Odlikuju ga tetovaže svih mogućih generala iz srpske istorije, iako o njima ne zna apsolutno ništa. Da ga pitate kad je bio Prvi srpski ustanak sigurno ne bi znao. U većini slučajeva glavno zanimanje mu je navijač (huligan). On je toliki patriota da koristi svaku priliku da razbije neki izlog, iskrivi neki saobraćajni znak, ode na miting podrške narodu Kosova da bi ukrao nove NIKE AIR MAX i tako u krug. Mrzi sve manjine koje žive ovde, iako ima bar po jednog prijatelja koji pripada nekoj od istih. Njemu su krivi svi što "loše" živi, kriv mu je profesor što nije završio više od 2 razreda srednje, kriv mu je otac što mu nije stvorio sve, kako bi on imao da troši i uništava, kriv mu je predsednik države što ne može da nađe posao sa svojim CV-jem prepunim kvaliteta koje, zamisli, niko ne ceni, a u kojem stoje naznake da ima "skooorooo" završenu srednju školu, da ima visoko znanje srpskog jezika do 2. osnovne, da je pročitao sve nalepnice na flašama od piva, da od stranih jezika zna bosanski, hercegovački, crnogorski, pa čak malo makedonski i hrvatski. Pritom, "loše" živi, znači da je on parazit, koji radi od 18. godine, a do svoje 30. godine nije stvorio ništa, i dalje živi sa mamom i tatom, svoju mizernu platu koja bi trebala da je bar za 50000 din veća, s obzirom na njegove kvalitete, troši svaki vikend po lokalnim kafanama gde je najveći baja i naravno u kladionici čekajući da se obogati preko noći. Iako je veliki patriota, ne pomišlja da ide u profesionalnu vojsku i da brani svoj narod ako to zatreba, ne razmišlja ni da bude policajac, uh.... njih mrzi jer su mu tek oni krivi za sve. Kad je išao na popravni iz srpskog u 2. srednje sa tatinim autom, jureći 150 km/h kroz grad i slušajući nekog neartikulisanog drekavca iz Grand produkcije, isti taj policajac ga je zaustavio, pisao mu kaznu i zvao njegovog oca, pa je dotični patriota zakasnio na popravni i napustio školu. Kakav splet okolnosti. Mesto okupljanja srpskih "patriota": Pa to je bilo koji "sportski" događaj gde on može da iskaže svoj patriotizam, razbijajući zube nekom drugom patrioti ili najčešće nekoj nedužnoj osobi, koji su mu je taj dan krivi samo zato što nose boje drugog kluba. Nivo znanja: Da nema stadiona ne bi znao ni strane sveta!!!

Jedan od najboljih, a trenutno najbolji, svetski teniser u dublu.
Srpski teniser, kojeg se svi sete tek kada ispadnu svi srpski teniseri i teniserke u singlu.

Film koji bi kad bi bio snimljen ponizio originalni film toliko da bi Stalone lično došao da popuši glavnom glumcu. Bio bi to film sa mnogo krvi, jer prosečan Srbin inače ima mnogo neprijatelja, pa dok ih sve ispegla i natakne na kurac i 10 delova bi bilo malo. Materijala ima na pretek.

U volumenu br.12 počeli smo sa obradom onih običaja koji se ne gaje iskjučivo pod vazdušnim prostorom naše ponosite zemlje već se sa velikim ponosom praktikuju i VAN granica iste ili, u ovom slučaju, na putu PREKO jedne. E sad, iako naslov ovog teksta zaista govori sve za sebe, ja ne bih imao obraza da se nazovem profesorom ukoliko vam ne bih pružio i jedno, nažalost, EMPIRIJSKO objašnjenje za pomenuti fenomen. Jer, naš čovek je k’o i svaka druga divlja životinja:

1. mnogo jede,
2. ne kupa se previše,
3. voli otvoren prostor.

Analizirajući ove, usudio bih se reći, više nego pouzdane statističke podatke, jasno je kako na istog neprijatno deluje sredina jednog autobusa - bio on na sprat ili, čak, dva - koji se lagano trucka u pravcu mora, planine ili pećine zvane “majne haus in Dojšland”, sa sve pride prikolicom punom suncobrana ( 5 eura dan, jel’ su oni normalni, bre?! ), ski opreme ( 20 evra dan ) ili onih krmača u koje mirne duše možete strpati čitav ragbi tim i još par rumunskih gimnastičarki odozgo a da pri tome niko od njih ne oboli od klaustrofobije ili, ne daj Bože, nastrada ( za Rumunke ne bih garantovao, bile one daskare ili ne ).

Tu, razume se, svakako moramo pomenuti i značajan uticaj tačke br. 1 na, kako mentalno, tako i probavno stanje primerka u biti, koji počinje da ždere već pošto je ušao u vozilo a prestaje tek onda kada mu ozarena lica njegovih sapatnika...hoću reći – SAPUTNIKA – stave do znanja da je putovanju konačno došao kraj. Nervoza, napor, umor, ali i ta Tirolska koja se sve vreme tamani u abnormalnim količinama – sve su to faktori koji našeg čoveka inspirišu na pojačan rad sfinktera. Mis’im - i najhrabriji bi se usrali. Elem, u zavisnosti od dužine trajanja puta, on ili ona su u stanju da i po nekoliko hiljada puta unakaze delikatnu ispostavu WC-a na srednjim vratima, bez obzira na brojne puš, piš i ostale pauze koje čestiti vozači rado prave zarad istovara smeća koje se nakupilo u toku vožnje. Brojne molbe, upozorenja i pretnje da se toalet korisiti “ISKLJUČIVO ZA MALU NUŽDU” a da će i na najmanji znak crevne uzbune “autobus stati na najbližoj pumpi ili parkingu”, nailaze na opšte nerazumevanje kod putnika a posebno kod onih koji su svoju kartu do jebenog Braunšvajga platili astronomskih 56 eura. Zato je, valjda, i toliko jeftina...

Radno mesto. Bilo koje radno mesto. Makar i na crno.

Ракија у пластичној флаши од Кока-Коле са чепом од Књаз Милоша.

Učestala pojava unutar granica naše bombardovane ali u poslednje vreme stranim turistima i iz drugih razloga interesantne zemlje. Elem, Homerova "Ilijada" je, pretpostavljam, mešovito poznata međ' našim narodom a ta činjenica bi možda i imala nešto bolju statistiku da komunisti nisu pomenutog autora proglasili "negativnim reakcionarnim elementom" čije "monarhističko svedočanstvo" nema šta da traži u "kolevci radničke klase". Ili tako nešto.

Bilo kako bilo, to naš dozlaboga znatiželjan narod ipak nije sprečilo da, iako polovično ili nikako obavešten o događajima iz 12. veka p.n.e., doživi sopstvenu a Homerovom epu neobično sličnu mitologiju. Jer: šta se drugo i dešava prilikom kada se jedna mamina i tatina ćera jedinica uda i ode u kuću izabranika svog srca nego jedan pravi mali rat - kako onaj na psihološkom nivou i verbalni, tako i onaj, bogami, bukvalni, neretko i sa stvarnim žrtvama? ( jer, čemu inače i služi stara puška u ormanu? )

Kada se ZET, taj srpski Paris i sin svoje debele i nesimpatične majke ( svekrva; prim.prev.), usudio da tuđu, nevinu KĆER - sudbinsko otelotvorenje Helene Trojanske, kršteno Milica, Radmila ili sl. - odvede u svoju KUĆU ( iako u mladinoj itekako ima mesta ), time je sasvim svesno i sa predumišljajem učinio nelogičan ali i instinktivan bol u srcima njenih roditelja, tih Menelaja čitave priče ( ali bez incestuoidne konotacije ) koji verovatno do kraja svojih života to neće moći da mu oproste. Doduše, ni proklinjanje sa neba nije isključeno iz mogućnosti. Ipak, do tada će morati da se zadovolje hroničnim sukobima na slavama, nedeljnim ručkovima i dečijim rođendanima. Pa, nek' pobedi najbolji...

Mrziš suparnički tim više nego što voliš svoj!

Врста која се у свом изворном облику појавила још пре неколико деценија, пошто је еволуирала из познојугословенског компјутераша, те је одмах изазвала позорност међ’ народом као… хајде да будемо благи – ударена у вугла. У уобичајеним условима карактерисале су је мањак бриге за физички изглед (у сваком погледу), те вишак љубави према нездравој храни и лакшим дрогама, а надасве потпуна искљученост из онога што се догађа у правом животу.

Пак, своје савремене дистинктивне елементе је придобила у претходних 8-9 година, кад је дошло до неуобичајене фузије са другом врстом – српским метросексуалцем. Ово спајање не би било могуће, да зараде у ај-ти сектору нису порасле несразмерно више у односу на друге привредне гране, па је наш ајтијевац по први пут почео малко ипак да брине о себи.

Од типичног масног момчића (о девојкама неком другом приликом), српски ајтијевац се претворио у опасну зверчицу. Зализао је косу, очистио лице, пустио браду, купио свилену кошуљу, најскупље италијанске ципеле и француску колоњску воду. Уједно, кренуо је у теретану, мало се утегао и набио мишићну масу.

За узоре је изабрао разне месије мудобубрежне трговине, попут Истока Павловића и Милана Маглова, те је приграбио њу-ејџ филозофију о томе како је традиционално радно место „аут“, како су криптовалуте „ин“… генерално, о свему размишља на алтернативни начин. Кад иде на посао, вози се електричним тротинетом, а ако му фирма омогући, свака два месеца иде на „тим билдинг“ у разне европске вукојебине.

Но, као сваки скоројевић, српски ајтијевац није остао имун на модерне трендове (да употребимо његов израз, хњохњо), те је у души остао хомо балканикус. Уместо да улаже у нешто што ће трајније збринути и њега и његову породицу, кренуо је у смеру „курве и кокаин“ лајфстајла, што говори у прилог томе да се у његов генетски код можда умешао и ДНК Тонија Монтане из „Скарфејса“. Но, у правом животу, ајтијевац не слуша ни Тонија Монтана, ни „Пуш ит ту д лимит“, а још мање гледа филм нивоа „Скарфејса“. Уместо тога, он слуша оно што се затекне на „Јућуб“ трендинг листи, плус бинџује сугерисане серије на „Нетфликсу“, које имају шест сезона са по двадесет шест епизода.

Пак, кад смо рекли „фузија“, то не значи да се „ајтијевац“ претворио у метросексуалца, већ да се помешао са њим. И даље је то лузер из замраченог ћошка (друга ствар је што је сада тај ћошак цео спрат нове стаклене зграде), који се не интересује за шире друштвене импликације...

Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.

Neprevaziđeni seksualni partner. Čak i u tehnološkoj eri kada seks bude uveliko prevaziđen jer će jajna ćelija moći da oplodi sama sebe a orgazam se bude postizao električnom stimulacijom mozga, verovatno ćemo se i dalje kvalitetno jebavati sa srpskim prevodima za filmove.

Analna penetracija počinje sa traženjem titla dobre verzije, frejmrejta, konvertovanjem Č, Ć, Ž, Š i ostalih kukica u C, Z i S, a ekstaza se doživljava sa prevodiocima koji su ili suviše lenji pa jednostavno ubace engleski prevod u Google Translate, ili imaju potpuno odsustvo osećaja za srpski jezik pa engleske idiome prevode od reči do reči bukvalno.

More na koje srpski radnik ne zeli da ide.

Кад погинеш бранећи Србију. Најмање три пута.

Kroz vekove postojanja ljudskog društva, čovečanstvo je iznedrilo brojne heroje, vidjene i nevidjene, prepevane i prekenjane, koji su ostavili duboke tragove u istoriji i čija se dela prepričavaju i dan danas. Tako je Prometej bogovima ukrao vatru, Ahil je bio ranjiv jedino u levoj peti (jebiga tada nije bilo anatomske obuće i čarapa), a Aleksandar Nevski je u jednoj bitci kao štit na kraju koristio vrata od zamka..

No, svi ti fićfirići nisu ni do kolena nšim sinovima, junacima od kojih se zemlja tresla i pred kojima se panonsko more povuklo u podzemne vode. Svako vreme imalo je svoje, ali najviše ih je bilo onda kada su nam bili najpotrebniji - u vreme turske tiranije i zuluma. Srpskog junaka je uvek krasila jedna stvar, a to su bile dve stvari : pamet, junaštvo i močuga..

Potrošnja vode međ’ Srbima oduvek je bila mistična, tajanstvena i sasvim neshvaćena kategorija. Eto, zemlja nam je, Bogu fala, izbrazdana mnoštvom potoka, rečica i reka a tamo gde njih nema dobri Gospod nam je podario velika i duboka jezera pa imamo sreće da nimalo ne oskudevamo u najvažnijoj stvari na svetu. Pritom, imamo i dosta jebene vode. Kad se sve sabere, samo nam još more fali ali to je izgleda Svevišnjem bilo isuviše nezgodno da napravi a da ne izazove još veći gnev kod ostalih, odnosno, NENEBESKIH naroda i narodnosti. Uostalom, ko ih jebe kad su Rumuni.

Elem, ostavivši tu ideju po strani – do neke sledeće prilike, barem – naš Stvoritelj nam nije ostavio baš neka precizna uputstva za korišćenje iste pa smo mi, siroti, bili primorani da se snalazimo kako znamo i umemo, da brainstormingujemo, da improvizujemo. To je prouzrokovalo da danas dok se umivamo, zapiramo, brijemo ili, ne daj Bože, peremo zube, svaki put potrošimo količinu vode koja bi bila dovoljna da napoji jednu lepu, ožednelu i prilično dvogrbu kamilu a cenim da bi se i jedno omanje pleme u Keniji snašlo sa tom litražom. Na godišnjem nivou, razume se. Ukoliko bismo u računicu dodali i učinak plemenitog komše Milutina koji svaki dan i veoma brižno zaliva svoj pokušaj od bašte vatrogasnim jebenim šmrkom ( model ,,Naiagara 200C‘‘ ), došli bismo do frapantnog podatka zbog kojeg bi u Somaliji verovatno prestao rat. Ili bi počeo novi, štagod. Te eventualnosti, pak, nas i ne interesuju previše. Mi imamo nebo da čuvamo a to je, priznaćete, dovoljno olakšavajuća okolnost. Pozdrav.

N.B Za bolje poznavanje ostalih Lepih Srpskih Običaja, kliknuti ovde. Autor.

Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.

Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...

Sećate li se?

Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?

Mislio sam na “srce”, baj d vej...

Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...

Tv Pink. Prvo stradaju oči, ubrzo i uši, a sve to vodi potpunoj dezintegraciji žrtve.

Slanje paketa, pisama, dokumenata, novca, lekova, tehnike, stočne đubriva, traktorskih delova, studentske hrane i čistog veša međugradskim linijama autobusa.
Glavni monopolisti, zbog kojih DHL ne može da zaživi u srbiji, su šoferi autobusa.
Kao novčana naknada za uslugu daje se dobrovoljni prilog, po sistemu "keš u ruke".
Poput nepisanog pravila postoji i nepisani cenovnik ovih usluga, a najniža moguća taksa je ekvivalentna ceni dva piva u staničnoj kafani (nemojte se nuditi da sami platite piće - majstori ne piju dok voze).

Šetaš gradom sam i smeješ se, ljudi gledaju u tebe i misle da si lud, šetaš i tužan si, niko ne obraća pažnju.

1. Mahanje albanskim zastavama i paljenje albanskih zastava
:u prevodu - Kosovo je Srbija:

2. Čupanje stolica i bacanje stolica na teren
:označava misao da mi, Srbi, nikada ne sjedimo skrštenih ruku nego ponosno stojimo uspravno, visoko dignutog čela i tako idemo kroz istoriju, tako da nam stolice ne trebaju:

3. Paljenje baklji i bacanje baklji na teren
:baklju, kao simbol svetla, ponosno bacamo u budućnost, da osvetlimo pute našim nasljednicima:

4. Mahanje cangama, čekićima i šrafcigerima
:simboli radničke klase - nosioca društva, i simboli vrijednih ruku radnog naroda:

5. Sukob sa policijom
:u prevodu - Kosovo je Srbija:

6. Lomljenje zaštitnih stakala
:simbol razbijanja barijera koje nas sprečavaju na putu ka Evropi: