Maksimalno se opustiti, obično pripit, tako da stomak ispadne napolje.
A: Halo, e desi tebreks, kasniš na slavu ajde dolazi.
B: Ma imao sam neku frku, stižem odmah. Kakva je atmosfera?
A: Ma ćaletovi pajtaši se ponapijali, eno ih rastrboljili se i raspravljaju da li je jača Kina od Rusije. Banjavaj dok nije nestalo vinjaka.
B: Stižem matori, i teleportuj me odmah na pečenje, znaš da supe ne konzumiram.
A: Hajde, hajde, sve je spremno.
Domaćice koje znaju da pričaju samo o ajvaru, gibanici, uštipcima, slatkom kupusu, čvarcima i ostalim specijalitetima iz svoje kuhinje.
Ceca: Kad ja spremim ajvar, to ti je prste da poližeš! A ne ovaj, fabrički, pa ko li to kupuje, da mi je znati!?
Mica: Familija kad dođe na slavu, pa prosto se biju oko mojih sarmica.
Goca: I šta kažete, šta vam rade deca? Kako im na fakultetu?
Ceca i Mica u glas: Auuuu, bre, Goco, o čemu si ti našla da pričamo, deca pa deca. Jel imaš ti, ženo, svoj život?
Završni sloj mesa kojim prekriješ vrh lonca u kojem ti se krčka kupus.
Mmmm kakav kupus. Obožavam da dođem kod tebe na slavu! Kako ti uspeva Debeli, majke ti?
Pa rekoh ti druže, prosto. Naređaš red kupusa, pa red govedine -al mora da bude jača, da iznese kupus, pa opet red kupusa i tako do vrha, a onda NAJBITNIJE-sve to zatvoriš dobrom tavanicom od suvog mesa, da mu da dodatni šmek, pa na laganu vatricu. I kuvaš što duže i nema greške.
Glavna tema svih razgovora tokom slavne godine, uglavnom takvi razgovori počinju sa time kako si bio, ides, ili si na slavi.
Čak i kada se na slavi jede riba gosti ne propuštaju da spomenu pečenje
Dan pred slavu:
-Uf al ću sutra da se ubijem od prasetine.... uf uf uf... ima pola ovala da pojedem
-Ne znam, ja više volim ovčetinu, al se ne žalim ni na svinju...
-Ovcu volim samo kad je peku u Kosovski božur, tamo je srede svaka im čast...
-E a tek prase kako tamo peku, raspametiš se dok je jedeš, kožica hrskava...Dan slave:
-Jel ideš negde danas na slavu?
-Kako bre da propustim, idem da se nakokam sa ovčetinom.
-Fuuuj, kako možeš da jedeš ovčetinu, meni je to mnogo slano i suvo...
-A kako ti možeš da jedeš prasetinu, još ako je neko ne obrija kako treba pa sve budu čekinje po njoj..
-Pa lepo, ne jedem kožicu.
-Neki brijaju kožicu dok drugi koriste brener da poskidaju dlake, a jeli kako onda jedeš kad meso se oseća na acetilen?Dan posle slave:
-Neda sam jeo pečenje sinoć, pa to nije normalno koliko je dobro bilo..
-Meni si našo da pričaš, bio si toliko pijan da se ne sećaš da smo bili zajedno na slavi.
-Ček bre, jel si i ti bio kod Šuleta pekara na slavu?
-Jesam
-Kako te se bre ne sećam?
-Pa lepo, čim si došao udario si po vrancu i prasetiniSlava na kojoj se jede riba:
-Lepo si ispržila ovu ribu domaćice.
-Hvala, hvala
-Nema na čemu, a za mesec dana kod mene na slavi ima da bude pečenja ima da se podavimo u njemu.
-Pa ti si uvek lepo pečenje imao.
-A jel se seća neko one godine kad sam peko pjetrena, nije imalo ni gram masti.
-Jeste, nikad nisi imao bolje pečenje
Lik koji sitnim prevarama usitnjava svoju dušu.
-Hoće li ti kum doći ove godine na slavu?
-Ne verujem. Znam za red da ga pozovem, on zna za red pa odbije. Jebi ga...njemu je stalno nešto trebalo. Moje je pretilo da postane njegovo pa sam stavio tačku.
-Sitna duša..znači, kum ti se pretvorio u dugme.
Ono zbog cega napravis neku glupost na cega ti oni kojima prepricavas istu kazu ,,Kakav crnjak" ili ,,Kakav bedak"
Primer 1:
Na shrani prilazis da izjavis saucesce, svi te gledaju, a ti se saberes pruzis ruku ozaloscenom/j i kazes ,,Cestitam".
Primer 2 (u slucaju muskarca uglavnom):
Dolazis kod devojke prvi put na slavu. Sva njena rodbina te gleda, a ti dok cestitas njenom ocu stajes mu na nogu, a od njene mame umesto crnog vina uzimas zamucenu vodu gde se odlazu kasicice misleci da je belo vino.
Nezaobilazna tema u svakoj srpskoj porodici sredinom jeseni.
- Razgovor o kupusu započinje konstatacijom da se prošle godine stavilo mnogo, smučila nam se i sarma i podvarak i salata, pretposlednju glavicu smo na silu pojeli u aprilu, a poslednju bacili pre mesec dana (želudac nam se prevrnuo kad smo skinuli poklopac sa bureta).
- Zatim pada dogovor da bi s obzirom na gore navedeno, bilo bolje da se ove godine i ne bacaju silne pare, nego da lepo k'o ljudi kupimo kada nam se prijede...sad ima u svakom Maxiju...
- Mada, posle par minuta dolazi se do zaključka da bismo možda mogli da ostavimo dve - tri lepe krupnije glavice da imamo za slavu da se ne brukamo sa onim kupovnim, pi kakve su sitne liske...
- Opet, kad malo bolje razmislimo, šta su dve – tri glavice? Šta ćemo za Novu godinu i Božić, po dvesta dinara kesica kupusa, nas četvoro, treba nam bar hiljadu dinara po ručku samo za kupus, a gde je meso, ispade sarma najskuplje jelo...
- Ovako ćemo: nema preterivanja, stavljamo samo 20 - 30 kila, taman za nas, nećemo da nas niko pljačka, ovako bar znamo i kakav je kupus i da je dobra so, da smo ruke oprali...Eto, dogovorili smo se.
- A šta ćemo sa babom i dedom? Da li će oni da stavljaju sami ili ćemo svi zajedno? Ma baš će oni da stavljaju onako kljakavi, a mi zdravi i pravi. Ništa, ovako ćemo: stavićemo 60 kila. Prošle godine smo stavili 50 i šta je ostalo?! Jedna malešna glavica. Jedna ko nijedna. Ješćemo koliko možemo, bolje da ostane nego da zafali. Ajde sad kad primimo platu odmah da odvojimo jedno 3.000, plus za novo bure, ono što imamo nam je malo.
- Dogovoreno!
Flafičast naziv za poklon koji dobiješ od stipse.
Kuma: :ljub, ljub, ljub: Kume, evo čokolada, mali znak pažnje pred polazak na fakuletet.
Student-brucoš: Kumo moja, pa nije trebalo, ipak ste u troškovima sad kad ste se ponovili sa novim autom, a i dizanje sprata kuće nije jeftino na ovu skupoću. Kum se tamo zlopati u Beču, kad mi legne opštinska stipendija, moram mu poslati nešto, ipak je bog na nebu, a kum na zemlji. Jesmo svoji il' nismo!
("mišomor u kafu kad dođe za slavu" ✓)
Nerazumna rečenica roditelja kada ideš kod druga na neko slavlje.
A: E kevo odo ja kod druga na slavu.
M: Kojeg? Ko su mu roditelji?
A: Jaoo znaš bre, onaj što mi je juče dolazio. Tata mu radi kao automehaničar, a mama u bolnicu.
M: On beše dobro dete? Ne pije, ne puši?
A: Jao i ti šta pitaš. Naravno da ne !
M: Dobro idi slobodno, ali pazi šta radiš.
A: Dobro, dobro.
Prezapapreno govno. Boja crvena. Sadrži ogromne količine ljutine koju konzumiraš kao sastojak ili prilog uz neko jelo.
Kafana. Omanje društvance koje raspolaže novcem jednog od članova koji je iznenada profitirao nakon tetkinog nenajavljenog dolaska u posjetu, razmatra gdje je najbolje uložiti taj novac. Kurva ne dolazi u obzir jer ne znaju gdje da je nađu. Izlasci smorili. Roštilj se nameće sam od sebe.
-Buraz, sve imamo, samo nam fali neko ko zna napraviti čorbas. Kod Sakiba uzmemo mesetine, Bane nek pita ćaleta da mu prebaci Bijelog Vuka, u njemu vozimo gajbe, hranu i nas. Predlažite majstora kuhinje.
-Tvoja keva. Ona da mi napravi supu iz kesice ja bi zabio pluto u šupak, pa nek izlazi na usta ako hoće.
-Moja keva radi drugu, ne može ona. A i bilo bi glupo da me gleda kako rolam džoku i varim istu.
-Bila bi ponosna na tebe, jer ti jedini iz ekipe znaš rolati.
-Dosta je zajebancije, ajde, evo, može Savonis?
-Hahahaha...Savonis kažeš...za prvi maj nam je pravio čorbanjac, ja sam svoju krsnu slavu, svetog Đorđa, proveo radno, jer nisam mogao da sjedim na dupetu. Komšija ispod nije htio da dođe na slavu jer mu je govno nagrizlo plafon. Zajebi! Idemo dalje...
Kad je prvi u redu, k'o da je poslednji.
Gospodine, da li ste vi sada na redu?
-Da, da, ja sam.
-Jao, ako biste mogli, molim vas, da me pustite preko reda, neću se dugo zadržati kod doktora, minut-dva, samo ću nešto da ga pitam, uopšte ne idem na pregled. Jako žurim kod babe na slavu!
-Paaaa, hajde, u redu. Ja ne žurim previše.----Čovek se zadržava 25 minuta u ordinaciji.----
Hvala, doviđenja! Evo, nisam vas dugo zadržao!
Prosečna svota novca koja uglavnom zadovoljava potrebe prosečnog srednjoškolca ili studenta a pritom stvara lažnu sliku morala i uviđajnosti istog, i kol'ko-tol'ko prija ušima nesrećnog roditelja.
možete da probate i sami:
Postavite pitanje
- Kevo, daj tri 'iljade?
najverovatniji odgovor
-Tri hiljade???!!! Odakle? Zar ti nisam pre dva dana dala dve???
I postavite pitanje
-Kevo, daj neki dinar?
najverovatniji odgovor
-Ih, sine, nemam sad baš mnogo...Čuvam za slavu.. Kol'ko ti treba??
-Ma, daj kol'ko imaš.
-Evo ti tri hiljade. Al da čuvaš!
Nevjerovatna stvar. U nama budi neko osjećanje ponosa, čini da se naša koža naježi, čak i ako je napolju 30 stepeni, tjera nas da se sjetimo naših predaka, i naše slavne srpske istorije. Čak i oni koji su potpuno apolitični, i na neki način egoistični, ne mogu da ostanu ravnodušni prilikom slušanja tih riječi koje su uvijene u neki plašt svetosti, hrabrosti i mučeništva. Mnoge unaprijed izgubljene bitke su dobijene zahvaljujući ovim govorima, mnogi je neprijatelj pao pred Srbinom koga vodi misao o Carstvu Nebeskom i o otadžbini, i mnogi je mladi život pao u odbranu te iste otadžbine, da bi se sačuvalo Srpstvo i rodna gruda.
Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem,
razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!Major Dragutin Gavrilović, 6. oktobar 1915. godine.
Mala deca su musava vrištala koja non stop zajebavaju, gnječe se, deru se, pište, njište, vrište, bale, inate i sramote roditelje sa svojom dečijom iskrenošću.
Istinita prica -
Neka dečica došla na slavu kod moje tetke i teče, i gurala se tamo, trčkarala po sobi gde su gosti, pa ih stariji oterali da se gnječe u sobi.
Tamo, moj brat od tetke je gledao pornić, i ostavio kasetu u videu, i deca su verovatno džarala nešto tamo i pustila pornic, i niko nije ni znao dok Lazar nije istrčao iz sobe i vikao:
''Tata, tata, dodji brzo da vidiš, ona teta hoće da odgrize onom čiki pišu''.
Najekonomičnije moguće kompresovanje individue batinama.
- Siti, batice, to ti je klub. To ti je Mančester, a ne onaj junajted, sve na staru slavu, jebo ih Ferguson da ih jebo. Osvaja siti sve ove godine, pazi šta ti kaem.
- Alo, klinac, tišina, da te ne bi preklopio ko Palmin potiljak i poslao šeiku da mu ližeš ona bedna muda što pokušava da nadomesti milionima, ščuo?
Dokaz da nam je drzava u kurcu,jer jednog pedofila nije bila u stanju da osudi,samo zato sto je pripadnik crkve!
Jebo im ja mater svima i voleo bih da im on poducava decu!!!
Pesma o Pahomiću i učeniku
Pahomije učenika
Metnuo na krilo,
Sve stenjući pevao mu
Šta je negda bilo.Pevao mu srpsku slavu –
I srpske junake
Što na koplje nabijahu
Bulje svakojake.Vladičanska kita poče
Suze da proliva,
Učeniku svome reče
Da kitu celiva.Dete kitu celivalo;
P’ onda pita živo: „Preosveštenstvo, što sam ja Kitu Vam celivo?“„Ti ne shvataš, Srpče malo,
Mi stariji znamo!
Kad ti poraste, kad se digne, Kaš’će ti se samo!“(Tomislav Marković: Iz udžbenika za najmlađe bogoslove „Uvod u jeboslovlje“)
Najomraženija imenica u srpskom narodu, a ujedno i najpoželjnija.
- Jebemti ljude, dok smo zajedno kucali u onom ćumezu, svima sam bio dobar. Sad kad sam malo uspeo u životu, ni na slavu me ne zovu. Šta je to u ljudima da tako mrze vlast?
- A to! Ma to još od Turaka ostalo. Znaš ono: zajebi kadiju, pa si faca. Era.
- Pa što su se pokrštavali kad su mrzeli Turke toliko?
- E pa, Simo, od zajebati kadiju svakako je bolje biti kadija.
Nekada se zapitam zašto neki ljudi koriste svoju popularnost u pogrešne svrhe.Neko je koristi za
1.ucenjivanje ljudi
npr:Ako ne budeš puštao moju pesmu na ovom radiu,rećiću tvom direktoru da te otpusti.
2.Omalovažavaju druge ljude.
npr.Ja sam napisao pesmu 10x bolju pesmu od tebe kretenu.HAHAHA!!!
Na kraju sam shvatio.Ti ljudi koji loše koriste popularnost misle da su uzvišeni i da su iznad svih drugih ljudi.Oni misle samo na moć i slavu, bez prijatelja.Tako oni shvataju popularnost.
Da bi bio u potpunosti popularan treba da budeš cool prema svima i da sve poštuješ.To što popularnost otvara skoro sva vrata treba da se iskoristi za dobre stvari.
Oni ce vam pricati price kako im je dolazio opusteno pop za vreme Tita. Naravno, isli su redovno u crkvu onda kad niko nije smeo da prodje pored nje u krugu od 100m...Plasili su se oni, naravno, al nisu hteli da prodaju veru za veceru. Jelte. Oni nisu mogli da nadju posao jer su slavili Bozic. Uvek su u kuci imali sliku svetca. Postili su svaku sredu i petak i naravno sve vece postove.
Sve bi to bilo u redu da je istina. Pravo stanje stvari je bilo otprilike ovako:
1. Pored crkve su samo prolazili na putu kuci od kafane, da je usput zapisaju.
2. Drukali su komsiju muriji kad bi videli da slavi slavu ili neki drugi verski praznik.
3. Umesto slike svetca su drzali sliku Tita.
4. Njihov otac (deda) je bio prvi u selu u disciplini jahanja popa na 200m.
5. Bili su clanovi partije i na sva usta vikali da je religija malogradjanska glupost, izmisljotina zatucanih ljudi.
6. Na badnji dan su z`inat hasali vrucu prasetinu.
I sad me takvi pitaju zasto se ja ne krstim kad prolazim pored crkve...Mrs, stoko!
Do pre 10-ak godina jedno od najpozeljnijih i najtrazenijih zanimanja na ovim prostorima, privilegija odabranih i samo nekolicine ljudi, retko zanimanje u kojem uzivate samo prava i privilegije a nemate skoro nikakve obaveze, zanimanje u kojem je bilo dovoljno da kazete te carobne reci pa da vam sva vrata budu otvorena poput onih: "Sezame otvori se" tako je nekad bilo dovoljno reci: "ja sam brat Zdravka Colica" ,kolokvijalan naziv za svakog dzabalebarosa i ladoleza koji bi na slavu i ime svog brata u zivotu sve na mufte i za "dz".
Iako su retki imali prvilegiju bavljenja ovom profesijom mnogi su se legitimisali kao da jesu Zdravkova braca jer su tako mislili da ce dobiti nezasluzeno neku sitnu privilegiju dzabe pice u kafani, kupus na pijaci ili da ce se ogrebati za kres kod neke ekstra cave koja ih do tada nije sljivila ni dva posto, tj. svaka paljevina iz tadasnje Yuge koja je imala tu ludacku srecu da nosi prezime kao on bila mu je brat ili najblizi rod! U predstavljanju nepoznatim ribama svaki od njih bi prvo potencirao prezime kao ono " Bond ,James Bond" i bilo bi " Colic, Janko, Marko itd Colic" a ribice bi odmah na pomen istog znatizeljno upitale: "a sta ti je Zdravko" i tako bi sve pocinjalo i jedno vodilo drugom. Sa pojavom Novaka Djokovica ovo zanimanje je malo izgubilo na atraktivnosti ali ne moze se osporiti da bi i danas mnogi da se bave ovom profesijom!
