- Jesi vidio komšo šta uradi krupa juče?
- Ma ovduda od naske kad pogledaš nebo se spustilo na selo.
- Uništi sve šljive, a baš su bile procvjetale.
- Slabo se komšo molite Bogu!
- A vi se k'o molite? Ne pristaj mi na muku!
- Ne znam ja koliko se mi molimo, al' šljive rađaju u zadnjih 5 godina samo tako!

- Đede, je l' mogu još malo da budem u domu, samo da sačekam zdrave snage?
- E Vukašine, Vukašine... ti bi opet neprskano.

- Brate, koliko do tvoje kuće ima odavde?
- Pa.. Jedno sat i po šetanja ovim tempom.
- Koji kurac? Pa samo što ne trčimo!
- Jebi ga brate, tamo živimo samo ja i Robin Hud, iza je kraj grada, poslednja je moja kuća u ulici.
- Jaoooo.. Ima da me nosiš.

Prva - Bre Milosava, ti svako veče drugog dovodiš dok tvoj Toza radi u treću smenu.
Druga - Tebe bi bolje bilo da malo manje gledaš u mene da ne vidiš i tvog Radenka.
Prva - Ju, kurveštijo. Da mi nisi pipnula Radenka, ću te zakoljem zubima. Ima on i kući šta mu treba.
Druga - Da sam ja na njegovo mesto, ja tak'u štrokulju ne bi ni pipnula, a da vidiš kak'a je moja. Miriše na ružin sapun.
Prva - (Odlazi uz psovke, a sutradan kupuje ružin sapun).

: A u ovoj sobi imamo klimu! Mo'š biraš koju oces. O'š mediteransku, o'š koju god! Idemo dalje-ovde imamo kupatilo-s' ve-ce šoljom. Era čučavca za nas je završena. A tek kol'ku satelicku imamo! Sve Pinkove 'vata!
: Blago vama, koji ste vi gradjani.

------------------------------------------------------------------------

: I ondak? Sigurno si je poveo na sijeno u Mikinu štalu?
: Ne. Ne'o kod mene kući, ne mekani krevet!
: U jeee,koji si ti gradjanin!
--------------------------------------------------------

: Vid' sad. Samo staviš Turbo2350plus automatsku-kravomuzilicu kravi na vime. Taaaakoc. Pritisneš ovo dugme, i on sam muze! Sad mozeš na miru da skupljaš jaja ispod kokoši.
: Ajde bre, koji si ti gradjanin! Gospodin co'ek!

Deda: Gde je moje kure? Evo deda doneo jabuke...
Otac: Uh ali se se pretgo!
Deda: Pusti me da završim... Neprskane!
Otac: E to je onda druga stvar.

- Pošalji patrolu danas kod spomenika, neka ponesu alkometar. Ženi se onaj Milovanov mali, da pripunimo budžet malo.
- Svi da duvaju?
- Svi. I žene.

slični i povezani termini;
- seoska mudrolija,presedavajući na Trgu Inteligncije
- seoski kaoboj,ne toliko "mudar", ali zato najglasniji
- seoska tračara,arhivar seoskih tačnih i netačnih informacija

Jajce, Kakanj, Duga Resa, Donje Brijanje, Brnjica, Sisak...

Jel Mitre,oćel bit' od njega čovek?
-Oće,oće,prava ljudna!

Osoba A: "Baba dokle cu ja da ti berem ove maline?"
Baba: "Cuti,znas kako je onima na ratistu..."

Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.

Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....

Vrlina joj je što je poštena, a mana što moze da ti polomi kosti ako se vratiš kući pijan.

Vele:„Lako ti je poznati seljaka crnih leđa , a bijeloga stomka“. Jeb’o mu ja mater i ko je smisli, jest mi bijel stomak a’l bijela mi je i pogača, čista, radnička.
Eto, gledamo juče ja i Mileva na televiziji neku muzičku emisiju, gosti nekvi pjevači, neki čupo sav u crnini, a ovaj drugi se ušarenio ko da je na zbor krenuo. Nikad zapjevati, sve se nešto prepiru, malo- malo čupo njemu poviče da je seljak, ma đe seljak, nije sposoban kašike držati, a ne motiku, da mu stisnem ruku, otrg’o bi je ko špinjetak. Zapjevaše. Skiči onaj garonja k’o krmak pred klanje, ne mogu ja to slušati , došlo mi da zaigram „Čajevca s ramena“, a ono spadalo lijepo pjeva, samo, previše mi čekićanja u pjesmi, harmonika se i ne čuje, a niko mu i ne basira, nikako mi nije jasno što mu ovaj viče da je seljak.
Mene samo političari izjednače sa ostalim narodom pred izbore. Eto lani poslali nam neku brašnu, nema dvae’s godina, veli:“Samo vi glasajte i dovešćemo vam struju i asfalt đe god oćete“. Ja ’nako kontam :“Ćeri draga, znaš ti na kakvoj je urvini Čedina kuća, pa tu švabo nemere banderu postaviti“, poslije nje dođe i Živko Šešelj, nosi prase pečeno, svrati nas pred prodavnicu ,kaže: „Daj ljudima dvije kištre pive i reci im da se ne zajebavaju u nedlju na izborima“. Jeb’o ti seljaka kad je tako naivan.
Došo mi prije par dana i sin sa unukom Blagojem. Najurila ga žena, pije k’o brodski pod, popio i otakaz na pilani,budala , pa meni na glavu. Najavila se i ćerka iz Italije sa onim njenim Đankarlom i unučicom, fino, neka je porodica na okupu. Ostala taman jedna livada za pokupiti. Ama ljudi, da mi nije zet zakuno bi se da je Italijan peder, natracko onog zejtina na glavu sija se u livadi k’o patak, bacio dvoje vila a presamitio se k’o da je kroz badžu prop’o. Pokupili mi to nekako. Najaviše mi se i rođaci iz Austrije, u pičku materinu, valjalo bi nešto i priklati, sve mi se čini da će kozica Julka vrisniti. Ili ću ja, Julka ima plave oči. Dođoše i oni.
A glupe ove djece u Evropi, svetu ti nedlju! Odveo ja unučicu Anastasiju u štalu, nikad krave nije vidila. Ja se okreno da nahranim Perovu, kad mala zakusila živo tele, vidila na crtanom. Dali joj to stranjsko ime, jadna Mileva je sto puta prekrstila dok je naučila.
Sjedim ja tako, okrećem Julku, morad’o je priklati, samo ih gledam. Ovi stariji se nešto zajebavaju, a djeca povatala neke njihove naprave pa se igraju, jadni Blagojica za njima k’o kerče hoda, ne zna on tome ništa a i djeca se nešto izdvojila od njega, sav se snuždio, ko da je sva muka sa ovog mog vrnte prešla na njega. Pitam se jesu li oni tako srećni i u toj Evropskoj uniji il’ samo kad meni padnu na glavu pa se kurče? Odvedem ja Blagojicu malo kobiva da mi pomogne, obradovalo se dijete, samo nek’ nije samo. Vratili se mi da jedemo. Samo što smo počeli kad ona moja lujka meni:“Ćaća, ti mljackaš i kad vodu piješ.“ Znam ja da bi oni mene u svinjac pa da raznesu po bijelom svijetu imanje, za koje ja krv pišam četrdeset godina, al ćete još pričekati. Odjednom se djeca pokoškaše, veli ona mala Blagojici:“ Ne možeš se ti igrati sa nama, ti si seljak i smrdiš!“ Briznu Blagojica u plač, meni nešto zatitra pod bradom, došlo mi da najurim i ovu moju beštiju i ovog Nauljenog i malu prcu, u tri pičke materine, isto i oni misle meni, nego stariji pa omudrili. Izvedem Blagojicu napolje, izvadim iz džepa 100 maraka :“Na, i ne daj nikom ,ove su samo tvoje“. Sjednem ga na klupicu ,brišem mu suze, a on zgužvo one pare kaže: „Jebem ti seljaka, šta sam im ja kriv uvijek?“

- Sunce ti tvoje, vraćam se sinoć sa svadbe, kad ono neki mučenik zakov'o u kanalu... pomislih, da to nije moj kum...
- Pa je l' on?
- Nije, komšija Sima, prepio pa nije mogao da prenese preko kanala.