Američka poruka na kraju Holivudskog filma. Uvek ostavlja trajni pečat na gledalaca i tera ga da stekne pravu sliku o amerčkoj populaciji i njihovoj demokratskoj politici.

Ljudi koji su prvi osetili da je čitava planeta , kao i oni koji upravljaju njome , jedan veliki skup govana , i da je smaranje jedini način da se toj zajednici govana stane na put.Imajući iza sebe činjenice da su najbolji svetski romanopisci sebi su dali za pravo da prvi počnu izgradnju oružija koje koje ce destruktivnim razaranjem uništiti mozgove svih buducih naraštaja , kako u Rusiji tako i šire.Lav Tolstoj , ako si Karleuša citaj Tolstojevski , jednog kobnog jesenjeg dana 1873 poče pisanje Ane Karenjine i tako zapoce novo razdoblje u svetskoj istoriji.Razdoblje koje se neće završiti ukoliko svi primjeri , sve kopije i sva izdanja svih čuvenih Ruskih romanopisaca ne budu spaljena u crvenim plamenovima pakla. Od tada , sećanja bejahu izbrisana , snovi sahranjeni , nova pravila su zavladala svetom , majka Zemlja polako umire na samrtnoj postelji , umorna lica šetaju ulicama bez kraja , ćutanje i mrkli mrak , smeh i plač su ukinuti. I sada , nakon 200 godina , stariji reklo bi se mudriji ljudi , nas teraju da četiri dana provedemo čitajući kako je neki Raskoljnikov rokn'o neku babu , kako se neka luda cura bacila pod voz i kako je neki Buljba imao probleme sa svojim sinovima. Da bi kasnije , kad već postanemo ljudi imali osnove obrazovanja i da bi lakše koračali kroz život kao slobodni gradjani celog sveta.Sve nas je stigla zaslužena kazna , hiljade i hiljade crno-belih strana su ispisane , a mi ih čitamo dok nam se Gribojedov , Jesenjin , Puškin , Gorki , Čehov , Žukovski i ostala ekipica ruskih spisatelja koje obavezno moramo pročitati , smeškaju odozgo' valjda iz Raja.

Ili sestra, mama, tata... Sve jedno te gadno istripuju u zajebanom momentu...

Naziv za odeću koja je pripadala vama, ali koje su postale zajedničke od kad živite sa svojom boljom polovinom. Ovo može biti simpatično u početku i pomaže u ranom vezivanju, ali onda, jednog dana, kad je vidite kako moleriše u vašem omiljenom džemperu bez pitanja, poželećete joj zlo.

Prilepiti se uz nekoga ili nešto.

... ili "ovaj Bog je dobar Bog": misli mediokriteta da vam istovremeno dokažu potpuno suprotno od toga. Pišu ih osobe kojima su najteži trenuci u životu bili npr. kada su udarili u stub na ulici pa tri dana nisu smjeli izaći na ulicu od sramote, i slične trivijalnosti. Recimo ovako: "Upravo ležim u krevetu, pijem čaj od đumbira i gledam Hannibala na tabletu. Obaveze ne postoje :) Ovaj život je lijep".

Direktiva koju je veoma teško ispuniti u datom trenutku. Posle ture od dvocifrene količine piva, i neprobojnog prvog talasa mokrenja posle, kažu vam da se opustite samo i samo će da krene. Koliko god vi zviždali, gledali u mraku onaj zid ispred sebe, kao da na njemu piše kako da pišate, opustiti se nećete kao ni mokriti.
Devojke često dobiju taj savet pri prvom seksualnom iskustvu. Takođe i muškarac dobije istu preporuku, kad mu se dogodi ono što se ponekad događa, odnosno kad ne može da ustera traktor uz brdo, odnosno kad ne može da mu se digne. Devojka u prvom slučaju je daleko od opuštanja, vrišti i ciči, a mušarac je i previše opušten u takvoj situaciji tako da će se to pre shvatiti kao podjeb nego kao učinkoviti jebački trik.
Kad vam kažu da se opustite, znajte da nemate pojma. Polagali neki ispit, bilo na fakultetu, bilo vozački, i kad u trtenucima očaja čujete te reči, znajte da nema nade i da su vam podigli krstaču iznad rake neuspeha a vi roknuli ekser pokušavajući da se opustite, umesto da se zaista fokusirate.
Krajnje beskoristan savet bi bio lako zamenljiv jednom šamarčinom, toliko stručnom da se od nje upište, ako ne možete da pišate, ili vam skrenu fokus sa jednog mesta bola na drugi, ukoliko vam skidaju mrak, ili vam se digne, jer je možda seksi da vam riba lupa šamar, ili zaista naučite za taj ispit, jer ste konj i treba vas šamarati kad se samo zajebavate.

Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.

Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.

Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.

Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.

Skinula je brus i gađice i obukla najtesniju haljinu što je imala tako da su joj se bradavice ocrtavale u punoj svojoj veličini. Našminkala se i stavila parfem. Bila je prava dama.
Debeli kamiondžija je jedući burek mrsio užegla muda kada je pomislio da bi mogao nešto da baci pod jaja, i gle čuda baš kad je prolazio tu negde oko Kaća primeti autostoperku koja je nedvosmisleno bila kurva.
Ona je obula svoje štikle, ušuškala sina i krenula na posao. Pozvala je taksi, on je bacio do petlje. Nije imala da plati. Popušila je. Posle je popušila i cigaretu, vezala kosu i pružila prst, spremajući se da zaradi za 'leba.
Kočnice su zaškripale i kamion je stao. Čuo se zvuk otpuštanja pritiska a za njim i zalupljenih vrata.
"Pošto?" pitao ju je trljajući još masnu bradu i brkove.
"Šta želiš, lepi?"
"Možda sam kamiondžija, ali nisam toliko nesamokritičan da ne primetim svoju ružnoću i tvoju profitom indukovanu potrebu za laskanjem."
"Okej, samokritični, šta ćeš, pušenje ili da jebeš?"
"Da me jebeš" reče vadeći strapon.
I jebala ga je. Jako. A on je uredno platio po tarifi pušenja.
Seo je u svoj kamion, opet se čuo zvuk otpuštanja pritiska, zatrubeo je i uputio se ka Horgošu. Mrsio je svoja muda i pomislio kako ga je tata milovao kad je bio mali. Ali tata nije imao strapon.
Dok je gledala za kamionom koji odlazi u mrak pokušala je da se seti odakle joj je poznat taj čudni debeljuca. Nije mogla. Odmahnuvši rukom protrljala je novčanicu od deset evra o bradu i stavila ju u džep. Pružila je palac.

Promena smera u konačno kretanje, pod ručnom kočnicom i uglom od 180 stepeni. Više ne ideš u život, sada ideš iz života, i mnogo toga ima da se kaže..A malo toga može još da se uradi.Gotovo ništa. Nisi ni primetio kada si raširio prste na šakama, i tvoj život je skliznuo u tudje, hladne ruke, kojima neće nedostajati, kao što im nisu nedostajale ni stotine drugih..Ostalo je samo još da prodje vreme u čekaonici, ne znaš gde te vodi ali znaš da ćeš stići.
Čardak ni na nebu ni na zemlji, grad uplakanih, selo bledih duhova i poslednje utočište i usputno svratište.
Sumnja u istinu odgovora na velika pitanja koja si postavljao zajedno sa drugima, do kojih si došao kasno i ne mogu pomoći da se bilo šta promeni..Isti dugački hodnik, isti škripavi točkovi na krevetima..Zidove su okrečili, ali to su i dalje one iste uravnate hrpe cigala, koje uzimaju pogled, a za uzvrat ne nude ništa. Možda nešto zlokobno..
Druga lica na istim kožnim glavama upalih crta. Voljeni sa istim ohrabrenjima, u kojima se nazire deklinacija verovanja manje, senka i crta umora na licu više, spektar tonova veselog deteta u glasu siromašnije i tiše.
Ista slika istom dušom gledana. Mantil, osmeh koji su istančali fakultet, iskustvo i profesionalna deformacija, bela svetla, naboj moždanog elektriciteta, slika trivijalnih i najlepših dogadjaja prikazana u deliću vremena, rukom nadrealizma. Etar, mrak, gotovo je..Do sledećeg budjenja, na nekom drugom mestu. Zbogom..Dovidjenja.

Nedozvoljeni segment fudbalske igre koji automatski za sobom povlači žuti karton. S druge strane, veoma efikasan način da se onemogući zatvaranje vrata pred nosom.

Najmističnija sekta koja nam svakodnevno puni glavu o proizvodima iz asortimana marke x. Da ne izgledaju kao grobovi, sigurno bi radili na nekom normalnijem mestu i neko bi sigurno znao kako oni zapravo izgledaju i po neki trač o njihovom životu. Ali ne, oni su Jehovini svedoci na legalan način. Oni uporno žele da odolimo njihovom zahtevu, da kupimo robu koju oni prezentuju dok nas jebu u glavu spuštenog kurca i svršavaju dok nas mame produktima koji uglavnom kurcu ne vrede.

Neretko se dešava da ista osoba kenja na više reklama, a o kanalima da ne pominjem! Oni to rade iz ljubavi: oni su oduvek hteli da diktiraju mozgovima drugih ljudi i tu su našli idealnu priliku da prckaju potencijalne potrošače kako bi izlečili sopstvene komplekse, jer nikome nisu privlačni pošto su ružni k'o lopov i, umesto da vode svoj život, zabadaju nos u tuđe dupe.

Leka za njih nema, oni su upali u začarani krug i spremni su da izbeljivačem isperu mozak gledaocima malih ekrana za šurnaest jevreja. Ko nekako uspe da ih se otarasi ili je bacio kašiku ili je toliko poludeo da im je nabrojio čitav spisak i time zaradio šut-kartu.

Kako ih se otarasiti? Na trajnom rešenju trenutno rade naučnici sa univerziteta u Masačusetsu, a na vama preostaje da uključite opciju mute ili izađete na dnevnu svetlost. Bolje za vas, ja kad vam kažem.

Stanje alkoholisanosti kada bahato ulazis na gajbu mrtav,budis cala koji u pekarskim gacama i facom kao da je kratkovid stoji u predsoblju i postavlja ti najjednostavnije moguce pitanje(jel znas gde si,jel znas ko sam) u tom trenutku...i ti nisi sposoban da odgovoris...ali ostalo je ono malo mozga na rezervi cisto da probas da se vadis iz ovakvih situacija...

Jebi ga, ispalio si se, svestan si toga al te izjeda što ne znaš kad će i koliko će ko da te podjebava. Najbolja moguća opcija je da se svi sjate ko vrane, izrokaju te od jednom i doviđenja žurim. Jednog po jednog ortaka nećeš podneti ako je na tenane sa merakom ma koliko imao vremena. Uzmeš ovaj izraz lepo, prevališ preko jezika ko Đuričko u Lajanju na zvezde, pregrmiš to i opet ideš od nule.

Ležiš u krevetu, obraza umočenog u baricu pljuvačke, očiju zarobljenih u zatvor od zalepljenih kapaka kakvom bi i Bil Gejts bez razmišljanja poverio svoje patente. Lagano ti iz zone sumraka mozga dopire poneki bljesak od prethodnog dana, praćen užasnom grmljavinom. Flešbek. Livada na kojoj jedanaest sivonja pokušava da dokaže drugoj jedanaestorki, i sivonjama u publici, bez uspeha, naravno, da nisu totalne pičke koje ga primaju zguza. Nazad u krevet.

Pokušavaš da otvoriš oči, što je praćeno sevanjem od koga se stvorio oreol zbog kog bi, po tvom mišljenju, slučajni prolaznik imao utisak da zuri u svetačku priliku prepodobnog Sisoja, a ne u štrokavu vucibatinu koja se olešila jer je njegov tim izgubio, mrsomuda koji je popio pesnicu u zube od ortaka Radoja jer ga je zamenio sa konobaricom Dragicom i pokušao da mu krne žvaku nakon divljačkog 'vatanja za zanosne guzne obline. Ma, u kurac i sa otvaranjem očiju, vid je precenjen.

Zabadaš nos u nešto što liči na rebarca iz jučerašnjeg pasulja, ali se ne nalazi u tanjiru, no na jastuku, ali te to apsolutno ne zanima jer si živahan onoliko koliko i tvoj navrdeda Sava u svom istrulelom kovčegu od orahovine. Shvataš da si toliko komiran da ne haješ za viku glasne košave otelotvorenu u tvojoj kevi, niti za sestrinog klinca koji je banuo u posetu pa rga po tvojoj sobi u potrazi za CDom na kom je njegova omiljena igrica Hevi Brutal Zlostavljanje 2. Lagano zapisuješ još jedan dan na listu protraćenih i toneš u blaženi sanak dok se grmljavina lagano udaljava...

Ženska usta premazana 12-o slojnim labelom ili fluoroscentno masno-ljubičastim sjajem, koji samo što ne počne da se sliva niz bradu. Kontakt usnama sa ovim devojkama pokušavamo maximalno izbeći da ne bismo došli u situaciju da se posle brišemo rukavom po licu.

Radnja koja se sastoji od tri koraka:
1.pozivanje komšije da dođe da pomogne u nečemu
2.napijanje i prejedanje
3.shvatanje da je kasno i da će da nastave sutra

Apsolutno proverena činjenica. S' tim da je najmanje što može da te zadesi, baš to da budeš upišan.

Pitanje koje je prikladno postaviti ortaku koji fura bilo šta od navedenog: zavoje na glavi, šavove, masnaju, podlive, štake, šipku u vratu i slično.

Opisivanje ubijanja od alkohola sinoć.