Jedina dobra stvar na srpskoj svadbi.

Neki događaj čija je verovatnoća ostvarenja jednaka nuli ili manja od nule.

Sažaljenje nad bogatijim od tebe. U smislu da ti živiš odlično sa onim što imaš: opijaš se na poslu (oni što su unapređeni to ne mogu), jebeš ciganku Ružicu iz kantine (a ne moraš da je izvodiš na večeru), izlaziš svako veče (ispred lokalne trafike), voziš Juga (jer si patriota i domaćin)... Pa ako neko ima više od tebe on je megaloman i prodana duša i žališ ga što ne ume da uživa u životu (jebeš Čivas, moja šljivovica rulz). Obaveza tvoja je da pomeneš takve nesretne duše više desetina puta dnevno da bi sprečio da se takva pojava odomaći u društvu.

Hladno i vrlo smtonosno naoružanje, evolutivni napredak batine. Praher je u naših domaćica postao smrtonosni predator jer su generacije žena izučavale kako da udaraju njime po tepisima kako bi izbacivale prašinu. Evolucija je na kraju preovladala da od nepokretne lovine tepiha, praher kreće da mlati po pokretnoj lovini : deci koja prave gluposti, odraslim muškarcima koji prave još veća sranja i prema drugim ženama domaćicama. Poseban vrhunac evolutivnog lanca jesu bili čuveni metalni praheri koji su mogli da lupaju koliko im duša želi po bilo čemu, pa su bili dobar deo vremena jedan od glavnih vaspitnih predmeta u srpskoj pedagogiji.

Kada jebeš dvije pacijentkinje, al jednu duže razvlačiš po krevetu pa se stvara utisak da ona i leži na tvom odjeljenju dok ordiniraš sa svojim ukrućenim dautogluom.

Ljudi koje treba držati podalje od sebe.

Nakriviti kapu. Reći zbogom vrevi gradskog života na neko vreme i svakodnevnim obavezama. Otići Bogu iza tregera i još dva metra levo. Konačno otići gde te duša vodi. Zaboraviti na kancelariju, šefa koji podiže normu, onu kurvu koja se pokraj tebe štancala na svakom ćošku. Trenutak u kome osetiš onu lakoću kao kada si bio klinac atletičar, rešiš da otkačiš sve i odeš u neki drugi grad, ili još bolje na selo, napušteno selo.

Ajkulina starija sestra, a štukina keva.

Krakat je onaj ko ima dugačke noge i dugačak korak. Dok on napravi dva ostali moraju napraviti tri koraka.

Krakati su obično i visoki, ali ne bezuslovno.

Rende za kiseo kupus ribanac.
Od svetoga Nikole do svetoga Ilije, niko ne zna gde se nalazi.
Uz njega ide obavezno i tuč za nabijanje kupusa u kacu i zajedno su higijenski vezani u pletenom džaku. Ribež se koristi samo u jednoj fazi proizvodnje (stavljanja kupusa ili kišeljenja kupusa) koja traje jedno poslepodne, a teško da može da se sakrije ili odšteti, sudbina je njegova da prelazi iz ruke u ruku.
Folklor: Glava porodice, sedi u načelju ribeža, znoji se i potezima veslača bez pauze slaže ribanac. Naslednik stoji pored kace i nabija tučnjem kupus u kacu. Stari svat, ondnosno komsija od najvise poverenja soli kupus i slaže glavice. Domaćica čisti glavice. Ostatak mobe (još njih 5) polovi glavice i vadi srce od kupusa. Sitna deca jedu koren od kupusa (jedinstvena prilika). Posle ove žurke domaćica i snajka čisti za mobom ili sama domaćica, ako nema snajku.

E, od kako se u Prizrenu jedan takav kum najeo pune tegle slatka (od dunja valjda, nebitno) i to z'inat jer mu je kum cicija prava ovaj se izraz koristi kako bismo nekom ugladjeno rekli da prestane da se prezderava. Mada, ne deluje na domace jer svi znaju foru, al' pali kod dosljaka.

Zagrobni život, rezervisan za sve one koji uredno izmiruju svoje obaveze.

Najviši nivo izelice, gladna godina u svoj svojoj "veličanstvenosti". Rupa bez dna. Vepar u najbizarnijem izdanju.

Iako debele osobe nisu za podsmevanje, ovakva jedna persona nema nikakve veze sa njima. Po izgledu bi se reklo kao da će svakog trenutka eksplodirati, svaki zalogaj deluje kao kap koja će preliti čašu. Međutim, ona se ne da - hrabro i uoprno guta zalogaj za zalogajem i kao da joj nije dosta.

Oči su mu gladne, duša mu je masna. Obedovanje mu je zamena za seks jer, i kada bi imao šta, ne bi mogao zbog stomačine.

Prinudno najvrednija osoba u kući. Mora, mučenik, šta će, jer kad treba nekome uvaliti posao, naravno da se svi izvlače i potežu raznorazne argumente. A ovaj je nenadjebiv, gotovo ga je nemoguće oboriti.

Vreme kad omladina ide na spavanje.

Bogotac ! Čovek za koga se može reći da baš može dosta da popije. Tamo se nazdravlja za sve i svašta. Za supu,sarmu,salatu, slavski hljeb. Za pokojne, za sadašnje za buduće. Pije se za dobrodošlicu, odlazak i ostanak. Pije se do besvesti, dok duša ne klone i do poslednjeg atoma snage. Vraća se kući četveronoške, a ponekad se čak ostane i na konak kod domaćina. Snažan kao međed, uporan kao Keba u dokazivanju da nije Rom, ali i društven i dobar čovek, kao Rade Lacković. Prosvetitelj, iscelitelj i idol mladih koji su rođeni u ravnici,ali kažu da ih nije odgajila Drina, nego jutarnji miris planinskog cveća, i kamen iz Grahova, Glamoča i Gornjeg Vakufa.

Mladež pored usne, i nekako je stalno išao kao povređenog skočnog zgloba, ženu su mu zazidali pa zato joj, joooj, počast pružao dolazio je do nas uvek sa cigarom i tražio upaljač sedeo bi na ivičnjaku i ispružio desnu nogu masirao bi koleno: boli me na promenu vremena imao je četrnes godina i neku dobroćudnost drugih krajeva i onu dobrotu staraca, frizura: jež, on je govorio, idite tamo, tamo vam jeftinije i čuvajte pare od užine, duša od čoveka taj Gojko, sličice turbo žvaka, topku celu što je skupljao celu školsku godinu, dao je malome Rajku, eto takav je čovek taj i vojvoda Gojko

Nevidljivo, neopipljivo stanje duha kojem čitavog života silno težimo.
U stalnoj borbi s tugom i nesrećom, sreća nam neprekidno izmiče.
Pa ipak – često i svesrdno zazivamo sile nebeske da nekom drugom podare svu sreću svijeta.

Najskuplja među kuravama...al vredi svaku paru! Odere te za pare, al i ti nju odereš za tih sat vremena plaćenog boravka...ako me razumeš.
Krem među pripadnicama lepšeg pola, koja najskuplje unovčava svoje blago... Jelte, nije od onih za svaki dan, više je na stadijumu upoznavanja sa roditeljima, i te fore...Govori tri jezika, zna šest različitih vrsta plesova, solarijumi, manikir, pedikir, ma da duša ne iska za bolje...al košta majku mu... Tako da samo vreba priliku da upeca soma, koji će na kraju stvarno i ispasti som, kad ostane na ulici, bez prebijene pare...

U mnogim pesmama ima,
na kraju stiha jedna vrlina,
ono sto osmeh iznudi svima,
bude ti toplo i kada je zima.

I nema na srcu toliko jada,
za bolje sutra postoji nada,
tuga u tebi pocne da pada,
ovo je super kazes ti tada.

Sunce na nebu pocne da seva,
nece sad dusa vise da zeva,
decak u tebi pocne da peva,
Opet si duvao!-kaze ti keva.

U mnogim pesmama ima,
na kraju stiha jedna vrlina,
ono sto osmeh iznudi svima,
bude ti toplo i kada je zima.
...........eto to vam je rima.