Činjenica koju mnogi zaboravljavaju pa na sopstveni spomenik, sahranu i zagrobni život potroše više nego u poslednjih pet godina života. Kad dotični otegnu papke i budu zakopani, larve muva će grickanje verovatno obavljati mnogo suptilnije i sa više stila pod deset hiljada evra mermera nego pod običnim krstom.

Naočare za sunce, "specijalno adaptirane" za noćne žurke. Bez obzira što su to naj običnije naočare za sunce, SA ZATAMLJENIM STAKLIMA, uvek će se naći neki selja koji ce ih staviti kad podje u diskoteku, ( splav ) , bez obzira što je u kafiću mrkli mrak i jedinu orijentaciju predstavljaju blicevi digitalnih aparata.

Starija,iskusna zenska,smrt za junfere i nevine muskarce..Skida mrak brzo i efikasno..Radodajka..Uradice sve to sa zadovoljstvom,obicno sa mladjim muskarcima,ali i za odgovarajucu nadoknadu.."Djana"je inace izraz za nevinu devojku,devicu,u ovom slucaju se koristi posprdno..Cuvena je teta Djana iz filma"Lepa sela lepo gore"..(Mica trofrtaljka)

Ortak, dobar drug, zlatnog srca, ali pizdurina u duši. Ženka. Femmini femmininum.

Svoje se sijenke plaši. U mrak ne ide. U tučama ne mož' da računaš na njega. Prepanut' ka' birači u Crnoj Gori kad treba da glasaju protiv Mila.

Uz sve to i blago feminiziran. Obrvice počupane, pazuh depiliran, ne smrdi na znoj, a čarape i gaće su mu vazda čiste.

Nije. Bučno je, ali se ipriuba može voditi normalan razgovor. Želim samo da te izvučem napolje, da se izdvojimo iz mase i da ti napričam kojekakve gluposti, u nadi da ću te odvesti u prvi mrak i nagraditi sebe koitusom. Rečenica koja slijedi poslije ovoga je ujedno i pokazatelj interesovanja osobe, kojoj ste se obratili, prema vama.

Oni likovi što rade stvari o kojima niko ni ne razmišlja. Oni koji nam olakšavaju život, ali koji za to skoro nikad nisu cenjeni. Nešto kao zadnji vezni u fudbalu ili likovi koji pišu sabtajtlove indonežanske sapunice i neumorno ih postavljaju na internet, jer jepga to vole da rade, iako ih naravno niko neće skinuti, jer ko gleda indonežanske sapunice ili japanskog pornića.

Trovanje spavanjem. Uglavnom onim poslepodnevnim, kad dođeš s posla/faksa, sručiš se na krevet u nadi da sklopiš kapke na 20 minuta i probudiš se posle 3 sata, sa delimičnom amnezijom u poimanju vremena. Ako je na snazi zima, problem je još i gori, jer mrak oko četvorke dodatno zajebe situaciju, tako da postoje realne šanse da utripuješ da si se probudio u 2067-oj godini kao kapetan ekspedicije koja je krenula na Neptun.

Vrlo buntovan, uglavnom namrsten i nervozan kao da resava iracku krizu. Njegov bunt je uglavnom upravljen ka roditeljima i svima onima koji apeluju na njega da utisa muziku i okupa se. Svrsi kad cuje sledece reci: strah, smrt, mrak, pakao, djavo, i razne varijacije istih.
Sve u svemu, optereceni klinac u krizi identiteta.

Kad pomislite da u životu ne može da vam bude crnje nego što jeste, tržište ima rešenje i za taj problem. Ako se plašite mraka, ne morate to više da radite, jer ovaj proizvod guta mrak, deli ga sa nulom. To je restrikcija za restrikciju struje, crnina za zamračivanje, crna zakrpa za crnu rupu. Prekid programa Vasione.

Bez izuzetka, žrtve raznih napasnika i pokvarenih autora pomenutih pošalica.

prvi put: skinuo je mrak, sad je mudo sarma, ego mu se udvostručuje,oči cakle, pun je sebe, ulazi u kafić, naručuje 35 year old whiskey i saopštava drugarima kako je jebao svoju curu
drugi put: sad je već dovoljno iskusan da počne da odmerava svoje već odavno iskusne drugare...posle kraćeg unutrašnjeg monologa shvata da je najbolji !
treći put: nakon što je posle trosatnog tršenja i njegova cura svršila zaključuje da je već iskusan jebač i da mu nema ravnog
peti put: sad je već zreo za ulazak u porno industriju, daje jebačke savete svom bratu od tetke i o svom prvom putu govori u pluskvamperfektu...skinuo je mrak pre hrista...(pre 2 nedelje)
deseti put: napokon je naterao curu da svrši dvaput,ego se katapultira u oblake,zajeban je kao crnac pornićar, jebe kao lud...i dok nonšalanatno pali cigaru posle sexa, baca pogled na svoju curu i pita: a mala, je l jebem ili šta?
dok mu devojka odgovara da je imala i bolje,ništa posebno...
ovo ga spušta na zemlju, ne veruje da je prosek ,odlazi da se napije, da ublaži tugu...u najgorem slučaju seče vene ili skače u reku...

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Objekat koji može da zameni bezbroj drugih objekata svojom korisnošću, u slučaju odbrane šutnuti nekoga, u slučaju ataka na nekoga ako zatreba možete je skinuti i koristiti kao ubojito i nadasve precizno oružje, u slučaju manjka činija za voće može se koristiti kao pomenuta, pod uslovom da su novije. Sumnja se da je Toma Palčić krenuo u putešestvije po kadi u jednoj od njih, kao i da je Isus u njima hodao po vodi.

Izbacivanje moždanih informacija, sistemom kopanja i zatrpavanja istih, u najdublje dno psihe. Sam proces počinje usled životne golgote, raznih plitkoumnih pripovedanja ili "moralističkih" teorija edukacije, osoba identifikovanih kao svoje vlastito govno...
Mozak postaje slagalica satkana od realnosti i košmara i svakim novim trzajem dešavanja, ruši se mozaik.

Mrak, muzika, zapaljena cigareta i otvorena flaša nekog finog alkohola. Čekanje da bes i zveri popusti pažnja i hemisfere mozga odlaze u frekvenciju "boli me kurac za sve".

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Skorašnja istraživanja iz sveg grla upozoravaju da se srpska omladina danas sporazumeva sa u proseku ne više od 200 reči. Tačno kojih ne zna se, ali i oba pomoćna glagola već postaju ugrožena vrsta, pošto se "imati" po značenju polako jednači sa biti (i/ili koriguje u maznuti, skinuti, odraditi), a "biti" se u ontološkom smislu uopšte više i ne dovodi u pitanje, već se, paradoksalno, koristi samo za reanimaciju pluskvamperfekta koji je i u pisanoj reči davno zamro. Dakle, 360 džula.

"I ja brate, bio sam mu maznuo brate ribu, brate..."

Ili skraceno - brus.
To je zenska krpica, koju zene vole jer je korisna iz prakticnih razloga. Muskarci zbog ove krpe balave (uglavnom kada je vide na zeni)jer se nalazi na njima najzanimljivijem delu zenskog tela.
Olju Karleusu steze kao malter, ubija joj grudi, odmah ce ga skinuti. Dace ga Bori Djordjevicu, koji zbog njega mesa malter.
Al' su zapeli malter, pa malter, al' kad se jedino rimuje sa brushalter...:-)

Podjebavalica visprenog komšije, koja nema veze s godinama, koliko s tim da si ti poslednji ljudski škart, te te stoga sleduje da uradiš ono od čega su svi pobegli. A on, lešinar, kao da je čekao. Pao ti mrak na oči ionako, i samo je on falio da te očepi i upotpuni ugođaj.

Prve tri reči u rečenici posle kojih sledi sigurna svađa i/ili zamerka. Po njihovoj upotrebi kantar skače u nebesa, pada mrak na oči i često je teško kontrolisati se uz sav adrenalin koji šiba krvotokom. Najčešći razlog je što to obično izgovara osoba čiji ste savet poslušali i sjebali se, a on vam sada objašnjava gde je zajeb nastao. A sve to u trenutku kada je prekasno za korekcije.

Sušta suprotnost promotivnih cena i najčešće se sreću u pojedinim "elitnim" beogradskim buticima u "Knezu" i okolini, gde neka stvar košta višestruko više od slične stvari u običnom butiku odmah pored, jer je to zaboga čuveni brend. Namenjene su samo odabranoj "eliti", a kada ih slučajni dobronamerni prolaznik prosečnog srpskog džepa ugleda, one ga blago rečeno isprovociraju, na oči mu pada mrak, a pritisak skače na 300 sa 200.