Lik iz društva koji uvek priča izmišljene priče u kojima je ispao hrabar, jak i pametan. Realno, svako društvo ima po jednog takvog lika.
- Oćemo da zovemo i Mareta na žurku?
- Gde njega da zovem, opet će dva sata da drži slovo o tome kako je u Parizu jebo tri crnkinje odjednom u prostorijama Alžirskog kulturnog društva. Posle mu navodno nudile kuću i diplomatsku službu da ostane u Francuskoj ali on je emotivno vezan za našu Gornju Mrtvaju. Pusti njega i njegove priče, mnogo laže pravi je Vučić, ni rođeni otac mu više ne veruje. Znači ne zovemo ga nikako.
Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:
1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.
2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u
seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.
3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.
4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?",
"Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.
5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.
Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!
Srpski običaj star više milenijuma.
Očuvan još od gumenog doba.
Koreni potiču iz starog Srbskog Srbira.
Na Balkansko poluostrvo došao sa prvim konvojem izbeglica koji su proterani od tiranske ruke Sabahudina Ramzisa III Imperatora.
Običaj je preuzet od strane svih drugih nevernika i nenebeskih naroda!
Suljo Sultan (poznatiji medju nebeskim narodom kao obrezani-mali) zabranjuje ovaj običaj pod izgovorom da širi anti-islamizam i prazni kase ciganskih uličnih svirača (cigana nenebeskih) te kažnjava nebeski narod oduzimanjem svih portabl tranzistora proizvedenih u bratskoj komunističkoj Kini!
Nikola Tesla ovaj običaj donosi u ameriku, gde ga homoseksualni puritanci preuzimaju i osrknavljuju koristeći ga u predizborne kampanje i šitrenje globalizma!
Za vreme Drugog Svetskog rata milioni nedužnih Srba i nebeskih Roma polozilo je svoje živote da bi sakrili ovaj običaj od strane Fašističkih okupatora!
Te je u njihovo ime drug Tito digo najveći spomenik palim radio čestičarima u obliku trideset metara visokog 2.0 kanalnog tranzistora koji leži na petokrakoj ispred kojeg i dan danas gori večna vatra! Spomen obeležje otvoreno je od strane prvog jurišnog udarnog radio bataljona.
Na Olimpijskim igrama u Sarajevu najstariji radio tarnzistor donet iz Srbira koji se nalazio na Jugoslovenskoj zastavi obišao je celu evropu otvarajući prve OI u bivšoj Jugoslaviji.
1992. Prvom radio čestitkom: "Ne volim te Alija zato što si balija" počeo je krvavi gradjanski rat gde je nebeski narod uz pomoć izdajničke maćehe Rusije prodat američkom okupatoru za par milijardi duga! Ali ipak duh radio čestitke se širio kroz krv i prosvetljuje Serbski narod vodeći ga u istorijske pobede od Zagreba do Dunava napred i nazad par puta...
Da bi zaštitili svoj običaj RRA pravi povelju koja ulazi u ustav nebeskog Srbskog naroda u kojem stoji da je Radio Čestitka srce Srbije njen sastavni duhovni deo koji niko ne sme da oduzme, te stavljaju krvavi namet od 500 kinti koji moraju da plaćaju sve kategorije stanovništva (beskućnici, socijalno ugroženi, nezaposleni) jedini koji su oslobodjeni nameta su multi-milioneri, budzovani, jaki privatnici i direktori zaposleni u javnim službama!
Visoki nemoralni pederski haski sud u vise predmeta povlači obicaj Radio Čestitki kao poziv u rat čime je stradalo vise milijardi jadnih obrezanih i ustaških izdajica.
Ali ipak Radio Čestitka je ostala duh Srpstva iako je danas komercijalizovana.
Njenu dalju komercijalizaciju SPC pokušava da ublaži uvodeci čestitke u svoje kampove za odvikavanje od bolesti zavisnosti molitvama "Srećno batinjaje uz pesmu idem putem oka bistra razbiću ti guzu ko ministra"!
-Halo dobar dan ko je sa nama danas?
-Eeee dj`es mala ovde Miloš!
-Ćao Mišo kako si?
-Evo dobro je plaćaju se porezi radim ko kinez, čekam evropu al sve u svemu dobro je!
-Drago mi je to čuti, imaš li neku čestitku?
-Ih jadna dje da je ne´am!!!
-Pa koja će danas biti i za koga?
-Pa ´teo bi da čestitam Smak Sveta drugu Stipi iz hrvatske. A kumu Halidu iz Vilajeta srećan odlazak u Nemačku od mene i moje porodice sa pesmom Horor Bishketa "Masovna S´arana"
U bukvalnom smislu urbano znači gradsko.
Međutim, ova riječ u svijetu ima sasvim drugo značenje i konotaciju nego kod nas. U bogatim zapadnim zemljama, naročito Americi, u centru grada, i uopšte gusto naseljenom, URBANOM, području, uglavnom žive crnci i ostali siromašniji slojevi stanovništva, dok su bijelci i bogatiji sloj u predgrađima (suburbs). Stoga, sve ispred čega stoji pridjev "urban" se uglavnom povezuje sa savremenom crnačkom kulturom i muzikom i uključuje hip-hop, R&B, brejkdensing, house, tehno, DJ-ing i slično. Pošto urbani život podrazumijeva i veću dostupnost kulturnih dešavanja kao što su pozorišta, galerije, muzeji, bioskopi, kao i nešto slobodniji način ponašanja, pojam "urbano" u svijetu nema uvijek negativnu konotaciju, ali nema ni pretjerano pozitivnu. Zavisi ko se u čemu nađe. Ipak definitivno postoji asocijacija "urbano = crnačko" Što ne znači da se i bijelci u tome ne pronalaze.
Kod nas je to drugačije. Pošto kod nas još uvijek ima vrlo malo bogatog sloja koji žive u nekim nabudženim predgrađima, nego se stanovništvo uglavnom dijeli na građane (bogatiji, obrazovaniji, liberalniji, kul...) i seljake (zatucani, konzervativni, ograničeni...), termin urban ima jaku pozitivnu konotaciju. Međutim, bez obzira na ono što mi smatramo urbanim, u klubovima i ostalim "fensi i urbanim" mjestima se servira ona urbana kultura koja odgovara svjetskom, a ne našem pojmu riječi "urban". Dakle ista ta crnačka muzika, haus, tehno, hip-hop, R&B, s tim da se tome kod nas doda podosta kvazifenseraja i turbofolka pa sve ispadne više nego smiješno.
Osim toga, česta je i zloupotreba riječi urban. Ona se za svašta koristi i kad treba i kad ne treba. Njom se sugeriše da je nešto moderno, napredno, kul, a često se primjenjuje na stvari koje nisu ništa od toga.
Sve u svemu, lijepo je nastojati da se bude obrazovan, kulturan, u toku sa zbivanjima, ali je totalna glupost nasilu težiti nekoj pretjeranoj "urbanosti" i upotrebljavati ovaj izraz gdje mu nije mjesto.
Posledica učmalosti belih bubrega, u stvari ne toliko njihove već njihovih vlasnika. Hoće bubrezi da rade al đžabe kad gazda rešio da puni pogrešnu rupu ili navlači kabanicu.
Dok bela kuga po Srbiji hara,
mojoj ekipi i meni suva kara,
neće ni jedna bez prc balona
tog famoznog Trojan kurtona.Kaže, odgovornost velika imati dete,
pa jebem ti mater k'o da radjaš slona,
bojiš se da ti plivači ne ulete,
i zato se držis tog jebenog najlona.I još ovo da kažem slovo,
iako to ništa nije novo,
u seksu se uživa mnogo bolje,
kad da praviš decu imaš volje!
Događaj milenijuma. Crveno slovo u kalendaru i trenutak kad će se sve planete poređati tačno jedna iza druge i reflektovati mantru u ritmu ''Naslednika'' od Nedeljka Bajić Baje. Zaboraviće se na granice koje nas dele. Rame uz rame će stajati narodnjaci i metalike, SNS i DS botovi, Radovci i Romulanci, Džoni Štulić bez advokata i bilo koje živo biće. Prolazi Halejeva kometa, dobrodošao!
Ivent koji je bacio u senku Svetsko prvenstvo u Brazilu iako je Jelena poslušala molbu Dilme Ruseva da ne izlazi u medije dok traje isto a Španci razmišljaju da odkažu takmičenje u košarci jer kako kažu ne isplati se. Interesovanje je veliko a medijske kuće se bore za TV prava. Karte su rasprodate pre nego što su odštampane iako su namenje samo za VIP osobe što povlači prve slučajeve samoubistva i veliku potražnu Vikodina.
Okupiće se mnoge poznate glave, kako domaće tako i strane koje će sa kiselim, izveštačenim osmesima da vrše neki dubokoumni razgovor uživajući u egzotičnim koktelima čije ime ne umeju ni da izgovore kao i u Miškovićevoj jahti sa kojom će da dođe. Žurka će biti pod maskama u nadi da će se izveštačenost i kvazi-glamur zalepiti za te njuške. Nosiće se predrkana odela za koju treba minimum godinu dana rada u prosveti. Sve je volumizirano, baršunasto, cvetno-šareno, svi se vole kao na okupljanju petog dva na desetogodišnjici male mature iako će kasnije da se međusobno pljuju. Za smrtnike će se organizovati direktan prenos na Trgu Republike na koji će da dođe ogroman broj glava gde će Saša Popović da organizuje glasanje koga prvog izbaciti sa žurke slanjem sms-a na 1033. Ne 1003, koga to zanima, idemo na žurku.
-Požar je opasno zahvatio vaš stan, plafon samo što se nije srušio molim vas da svi pođete samnom što pre!
-Ćuti bre tamo ne čujem ništa. Jao vidi sad mu Branko Kockica peva pesmicu a Jelena plače od sreće. Preslat...Definicija je napisana za Mizantrophy II.
Rastanak (u dobrom kontekstu), u smislu rasejan, rasterećen, slobodan ko tica kukavica, a opet sa mogućnošću povremenog, letimičnog susretanja.
Uostalom isto imaju 8 slova, počinju sa prva 2 slova >>ra<<. 3. slovo "z" je zvučno s tako da mu dođe na isto, završavaju sa ista 2 slova ak i to je jednostavno činjenica... I nemojte ovo slučajno da obrišete, pa razmislite malo, uzgred, znate li onu pjesmu: ,,u razdeljak te ljubim", pa može i: "uz rastanak te ljubim", šta, isto zvuči složćete se, ma daj te molim vas, nemojte zezati...
"Očevo je carstvo poput Čoveka koji je posejao dobro seme. Njegov neprijatelj dođe noću te poseja korov. Čovek ne dozvoli slugama da počupaju korov, već im reče: Ne, da ne biste sa njim počupali i pšenicu. Jer na dan žetve korov će postati očit, i biće počupan i spaljen..."
Jevanđelje po Tomi, izreka 57
Tako ide simpatična pričica o žitu i kukolju, ta svojevrsna parabola večne borbe između "dobra" i "zla", a koju je prvi u toj verziji ispripovedao lično Isus Hrist, sin lično Božji. Jer, masi je vazda trebalo slikovito - da ne kažem, "plastično" - predstaviti određenu ideju ili misao da bi ista istu nekako i razumela. Elem, priča se - a kako nas gorepomenuti Apostol u svom daljem pisanju obaveštava - završava veoma srećno: Lolium temulentum iliti "korovski busen" biva uspešno odstranjen od Tricium Gramineae iliti "pšen'ce" ( oprostiće mi eventualni prisutni botaničari ako sam se zajeb'o za koje slovo ) i svi su živeli srećno do kraja svog života ( što je bilo otprilike do oko 35-og rođendana, al' punim plućima ). Bilo kako bilo, do danas se ta Isusova pouka relativno zadržala u svom iskonskom obliku ali je, nažalost, sâm Čovek pretpreo promene koje su ga učinile neprepoznatljivim čak i sâmom sebi. Pšenica je postala jebeni GMO, a jedino je mrtvi kukolj ostao isti - gadan, zao i neverovatno uporan za svoje mesto pod Suncem...
Ah, da! I značenje se promenilo iz "Dobro vs. Zlo" u "Bitno vs. Nebitno". E, kad sam znao da ću nešto da zaboravim...
- Gospodine Vučiću, kako ćete odvojiti žito od kukolja u našoj zemlji?
- Pa, naši će ljudi ići po narodu i pitaće "Jesi li ti kukolj?" i ako im neko kaže da jeste, biće uhapšen istog momenta!
Bahata, a glupa. Nepismena, ali zato namerno pravi faul u petercu nadajući se penalu. I što je najvažnije, voli rakiju i ne libi se udaranja u sva tri slota.
Sve je to potrebno za žensko čeljad,e ne bi li bilo počašćeno jednim ovakvo uzdignutim primerom izražavanja jezika srpskog. Jedna tako prosta i jednostavna rečenica kao što je "Za kod kazana", izrazi toliku emociju i naklonost ka osobinama ženke.
Jer vazda se znalo koji je događaj u domaćinskoj kući najznačajniji. Jebeš slavu, rođendan i Božić. Dan kada se peče rakija je svet, najcrvenije od svih slova. Tu svaki domaćin mora da pokaže umeće u pečenju rakije i pravljenju opšte Sodome i Gomore sa rakijskim drugarima. Svaka prava domaćica svom domaćinu oprosti gluposti za vreme pečenja eliksira, jer šta se desi kod kazana, ostaje kod kazana. Kum dezinfikovao mašku pod prvim vencom, jer je iz opklade želeo da utvrdi da je i sopstvenim kurcem lako mlatiti gloginje? Pa kuma to ne mora da zna.
Zato svaki domaćin cele godine osmatra i traži savršene kandidatkinje, da ih prizove kazanu i tako postigne besmrtnost među svojim prijateljima. Jer dobro pečenje i dobra rakija će se pamtiti zauvek!
*Reč "kazan" tj. "kazana" ne skrnaviti severnačkim oduženim akcentom, samo šumadijski sa akcentom na "an" je dozvoljen.
- Kume, sunce ti jebem 'oće l' da te pusti ona tvoja rospija večeras u kafanu, ili moram opet da dolazim da je kumim?
- More, kume, jutros mi se vozdigo k'o Titu na dalmatinske pionirke, pa sam činimiske zaslužio da me večeras i pusti u kafanu. U 9 da si tamo nemoj da dolazim da ti puštam noćas ovce iz tora.
9h, Kafana
- Deder, dete, daj dva Rogata za mene i kuma.
- Lepo ovo čeljade, kume, valjalo bi možda za onog mog bilmeza. Malo da izađe iz kuće, jebo me onaj bik što sam ga prodao da mu kupim kompjuter.
- Vala da znaš. A vidi kako je i fino. Dete, uzmi i ti šta ćeš da popiješ!
"Dete" krlja vinjau.
12h, Kafana, "dete" se popelo na astal i zadiže suknju na kumove.
- Jaooooooo kume, ova je za kod kazana!
- Ćero, priđi časkom da ti šanem nešto na uvo da niko ne čuje.
Grad u Nemačkoj za koji polovina našeg stanovništva zna po fudbalskom timu iz istoimenog grada problem je u tome što polovina ljudi koji znaju za ovaj grad ne mogu da izgovore njegovo ime kako treba
Lik 1: Eee tebra kakvu sam tekmu juče gledao Hofenhajm Meneglabah
Lik 2: Koja ti je ova druga ekipa ???
Lik 1: Ma brate kako ne znaš za Moneglabah
Lik 2: Ma bre ne znam jbt on
Lik 1: Pa brate oni su ti fudbalska ekipa sa najdužim imenom na slovo M
Lik 2: Ma da se teraš ti u pičku materinu to ti je Borusija iz Menhengladbaha nauči već jednom
Lik 1: Da da brate Borusija Moneoglabeh nisam mogao da upamtim onaj prvi deo imena hvala ti
Greška u kucanju. Treba da piše: Zar je banovan ?
.
Imao sam čast da radim sa ženom koja je u posleratnom periodu (onomratnom, ne ovom) bila sekretrica visokom funkcioneru u jednom od republičkih Centralnih komiteta.
Elem jednom prilikom je kucala karakteristike nekih kursista i donosila in na potpis "gazdi" i na jednoj od njih on je rukom napisao: Skinuti imenovanog sa ... prekucati i ponovo mi doneti na potpis.Između ostalog u tekstu je napisala: imenovani provodi na kurcu šest meseci i pokazuje izvanredne rezultate ...
Pisaća mašina bila latinična pa kad je trebala napisati - na kursu - upotrebila slovo "c", jer je inače u privatnom životu isključivo uprebljavala ćirilicu.
još jedan od brojnih magazina ženske emancipacije.
otvoriš prvu stranu, a iza jeftinih korica, smeši se orangutan od urednice kojoj su roditelji tepali da ih ne bi ujedala Ružnica u nekoj cvetnoj cicanoj haljini koje babe zovu 'kućna haljina'. tu ona drži slovo o svemu onome što njen uzvišeni intelekt dotiče, a nije pomenuto na stranama koje slede.
listamo...
prvo idu neke nagr(a)dne igre iz prethodnih brojeva iliti uzorci i gratisi skinuti sa nusproizvoda kao što su kesice šampona protiv peruti, flasteri za kurije oči i separatori za čukljeve, dakle nagrade koje su u stanju da ogade ženski pol.
slede fotografije amaterskih manekenki obučene u garderobu za punije, šik saveti neke (samos)poznate osobe o tome koje ešarpe su in za samoubistvo vešanjem.
potom psihijatar-frik ošišana na doživotnu robiju ćaska sa poznatim osobama (ovo je priznajem vrlo korisno jer ima dosta pacijenata).
onda idu kurvoskopi, gatanja, rune, sanovnici na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou.
slede autorski članci o ženama koje su uspele u životu, pa onda psiho test 'Koliko joj zavidim?' i 'Kako sjebati život svinji od muškarca koju tako pretenciozno zovem svojim mužem'.
e tu su i recepti sa slikama koje ne odgovaraju tekstu, jelovnici za one na budžetu i saveti o dijetama i vežbama za debelo celuloidno dupe i naravno najosetljivije zone butina, ispovesti užasa klimakterijuma, suicidalne tendencije kod dramskih horora usamljenih domaćica i vapaji selfhelpova.
negde pred kraj daje se horoskop, ovaj put obrađuje dešavanja u životu iz minuta u minut, pa Draga saveta i knjige koje treba pročitati (najčešće neko sranje od bestcelera).
pozadina je rezervisana za tele shop akcije.
zašto je bitno da emancipovan muškarac čita i ženske magazine?
da bi saznao da i one umeju da poprave kola, zakrpe krov, srede lavabo, promene osigurač, nacepaju drva, ozidaju kamin, ali se samo prave...
Blic žena je u stvari žena koja se javlja 'samo na blic', a koju je Andrić neponovljivo maestralno opisao u priči nad pričama 'Jelena žena koje nema'.
Drevni vrhovni paganski Bog sa glavom petla, zmijama mesto nogu i telom lava. Jedna od prvih monoteističkih sekti. Kamenje se Abraxasovim likom koristilo se kao amajlije i postoji teorija da magična reč "Abrakadabra" potiče od ovog kamenja i Abraxasa. U svom romanu "Demijan" Herman Hese se osvrće na Abraxasa kao panteusa ili sve-boga - onog koji je i Sotona i Bog u istom, dan i noć, dobro i zlo. Tu nastaje jedan od najvećih citata u istoriji pisane reči XX veka:
"Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Onaj koji želi da se rodi mora prvo da razori jedan svet. Ptica leti ka Bogu. Bog se zove Abraxas."
Danas, kao i sve paganske bogove, u hrišćanskom svetu Abraxasa je crkva degradirala na Sotonu. Ali to je samo primer da je monopolsko ponašanje nastalo pre ekonomije. Sa filozofske strane Abraxas predstavlja ideju da "Bog sve može. Kad bi činio isključivo ono što nazivamo Dobrim ne bismo mogli da ga nazovemo Svemogućim. On bi vladao samo jednim delom Vaseljene, a postojao bi neko moćniji od Njega, koji bi nadzirao i procenjivao njegove postupke. U tom slučaju, ja bih obožavao tog nekog drugog, moćnijeg." (Paolo Koeljo) Ono kako danas gledamo Abraxasa je kao jedan od krajeva u filozofske potrage za jedinim mogućim Bogom. Put se račva za one koji veruju da je Bog imao upliva u naš svet (ideja koju za neke simbolizuje Abraxas), i one druge koji veruju da je Bog imao upliv samo u početnom trenutku kreacije - Velikom prasku, Veliki prasak...
Čitajući Hesea neki sasvim nevažan lik učlanio se na svoj fakultetski forum, izmenio jedno slovo da se ne bi poistovećivao, već samo aludirao na Abraxasa i sada spemuje, besomučno spemovanje cyberspace.
Nerazgovjetna zvrljotina na papiru,salveti,CD-u,dresu,lopti ili nekom drugom predmetu koja treba da predstavlja potpis ili bar pocetna slova imena i prezimena osobe koja je potpisuje. Osobe zenskog pola najcesce zele autograme glumaca ili pjevaca dok osobe muskog vrebaju sportiste da bi dobili fleku na dresu ili lopti. Histerija nakon dobijanja istog kod zena se manifestuje kroz mahnito vristanje od odusevljenja iako nista pod milim bogom ne mogu razabrati na zvrljotki,dok muskarci svoje odusevljenje manifestuju ponosnim sepurenjem kroz masu kao pijevci nakon...
Ona - njoj (pokazuje nehumano izguzvan komad papira): vidis to ti je...aaaaa...potpis njegov..NJEGOV....aaa umrijecu od ludila i srece....(pa ljubi autogram)..vidis slovo P i K kao..
Drugoj - prvoj : ma cekaj..ovdje se nista ne vidi..kao da je pisao nogom..On - njemu : Ej..znas sinoc sam na dres dobio potpis P.K (to naglasava kao da su cijelu noc pili skupa)..sretnem ga slucajno kad sam se vracao s termina
Drugi - njemu : (razocarano)..ma ovo kao neka fleka..kako ces sada igrati fudbal..?
Sinković koji i od najgrđe sedeljke napravi lom parti.
-Jao brate, propade mi žurka. Vidi ovo, DJ mi pušta neke kancone, ribe se grupisale na terasi, ona petorica igraju PES u WC-u, Rajko, Sima i Dragiša slušaju Sinana na mobilnom, ekipa iz Smedereva čita Novosti od juče, ode sve u kurac. A taman mi ćale i keva zapalili na plac posle šest meseci. Koji sam ja baksuz.
-Ma daj bre, zovi Sinišu Gedoru, ima sve da ih digne na noge.
-Ma gde Sinišu, si lud? On sluša neki gruzijski rep, sjebaće nam žurku.
-Nema šanse, Siniša ti je za žurke kao Nada Topčagić, za pola sata će da bude lom žurka.
Uvek počinje sa ''NOVO, NOVO, NOVO'', ili ŽURKA, ŽURKA, ŽURKA!, zatim se najavljuje datum, vreme i mesto spektakla koji će se održati. Onda ide najava umetnika i ostatka sveta koji će doći da uveličaju događaj. I na kraju cena, jako niskog karaktera.
Ovakve vrste ''provoda'', u principu su lošeg kvaliteta, samo što se reklamiraju preko izuzetno poznatih televizijskih stanica.
ŽURKA, ŽURKA, ŽURKA! 21.09.2011. u 21:00, na centru Gornje Vranjske , održaće se turnir u malom fudbalu. Specijalni gosti su: Beki Bekić, Aca Lukas i Vesna Zmijanac! i ove večeri hip-hop umetnici, pa da nabrojimo: Sand-o-kan, Kolibrator, Brus la Grudnjak, MC Drnjina, Svilen Konan! Dolaze nam i plesne grupe ''Skočko'' i ''Poskok''. Takođe stiže nam Karate klub '' Udara u glavu k'o Japanac'' da nam pokažu svoje veštine i sposobnosti. Specijalno iz Bubanj Potoka zaigraće Folklorni ansambl ''Noge izlomili''! Umalo da zaboravimo, biće i DJ Vojkan, puštaće odličan turbo folk, pa da u veselom duhu, kako dolikuje, proslavimo ovaj događaj. ULAZ 9,5 DINARA!!!
Prva ruka roditelja iz naslova.
- Zdravo sine, kako je prošao prvi dan u vrtiću? Je l' te čekao tata, nije kasnio?
- Čekao je. Razgovarao je malo sa i vaspitačicom, rekao joj kako bi joj rado dao da upravlja njegovim...nešto na s što plovi, ne mogu da se setim.
- Na slovo s što plovi, šta bi to moglo biti... Da nije tata slučajno rekao "Spolovilo"?
- Jeste. Šta je to? Je l' to neki čamac?
- Jeste, zlato mamino, jeste. A tatin će upravo da potone.
Grupa žitelja sela koja se okupi kad je neki svetac, crveno slovo, ispred seoske zadruge, da nakratko zaborave probleme svoje svakodnevnice, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, i da uz grlo podmazano hladnim pivcetom raspredu diskusije o majci Rusiji, masonskim zaverama, zlokobnim Amerikancima i Vatikanu, ne zaobilazeći niti situaciju na lokalnoj političkoj sceni, uz povremene nalete nostalgije kako je "čojek u Titino vreme mog'o na klupi spavati, a niko mu nije mog'o ništa". Kako jadan pošten čojek uvek najebe nekom igrom usuda, a Srbinu pogotovo nikad nije bilo gore nego u ova u ova luda i opičena vremena... Uz to se počesto napravi besednička dramska pauza, da se grlo podmaže hladnom pivom i da se mezne malo nasečene slaninice i jeftine pileće salame...
U toku žustre diskusije, lokalni veterinar se pretvara u Demostena, kazandžija u mudraca Seneku, propali fudbaler u Ničea, vlasnik me'ane u pragmatičnog Bejkona, dok seoski geometar, kao najčkolovaniji čojek nadgleda sa visine diskusiju sa aristotelovskim autoritetom. Žustru diskusiju prekine samo poneki komentar "Dobrrrrrra, jebla majku" kada prode punačka seljanka na biciklu dok joj suknja erotski dirlika na Poni biciklu, skrećući pažnju seoskih mudraca sa visokointelektualnih diskusija, na svoje jedre, od kopanja iskvarcane noge.
I dok noć lagano pada na selo, uz pozadinsku muziku iz parkiranog Golfa dvojke, diskusija skupa seoskih mudraca zvonko žubori seoskim mirom, a njihove upaljene cigarete kao bumbari sijaju u noći... dok se vodi diskusija ljudi koji samo žele da nakratko zaborave svakodnevne probleme, debeljuškaste nervozne žene kod kuće i podignute kredite, kao i poneki propali mladalački san o igranju levog krila za poznati klub iz Beograda, završenom fakultetu i nekom boljem životu...
Jer noćni život nikada pre nije bio tako zdrav!
Elem, tokom čitave istorije razvoja ljudske civilizacije, ŽURKE su kroz sve svoje oblike i varijacije do danas bile i ostale najpopularniji, ujedno i najčešći vid upoznavanja pripadnika suprotnog pola zarad radosti koitusa. Od igranja oko vatre i(li) monolita, preko javnih pogubljenja i balova, do savremenih tehno-dens-turbo-folk tuluma i jutjub partija, žurka je kao logičan spoj dva najpoznatija inhibitora - alkohola & muzike - vekovima uspešno spajala buduće supružnike i roditelje...osim u slučaju "ugovorenih brakova", mada se i u tim prilikama istrajno šikalo, nije da nije. No, uporedo sa razvitkom gore pomenute civilizacije, razvijala se i dogma žurke a to što bi ista počinjala sve kasnije i kasnije i muzika tukla sve glasnije i glasnije, Čoveku nije predstavljalo gotovo nikakav problem da je posećuje u sve većem broju i nestrpljenju. Ili, ipak, jeste?
Jer razapet između noćnog života žurki i dnevnog života obaveza, homo-sapiens je sasvim slučajno naišao na čisto biološki problem "hronično-redovne neispavanosti" koji se, hteo on to da prizna ili ne, nalazio na putanji direktne kolizije sa normalnim funkcionisanjem u evridej lajfu mu...sve dok se jednog lepog dana nije pojavila kategorija iz naslova i spasila ga k'o Vučić ono dete, onomad iz Feketića.
Šta? Hteli biste danas negde da izađete al' šljakate sutra od 9? Nema problema. Matine žurka™ nudi apsolutno identičan program kao i obična...samo se zove "matine". Elem - popijte par epruveta navodnog napitka od hmelja (0.25), častite vašu simpatiju rendom koktelom na akciji (500 din.), prepustite se urbanim semplovima lokalnog DJ-a ili peskovitom baritonu frontmena benda "Fokus" i nakon uspešno obavljenog provoda vratite se kući umesto u 6, u 4 sata ujutro. Recite zbogom podočnjacima & hroničnom umoru i prigrlite novi način ekumenskog partijanja koji je isti kao i stari...samo se zove "matine".
Zdravlje je, ipak, na prvom mestu.
- E, tebra, 'sti? E, 'oćeš večeras sa mnom i Dekijem na matine žurku u "River"?
- Kad počinje?
- Ma, u osam...al' kapiram da može i kasnije da se đedo...
- Tajfajzen, brate. Nema razloga da žurimo...
Retkost. Ljudi koje nije iskvario zub vremena, koji se još uvek svojski odupiru svakoj nepravdi i koje jače zaboli kakva tuđa nesreća od sopstvene. Nije dovoljno reći da ih je malo. Valjda u svakom mestu ima tek po jedan, možda dva takva čoveka, ali se o njima ćuti, novine više ne štampaju krupne naslove u kojima se spominje ljubav, pa tako i o njima gotovo da nema slova, a i Jesenjin je već poodavno umro.
Oni samuju drugačije od svih. Današnjem čoveku je to strano, ne može se podvesti pod ludost, nije moguće opravdati ni razumom, možda bi najtačnije bilo reći, da je neki umešni vajar uzeo gomilu tuge, pa kao što se od gline oblikuje ćup, tako i on oblikuje čoveka.
O njima se ne pišu knjige. Šta bi se uostalom moglo reći za dobrog čoveka, sem da je dobar. Da počneš nabrajati neka njegova dobročinstva, on ti se namah ni kriv ni dužan čini manje dobrim, kao da se iskvario baš u tom trenutku dok čitaš o njemu. Tim ljudima se ne dižu spomenici. Ja eto, ni na jednom spomeniku nisam pročitao kakav je neko bio čovek, piše rok trajanja, ko je podigao, ko je ožalošćen, ali da li je taj što tu počiva, bio dobar ili neki namćor, e o tome se ćuti. Čini mi se boje se ljudi, započeće tu modu, ali i njima će neko već možda sutra sastavljati slovo.
Eto sad i mene uhvati muka, šta reći o nekome ko je dobar? Valjda taj ni sam o sebi ne bi rekao više, pa mi valjda i nije uzeti za zlo.
Meni uvek nekako najbolji primer jedan moj komšija...
Bio mašinovođa u ono sretno vreme. Nedugo potom mu se razboli žena, imali malu ćerkicu, pet, šest godina. Žena umre, zarati se, on izbjegne, ćerka ostane kod rodbine. Došao ovde, ne zna nikog pošteno, pentrao se po krovovima, naplaćivali mu vodu, jebali ga oni koji mu nisu ni za crno ispod nokta, a on ćuti. Ko god ga zovne da mu radi, a pretežno ga zvali džabe, takav smo narod, on ode. Kaže valja pomoći ljudima, ne zovu od miline. I da vidiš to, plače se meni kada sam uz njega, kad gledam tu igru života, a on muk pa muk. Ne vidi se na njemu nit da ga šta boli, niti da ga jede iznutra, a jelo ga ljudski.
Ne prođe koja godina, morao na zamenu kukova, a kad te krene, onda to i ne staje. Odma mu dijagnostikovali i rak prostate. I odjednom nema prijatelja, nema nikog da njemu džabe učini. Ako mu treba paklica cigara, skupo im da mu kupe, a kod svakog je šleper zaradio. Tek tad mi reče jednom, nije njemu što će umreti. Samo tu svoju ćerku zove svaki dan, a ona ili je u gradu, ili sa dečkom, pa makar da mu ona to kaže, nego sve neke tetke i rođaci. Tad malo zaćuta, pa krete da priča o njoj, a vidiš on zna da je prevalila dvadesete, samo još je gleda kao ono dete koje je ostalo iza njega. Ispriča se onda me pogleda, pa me pita muči li mene šta? A mene sramota za sve one godine što sam mu o nekim svojim brigama pričao.
