To je onaj tip čoveka koji nikada nema jasnu sliku o tome šta želi u životu. Jadni preslikači koji, sigurni jedino u svoju nesigurnost, svoje mišljenje uvek vide kao pogrešno, i ostavljaju ga po strani kao takvo. Sitni paraziti koji se hrane razmišljanjem domaćina uz koje se redovno flasterišu i na osnovu kojeg kreiraju sebe u vremenu i prostoru.
To je onaj tip čoveka koji bi obukao haljinu od mesa Lejdi Dragane za maturu, samo ako bi mu neko rekao da je to tako cool. Danas bi se odrekao čvaraka i slanine kao nezdrave hrane i priključio se udruženjima za očuvanje planete i prava pedera, a već sutra kao skins sa govedinom u ruci mlatio Maria na flafičastoj paradi.

Strana na kojoj se u novinama obično nalaze čitulje.

Tri su neophodna:

Levi donji - sprečava ispadanje levog jajeta i glave, ako je usmerena na tu stranu.
Desni donji - sprečava ispadanje desnog jajeta i glave, ako je usmerena na tu stranu.
Centralni gornji - sprečava iskakanje glave, nebitno na koju stranu je usmerena.

Nekadašnji jugoslovenski pandan ljubavnom plesu tetreba, paleti boja na repu mladog rasplodnog pauna i cifri od stotinjak koza koje član afričkog plemena mora da uskupi ako hoće da se ženi. Modni detalj karakterističan za period od 50-tih do 70-ih godina dvadesetog veka, u periodu smene na tronu najpoželjnijih neženja: vlasnici obora svinja jokšira, 20 hektara zamlje i nekoliko volova su počeli da blede na ljubavnom polju večite borbe između muškaraca i žena, dok su na scenu najpoželjnijih neženja počeli da stupaju geometri, veterinari i priučeni sekretari u mesnim zajednicama.

Uz kosicu zalizanu na stranu, kariranu košulju, pantalone zvoncare, češalj u gornjem spoljašnjem džepu sakoa, hemijska je predstavljala jedan od neizostavnih ljubavnih oružja pred polazak na prelo i igranke u čitaonicama i seoskim domovima kulture. Gazdini sinovi iz dobre kuće, jedri, rumeni, sa leđima promera metar i nešto zaodenutim u gunjeve su stajali po strani podijuma sklepanog od dasaka u Domu armije, na čijem je pročelju stajala slika druga Tita, dok su mršavi momčići igrali balkansku verziju tvista sa jedrim seljančicama, ubacujući pokoji fristajla potez iz šumadijskog kola. Sveže istrimovani brčići, hemijska u džepiću pored partijske knjižice, i imitiranje ponašanja Džejms Dina, sa filma prikazanog o ilindanskom vašaru u susednom selu, su bili dovoljni da seljančica zalegne u senjak. Prodavale su se steone junice da se kupi nova gitara i Maršal pojačalo preko šeme sa stricem iz Klagenfurta.

Sada je odavno prošlo i vreme suvonjavih momčića koji su u uskim pantalonama igrali tvist, trimovali brčiće i stavljali hemijsku u džepić košulje. Došle su batice, lepe devojke su postale napucane ribe, i sve je jednom rečju otišlo u kurac. A, istorija, nakaradna kao narav uspaljene klinke iz patrijarhalne porodice koja se dvoumi da li da izgubi nevinost, samo čeka kad će nešto novo preokrenuti...

Kratak sadržaj dela u najviše deset rečenica. Nalazi se u prvih dvadeset strana svake knjige uzete iz biblioteke.

Kažemo osobi koja smara i morališe svima, a verovatno je i sama grešnik/ca, ili je latentn/a/i grešnik/ca, samo da joj je bilo dozvoljeno sve to... Moral, svi znamo koliko je to relativna kategorija, filozofi o tome raspravljaju od kad je sveta i veka i niko ne zna... Sem ovih sa centrom za moral. To se nalazi negde u dubinama putešestvija njihovog mozga negde na mračnoj strani gde vrebaju strašne zveri koje hoće da pojedu sve... Sem hrabrih ratnika svetlosti, koji se od vajkada šibaju s ovima. Jedna, samo jedna moždana ćelija hoće da se buni i bude moralna, iako telo govori: " Ne, mi nismo takvi", a ćelija govori: "takvi smo, zato se treba šibati". I onda nastane haos u biologiji.

Dezintegracija muške individue u pičkopaćeničku melasu testosterona bez. Apel na humanost, uplaćivanjem koitusa na žiro-račun ugroženog. Očajnički pokušaj davljenika da dohvati plutajuću gredu, pilota da otvori pomoćni padobran, maljavog primerka da umoči.

Jer - odbijen od strane rendom ženskog čeljadeta više puta nego moldavska kurva za radnu vizu u Nemačkoj, naš glavni junak doživljava svojevrsnu eklipsu sopstvenog samopouzdanja i shvata da iz te poodmakle faze zagoritisa može izaći samo ako bude a) silovao ili b) c) d) kukumavčio za trs, pa za koju god varijantu one zakonski nekažnjive od dveju opcije se opredelio.

Nada, pak, da će se na drugoj strani naći neka blagonaklona devojčica voljna da prilegne, ravna je očekivanju da na predstojećim parlamentarnim izborima Čeda Jovanović NEĆE ispušiti onu stvar, opet.

Krošnja jabuke, divlje. Ispod toga sto, dve šoljice, plave oči na drugoj strani stola. Smeh, radost. Srce koje s vremena na vreme zalupa malo brže, kao da pati od aritmije. Suton dočekan za tim stolom. Narandžasto nebo.
Dani ispunjerni smehom i srećom. Isprepleteni prsti u džepu kaputa. Kiša. Ona ima kapu, ti ne, ali ti ne smeta. Gledaš kako male kapljice klize niz njeno lice i čini ti se da je još lepše. Kao sitni biseri.
Nova Godina. Ljubite se u ponoć. Ovi oko vas ne postoje, neko vas vuče da vam čestita, a vi se ljubite. Dugo. Prespavan dan i dve kafe za dobro jutro. U 6 uveče. U novoj godini. Lep početak.
Udaljavanje, frka, prve svađe.
Bes. Ljutnja, teške reči.
Odjebi. Odjebi zauvek.
Sećanje.

Novinar Večernjih novosti, čije nimalo pretenciozne ili iritantne tekstove, napisane elegantno i sa osećajem za meru, možete pogledati na poslednjoj strani pomenutih novina. Naravno, ne uvek, budući da je dotični usko specijalizovan za fenomen Novaka Đokovića, njegov lik i delo.
Posle svake Novakove pobede, naročito nad Nadalom, ovog novinara obuzme nazadrživ nalet inspiracije, pa su metafore, hiperbole i poređenja koja on koristi redovno na literarnom nivou jednog Ive Andrića, ako ne i samog Dostojevskog, a pred njegovim poznavanjem srpskog jezika, svi takozvani lingvisti, poput Ivana Klajna i Milana Vujaklije, bi se postideli.

---------------------

Prema pouzdanim izvorima, trenutno sprema doktorsku disertaciju pod naslovom "Đoković - Bog ili genije?", a uskoro izlazi i njegova dugo očekivana zbirka pesama, pod nazivom "Novak i Rafine nestašne gaće".

Kad ti ciganin udje u dvoriste i kaze da je to njegovo, pa ti moras da izlazis kroz prozor na ulicu. Pritom su sve komsije sa kojima nisi u najboljim odnosima na strani tog ciganina. On ima pravo da ti razbija supu i bije kera i macku, a ti ne smes ni da ga pipnes jer je zakon za diranje nacionalnih manjina vrlo jak. A ako se pozalis policiji, oni lepo dodju kod tebe i otmu ti oruzije, da slucajno ne naskodis ciganinu a njemu daju to tvoje i postave par policajaca da ga cuvaju. U sudu ti kazu neku nebulozu, tj, da je dvoriste nepravno sagradjeno i da treba da priznas i potpises da nije tvoje i nikada nije ni bilo ako mislis da dobijes olaksice za primanje decijeg dodatka.

Jedna od najčuvenijih, a ujedno i najružnijih frizura svih vremena. Ime je dobila po izopačenom zlotvoru koji ju je s ponosom nosio sve dok nije rešio da sebi oduzme život. Dobija se tako što se napravi razdeljak, koji se nalazi na levoj ili desnoj strani glave, pe se kosa slepi uz glavu u dva pravca. Što je razdeljak izraženiji, to je frizura jebačkija. Postojanost se postiže stavljanjem enormnih količina gela, čičkovog ulja ili pljuvačke ( najjebačkija varijanta ). Danas je ova vrsta frizure skoro izumrla, mada postoje neki retki primerci koji i dalje misle da im ovakva nakarada na glavi donosi status alfa mužjaka. Kod nas je, u nešto izmenjenom obliku, fura voditelj Aca Stojanović ( koji li njemu kurac ovo treba ). Vremenom, kako kosa sedi i opada, hitlerovka dobija svoj završni oblik a la Žarko Korać. To je ustvari jedan pramen od 30-40 sedih vlasi, koje se obmotaju oko ćele, da bi se prikrio efekat svetleće kugle.

kondom jedan jedini simbol

U holivudskim blokbasterima snimanim 80ih godina prošlog veka sve je crno belo, dobri akcioni junak se bori protiv "loših momaka". Ali tu njegovu borbu koči dosadni birokrata koji mu brani da koristi silu.

Ovaj birokrata je jedini lik u filmu koji ne veruje u priče o duhovima, teroristima, robotima, vanzemaljcima i ostalim mitskim bićima protiv kojih se hrabri junaci bore.

Ceo svet je na strani junaka a ovaj nesrećnik jedini sumnja u njihove sumanute priče.
On je zapravo jedini lik u filmu koji se ponaša kao stvarna osoba i pritom ne kapira da je samo sporedan lik u priglupom američkom filmu...

Publika ovakve nesrećnike najviše mrzi, a na kraju filma ih glavni junak po običaju tresne pesnicom u glavu i prokomentariše nešto tipa "ti nemaš muda" i slične holivudske gluposti.

Negodovanje pri pominjanju svakog srpskog izdajnika na nekom velikom političkom mitingu ili skupu. Ako je neki od izdajnika pomenut dvesta puta, dvesta puta će biti izviždan. Zbog ovakvih negodovanja mase, govor političara traje sat vremena umesto predviđenih pet minuta.

Moderna vrsta ljubavi.I ako vaš partner živi samo dva minuta od vas(telefonom)Iako je on ili ona oženjen/udana,ili ima kamaru dece iz predhodnih brakova,takve ljubavi umeju jako dugo da traju.Još ako ste se upoznali preko nekoga četa,pa tu će da nađete i kumove i celu svadbenu povorku.Naravno,moj savet je da birate kumove sa nikovima kao što su Vozim_porshe,Užasno_bogat i slično.Dakako ne smemo zaboraviti da su pomenute osobe sa drugog kraja sveta,a ono bar 4 minuta telefonom od vas.Iako osoba za koju ste shvatili da vam je srodna duša,živi u nekim pripizdincima u Americi,vi ne marite da li je ista ružna,ili nešto slicno.Pa na kraju krajeva,ne može ona ili on biti toliko ružan ili ružna,koliko vama trebaju strani papiri.

Kretenski izrod pravih repera i hip-hopera,persone rodjene između 2000 i 1985,gadna stvorenja koja se gnušaju tekstila i pamuka,ne izlaze napolje ako na sebi nemaju 100 evra plastike i sintetike,i pritom slušajuci rep(uglavnom ovaj domaći,kretenski,ali bogme i strani ako cuju da se to sluša),i sramoteći iskonske repere,koji bi ih ubili kad ih vide i/ili čuju,samo da ih više ima u dragoj nam majci Srbiji.
U slobodo vreme nabijaju definiciju po teretanama,smišljaju svoje baronske poduhvate,i vezbaju Desanku Šakić.
Naravno,najgori primeri ovih odurnih debila se uzdignu i postanu idoli novim naraštajima mladih,koje uče da treba da duvaju travu(koju,naravno,u životu nisu pomirisali,a nekmoli okusili),da treba da se huliganišu,i naravno,da su seljaci ako se na sahrani/rodjendanu/doceku nove godine/božiću/provm kontaktu sa vanyemaljskim životom ne pojave u airMax tikama.

Jedno od smrtnih presuda u rimskom carstvu. U sadašnjosti, hvala Bogu dragom, taj vid kažnjavanja smatra se ekstremnim, masakrom, mega strašnim; mada u nekim predjelima afričkih zabiti moguće je da se još primjenjuje taj ekstrem ( mogućnosti su manje od 0.01%). Danas su lavovi zamjenica za ženinu rodbinu. Vođa klana je punica naravno(ona se sve pita, ona je alfa i omega, ona nosi hlače u porodici, čak je i izdresirala staru tvrdoglavu vojničinu tj. muža, njeno najjače oružje je neprekidno i nepodnošljivo kokodakanje) dok su njeni najodaniji podanici svastika (stara usedjelica, još uvijek nevina, ne zbog njene krivice, već zbog njenog neženstvenog izgleda, inače sestra bliznakinja od šurjaka), šurjak (obavezno gorostas od 2 metra i 150 kilograma čistih mišića, inače regionalni prvak u natjecanju "The strongest man"), punac ( u većini slučajeva staro vojno lice, nema tog rata u kojem nije zaslužio barem desetak odličja, većinom ordeni za ekstremnu hrabrost i ludost), u ostale spadaju vanredni plaćenici ( puničina i punčeva rodbina, prijatelji i ostali).
Dakle, bacanje lavova je smrtonosna presuda za sve muževe koji učine nešto nažao svojoj boljoj polovici. Što je "zločin" teži veća je kazna; npr. obična svađa oko postavljanja stola, žrtva se baca samo jednom lavu ( u zavisnosti koji u tom trenutku bude najgladniji); dok kod prevara ili ne daj Bože batinjanja, žrtva završava u raljama cijelog čopora kojem se, u nekim slučajevima, pridružuje i klan hijena ( izdajnička porodica žrtve).
Kad bolje razmislimo shvatimo da je današnja gore navedena kazna mnogo gora nego ona od prije nekih dve hiljade godina. Blago starim rimljanima i robovima.

Svaki kraj ima barem jedan basketaski teren koji je u zavisnosti od situacije ili pun ili prazan.Kada je pun teritorija se deli ovako:Porodicni likovi sa svojom decom su kod jednog kosa(koji je uobicajeno na granici da se raspadne ali njima to ne smeta)a na drugoj strani su razne vrste ljudi:Lokalni klosar koji je jedva zavrsio osnovnu skolu(u slucaju Kragujevca Bobi ciganin),porodicni lik koji je dosao bez dece(koji oce da se isprazni na terenu a ne kod kuce),propali sportista dvometras(koji je otkinuo obruc na svakom kosu u gradu),klinac sportista(koji igra najbolje na terenu ali ga stariji maltretiraju)i neizostavni deo svakog basketaskog terena na svetu lokalni penzioner sa pivom u ruci(koji klincima prepricava kako je on igrao basket sa Radivojem Koracom i ostalom ekipom)...to vam je tipicni teren za kosarku...

Po đačkom pravilu, prva strana u dnevniku.

Teško je reći od kada potiče ova narodna umotvorina, ali je činjenica da su stari ljudi rekli mnogo pametnih stvari, a ova je jedna od njih.
I zaista je tako, jer kada ste bolesni nešto ćete u svom životu uraditi, pa makar to bilo i ono osnovno da se izliječite. Ali kad ste lijeni, onda ništa u životu nije sveto, to je neko stanje teže apatije, stadij krajnje nezainteresovanosti za sva dešavanja u okolini pa čak i ona od koje bi ste mogli imati određene koristi.
I dok je bolest izlječiva, ljenost je nešto što čovjeka prati čitav život i pojedini trzaji ka svjetloj strani pregalaštva su samo zavaravanje bliže okoline da se od uzaludno prosutog sjemena može napraviti koristan član zajednice.

Uzmimo jednostavan primjer dešavanja za vikend: