Najprostije rečeno: jedan te jebe a drugi najebe. Isprazniti se, izbaciti iz sebe nervozu i bes koji se akumulirao neko vreme. Direktor nije platio prekovremeno, plata nije legla, devojci kasni, neko ti ogrebao auto na parkingu, dobio si kaznu za parkiranje, posro te golub(kurac moj sreća!), autobusa nije bilo 45min, Viner Nojštad nije ušao iz iksa 12 kola, sin te ne jebe ni 2 posto ili ti se žena jebe sa nekim 100 posto, nebitno je-ne smeš ili nisi u mogućnosti da svoj gnev usmeriš prema onome koji treba pa ceh plaća onaj koji prvi natrči, i potpuno nevin primi metak. Da li dobije samo fen a la Ser Aleks Ferguson ili dobije i po labrnji zavisi od količine akumuliranog besa i mentalnog sklopa osobe koja je isti držala u sebi.

Koškanje je intro u neku dobru tuču.
Većina ljudi odahne kada situacija ostane na koškanju, a ima i onih kojima je to razočarenje...

Ljudi bez grimase. Prazno lice. Bez emocije. Tuga? Potisnuta. Sreća? Prividna. Nezadovoljstvo? Sakrivenom pod gomilom voštanih maski. Nostalgija, postoji samo kao pojam. Usamljenost, tu je kompjuter. Večito isti. Nepromenjivi i nestvari. Komšije, očevi, oci, tetke, oni se ne plaše. Mrak nije strašan. Tim rečima govore. Tamo se niko ne krije. Injekcija ne boli. Pao si? Ne plači! Ne osećaj, odbaci emocije, to je poruka utrnulih slovena. Kamenih strelaca. Perun. Plače. Hrist? Raspet. Po drugi put.
Lopovima napetost krivi kičmu. Meni samo zglobove. Sakrijmo ovu vest. Napravi se lud, i misli da sam ravnodušan. Da i ja ne znam.

Meni treba nešto živo. Stvaran glas. Sa basom. Bez letargije. I oštrog pogleda stranca.
A okruženje? Utonulo u gnoj. Napolju, četrdeset stepeni. Toliko je trenutno u meni. Hladna Rusija.

Autohtona bosanska dobričina čije ime nema dodirnih tačaka sa srećom, jer Srećo je Nesrećo. Radi boljeg razumjevanja teksta oslovljavaćemo ga velikim slovom.

To je onaj ubogi komšija koji će vam bez pitanja pritrčati u pomoć prilikom cijepanja deset kubika čvornovate grabovine i galantno odbiti bilo kakvu novčanu nadoknadu, iako su mu sitna djeca željna svega kod kuće. Naivan i pošten, ali uvijek na svoju štetu. Kada bi bio iole obrazovan, vjerovao bi u kosmičku pravdu i "neko to gore sve vidi".
Naučen odmalena principima od kojih neće odstupiti ni za živu glavu, pritom nemajući misaoni kapacitet da ih primjeni u zavisnosti od situacije, svojevoljno će biti onaj sa dupetom u procjepu.

Srećo je autohton zbog imena, ali Sreća kao pojavu je moguće sresti i drugdje. Na Srećovim leđima počiva svijet.

Ono što su Jala Brat i Buba Corelli morali uraditi da bi postali ono što jesu danas. Naziv njihovog albuma.
Pakt su formirali oko 2014-te godine da bi već godinu kasnije skupili milione pregleda na Youtube i predstavljali Bosnu na euroviziji.
Od tad ih prati sreća: ne idu više po zatvorima, žene se, imaju djecu, pjevaju i zarađuju po stranim državama i sa poznatim pjevačima sa Balkana
Dotad su bili slabo poznati i pjevali su samo po ulici i svojim podrumima i garažama.
Ovo se razlika vidi u broju lajkova starih i novih spotova na Youtube.
Nažalost takvi paktovi završe odlaskom ugovaratelja u pakao, a uživanje je vrlo kratko, i nije preporučljivo.

jedno od najbolnijih, ali i najlepsih trenutaka u zivotu jedne zene, a problem je najpre sto od svlacenja pa nadalje ocekujes kad ce da poteku ti potoci krvi, na sta ce da lici posteljina posle i da li ces da isflekas njegovu ili svoju odecu, jos gore, sta ce da kaze njegova mama kad se vrati, ako nesto primeti. Ovo je trenutak kada mozak najvise i najbrze radi, a najmanje je potreban.

Opravdanje trenera i fudbalera posle svake izgubljene utakmice koja je bila od velike važnosti.

Moja priča UKRATKO: Krenuo sam posle posla kod tadašnje dijevojke, sa nadom da ću provesti još dva prelijepa dana sa njom. Desila mi se nesreća, podleteo sam pod kamion sa autom. Bez alkohola. Imao sam teške povrijede, s' obzirom da su me već sahranili. Ja ,vraćam se medju žive. Sreća u jednoj stvari , ostao sam živ. Živ sam , ali kao da nisam. Ta ista dijevojka me je ostavila. Misleći da se neću oporaviti. Ostavila kao pseto , koje ostaje samo da ugine. Samo i bespomoćno. Jebeno je problem što ja tu ženu volim idalje. I ne znam kako da idem dalje ? Nemam sa kim da podijelim ovo i kome da saopštim , kažu biće žena. Šta da radim? Samo ne govorite nadji drugu , jer to mi ne treba.

Sudeći po tome koliko su glasne, pravljene su za gluvu decu!Kad počnu da arlauču ukapiraš zašto ih prodaju bez baterija, jer da si čuo koliko decibela proizvode nikad je ne bi kupio detetu!Nakon samo par minuta torture bubnih opni poželiš da si malom uzeo bubanj,bar bi u miru popio kafu ko čovek!U ovom slučaju ne vredi ona naša: "Koliko para toliko muzike", jer za 300 kinti dobiješ dva puta previše muzike!Posledice kupovine ovakvih igračaka po odrasle su netrpeljivost prema kinezima,razni tikovi,bol u predelu ušiju,glavobolja i obećanje samom sebi da kad sledeći put nešto pazariš u China shopu omlatiš onog malog žutaća što ti je za "tlista dinala" uvalio "mnooogo doblu iglačku"!!!Sreća u nesreći je to što im je rok upotrebe koliko i dužina trajanja pakle pljuga.

Najčešći odgovor bulimičara na pitanje: „Rekli ste da mnogo jedete. Kako onda imate tako dobru liniju?“

Sigurno ste pogodili, u pitanju je najslavnija petarda koja nikom nije otkinula šaku, a ipak nam je svima upelšala detinjstvo i srećne trenutke. Najprodavanija petarda svih proizvođača, verovatno jer 100 komada kosta 120RSD. Ćale nam je uvek davao po 10-20 komada da ne pravimo nered. Neopisiva sreća za većinu dece iz kraja. Ako niste bili buržuj koji je imao kutije "zelenih", verovatno ste ih čuvali od braće i drugova, pazili kao svoje najmilije do trenutka kada ste ih uz neopisivo uzbuđenje i sreću bacali u sve prostore vece od 1x1m, gurali u sve moguće šipke, flašice. Sada se najlakše nabavljaju od svih pirotehničkih sredstava, nalaze se ispod svake tezge i u gepeku uličnih prodavaca. Tradicionalno se posle Nove Godine ostavlja par komada u šteku da se plaše vrane, mačke, kerovi i ostala gamad tokom godine.

Dario Hübner. Legenda seoskih fudbalskih liga. Pola čovek, pola propuštena životna šansa. Igrač kome je sudbina pokazivala u smeru Crvene Zvezde, a kasnije evropskih velikana, ali su životni vetrovi strelicu okrenuli kao travnatno-blatljavim fudbalskim borilištima srpskih seoskih liga. Džajin dribling, Dejova lucidnost, Pantelim šmek njega je krasio, ali se ipak kurata sreća Perice Ognjenovića njemu nasmešila. Niko ne zna šta je njega tako uklelo. Igrali su ružniji, niži, krakatiji od njega, ali on nikako nije uspeo. Danas, naš Hubner trese mrežu Rudovaca u svakom meču, dok klupa Vreoca strepi kad god je na terenu. A njega realno baš briga - zapali pljugu na poluvremenu i spiči im dva komada, tek toliko da ne bude kao da nije igrao.

Budi te stari budilnik koji si namerno ostavio dalje od kreveta da bi odmah ustao. Dok ustaješ rušiš čašu u kojoj je ostalo malo nekog pića od sinoć, nastavljaš ka kuhinji i stavljaš kafu ne bi li te malo razbudila. Zaglavljuješ na ve-ce šolji, kafa kipi. Skinutih gaća čistiš šporet, oblačiš naopako majicu i brzim korakom krećeš na posao (školu). Usput, kupuješ novine, odlepljuješ kupon za nagradnu igru nadajući se da će te sreća bar malo pogledati, ali po običaju dobijaš čuveno 'Više sreće u sutrašnjem broju!'. Ulaziš u autobus prepun penzionera koji u 7 ujutru idu na otvaranje supermarketa ne bi li dobili usranih 10 posto popusta na nešto što im u životu neće trebati. Znojav izlaziš, ulaziš na posao (školu), s osmehom na licu izgovaraš 'DOBRO JUTRO!'.

Nemoguće je istovremeno plivati i vršiti veliku nuždu. To možete obaviti jedino ako telo postavite u vertikalu i laganim zamasima ruku održavate glavu iznad vode.
Misija se obavi sa relativnom lakoćom ( pogotovo ako je potreba za pražnjenjem bila žestoka) ali je nezgodna stvar u tome što vam se može desiti da vam pod nos ispliva sopstveno govno.

Turcizam za sreću, blagodet.

U Srba na privremenom radu u U.S.A. ili nekom drugom području gde se govori engleski (ali uglavnom Amerika), ovo znači „Zvaću te kasnije, imam neka posla”.
Problem je što su se posle pet godina rada u tuđini toliko navikli na strani jezik da u razgovoru sa ljudima iz zavičaja više ne mogu da izgovore „Alo, zovem te posle”, ili „Javiću se kasnije”, već su morali da prevedu „I'll call you back”, doslovno na srpski „Zovem te nazad”.
Zbunjeni sagovornik prekida vezu, i mozga o čemu se dođavola radi, narednih pola sata.

Dobra veza, koja se ogleda u bogatstvu, jakim poznanstvima i čvrstim prijateljstvima tvojih roditelja, rodbine, kumova ili možda prijatelja.

Pljeskavica kupljena u sumnjivoj ćevabdžinici, pokraj neprometnog puta.

To je pjevac koji do vrhunske nirvane dovodi sve poklonike muzickog pravca turbo-folk jer ima specificnu boju glasa na koji ne mogu ostati imuni najvece polupismene face muskog roda.Njegove antologijske kompozicije do ludila dovode svakog pubertetliju kojem treba spuca samar pred granapom,svakog radnika koji na kraju napornog dana trazi smisao zivota u ljubavi i sreci a dobije hladnu veceru,svakog maminog i tatinog sina koji jednu noc ne omasti brke sa sponzorusama.On je jako vizuelno efektan sa smisaonim pokretima prilikom izvodjenja kompozicije jer se manifestuju ucestalim zmirenjem(u cemu je zajebao i Halida Muslimovica),skupljanjem ruka,plakanjem i na to poseban efekat daje totalno autentican glas koji niti jedan covjek na svijetu ne moze definisati.Ne postoji folkoteka od Porta do Moskve koju nije napunio.Pjeva o ljubavi jer su ga cesto kao siromasnog covjeka ostavljale bogate djevojke i to im ni dan danas nije oprostio.Upozorava nas da se cuvamo bivsih djevojaka jer ce se pokupiti sa nasim najboljim jaranom.Pokazao je najvecu realnost medju pjevacima jer je otpjevao stih:"Nije sreca u bajkama".

Adam i Eva živješe u Edenu, rajskome vrtu. Bezbrižnost, blagostanje i mir bijahu jedine stvari kojih su bili svjesni. Nijesu znali, osjećali su. Stvoritelj im je zabranio da znaju. Njihova djeca, djeca njihove djece, djeca djece njihove djece i još puno djece, imala su rezervisano mjesto u raju, pored njih. Jedino zabranjeno bijaše upravo znanje, otjelotvoreno u jabuci. Sad svi znamo da ne živimo u raju. Blagostanje, mir, sreća su zamijenjeni bolestima, ratovima, siromaštvom i glađu. Mi znamo! I Bog zna da mi znamo, i zato je tuga. A dokaz našeg znanja mu bijaše smokvin list kojim su se pokrili Eva i Adam. Želim mir i sreću svima i zato vas molim. Učinimo da živimo u raju opet.
ŽENE, učinite prvi korak i maknite smokvin list. Pokažite malo kože. Svaki muškarac će za trenutak osjetiti da živi u raju. Učinite svijet boljim mjestom. Imate moć.