Kaže se kada te neka osoba smara pričom koja traje satima, a koju si čuo (a nekad čak i doživeo) prošlog meseca, i pretprošlog meseca, i pre tri meseca...od te iste osobe, samo u drugom društvu. Reči "bitno je" tada treba upotrebiti u pravom trenutku, onda kada smarač kaže da je neki detalj nebitan, kako bi shvatio da je zaklao sve ljude od dosade.

Stručan i sposoban, u našoj privrednoj kulturi politički opredeljen, čovek.
Jeste, ovo možeš da saznaš od njegovog prvog rođaka, ili sekretarice koju jebe, ili doušnika među radnicima, ili nekog tamo seljaka kome treba dnevni predmet obožavanja dok ne krenu šabani granda uveče, i njima mamu jebem.

Ta ljudska "veličina" koja je staze uspeha tabala na pršljenovima težaka istovremeno proždiraući sve pred sobom u maniru najkataklizmičnijh jata skakavaca ima moć i ruši zakone fizike stvarajući neraskidive sile u stvarnosti jače od nuklearnih koje na okupu drže njegovo dupe i fotelju koju je zaposeo. Reakcija fuzije guzice sa foteljom u našem privredno - društvenom sistemu se naziva imenovanje, krojeno od budaka, istih onih koje je šašavi narod svojim iksom na papiru turio u skupštinske klupe.

Neraskidiva korelacija i očigledna paralela može da se ustanovi i povuče sa uzgojem jednako smrdljive životinje - svinje. Naime, i direktor i svinja svoje funkcije započinju desetinama kilograma manje. Međutim, dok svinju u datom momentu možeš komotno da zakolješ, nažalost, naš pravni sistem ne dozvoljava da analogne mere primenjujemo na direktore. To stvara mnogo katastrofalnije posledice pošto se dešava reakcija suprotna od imenovanja, a to je razrešenje, pri kojoj se oslobađa znatna količina energije, te dolazi do eksplozije, i od preduzeća, u kojem je direktor sticao stan u Monte Karlu i plac u centru grada, ne ostane obično ništa. Zapravo, ostanu, gladna usta radnika i sekretarica direktorovog kurca neizdovoljena.

Elem, životinja, koja rukovodi preduzećem, besprekorno lepo obučena, obrnuto proporcionalno stepenu opšte kulture i poštovanja, na posao dolazi kad hoće, kući ide kad hoće, jede firmine pare, i u restoranu i u džepu. Radnicima ne daje, dok istovremeno reprezentaciju vrši na vašaru pod šatorom u društvu pevača Baje. Dnevnice piše i kad ide na letovanje, a firmina kola vozi retard koga je svojoj ženi napravio. I dok mu dugmad na košulji predstavljaju pretnju bezbednosti prisutnih on i dalje svakodnevno nastavlja sa tradicionalnim direktorskim običajem - red ćevapa. red jagnjetine, red svinjetine - red je red. I opet, po nesreći, nikad ne doživiš da vidiš da je direktorova žena dobila od preduzeća pomoć za dizanje spomenika mužu nego najebe portir, čistačica ili neki drugi radnik koji se nalazi na margini sveske u kojoj je društvo ispisalo statuse ljudi. Direktore, dabogda ti se kurac dig'o na maminoj sar'ani, a pošto znam da te i to nije sramota, jebem ti sestru na Božić ujutro kad je najmrsnija.

Fin način da nekome date do znanja da je nebitan ili u prevodu: "Ko si sad pa ti?"

Iako zvuči prilično zajebano i važno, ovde se ne radi ni o čem' drugom nego o običnoj administrativnoj verziji nama svima dobro znane 'SEKRETARICE'. U poslednjih 50 godina tj. otkako je zanimanje iz naslova počelo munjevito da se širi po planeti, bilo je u njemu nekoliko veoma loših primera ( il' da kažem 'primeraka' ) zbog kojih danas ne postoji nijedna osoba na svetu koja ovu profesiju shvata baš 100% ozbiljno, pa čak ni same sekretarice. Zbog tih nekoliko nesrećnih slučajeva u prošlosti, ovo plemenito zanimanje pretpelo je značajne udare od kojih ne može ni dan-danas da se oporavi te ga iz tih razloga bije loš glas. Jeste da je bilo ( i biće, uveren sam ) takvih nečasnih kancelarijskih službenica koje su u svojim preduzećima bile poznate po nekim drugim osobinama a ne po brzini kucanja na mašini ali nije fer da zbog toga trpi ova cela radodaj...ovaj, radosna profesija. Uf...!

Diploma mašinca u rukama, ja mlad, poletan, pun snage i optimizma.

Konačno nalazim posao, jest' da sam čekao tri godine, ali radiću u struci, što je retkost danas. Privatna firma, osnovana pre par meseci, vlasnik neki bogataš iz unutrašnjosti; direktor uljudan čovek, šaljivdžija neki, plata za početak dobra, kaže, povećavaće se ubuduće, kako posao bude napredovao. Logično.

Dobijam i svoju kancelariju, na stolu kompjuter, malo zastareo doduše, ali dobro, neću pičiti GTA na njemu. Upoznajem ostale zaposlene, uglavnom mladi ljudi, pozitivni, željni rada i isticanja. Dobijam i prvi zadatak, ništa komplikovano. Odlično.

Čujem od dišine sekretarice da se pregovara sa nekim Iračanima za neki posao, kaže velike pare će da legnu uskoro. Dobijam i prvu platu, sa par dana zakašnjenja, kažu nisu mogli odmah da isplate, pošto su ulagali u nove mašine u pogonu. Razumljivo.

Prođe par meseci, posao ide dobro, stigao je mejl od Iračana da prihvataju naše uslove, pare stižu za koji dan, a onda mi počinjemo sa proizvodnjom delova koje smo ugovorili. Ja uveliko završio nacrte i sastavio plan rada. Vidim, direktor se ponovio, sad dolazi na posao sa novim BMW-om. Verovatno je dugo štedeo za to. Pa dobro.

Prođe još nekoliko nedelja, pare od Iračana ne stižu, a bez toga nema proizvodnje. Sekretarica im šalje mejlove, ali ne odgovaraju izgleda. Sva sredstva uložena u ovaj posao, sve nade, a oni ne odgovaraju. Nije dobro.

Plate počinju da kasne. Dva meseca, tri, četiri. Neki već napuštaju radna mesta, mašine se prodaju, odlazim kod direktora, pitam ga: "Šta se ovo dešava?", on me smiruje, kaže: "Ne budi nestrpljiv kao oni što su otišli, stigao je mejl od Iračana jutros, pare stižu sutra". Sumnjivo mi to.

Dolazim sutra u firmu, katanac na vratima. Pogon prazan. Srećem kolegu, gledam ga unezvereno, on mi kaže: "Očekivalo se ovo odavno. Uzeli lopovi pare sebi, firmu stavili pod stečaj, čuo sam jutros da su to već više puta radili". Vraćam se kući razočaran.

Sud. Pretnje iračke ambasade. Svedok. Besparica ponovo. Socijalno, penziono nisu uplaćeni. Sve mi se čini da od one zaostale plate neću videti. Au.

Ne bih da zvučim kao Velja Ilić, ali skraćivanje kornera je samo put pomoću kojeg određen broj ljudi (nisam siguran da sam ovde upotrebio pravi izraz za te bahate, neodgovorne, koristoljubive, zalizane glupake) dolazi do pozicije, a kad to urade, onda dolazi do prave metamorfoze, tada nastaju oni pravi LOPOVI, bez trunke dobre osobine, licemeri koji samo gledaju kako da ti izvuku poslednji dinar, i koji su jedini razlog truleža ove države. Murš.

Doktore Panglose, nisi u pravu.

Prirodan put rješavanja birokratskih zavrzlama, uđe u naviku pa vremenom postane normalno. Može se koristiti i kao opis svakog uzaludnog procesa nakon kojeg ostanemo kratkih rukava.

More matiku u ruke, kvo pa ti radis, toj li je rabota?

Primer-

Starija faca, (seda) brada ako je u pitanju muškarac, glava spuštena ka podu pod uglom od 45°, naočari spušteni na samu ivicu nosa, pogled podignut ka tebi tako da se nalazi pod uglom od 135° u odnosu na pod. To kad vidim na nekom šalteru samo se okrenem i odem bez pozdrava.

Srpski sistem jednačina sa dve, do dvadeset i dve nepoznate, čije rešavanje daje odgovore neophodne za obavljanje bilo kojeg komplikovanijeg posla, teške zadaće, ili administrativne nedaće. Postupak dolaženja do konačnog rezultata nije jasno definisan, ali u najvećem broju slučajeva počinje prostim odlaganjem.

Sintagma iz "Vratiće se rode", u nastavku ide-zida multifunkcionalne stanove od 27 do 35 kvadrata. U slengu se, ali stvarno, veđ koristi za sve vrste trange-frange privatnika. Ako izuzmemo očiti kriminal kao što je falsifikovanje potpisa i davanje lažnih informacija poveriocima na ovaj ili onaj način, u nastavku slede najčešće akcije koje novopečeni ili fiktivno novopečeni privatnik preduzima ne bi li se "zalebio".

Prvo, naziv firme, ko što neko reče, jeste veoma bitan. Pogledajte na primer, Cunami Power-agencija za čiščenje objekata, onda Dagi plus-ovo plus 100 posto znaci da je bilo i bez plusa ali je propalo i u dugovima je a da bi se zadržale mušterije doda se plus i teraj dalje. Inače svakom normalnom čoveku taj plus treba da znači "begaj dalje od njega i ne posluj sa takvim". Nazivi dalje mogu da budu slični sa poznatim brendovima pa da tako izazivaju privid "svetskosti". Koliko ima firmi koje imaju KNAUF u imenu a nemaju blage veze sa pravom fabrikom, inače u Surdulici.
Ima i naziva koji stvaraju privid "bogom datosti", npr kad privatnik, a pouzdano znam slučajeve, da firmi naziv DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću) UNIJA POSLASTIČARA (pravi naziv jako sličan). Kako da ne pomislite da je to u stvari stvarno neko udruženje od renomea i značaja, kad ono, tašna, mašna, fikus i sekretarica i ete ti gu firma!

O nazivima firmi se može još mnogo pisati, ima stvarno bisera. Ono što je krucijalno je da kad jedna propadne, otvori se druga i to po drugom osnovu. Sistem se malo uozbiljio pa jedan čovek ne može otvoriti jednu firmu dok mu je račun druge blokiran ili dok nije izmirio poreske obaveze. Ali, niko nije rekao da nova firma ne može da bude na ženu, dete, sestru, taštu, deveričića, zaovičića ili već neku drugu svojtu. Tako u nedogled, dok se svi ne zaduže kod dobavljača ili banaka ili države. Reći će te kakve to ima veze sad sa mnom, ja kao običan čovek (pod uslovom da ne radim kod privatnika i direktno ne nadrljam) nemam nikakve veze s tim! E pa nije baš tako, neko to mora da plati a to si baš ti, kupac koji plaća veću cenu, radnk na budžetu koji prima manju platu jer nema da se naplati PDV i tako redom. Da se razumemo, nije ovo sve upereno protiv "normalnih" privatnika, svaka čast njima. Jer kad dodje do namiravanja rupa u budžetu oni su ti koji prvi plate sve, i glavno jelo, i meze a bogami i kafu i kiselu koju nisu popili.

Ne znam zašto, ali nije mi se učinila kao loša ideja. Ništa gluposti s čamcem i prženjem. Nabavit ću si ja jedan štap, zabaciti udicu i smjestiti se ispod jednog stabla u hladu. Zabiješ šešir na glavu i iščekuješ. Malo i odrijemaš, iako te nitko neće primijetiti ako ne hrčeš kao motorna pila.

Presjeklo me je kad sam vidio cijene štapova. Skup sport. Što ću sad? Hm... uključiti ću svoj primordijalni instinkt. Potreba će stvoriti želju, a želja namjeru. Tako je; ti si ratnik. Ma, neustrašivi ratnik.

A da se ja ipak pomolim, za svaki slučaj. Gdje ću od sramote se pomoliti. Zadnji put sam bio u crkvi kad sam se ispovijedio, a to je bilo kad i krizma. Baka potezala milijun veza i nosila kolače. Ajde, nikad nije kasno, nemaš što izgubiti. Možda djeluje i kao placebo, ako Ti i ne ispuni, uvjeriš sebe da Ti je ispunio.

Idem se pomoliti kad ono me prekine nebeska sekretarica: Server je onesposobljen zbog prenatrpanosti molitvama. Molimo Vas da se kasnije javite svom teističkom operateru. Za Boga stisnite broj 1, za Allaha stisnite 2, za Budu 3 (odlaganje telefona, neko viče na Budu da ne jaše stablo manga), za Jahvea 4, 5 za sva hinduistička božanstva pa ćete reći koga točno trebate.

Što je ovo, zapitam se? Pio nisam, šešir ima, znači nije sunce. Pogledam na sat, kad ono prošlo dvije ure. Što ću sad? Molitva ispada iz kombinacije. Aha, sjetit ću se što je majstor Ugvej iz Kung fu pande rekao: "Sve je u tebi". Tako je, tako je. Pronađi unutarnji mir. Budi jedno s vodom. Shangri - La.

Zatvorim oči, zamislim ribe kako su ulovljene i krećem. U početku ništa, kad odjednom uhvatim ribu zubima kao medvjed. Ne mogu vjerovati. Trljam oči. Ajde rukama, a gdje zubima. Odložim ribu sa strane i krećem opet. Prođe pet minuta, a opet isti ishod. Što je ovo? Uvijek sam mislio da su mi lovačke vještine toliko izražene da bi domoroci kad bi me vidjeli obavili razmjenu s ljudožderima.

Taman da ću uhvatiti još jednu, kad ono, nešto me povlači, gubim pozornost, slike su mi se ispremiješale, odjednom trenutak odsutnosti svega, a zatim osjetim mlaz vode. Voda ledena. Uff - proderem se. Otvorim oči. Pitam čovjeka gdje sam i što se dogodilo. Kaže da me je promatrao sa strane i smijao se mojem pripremanju hvatanje ribe goloruk. Vidio je da sam zaronio, ali da nisam izronio te da se krv pojavila na površinu. Da me je jedva izvukao. Rekao mi je da sam zaronio na stijenu. Pitam ga, onako zamotan oko glave, jesam li štogod uhvatio, a on mi odgovori nekoliko šavova.

izraz lica mnogo toga odaje, posebna grupa izraza su glupe face kojih na našu veliku žalost možemo sresti svakodnevno bilo gde.

Netom po zavrsenoj Akademiji,lutao je Marko ulicama glavnog grada. I negdje u sumrak u nekom uglu sretne neku Ciganku kako prosi,sazali se i dade joj neku sitnu lovu. Ciganka ga odmjeri,dopade joj se naocito momce i odluci da ga nagradi. Zovnu ga,tutnu mu neku flasicu u ruke i nasavjetova da je popije veceras prije spavanja ako zeli sebi dobra u buducnosti. Marko mlad,zelen poslusa je i popi onu tekucinu pred spavanje po savjetu.
Od iduceg jutra njegov zivot vise nije bio isti. Poce da se mijenja. Probudi se kad lezi pored krasne zene. Prvi put je vidi al'zna joj ime. Cimnu on nju stidljivo i sapnu : "Ema,Emice"a ona se cimnu i samo rece :"Gospode Boze,Dragisa radim u drugoj smeni,ne budi me".
"Da,da" promrlja i shvati da je on Dragisa...da,da misli on dok se krece prema toaletu nepoznatog stana koji mu je totalno poznat. Na vratima se susretne sa plavim golobradim deckom spremnim za skolu koji mu zatrazi neki dinar."More majke ti ga sasave i nevaspitane"vrisnu Dragisa dok je decko trcao prema izlaznim vratima.
U hodniku se srete sa podbulim covjekom,crvenih ociju,ocigledno nenaspavan sa alkohlonim oreolom..."More evo i njega nakon cele noci ko zna gde je bio.Kad uzmem motku ima da vam je slomim na ledjima majke vam ga sasave i bezobrazne".Podbuli covjek mu samo dade svezanj novcanica i odgega do svoje sobe.Halapljivo brojeci novcanice,cuo je zenski glas iza sebe. Neka djevojka crne uvijene kose sa carapama "Udarnik"na nogama je govorila : "Svako jutro u kuci je galama,gungula,svadja a ja umorna dodjem sa proba,pa dokle vise"?
Marko zbunjen i neodlucan se spremi i krenu na posao ali ne prema Akademiji ili pozoristu vec prema trgovackom preduzecu gdje je saznao da mu se direktor zove Biberovic,da ga mrzi Kurcubic,da mu je sekretarica Zivadinka,da je na sudu sa Pasalicem i da mu je nadimak Giga.
Nakon radnog vremena dodje Giga kuci. Tisina,nigdje nikoga. Prilegnu malo covjek da odmori,zbunjen je i usni. Kad se probudio nadje se na ladji na Dunavu. Al'je to bio momenat iznenadjenja. Oko njega gorstaci,utuceni,pokunjeni,izmoreni. Ladja se krece prema Zemunu a on gleda u Beograd. No to nije onaj Beograd koji on zna vec neki mali,stari,prljav..gleda on desno kad Turci!!!! Koje iznenadjenje.Svi psuju,cuju se puske,topovi,veliki i silan narod se otisnuo ka rijeci da predje obalu a njega nazivaju gospodarom. Shvati da je..Karadjordje..uh Bog te...sjede Marko od iznenadjenja,shvati da je 19 vijek,da Srbija pada,da je on Veliki vozd,gospodar srpski. Na njemu crna stara nosnja i sablja..gleda u Mladena sto se skvrcio na dnu camca,gleda u onaj narod sto pokusava pobjeci turskom zulumu i pomisli da nesto kaze. Ucuta,prokunu ciganku i shvati da je do vjecnosti zarobljen u Giginom i Karadjordjevom tijelu. Dignu se,dize sablju i ugleda usamljenog konjanika na obali. Nije bio siguran da li je to Milos Obrenovic ili Aleksandar Bercek...

Kamikaza ambicija, konzumator kompleksa, miš samopouzdanja. Ljudska verzija mrava, koji ceo život naporno radi, zarad drugih, i često biva gažen od strane većih. I to mu ne smeta. Na lestvici ljudskih vrlina, često je u samom vrhu. Dobar, vredan, ponizan. Svi kvaliteti srednjevekovnog roba su uključeni u njegov genetički kod. "Izvini" je njegov životni moto. Iako nikad nije kriv.

Pitanje koje postavlja skrhana devojka strefljena spoznajom o preljubi, dok očekuje da će kao odgovor dobiti bilo kakav utešni obličak negacije. Cilj je da se kratkoročno ulije nada u opstanak urušene veze, da "dok bivši snovi po sobi lete", ovi makar tek privremeno slete na sigurno. Nema mnogo mogućih odgovora na ovakvo pitanje, možda tri najučestalija:

1. Da joj kažeš da je poznaje - Katastrofa razmere najpesimističnijeg predviđanja greške u radu gigantskog hadronskog kolajdera. Manjak iskustva. Prečka. Mijatova. Nastavak priče je izvesno još bolniji. Bivši snovi ne lete više, nestaju u crnoj rupi koja jede planetu, a preljubnika, smanjenog na nivo higsovog bozona, od tog momenta rešetaće stranac kojem više nije stalo. Da će pojam "svinjo" činiti uvertiru u daljem razgovoru, šanse postaju približno 97,21%.
2. Da joj kažeš da je ne poznaje - Odgovor kojem se nada, najbolje je dati ga čak i ukoliko nije tačan, pa izmisliti neku tamo prosečnu žensku osobu. Neobjašnjivo, ali pripisaće sve trenutku slabosti, krivica neočekivano postaje svačija i deli se bez razumnog objašnjenja na dva dela. Sam priznaješ da si svinja. Obrt. Kajzer Soze je upravo ispravio stopalo.
3. Da joj kažeš da ga poznaje. Ke?

E pa nije ona na tom nivou, ona je izvan tog pop-folk vulgarnog sveta, ne duva ona u istu tikvu s njima, ona duva u prefinjenije kurtce, jer ona je erteesovo mezimče, bemusve, pevaljka za kulturne, ona je za pauze u utakmicama, za poluvremena, za ona tri minuta do dnevnika, do prenosa narodne skupštine, ujutru na početku jutarnjeg programa ili kada zakaže ekipa Trezora, napije se Bojana Andrić sa Tonijem Bedalovim.
Da, da, jutarnji koncert u 6 na Drugom koji gleda prašnjiv regal i lamperija: i onda se tu Ivana nešto okreće, previja, nešto rukama mami, zaziva vodopade, potoke, vetrove, neke aljinčetine se gužvaju oko nje, neki velovi, igra ona, očima zavodljivo kaže: jebi me na portugalskom i sa stilom, potoci, vodopadi, ona zabacila glavu, bisera veletanlić joj pada na grudi, ruža joj na dlanu i kuratz u drugom planu, duva u maslačak, vodopadi, potoci, oči joj cakle, laka erotika, laka, mada sise i ona napumpala, pa da pokaže, ali to su estetski zadovoljavajuće sise, kod skupljeg doktora Colića radila pa neće valjda u čekaonici s Miom da se susretne pa da nema šta da priča s njom.
Ona je srpska Areta Frenkilin, srpska džepna venera, srpski Mančmelou iz Leskovca, srpska nešto, Jordan, Ivana Džadžić umetničko Jordan, sestra od tetke Džombe iz Pečenjevaca, kulturna večito mlada dama, Perica Ognjenović pop muzike.

Omiljeni pisac: Duško Kovačević jer zna naše duše u dušu.

Ali kada Ivana Jordan pojede bananu popularnosti događa se neverovatna promena!

Za razliku od uvreženog mišljenja da su svi frizeri pomalo gej, pravi frizer je u stvari nešto sasvim drugačije, čovek o kome se ispredaju mnoge urbane legende, još za života mitsko biće i sa dopuštenjem sviju građanin prvog reda, samoinstalater po rođenju, on je u stvari uzor svih nas i svi mi bi smo u drugom životu hteli da budemo on, pravo značenje reči frizer je Trsitelj, i u zavisnosti od staža i umeća, postoje titularna zvanja među frizerima:
1.- Frizer na prvi pogled
2.- Frizer na prvu reč
3.- Frizer na prvi dodir
4.- Frizer prvi dan
Pitate se zašto frizer? Mršenje kose je njegova prava profesija.
Iako je zaposlen njegova ekstraprofitna aktivnost, na koju plaća porez na esktraprofit, je Mršenje kose, na čijem polju je svetski priznat stručnjak, čak je i bio koautor u pisanju knjige: ,, Kako da prosečan muškarac mrsi kose kao Ričard Gir”, kada god se vrati sa posla, pred njegovim vratima je red žena, kao da tu živi i radi običan Frizer, zubar i ginekolog, koje žele da im satima pripremane frizure budu kvalitetno raščerupane od strane vrsnog trsitelja/mrsitelja kose/pravog frizera.
Iako je ljudsko biće, postao je besmrtan, kada je naterao zečice da izbace Hjua Hefnera iz sopstvene kuće zbog njega.
Za njega je dokazano da na dnevnoj bazi obara avione i da je pred njim na kolena pala cela vazduhoplovna eskadrila odjednom, iako je tih dana bio švorc, da je zapalio logorsku vatru u gaćama Fej Danavej, da za njega ne postoje mudoblokatori i da je on od najgore sorte ribočuvara i da je večiti i apsolutni pobednik kada se igra poker u skidanje, nebitno protiv kolikog broja žena igra, a i kurve mu plaćaju za snošaj.
Kada god priđe ženskom biću, njegov pogled i glas, odvrće potenciometar na vodopadu za dve sekunde. Doprinosi čovečanstvu dobrovoljnim davanjem krvi od koje su naučnici posle mnogo godina uspeli da sintetizuju vijagru i cijalis, kako bi muški deo čovečanstva mogao da shvati njegovu veličinu.
Žene u trenutku njegovog razgolićivanja i u toku njegovog tretmana shvataju da su vernice i kao najskuplje porno dive svo vreme bezuspešno dozivaju boga da im produži tretman.
Zabranjeno mu je da posećuje ženske samostane, a i kada ih posećuje, časne sestre moraju da se zatvore i samokažnjavaju dok ne napusti religiozno mesto, dal bičevanjem ili vezivanjem filakterija.
Svakodnevna rutina mu je postala zajebati se i zakasniti na posao, ali mu šef gleda kroz prste, zato što je i njegova žena veoma srećna i zaboravlja da je za godinu dana promenio dvadeset i sedam sekretarica, koje mu je Frizer lično preporučio.
Nikada u životu nije čuo ili izgovorio reči homoseksualizam, impotencija ili seksualna disfunkcija, nikada nije bolovao od megaploditeljstva, niti je ikada koristio neki od stimulanasa koji su derivati njegove krvi i ne postoji dokumentovan slučaj da je on odbio ženu ili da je žena odbila njega.
Uglavno živi dug i srećan život, ispunjavajući žene do vrha, a pratnja na njegovoj sahrani je kolona od nekoliko kilometara ucveljenih žena, koja je svaka za sebe barem u jednom trenutku pomislila da je samo njen, koliko su se samo prevarile, kada je on čitav svoj život bio samo svoj.
Najčešći uzroci smrti frizera su:
- Trovanje, metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od opsesivne mušterije.
- Metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od strane ljubomornog ili zavisnog muškarca.
- Srčani udar, i preterani odliv krvi iz mozga ako ne vodi računa o svom zdravlju.

Kombinacija šatorske svadbe, modne revije brendiranih muških odela i pijačnih Grand parada toaleta. Parada sisa i dupeta, potajnih nada, šlihtanja, kiča i pijanstva.
Posledice se najbolje leče amnezijom.

Komentar koji se nameće sam po sebi kada prisustvujemo nekoj totalno nejasnoj situaciji ili krajnje bizarnom razgovoru koji ne razumemo ali nam se ne dopada kako zvuči.