изронио једну лепу шкољку?

Е, јебига.

Још недовољно искусан да причу о морској шкољци вешто и неприметно преокренеш у причу о морским краставцима и краставцима уопште, остајеш условљен јебеном шкољком и роњењем. Наравно да си већ поменуо да си врстан пливач и ронилац. Истина је да ниси много одмакао од своје каде, али израњање шкољке ти је сада последња шанса да уђеш у свет одраслих.

- Наравно...

Устајеш са песка и одлучним кораком крећеш у непознато. Ниси ти нека пичкица, да сквасиш ногице до чланака, па до колена, па постепено... ма јок. Стропоштаваш се у море наглавачке, пре тога удахнувши ваздуха колико ниси у последњих сат времена. Додир са хладном водом и нечим получврстим на њеној површини, охрабрио те је мишљу да ћеш можда одмах умрети од инфаркта, да се ипак нећеш давити у мукама.

Но, ипак си некако преживео зарањање. Пошто се шкољке обично налазе на дну, а одмах након преживљавања се мисао вратила на општење и услове, схватио си да је налажење морског дна следећи логичан корак. Међутим, таман што си то схватио, морско дно је пронашло тебе, тачније, твоју аркаду и лакат, те ти, на неки чудан начин, олакшало посао.

Твој крик трајао је само толико, док ниси схватио да вода улази у уста што на крају не изађе на добро, и да је бол ипак паметније поднети затворених уста. Са сланим укусом устима, у мрачном и крававом мору настављаш своју потрагу за шкољком.

Јебаћеш, не звао се ти Ратко.

Пипаш рукама и ногама по дну, али уместо шкољке налазиш морског јежа. Опет крик, и опет море у устима. Пипаш даље, пипаш... док нагон за општењем почиње полако да слаби заједно са нестајањем кисеоника, опет надјачан нагоном за преживљавање, те одлучујеш да изрониш. Узимаш руком са дна неки непознат објекат, можда буде шкољка.

Схваташ да уствари ногама додирујеш дно, и са објектом у руци, крвавом главом и руком, победнички израњаш ка пуном месецу. На површини отвараш уста у потрази за кисеоником, али уместо кисеоника, у уста улази мекани објекат са почетка приче, морски плод Сутомора, и сада си сигуран да не може бити горе, осим ако оно у руци није шкољка.

Излазиш напоље из мора, тетураш се ка девојци која чека шкољку. Из аркаде лије крв и слива се по телу. Масу из уста си успео да испљунеш, остало је само мало браонског око уста, и пола морског јежа у десном табану.