Najodvratnija fela ljudi. Majstori proseravanja

Te, mi smo kultura, vidi kako sam ja kulturan idem u Prištinu da radim sa Albancima, imam šal, kosa mi razbarušena, glas mi baršunast, rečnik mi bršljanast, ova zemlja je baruština samo sam ja zlatna ribica. Te, nema para za kulturu, ček, ček, da skinem zlatan sat što pet minuta kasni u džepu mi burma mijanmar i mir-jam, te nama fale kostimi Gorica Popović sve raširila. Pa onda, te reprizirate Bulji život a nama ni dinara, nema Svetlana Bojković za votku u bifeu 212 a ne, ništa, ustvari ide u Finsku našla petog muža, Milana Panića čika Avrama ambasadora. Te onda, ne dajem ja izjave za medije al ajd za GloriHolijuLisuLeuSalmonelu da se slikam s novom pičokom pa da idem da živim na selo bez seljaka koje ću inače sam da podignem da izgleda ko Zlatibor al ne, ne, to je selo, Beograd je perbrz. Te ja ne gledam televiziju al ne izbivam s nje, milje me vazda šašolji po glavi Kusturica mi gatao na travi. Te ju, ju, ju, šta se nakotilo, nabujao šljam razvrat i poroci daleko negde ko zna gde Šerpadžija recituje Disa Džoliju, ti ljubiš a ja ne. A onda me evo sedim u emisiji između dve Starajine sise ispale iz Blica, ruzmarin još nosam na puloveru što ga nosio Tihi, saću vam odrecitujem Miku Antića pa da zajebavamo Mimu Karadžića za klempave uši i da ga pitamo dal je napoželjniji neženja. A on da šacuje Vasiljević Mirku, večno trudnu koju vara muž Vujadin Boškov il Aladin jebem li ga. Mislim ipak Vujadin. A tebe Muzafere što čitaš ovo nek još jebe Stojadin, kvačilo ti nisko hvata.

Sikter bre! Ko da ste vi jedino umetnici balego sujetna što vam zavide sitni brabonjci, koji balega neće postati, jer jebiga, iz drugog dupeta ispadaju ma koliko se uvlačili u ovo koje vas štancuje, a štancuje vas bogami, i to vas baš onako sere. Pa kad se, daske vam ispolirane jebem, što vam život višnji i nižnji novgorod znače i format 16 9 jebem pa mi na Kvadru svi ljudi dolikefalni ko Norvežani, neki slikar žalio na nešto ili kad je imao toliko prostora u medijima a da nije Tapi, il neki vajar, a da nije čuvar zoo vrta, ili šta znam, baletan, grnčar, kosmonaut il drugi neki umetnik. Pa kad je neki pesn... dobro o pesnicima da ne govorimo to je baš bedno, oni su, što se kaže, mukice.

I što bi reko neki časni pradeda da je živ sad (a pradede su po difoltu časne) more pre 100 godina to je bre sve bilo smatrano za cirkuzante, bilo sramota otići u glumce za ozbiljna čoveka tipa maramica markizet, a sad voleo me ceo džet set, i moj veliki drugar i prijatelj Kemiš. Pa, zar zbogom prvog nerođenog sina da dam u glumce, sestru i nevestu Miklošu Bikoviću što slabo poznaje Sentomaš al ipak stigne do Montevidea s Bjelom što se ispovraća po sred bidea.
Ajde bre, u dunđeraj ima svi da odemo kako tradicija nalaže, a i Pekić. Da gradimo fabrike i dimnjake bre! Odnosno, zgrade od pet spratova za investitora koji želi da ostane anoniman, ko i svi dobrotvori. Pardon, Dobrootrovi. Dobrotvorovi. Smradovi.

Da, iz ovoga izuzimam glumce iz pozorišta po manjim gradovima, njima svaka čast, a i Milana Srdoča.

Literatura:
Živojin Pavlović, Ispljuvak pun krvi - dnevnik "68

Živeo je skromno u svojoj kući u centru sela, u podnožju jedne planine.
Imao je nesrećno detinjstvo. Majku je izgubio kada mu je bilo samo tri godine. Sestra i polubrat su mu bili sve na svetu. Kada je završio osnovnu školu, odlučio je da nauči neki zanat. Vrednim radom i trudom postao je šnajder. Godinama se usavršavao, da bi postao zaista uspešan i cenjen u svom poslu.
Oženio se i dobio dve divne ćerke koje su mu podarile četvoro unučadi. Napravio je kuću u obližnjem velikom gradu i obezbedio dom svojoj deci. Neko vreme je živeo u gradu, ali se kasnije ipak vratio na selo, jer mu je tamo uvek bilo bolje i lepše za život. Celo selo ga je volelo i uvek je izbegavao konflikte. Svi su voleli da svrate kod njega u radionicu. Radio je svakog dana, osim nedeljom i praznicima.
Bio je druželjubiv, uživao je u društvu svojih prijatelja. Porodica mu je uvek bila na prvom mestu. Svoje ćerke, a kasnije i unučiće je naučio da pre svega budu dobri i pošteni, da porodica bude složna, naučio ih je skromnošću i da je život lep, da ga treba proživeti najbolje što umemo. Bio je ponosan pre svega na unuku i tri unuka. Voleo je i životinje. Po dvorištu se uvek šetala neka mačka koju je on krišom hranio, jer ih baka nije volela i uvek bi ih terala iz dvorišta. Svakog dana su dolazile u isto vreme i čekale starca da ih nahrani. Napravio im je i sklonište od kiše i lošeg vremena.
Svi su se iznenadili kada je osvanuo jedan prolećni dan, a starca nije bilo u njegovoj radionici. Zabrinuta komšinica je otrčala kod njega u kuću, međutim, njega tamo nije bilo. Njegova supruga je ostala sama i uplakana. Predhodne noći mu je pozlilo i hitna pomoć ga je odvezla u bolnicu. Niko nije ni slutio šta će se dogoditi. Ostao je to veče u bolnici, a ujutru se, kako doktori tvrde, bolje osećao. Doručkovao je, legao da se odmori i nije se probudio.
Na dan njegove smrti u selu je vladala tišina kakvu dugo nisu zapamtili. Suze su lile sa lica i niko ih nije krio. Muk koji je dugo trajao. Na dan njegove sahrane i nebo se rastužilo. Kiša je neprekidno padala. Nije bilo hladno, ali kiša je dugo trajala. Dok se selo skupljalo na groblju, jedan pas se ušunjao u dvorište starčeve kuće u kojoj nije bilo nikoga. Ostao je tu sve dok ga supruga pokojnog deke nije primetila. Ležao je ispred dekine radionice. Kao da je i on osetio prazninu i bol, i kao da je znao da je sada tu potreban. Iako baka nije volela pse, on je uspeo da se izbori za svoje mesto i ostao je tu. Ubrzo je i on dobio svoju kućicu, baš kao što je i deka pravio mačkama. Međutim, baka nikako nije mogla da se navikne na njega i uporno ga je terala, ali bezuspešno. Pas je postao član porodice. Unučići koji su dolazili kod bake u posetu su se brinuli o njemu. Bila je to draga kuca jer se pojavila niodkuda i to baš na dan dekine sahrane. Niko nije imao srca da ga otera.
I dalje je tu, u dvorištu stare, trošne kuće. Pas i baka grade jedno lepo prijateljstvo, baš kao što bi to činio i pokojni starac.

Imati seksualne odnose. Prostije rečeno, jebati se svakodnevno.

Izjava foliranata koji se prave da imaju dve leve.

Jedan od najvećih čeških svetitelja.
Slave ga kao zaštitinika svih gradova na vodi i mučenika.
Kako istorija kaže, poginuo je zbog svoje tvrdoglavosti i pravičnosti.
Naime, radio je na dvoru Češkog kralja Vaclava IV kao vikar i savetnik.
Kod njega se često ispovedala kraljica o njenim mukama u braku sa kraljem koju je Jan brižno savetovao da toleriše i prašta.
To njegovo savetovanje posle nekog vremena je zainteresovalo kralja koji je želeo znati šta to njegova supruga govori za vreme ispovesti.
Jan mu to,kako kaže predanje, nije hteo reći jer bi time prekršio pravila svoje svešteničke službe.
Kralj je zatim pribegao radikalnim načinima ispitivanja i bacio ga u tamnicu gde ga je mučio do njegove smrti jer ovaj nije hteo pa makar i po cenu života da oda tajnu ispovesti kraljice.
Nakon smrti, zapaljeno je njegovo teli i svezano za točak sa kojim je kasnije bačeno u Vltavu.

Jan Nepomuk, po modernim shvatanjima je naziv za onog lika koji je frendzoner ili samo dobar drug* (čitaj peder) tvoje ribe što joj večito nešto savetuje i pametari u vezi tebe.
Na kraju svake priče najebe zbog svog guranja nosa gde mu nije mesto jer je uvek treći igrač što je i previše za tango u dvoje.
U retkim slučajevima raspleta priče prođe samo sa šamarom preko labrnje i to u najmanju ruku pod uslovom da imaš male ruke.

Spisak ličnih i neličnih partnerki s kojima se ima svašta za raditi što dalje vodi izvesnim stanjima i zbivanjima.

Rečenica koja dolazi na red nakon što vas je vidovita Zorka, Sanja, Branka, Ana i neka druga starleta lokalnih televizijskih stanica već ispitala o datumu rođenja, veličini kuće i kamena u bubregu ili bešici. S obzirom na to da impulsi otkucavaju, obavezna je pauza nakon prvog talasa "javljanja". Obavezan je onaj zvuk prosvetljenja koji ispušta poštovani pozivalac, nakon što mu je saopšteno da će mu se ćerka udati u Alžiru, sin kupiti Mercedes, a žena prekinuti vezu sa oba švalera.

Dani kada je poželjno da hodate tiho po kući, ne napravite neko sranje i pazite šta pričate.

Simbol jeftinog i providnog, inače-transparentni(providan) materijal, služi za pakovanje:
1. ljubiteljima svojih ruku dela za zimnicu
2. bogatim i sličnim ljubiteljima tuđih ruku dela za automobile, direktne poslovne i druge bitne ponude, kad sadržaj mora prvo da se vidi da bi „ušao u razmatranje“.

Supruga je imenica, ljubavnica je njena zamenica.
Ženska osoba kojoj oženjeni muškarci povremeno pribegavaju. Jer, budimo iskreni... Ume žena nekad da se naljuti ('AJDE?!), pa onda nema seksa i tako to, ima nalete kad te ona iskreno i mrzi, a negativna energija se prosto naduvava u muškarcu, paralelno sa njegovim mudima. Zato je obično ljubavnica neka mlađa i raspoloženija za seksualne aktivnosti gde se i ispoljava njeno blago terapeutsko delovanje i uzrokuje spuštanje bračne tenzije smanjivanjem stepena anksioznosti. Na žalost, supruge često loše reaguju iz nekog čudnog razloga na saznanje da takva postoji u životu njihovih muževa, te su moguće dodatne komplikacije propraćene letenjem kućnog inventara po i van kuće, često zajedno sa ili za supružnikom (glava i genitalije su preferirana meta u tom slučaju). Neobjašnjiva ženska reakcija obzirom na to da je dokazano neuspešno učiti magare da gladuje. Stoga je izuzetno preporučljivo ne dozvoliti da bar žena sazna za onu drugu, a najbolje, naravno, ako možete izvesti da uopšte ne znaju jedna za drugu (svaka čast ko uspe). Takođe, ukoliko i ljubavnica ima muža, može biti štetno po vaše opšte zdravstveno stanje sa naglaskom na ortopedski deo, pa i dentalni.
Kratkotrajna terapija, međutim jer, ako ćemo iskreno, mali je broj pripadnika muškog pola koji su u stanju da dugotrajno opslužuju uspešno dve žene.
To, a i troškovi tog hobija na ovu krizu nisu zanemarljivi...

Vratiti istom merom. Odigrati ritern iz kategorije milo za drago i to isključivo na servis strane od prekoputa. Praktično rečeno - interpretirati onu biblijsku "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom" do njene ultimativne neprepoznatljivosti.

Uglavnom, jedan od onih retkih izraza u kojima se govori o tome kako mi Srbi svoje dugove uredno vraćamo. Ili, barem, neke od njih, hehehe...

Novokomponovani, pomodarski izraz. Još jedan u nizu izraza koji koriste nabeđeni pripadnici kvazi džet seta da bi podvukli razliku između sebe i običnih smrtnika. Najčešće se, naravno, može čuti iz usta polupismenih pevaljki i svakojakih glumičica, TV voditeljki i ostalih javnih ličnosti koje misle da će tako zvučati sofisticirano i moderno.
Jer, zaboga, pa nisu one valjda tamo neke ženetine obične, pa da „ imaju decu ” . Ne, one ne rađaju decu, ne menjaju usrane pelene, ne brišu noseve iz kojih izlaze litri i litri slina, one ne brišu povraćku sa poda. One se „ostvaruju kao majke ” .

Nema potrebe da pričaš dalje, znam na šta misliš. Čitam te ko bukvar. U situacijama kada znamo šta sagovornik smera ovaj izraz leže ko melem na čukalj. Još ako ga prati i blago klimanje glavom ceo postupak dobija još šmekerskiju notu.

Reč koja ima veliki značaj i primenu u medijiskom svetu.

Suprug na Balkanu.

Poš (otmena), nadimak Viktorije Bekam. Nadimak je dobila zbog svog "istančanog" ukusa i važenja za nekakvu svetsku modnu ikonu. On datira još iz perioda kada je bila u grupi Spice girls ( ko se ne seća nek progugla, čisto da se priseti kako su izgledale- kao cirkus!), a iritantniji je i od same njene pojave.

Presudan dokaz da je neki muškarac zaista pravi muškarac, a ne neka metroseksualna strina. Postoji i ekstremnija verzija lupiti šakom o astal.

Fraza koja se upotrebljava isključivo onda kada smo sigurni u ono što govorimo.

Izraz vezan za izvestan zvuk koji proizvode testisi u Srba, kad njihove vlasnike odredjena pojava uopšte ne dotiče.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju.