Bahati srpski izraz za opa-cupa ili bum-tras.

To su govna koja iscure iz septičke jame kad se ona prepuni.

Obicno veze nema sa naslovom tog stranog filma.

Prvo dete rođeno u ciganskom naselju 9 meseci posle prolaska srpske vojske

Kad neko u Srbiji mora da ustane prvi jer mu posao počinje u tri ujutru.

Naša nekadašnja braća po komunizmu sada vodjena logikom kapitala isključila su se sa arapskog autoputa svile za Srbiju, gde potisnuše versaćijevu tetku sa buvljaka, inače bivšu radnicu Agroživ kombinata, ko stvorenu za davanje modnih saveta („bolje da upariš taj zeleni zmijski kaiš i ovu La Kostarikinu narandžastu košulju nego...“). Prvo što nauče od reči kad dodju kod nas jeste „Neću vrati pare“ ili „ti pokvario, to bilo dobro, ti pokvario!“. Prodaju ama sve, od najsocijalnijih patika sa raznim američko-kineskim natpisima (ghetto niggaz, けた機 [た) pa sve do hanzaplasta i kremica koje npr. kupujete kada vam se pojave žuljevi na tabanima od gore pomenutih patika. Ljubazni kinezi rade po restoranima gde vam pak tutnu u tanjir pola kg pirinča, sa par sumnjivih grumuljica koje kašikom ostavljate u stranu i par začina iz Maksija, te to proglase tradicionalnim jelom (istina ima i zanimljivijih jela ali ništa od očekivano ekstravagantnih tipa -srndaćev penis na žaru ili krakoliko koješta nabodeno na čačkalicu koje pokušava da se neprimetno išunja iz vašeg tanjira...). Inače zbog njihove sve veće ekspanzije pametno bi bilo upisivati decu od malih nogu na časove kineskog, ne bi li imali veće šanse da se zaposle u tim istim restoranima i kin. šopovima.

Kada zirafa natera majmune da sklope vladu, a magarci to trpe

Lik koji je stalno u ženskom društvu.Sušta suprotnost geju (pederu)po standardima zapada.

Karika koja nedostaje

Stare pocepane gaće, one najudobnije, što nosiš kad si sam gajbi pa ti se muda razlete na sve strane. Nosiš ih isključivo kada si siguran da nećeš jebati.

Dačia. Remek delo rumunskih filozofa i francuskih inžinjera.
Srbin. Remek delo Boga i verovatno više od jednog Djavoljeg avatara na Zemlji.
Šta je privuklo ove dve, naizgled, potpuno nespojive materije jednu drugoj niko ne ne zna, ali da je ljudski faktor tu umešao svoje prste – očigledno je. Ono što su Rumuni i Francuzi zamislili kao ideju prevoznog sredstva ni u ludilu ne bi smelo da zadovolji visoke saobraćajne kriterijume jednog pripadnika nebeskog naroda ( za bolje razumevanje analizirati rodoljubive pesme Đure Jakšića i Baje Malog Knindže ) ali sudbina mučenika se kroz vekove nije mnogo menjala. Verujem da i sada, u trenutku kada pišem ove redove, bar jedan Srbin svečanim i ponosnim korakom ulazi u neki od prodajnih salona pomenute firme i čini ono što je dobri Gospod namenio za njega - žrtvuje se. Uostalom, danas više i nemamo Raspeće. Zamenila ga je Dačia Logan.

Radnja koju je Srbin doveo do nadrealizma.

Srpska je tradicija (iako nova) da za dvadesetdeveti novembar vrisne neko svinjče, a o pokolju jagnjadi, teladi (udaranju maljem u vugla ko što je red) da ne govorim, mada bi napomenuo kako moja baba očas posla može da prejebe ceo kokošarnik, jednim sekirčetom, ni oko da joj trepne.

Ali ovde mislim na ubijanje mačaka, pasa, golubova, vrabaca na najnenormalnije načine koji su sastavni deo srpskog odrastanja, a negde i života odraslih. Znači na živuljke koje ne jedemo.

50 evra od akcija Telekoma.
Broj žrtava: nezamisliv!

Pojava specifična za klubove iz naše zemlje koji kada dolaze u goste nekim većim timovima obično pola utakmice provedu na travi simulirajuci povrede, a ostatak meča provedu na svojoj polovoni gladajući da prime što manje golova čak i kada imaju negativan rezultat.

Specifična ali i veoma rasprostranjena pojava u našoj maloj ali nužnoj zemlji. Naime, kako je lista naroda i narodnosti koji nama Srbima idu na živce ( da ne kažem, na nešto malo ozbiljnije ) poprilično dugačka i - kako bih rekao - SVEOBUHVATNA, onda i ne čudi podatak da je u istoj pod slovom «S» - razume se, tik pored San Marina i Saudijske Arabije - zastupljena i ova bljutava zemlja.

Ipak, po nečemu je taj animozitet jedinstven: Slovenci su se za razliku od ostalih neprijatelja nebeskog naroda nekako izvukli od dobijanja batina na bojnom polju a to im, na njihovo nepodeljeno žaljenje, nikako ne možemo oprostiti. Braća Hrvati su izašli na crtu. Sa Nemcima smo se tokom II-og Svetskog Rata siti naigrali žmurke po šumama, livadama i parkovima. Amerikanci su došli i otišli a doći će opet, ništa se ja ne brinem! Turke zaista ne bih pominjao ( ima dece, pobogu ) ali Slovenci...pobegnil kot muco! Uz to su još kajmak i ajvar prisvojili kao sopstvene brendove i uz bonus jebenog priznavanja Kosova odista zaslužili toliku našu omrazu. Doduše, dobri Bog se ipak pobrinuo da "zmajčeki" bar malo ispaštaju zbog svoje slovenštine. Samo On i zna koliko će još dugo pomenuti tumarati 9-im krugom Evropske Unije...

Grubo i neartikulisano udaranje ekrana TV-a ili kompjutera s namerom da se popravi slika ili neka greska u sistemu.

Израз дивљења неком странцу на вештини баратања нашим језиком.
Још већу јачину има ако се матерњи језик говорника знатно разликује од српског.

Вечити камен спотицања у нас Срба. Правопис каже ,,српски", други кажу ,,србски", вукући ка етимологији и семантици.

Компромис? - Писати са Б, изговарати са П.

Šorts, majica i 2grama u džepu.

Remek dela Vase Kurčinića i Jebivoja Kurčunovića. Odvijaju se na različitim mestima i prate ih najšarenolikije priče.