Pretežno novinarski sleng za "većinu". Minimum maksimuma. Gro nečega.

Elem, naročito rado korišćen u vreme izbora i sličnih demokratskih oblika, izraz iz naslova direktno potiče iz oblasti nuklearne fizike gde se definiše kao "najmanja količina fisionog materijala potrebna za održavanje nuklearne lančane reakcije". Ovo poslednje se, razume se, nedvosmisleno dovodi u vezi i sa entitetom zvanim NAROD, a kako pomenuti može eksplodirati maltene svaki čas...ukoliko posle prebrojavanja listića nemate njegovu većinu, tojest.

Covek koji je fizicki nepobediv, a uz sve to veoma pametn. Cak stavise profesor!
Za razliku od svojih Klise-kolega(Stivena Sigala, Dzejms Bonda, Brusa Vilisa) Indiana Jones iliti Harrison Ford uspeva da nadmudri svakog zlikovca koristeci silu samo u samoodbrani. On moze kao James Bond da puca, leti, vozi brod, podmornicu, tenk, a povremeno i spejs-satl, s tim sto za to on nije kao pomenuti za to obucavan, vec mu je to u profesorskoj krvi. Vrhunac svakog filma, takodje i najveci klise istog, je kada on otkrije neki veliki hram u kome glavni negativac nadje sve ono sto je zeleo - nakit, novac, zlato, a nas Indiana Jones je na to potpuno imun, kao da odecu kupuje na lepe oci. Tada pocinje sve da se urusava, Indiana i njegovi prijatelji uspevaju da se izvuku, a sve vreme dok oni trce opasnost(vatra, kamenje, provalija) je tik iza njih, medjutim, posto je pravda na njihovoj strani, Indiana prezivljava i vraca se nazad svom uzbudljivom profesorskom zivotu u zagrljaju neke devojke.

Svako od vas se, barem jednom u svom životu zapitao, dok je razmišljao o velikim stvarima, jedno od najvećih pitanja ljudskog postojanja i postojanja uopšte: ko je jači, nindža ili gusar? Još je Konfučije govorio o tome u svom velikom delu klasične kineske filozofije-私は愛します イワーナ, odakle su čuvene reči: "Jebo orla ako ti misliš da će se nindže i gusari ikada pomiriti!"
Elem, sve je počelo pre 50 miliona godina u Tomasmorolikoj Utopiji poznatijoj pod imenom Atlantida, kada je Sašimi Sasuke, legendarni nindžucu majstor i sin čuvenog japanskog kimono-šnajdera Sašimi Sakoa, sreo Sandokana. Niko nije siguran šta se tada tačno dogodilo. Marko Aurelije u svom čuvenom delu "De bello nindži et gusari ab urbe condita" kaže kako je Sašimi jeo kiflu, a da je Sandokan "počeo da se kurči, s rečima:"Šta je bilo pičko darkerska, šta će tebi kriva leba?", dok pak naš čuveni istoričar Kurd tvrdi da je "za sve kriv Toma Sojer i da takve priče ne bi trebalo da postoje". Elem, Sašimi je izvukao vakizaši, Sandokan je izvukao šmitar i od tad se ne zna gde se nalaze ostaci Atlantide.
Thus, the ninja-pirate wars begun has...
Joda, O ratu nindži i gusara.

Ubrzo se ceo svet podelio na dve strane: Sveta Emo-Darkerska Alijansa na strani nindži i Vikinško-Epikureanski Front Omladine Gusarske, na strani gusara. U americi, Hopi indijanci i Klint Istvud-tip kauboja su stali na stranu nindži, dok su Apači i Čarls Bronson-tip kauboja stali na stranu gusara. Kod nas, hajduci i uskoci su (zbog prirode posla) odabrali stranu nindži, dok su četnici odabrali stranu gusara(zbog brade).
Prva veća bitka bila je poznata kao Zaseda kod Dijen-Bijen Fua. Elem, Kapetan Žika Vrabac (DŽek Sperou) je svojim durbinom ugledao jedno veliko X na ostrvu Gospa od Škrpjela. Pomislivši da je tu zakopano blago, Žika Vrabac je, sa svojom posadom od 14-oro ljutih gusara, okrenuo kormilo ka Gospi. Ubrzo se ispostavilo da je to bila vrlo pametna zamka Luna Kralja Ponoći, koji je bio toliko efikasan, da je sa odredom od 14 nindži-ubica, postigao rezultat 14-14.
(Lun Kralj Ponoći i Žika Vrabac su preživeli bitku i danas su ljubavnici. Tako je nastao prvi Nindža-Gusar, ali o njima ćemo posle. Kako je nastao, to ne znamo, ali znamo da je kod gusara i nindži sve moguće)

Rat se i danas vodi, ali preko neta. Naime, Bečkim kongresom je ustanovljeno da će se rat nindži i gusara nastaviti, ali samo preko neta, zarad opšteg dobra. Ovo pravilo je ustanovljeno zbog toga što:
1. Niko nikad nije video kako izgleda susret između nindže i gusara i preživeo da priča o tome.
2. Svi koji su bili u radijusu od 200 kilometara od poprišta bitke između gusara i nindži spadaju u grupu koja o tome ne može da svedoči.

Čovek koji nije siguran kako mu se prezime izgovara, ako sluša sve svetske, a pogotovo srpske fudbalske komentatore. Prošle godine je čak izjavio engleskim novinarima da mu se prezime, najverovatnije, u originalu izgovara-Kout.

Ono što će odgovoriti svaki/a turbofolker/ka na pitanje da li prati šta se dešava u drugim muzičkim pravcima na našoj sceni i ko je po njemu/njoj najbolji.

U svjetlu najnovijih dešavanja u SPC, opaska upućena drugaru koji je u društvu najviše pornića pogledao i analizirao.

Izraz poznat svakom ko se ikada upustio u igranje fudbala sa ekipom iz kraja (ne mora fudbal, ali u većini slučajeva jeste). Rečenicu izgovara onaj ko je faul napravio, gotovo istog momenta kada ga osoba nad kojom je učinjen zatraži. Epilog ove izjave je, u najboljem slučaju, "kačenje", sa sve unošenjem u facu.
Ista rečenica se, doduše ređe, može čuti i na utakmicama beton-lige, iz usta matorog čiče sa improvizovanih tribina, koji nakon toga spominje sudiji članove porodice, do trinaestog kolena uzduž i popreko, u seksualnom kontekstu, a neretko u kombinaciji sa domaćim i divljim životinjama. Bonus poeni ako dotični više nisu među živima.
Treća situacija u kojoj se koristi ova fraza je novijeg datuma, i uključuje neobrazovanog lika od 30+ godina sa bradom od 3 dana, pivskim stomakom, i majicom dugih rukava sa srebrnom aplikacijom, koji sam ili u društvu sebi sličnih sedi na kičerajskoj kožnoj garnituri kupljenoj na kredit, i gleda strani fudbal na plazma televizoru (takođe na kredit, ili eventualno venčani poklon), dok mu žena u drugoj sobi "bleji na fejsu" na laptopu koji je kupila samo da bi bila IN, ili eventualno čita Mašu Rebić/Isidoru Bjelicu.

alkos koji se fantasticno provodi!

Interni sudijski termin.

Nova sega-mega-giga akcija SOS (sranje od sporta) kanala. Televizija koja je, ništa drugo nego propali "video klub", sada je smislila novu mudroliju koja glasi ovako.
Prvo ćemo zabraniti svim televizijama koje imaju mogućnosti (pošto mi nemamo) da prenose strani fudbal u terminima u kojima se odgravaju mačevi naše "jelen-smor lige". Pa, kad se narod zaželi dobrog fudbala, valjda će doći da gleda i ovaj naš ćopavi. Mada moje lično mišljenje je da je zanimljivije gledati reklame za omekšivače i uloške, nego loptanje koje pružaju ovi naši ljubitelji džipova, drolja i roznjikavih majici, jer u ovoj zemlji ne može fudbal da igra samo onaj koji ima kilu!
Ali, to ne sprečava soskanališe da nas svaki dan podsećaju preko fudbalskih ličnosti npr. Alkosa Šljoksarevića (ćitaj Dragoslava Stepanovića) koji nam se smeši u nekoj maliganskoj ekstazi i poziva nas na stadion "delirium tremens" glasom. Da li su stvarno toliko maloumni da veruju da će neko doći na stadion da gleda Javor-Metalac, ako im zabraniš(??) da gledaju Manchester-Arsenal?

Pripadnik čuvene CSI Beograd jedinice.
Jedan od najboljih forenzičara kod nas, čiji je uspeh u prikupljanju materijalnih dokaza u vidu direktnih priznanja, najveći u Srbiji.

Još dok je bio veoma mlad kod njega je bio primetan izuzetan talenat za forenziku, pa je poslat u Sremsku Kamenicu na četvorogodišnje školovanje koje je završio sa odličnim uspehom. Ne sa odličnim ocenama, nego sa odličnim preporukama starešina.

Odmah pošto je stigao u Beograd prebačen je u forenzičare kod kojih je i dobio nadimak Lopata, a sve zbog izuzetne veličine i snage monstruoznih šaketina koje poseduje, za koje neki nesrećnici koji su se zatekli na pogrešnoj strani istih, kažu da je kombinacija udarca kombija i groma od koje su često zaboravljali kako se zovu, ali ne i šta su uradili da dođu njemu pred oči.

Ponekad se dešavalo da i sam Miletov izgled, bez upotrebe lopata ili dirigentske palice toliko prepadne nekoga, da je odmah priznavao i ono što nije uradio, samo da bi senka planine koja se iznenada nadvila nad njega, sklonila se bez da mu iz udarca otkine glavu.

Šefov omiljen čovek i neko koga zovu samo kada je potrebno brzo i efikasno pribaviti ključni dokaz za osudu.

Teorija evolucije tvrdi da samo najjači preživljava. Možda i jeste tako. Ali teorija sportskog takmičenja kaže da samo zato što su oni jači ne znači da ne mogu biti poraženi.
Onaj drugi je možda favorit, možda od tebe niko ništa ne očekuje i šanse možda i nisu na tvojoj strani, ali ono što šanse ne znaju je da ovo nije matematička formula, ovo je nešto sasvim drugo. Trebalo bi da je predvidljivo, ali nikada nije. Ovdje strast ima svoje čudne načine da pogazi logiku. Nemoj da te iznenadi ako neko odluči da jednim potezom pocijepa scenario, šokira sve i dokaže da niko nije bio u pravu.
Zato prije nego što izađeš na crtu, prije nego se čuje pištaljka i sat počne da otkucava, zapamti da ovdje krajnji rezultat ne možeš izračunati unaprijed. Šta god da statistika kaže, i šta god da eksperti misle i šta su komentatori predvidjeli, kad istrčiš na teren, svi ulozi se obustavljaju, sva mišljenja su nebitna i igra počinje.

Znam gde si bila, kurvo, znam! Na drugoj strani porstorije si bila, a tvoje su sise bile poslužavnik za koks debelog Ćomija. Dok sam ja kao pokisli, mali ker stajao sam samcijat za šankom sa čašom Vinjaka u ruci, gledao te u ogledalu i mislio se koji sam ja pacer, ti si se smejala njegovom svinjskom nosu koji je udisao prah sa tvojih dojkara. Njegovi uzdisaju su te golicala, znam to, jer si si izuzetno golicava u perdelu bradaja.

A, sećaš li se, kurvo, kako smo zajedno plesali uz tu pesmu u tvojoj podstanarskoj sobici, delili unuče Vinjaka, pola vekne hleba i jednu Karneksovu pileću paštetu, onu najmanju? Kako si mi pirčala da ti više od toga ne treba dok je Doktor Igi išao sa malog First Austria tranzistora. Sećaš li se toga, kurvo? Ne sećaš se, jer da se sećaš sada bi pored mene bila a ne pored debelog Ćomija, gangstera kome ćeš roditi sina, kralja kokaina!

Republika e Kosovës je miroljubiva država na jugu Evrope (čiji je sastavni deo), kroz istoriju ugnjetavana i osvajana od strane velikih naroda...
Njena istorija počinje u neolitu, osnivanjem (za to vreme napredne) civilizacije, poznate kao Vinça-Turdaş culture, Najnovija istraživanja na tu temu, pokazuju da je upravo ta kultura, postala kolevkom evropske civilizacije, i da su stanovnici iz naselja u dolini onoga što danas zovemo Rrafshi i Dukagjinit (Metohija), krenuli na jug, na letovanje... i osnovali ono što danas znamo, kao Antičku Grčku... Boreći napred se kroz istoriju Narod Republika e Kosovës, je prolazio kroz razne promene i mnoga teška vremena... Invaziju Slovenskih plemena u VI-om veku, dočekao je nespreman... Bila su to teška vremena za napaćeni narod tada već međunarodno priznate Republika e Kosovës... Miroljubiv narod, nenaviknut na borbu, bio je laka meta krvožednih okupatora, koji su sebe nazivali Srbima... Plač, lelek, i krici su odjekivali nekada pitomim dolinama Republika e Kosovës... Svaki trag predhodne slavne istorije naroda Republika e Kosovës, zauvek je uništen... Deo stanovništva je pobegao u nepristupačne vrleti Ilirije (Albanije), gde se stopio sa starosedeocima i stvorio moćnu Imperiju Republika e Shqipërisë... A ono malo stanovnika što je ostalo stopilo je se, sa osvajačkim Srbima, čije je ime, jezik, kulturu, običaje, pismo... preuzelo, ali zadržalo svoje shqptarskië koreni, nastavljajući da na teritoriji Republika e Kosovës, gradi novu civilizaciju, ne toliko naprednu kao staru, ali ipak, na vruncu svoje moći, najjaču u tada poznatom svetu, poznatu kao... Srpsko Carstvo!
Iz perioda srednjovekovne Republika e Kosovës danas imamo mnoge gradove, kao sedišta državnosti:Prishtinë, Mitrovicë, Gjakovë, Pejë, Shtërpcë, Prizren, Dardanë, Leposaviq, Lypjan, Zveçan, Obiliq... kao i neprocenjive spomenike kulture, zaštićene od strane UNESCO-a i UÇK... Važno je napomenuti da su potomci nekadašnjih Srba-osvajača (koji su se razvijali na severu), u više navrata, uništavanjem pokušavali da zatru sve tragove slavne istorije Albanskog naroda na tlu Republika e Kosovës... Neki od tuh spomenika, i danas uprkos teroru Srba, stoje i prkose svojom lepotom Srpskim ugnjetačima... dovoljno je pomenuti Graçanicë, Pejë Patrijarshyë, Deçanë, Malishevë... pa da se shvati da istorija Albanskih naroda, ne može da se izbriše ni jednom zločinačkom agresijom velikosrpskih osvajača...
Republika e Kosovës je krenula putem moderne svetske istorije, oslobođenjem od srpskih okupatora, u Kosovskom boju, kada je uz pomoć Turaka Osmanlija vojska nove Republika e Kosovës porazila desetostruko nadmoćniju vojsku srpskog imperatora i vlastodršca Cara Lazara... Međutim ni ovom pobedom snovi o ponovnom uspostavljanju Republika e Kosovës, nisu ispunjeni!
Predhodnim ratom iscrpljenu Republika e Kosovës, Osmanlijske vlasti su lako stavile pod svoje okrilje... ugnjetavajući i tlačeći pokoreni narod... Da bi sačuvao goli život, narod je masovno počeo da prelazi iz katoličanstva u islam... oni koji se nisu hteli pokoriti, u dva navrata su organizovali velike seobe stanovništva na sever... Nihovi potomci i danas se nalaze u ropstvu u državama čiji su osnivači bili... Repiblika e Vojvodinë, Republika e Shqip krainë, Republik e Shqiëpska...
Mnogo vekova zatim, oslabljenu i ostarelu Tursku imperiju, probuđeni Srbi počinju komadati i stvarati kvazi držve... posle osnivanja Kraljevine Srbije, pogled su skrenuli na nezaštićenu Republika e Kosovës... silovitom vojskom, uz pljačku i pokolj nesrpskog stanovništva, srpska vojska je izašla na Jonsko more, ostavljajući za sobom miris vatre i dima...
Srpski okupatori su uništili sve dokaze o postojanju slavne Albanske istorije na tlu Republika e Kosovës, sve tekovine kulture, pripisali su sebi... čime je otpočela masovna kolonizacija Kosovë srpskim življem. Narod je masovno stradao prilikom svetskih ratova, Shqiptarsky narod, boreći se na strani saveznika pretrpeo je stravičan teror od strane Srba, međutim ni naša južna braća nisu bila pošteđena... osvajačka srpska vojska je krenula put Albanije, osvajajući je metar po metar... Sam je Alah bio na našoj strani, desetkujući osvajače hladnoćom, glađu i bolešću... Srpski pohod na Albaniju 1916 završio se neuspehom, ali to nije bio kraj muka...
Usledili su novi napadi, osnažene srpske vojske, i Kosovë je opet potpala pod velikosrpsku hegemoniju...
1941-1945 donosi nagoveštaje svetle budućnosti... Boreći se na strani saveznika Shqiptarsky narod je uspeo da da stvori osnove buduće države iako pod velikim pritiskom fašističkih snaga Srbije goloruki narod je izvojevao mnogobrojne pobede, ali još nije sazrelo vreme da orlovi ponovo polete...
Kroz mračni period od 1945-1999 Shqiptarsky narod je ugnjetavan i mučen više nego ikad u svojoj istoriji... bez ikakvih prava, pod konstantnim napadima od strane većinskog srpskog življa narod je patio, sakupljao u sebi gnev, čekao... čekao...
Kao opravdanje za svoje zločine Srbi su izvršili strahovit i zverski pokolj više od dve trećine sopstvenog stanovništva na Kosovë... optuživši Shqptarsku manjinu za to... ''osveta'' srba je bila strahovita...
Sa svetlima eksplozije granata nad Beogradom, palo je svetlo na Shqiptarsky budućnost... USA i EU uzimaju napaćeni narod pod svoje okrilje, a Srpski okupatori svesni svojih zločina, od stida begaju na sever, u Srbiju... ostavljajući Kosovë onima, čije sa pravom jeste...
17-og februara 2008. osvanuo je novi dan za Republika e Kosovës, i nova stranica u istoriji evropskih naroda, ispisana krvlju oslobodilaca slavne UÇK.
S' obzirom da je Republika e Kosovës međunarodno priznata država svaka aktivnost srbije u pogledu ponovne okupacije je nerealna i neosnovana... Istorija je na našoj strani, međunarodno pravo je na našoj strani, svet je na našoj strani...
Jer Kosovë je naše!!! Shqiprasko je bilo, jest' i biće...
Kosovë je srce Albanije...

Svaka varoš ima svoju glavnu ulici, žilu kucavicu naselja. Njom se šetaju male mede, mame sa decom i panduri. No, svi oni idu jednom stranom, tamo gde su bašte kafića, gde se stiče meerkat devijacija, tamo gde su najke u sjajnim izlozima... s druge strane golubovi čekaju svoje pokretne hranilice i vetar nanosi lišće na sto za šah, čekajući penzionere, sa druge strane ulice, te penzionerske, je posao, škola, crkva, tamo niko ne ide, ili bar ne bi voleo da ide.

sportski komentator koji zna svse zanimljivosti u vezi igraca sa loptom. inace, prenosi utakmice lige sampiona na RTS-u, a ranije na B92.

Jedinstvena prilika da na živom primeru objasniš deci sve one izraze koje koristiš za komšije, poreznike, poštara, dežurnog lekara u hitnoj službi, učiteljicu i ostale objekte svakodnevne interakcije.

Као што знате, ове рекламе су нам дубоко урезане у мозак.
Ред би био објавити праву слику о њима.
_____________________________________________________

ПинХоле ночаре - Обичне наочаре купљене код Кинеза, избушене бургијом од 1цм.
Једини успех коришћења ПинХоле наочара је тај што ћете бити још један у низу дебила који је насео да да лову тамо неком лику, који после тога лети на Хаваје.

http://static.trojka.rs/thumbnail/article_medium/slike/zvezde/ljudi/strani/4/geordi_la_forge_934207119.jpg

_____________________________________________________

Aб Роцкет - Справа за трбушњаке. Убржава топљење масти и враћа младалачки изглед. Пф. Немојте јести бурек са сиром у три ујутру, разлупајте рачунар и изађите мало напоље да видите света. А за те паре, платите неку са надвожњака и скидате масти сигурно

_____________________________________________________

Ножеви од титанијума који сијају зелено - Да се не лажемо, ножеве из бивше Југе могао си гурнути у берач за кукурузе, и шта би им било? Ништа наравно, али јбг, ови секу малтер, лед, гуме од Фапа. Коме још треба нож за хлеб којим сечеш малтер?

Svi mi bar nekome verujemo i ma koliko god se štitili od mogućih razočarenja, ona se dogode. A najteže je kad celokupnu svoju ličnost, dušu, podariš nekome na znanje, on te zavrne. Svakog dana gledate se, pijete maltene istu vodu, tri kuće vas deli, i na kraju -ćorak. Ispadne da si na pogrešnoj strani- miniraju te oni kojima si to i omogućio, dao materijala. Možda ti tako i treba - isuviše si verovao, nadao se, cenio. Na kraju, više nije dostojan ni da ti uđe u dvorište, ali on to ipak radi. Zašto? Da pokaže koliko je gord, ponosit... Neodgovoran, bezosećajan. Ti besniš, ludiš, ne znaš kako da se poneseš, al' ipak gledaš sa lepše strane - možda je došao da se izvini, da ti objasni što se tako poneo. Ne, on je došao da pozajmi rešetku za roštilj. Daš, 'ajde, možda se sutra izvini. Ne,nije.... Ni sutra, ni prekosutra, ni naredne nedelje... Samo još više ti zabada nož u leđa... A ti, trpi....

Pojava učestala u Srbiji, naročito u manjim mestima gde ljudi žive u kućama. Svaka srpska kuća ima glavni ulaz koji se po običaju nalazi negde na guznoj strani kuće a ovamo ka ulici znači frontalno, se nalazi tzv. letnja kuhinja u kojoj ukućani uglavnom borave kad je lepo vreme.
I sad zamislite situaciju da u tu kuću dolazi neko lice koje nije rodjak, prijatelj, komšija već neko službeno lice koje, je li, tu dolazi prvi put. Kao što red i logika nalažu, to lice se upućuje na ono što mu liči na ulazna vrata i pritiska zvono. Ukućani naravno ne reaguju pošto zvuk ne dopire do njihove letnje kuhinje s druge strane, i lice je već na putu da odustane. U tom trenutku javlja se informativna agencija u vidu prvog komšije koji po običaju ceo dan bleji u dvorištu i osmatra šta se dešava kod u susedstvu. Videvši neznanca u nevolji on reši da uzme stvar u svoje ruke pa dovikne novopridošlici: "nisu Vam oni tu, idite okolo, oni su vam u podrumu/garaži!"