Srpska akupunktura je novi, savršeniji oblik poznate starokineske metoda lečenja pomoću igala koje se zabadaju u određene tačke na koži. Srpska akupunktura, za razliku od kineske, napredovala je u tome sto za nju nisu potrebne igle. Srpska akupunktura se zasniva na dve prastare tehnike ukorenjene duboko u srpsku tradiciju - 'podjebavanje' i 'zavlačenje'. Prilkom srpske akupunkture, pacijentu (najčesce konobarica u kafiću, radnica u kladionici, kasirka u maloj prodavnici na uglu, lepa sekretarica... čak ičlan porodice..) se polako stimulisu slabe tačke, gorepomentim tehnikama podjebavanja i zavlačenja,sve dok se negativna energija ne skupi u jedno bolno mesto. Iskusan akupunktor pravi ključne pauze između uboda i varira u jačini pritiska, kako bi pacijenta doveo do same granice suza. Tada izvodi svoj konačan ubod, u najbolniju tačku, dovodeci pacijenta do katarze (pročišćenja) obično pracenog obilnim izlivima psovki, kletvi i svih ostalih otrova iz organizma.
Srpska akupunktura postoji na svim nivoima srpskog društva, ali pronalazi svoje najsofisticiranije sledbenike u berberima, kafanskim gostima i starim kladioničarima..

U Srbiji, univerzalni način za popravljanje raznih stvari.

Za razliku od besmrtnosti koju uglavnom pokušavaju sebi obezbediti umetnici svojim delima, bezsmrtnost je večni život koju sebi pokušavaju parama obezbediti truli bogataši.

Vrsta koja još nije izumrla na ovim prostorima jer se lako adaptira na svaku političku klimu.
Prepoznatljiv po zalizanoj frizuri koju češlja na levo. Uvek u beloj košulji, crnoj ili crvenoj kravati i odelu "Prvi Maj Pirot". Naočari su neizbežni rekvizit u njegovom poslu, to dokazuje da su njegove oči videle više papira, predmeta i ostalog materijala nego bilo koji drugi stručnjak iz Evrope. Ima brkove koji su mu ostali iz JNA, pa ih zbog uspomene na stare dane ne želi menjati a i poštuje moć navika, zato danas i ima tri stana, vikendicu i kuću na selu. Voli rakiju al' kada su partneri oko njega obavezno se cepa viski ili vinjak, za njega je to isto, smatra da to đubre valjda ide sa foteljom pa ga više pije radi reda nego što voli. Poslovni ručkovi i večere obično kreću sa belom čorbom ili supom sa domaćim rezancima, vođen parolom: "Kupuj domaće platiće narod", a završava se uz leskovački voz, jagnjeće ili svinjsko pečenje. Pevačica je tu obavezna, ona mora da ga baci u sevdah i da ga podseti na stara vremena kada je iz opanaka ušao u cipele za broj manje i kako mu to tada nije smetalo.
Porodičan je čovek, sin mu je fudbaler ili večiti student, ćerka manekenka, svira klavir i mašta da ode u Ameriku. Ženu je upoznao na radnoj akciji, tamo je stekao zvanje komandira a ona je u tom trenutku polagala za krojačicu. Ona i dan danas šije al' kobas njegovom kolegi direktoru neke druge firme gde sada kao starija sekretarica čeka da ode u penziju. Sve on to zna, koliko je on samo sekretarica prebacio preko svog radnog stola a poslovna putovanja, smotre i sabori neće ni da računa. Čak i dan danas on ima jednu stariju pevačicu iz malo uglednije kafane, nije da je trsi, prošlo je to vreme za njega, sada voli samo da je gleda i mazi kao kad je bio tinejdžer.
Uskoro treba da ide u penziju, jedan stan će dati sinu, drugi ćerki a treći ženi. Konačno će otići u selo i vratiti se u opanke, jedva čeka da se to desi, pa kad sedne u svog Yuga ima sve da pršti. Suze mu krenu na oči kad se seti očeve pecare i dedinih šljivika. Još kad bi Dobrila bila živa, njegova prva ljubav, život bi za njega počeo iz početka.

Floskula, koja se koristi kada se od vas očekuje da uradite dve međusobno isključujuće radnje.
U filmu Gorana Markovića “Specijalno vaspitanje”, ima scena u kojoj po dolasku u dom Slavko Štimac, pita da li može da pije vodu (na stolu je flaša kisele), na šta mu jedan domac kaže:”Pij slobodno!”, a drugi:“Nemoj slučajno da si uzeo da piješ!“

Promene koje se dešavaju radi boljeg priliva novca ili bolje investicije.

Kombo dramljenja i govnjivosti. NIje dosta veliki lonac drame nego se još začini govnjivim stavovima sa možda malo govnjivog izgleda i eto dramnjivog specijaliteta.

Nešto kao Olja Bećković koja svoje dramljenje kombinuje sa govnjivim izgledom preparirane veverice, ili Radikalna stranka na primer, koja dramljenje oko Kosova podupire govnjivim stavovima.

Jedan od osnovnih razloga da te jaše ko god stigne.

Sasvim logično objašnjenje zašto se za sekretarice prvenstveno biraju vrh ribe.

A bogami ni ostale republike mile nam i napaćene Jugoslavije, ukoliko bijela kuga nastavi trenutni trend i prosječna starost stanovnika nastavi da raste. Srećom, Kosovo je tu da izvadi prosjek.

Ova rečenica se koristi kad se oduševite nekim tehničkim dostignućem koje vam je do juče bilo nezamislivo

Izraz krajnjeg zgražavanja nad postupkom nekoga u datoj situaciji.

Jedan od najironičnijih odjeba koji postoji, ili prevedeno: "Hvala ti ni na čemu". Ovim izrazom sagovorniku indirektno stavljamo do znanja da je kreten zbog onoga što nam je upravo rekao i time eventualno uvredio.

je jedan od bivših predsednika moje opštine.

Vrhunski domet veštine driblanja, kako u bukvalnom (sportskom) tako i u prenesenom značenju. Turbolativ jebanja nekog u zdrav mozak sa lakoćom i elegancijom bez obzira na mali manevarski prostor.

Sveobuhvatan opis lošeg odnosa prema sopstvenom.

Izjava koja odaje fanatičnog ženoljupca.

Budiš se, novi dan, ne znaš odakle da počneš, imaš previše obaveza. Osećaš se nekako mrtvo, nisi jebao dugo, žena je bila nešto ljuta pa ti nije dala ima dosta. Bili ste na nekoj večeri sa prijateljima ti se glupirao pa se ona nadrkala. Stalno si joj se posle uvlačio, butao, spremao večeru, palio sveće, svi ti papučarski fazoni, ali ništa. Spremaš sebi jutarnju, pališ prvu cigaretu. Zatim se odteturaš do kupatila. Istuširaš se. Posle toga se osećaš malo bolje. Oblačiš svoje radno odelo, krećeš na posao. Gradski prevoz kao i uvek pun, smrdi, guraš se sa ostalim nesrećnicima koji takođe pokušavaju da svoj život dovedu u red. Dolaziš na posao. Pozdravljaš se sa kolegama, pomisliš u sebi da ovaj dan i nije tako loš. Radi se. Mora se. Već si zauzet. Počinješ malo da se nerviraš. Ali ipak uspevaš da ostaneš smiren i raspoložen. Pozvao te je gazda. Njegova sekretarica te gleda onako pohotno, jer si jedan od mlađih u firmi, volela bi ona da je spavaš. Tvoj šed koji je debeo i užegao te čeka u kancelariji srdačno te pozdravlja osmehujući se. Ali on ima loše vesti. Ne nije otkaz. Ali radiđeš prekovremeno, a normalno za to neće da ti plati. Već si malo uznemiren. Izlaziš iz kancelarije, sekretarica te ponovo gleda, ti odmahuješ rukom, istog trena joj se gubi osmeh sa lica. Odlaziš u kancelariju, kad tamo čeka te stranka, tu je i čistačica koja briše pod, zato što je ovaj prosuo neko piće. Sva ta gužva te nervira. Počinješ razgovor sa strankom, ovaj je neki bilde, počinje da te masira, te ovako, te onako. Gubiš živce polako, ali ipak si profesionalan, saslušaćeš ga do kraja. Odlazi, tražiš pilule za smirenje, Krećeš kući sa posla. Pališ pljugu, nervozan si, razočaran što dan ipak nije bio tako dobar. Ulaziš u gradski prevoz, gužva je velika, neki seljak te dodriuje močugom na kojoj je nataknuto jagnje zavijeno u novine. Pa jebem ti mater, ovo je gradski prevoz brđane, kako bi ti nabio sad taj kolac u dupe jebem ti poreklo. Misliš se u sebi. Ali nekako trpiš. Ovaj ispred tebe je neki nalickani šminkeraš, gazi te svojim novim kožnim cipelicama, baba do tebe mrljma nešto, samo što ne ispljuje vilicu, sve ti se zgadilo, ludiš, jedva čekaš da izađeš, pogledaš, kad ono napolju kiša, pu jebem ti kišu, nije padala tri godine, sad našla. Izlaziš, krećeš dva koraka kad neki konj proleće kolima, kroz baru, sav si mokra, psuješ kišu, onog u kolima, najebavaš im se majke svima, ljudi te gledaju, ti im psuješ kolače i sve po spisku. Najzad ulaziš u zgradu, nisi ni za šta. Osećaš se umorno. Sada nisi sposoban više ni kašiku da podigneš. Iscrpljen si. Ulaziš u stan, osećaš da ćeš se srušiti.

Kada u celom kosmosu čitaj vasioni, postoji i jedna najmanja stvar do koje ti je ipak stalo, ali zapamti čitaoče samo ti je još do te stvari stalo, e kad ti dodje da te boli i za tu malu najmanju stvar, onda nastaje " A i to me zabole... "

Kako je jedno od osnovnih načela ove političke grane „Govoriti a ništa ne reći“, sasvim je jasno da je vokabular jednog diplomate više nego pogodan za nastajanje jednog specifičnog vida slenga, prepunog najrazličitijim idiomima, frazama i terminima koje bismo, ipak, najpreciznije mogli definisati kao subkulturu proseravanja. Dakle, SPOLJAŠNJE pakovanje je skupo i otmeno ali je unutra ipak samo obična džibra.