Jako čest izraz, ćaleta ili ortaka. Sve zavisi gde se odvija radnja.

Flaša pića koju dobijemo na poklon. Najčešće se donosi za rođendane, diplomske ispite, rođenje deteta i slične povode. Obično je u pitanju nešto što nikad ili retko pijemo, najčešće viski srednjeg ili lošeg kvaliteta ili skupa "domaća" rakija koje nam je žao da otvaramo. Takva pića se čuvaju na policama ili u polumraku ormara, sakupljaju ogromne količine prašine koja često preti da u potpunosti sakrije etikete i pokazuju prijateljima u posebnim prilikama kako bi im se stavilo do znanja da i mi imamo bogate poznanike.

Ne donosi novac u kuću, po kući ne radi ništa, a traži tufahije u po noći.

Blago podjebavajuće pitanje koje se postavlja iz dnevne sobe ženi kojoj teku suze dok secka luk u kuhinji.
Naravno odmah će uslediti protiv-napad u kom se nećete baš najbolje provesti, tako da bi ja to izbegav'o.

Hvatanje bidermajera na gasterbajterskoj svadbi.

Jebena stvar zbog koje loviš divljač van sezone, rveš se sa lavicom golim rukama, 'oćeš da jebeš mater onom nilskom konju što ti je podrginuo u lice, misliš kako su sve ženke tvoje, dok i sam ne postaneš ženka alfa mužjaku.

Pičkaraš se sa drugarima, ubeđuješ ortaka kako ta ženska nije za njega, a u stvari si se nameračio da imaš slobodan puškomet ka njoj. Ubeđuješ nju kako je on dripac, i nudiš joj utehu u alkoholu.

Mrziš je zato što te je ispalila za sinoć, kupuješ treći mobilni u poslednja 4 meseca i razmišljaš kako bi već trebalo da posetiš specijalistu za kontrolu besa.

Totalno si zalepljen za zečicu koja je upravo ušetala u tvoj reon, trčkaš za njom na koju god stranu mahne repom, nudiš joj šargarepu svaki čas. Shvataš da joj šargarepa izaziva glavobolje. Koristiš obloge od zelenog kupusa, da ublaži bolove. Otkrivaš kako šargarepe sa drugog polja nemaju istu reakciju kao tvoje. Ostavljaš joj sav kupus i odlaziš u šumu.

Pičkaraš samog sebe, ubeđuješ se kako su svi dripci, utehu tražiš u alkoholu.

Multipopularan i multimegacool trend prisutan u danasnjem tranzicionom i (anti)globalizacionom svetu. Milioni i milioni saveta o tome kako voditi zdrav i usaglasen sa prirodom i pozitivnom energijom, zivot.
Nijedna dnevna novina nije potpuna bez takvih saveta, a nijedna poznata licnost nece da dozvoli sebi da ne da odgovor na pitanje: "Kako uspevate da odrzite takvu liniju?"
Brdo podataka gde se pominje da je kiseli kupus dobar protiv peruti, rafinirani sok od brokolija za pravilan rast nosa, musli za izdrzljivost prilikom izvodjenja koluta unapred, maslacak dobar za adekvatno savladavanje problematike plivanja kraul stilom i tako dalje.
A ljudi (osobito mlade, o svom izgledu se brinemo, zene) su skloni da upravljaju ceo svoj nacin zivota, ali i njima bliskih ljudi prema tim savetima.
Sta je falilo osim interneta, nasim precima pa su bili zdravi i preziveli Turke, Vukovu reformu i Albaniju peske sa sve SHS?

"Danas sam pravila brokoli, znas to je zdravo! Regulise krvotok, vid ti se poboljasava i pocnes da razumes i kvantnu fiziku!"
To je bolesno.
Zasto svaki vapaj za necim normalnim mora da se uziljavi?

Rečenica koja se najčešće upotrebljava kada govorimo o nečemu što nas je dovelo do krajnje granice povraćanja.

Najbolji opis nečije nehigijene, i nebrige o samom sebi.

Pravi primer (ne)umeća kuvanja lokalnih kuvara koji misle da su vrsni poznavaoci 'domaće kuhinje'. Svaki restoran je isti u koji god grad otišli, tu su vezani ćilimi iz Pirota koje je lično aladin vozio, stolovi i stolice od celog komada drveta jedva malo obrađeni, točak od kočija i naravno neizostavni zemljani tanjiri ukrašeni u dezenima narodne nošnje.

Ono što je uvek isto u svakom restoranu je i jelovnik, obično je tu DOMAĆA vruća proja koja je po običaju suva, ćevapi sa specijalnom aromom znoja roštilj majstora, kajmak, kiseli kupus i ostala nacionalna jela koja se po običaju ukrašavaju zelenom salatom koju samo isperu i menjaju po tanjirima.

Osoblje restorana po difoltu nosi crne pantalone, bele košilje i crne prsluke, računa naravno nema jer je reč konobara amin, rakija se dobija u čokanjčićima, služe se samo domaća pića, ako zatražiš viski dobiješ šamarčinu i jedan deci vinjaka. Ne postoje proizvođači vina, dobiješ u bokalu miks raznih vina koje je dodatno razvodnjeno, sokovi stoje čisto kao ukras i velika je verovatnoća da je istekao rok.

Fanatični borac za prava životinja i vatreni pobornik zdravog života. Izmeta zelene boje, a pritom nije marsovac. A možda i jeste?
Ljudi koji lažu sami sebe da će živeti 112 godina, a na kraju umru od raka. Ili ih pregazi kamion. Ili ih oduva vetar.
Ma da, prokelj je ukusan. Njam njam. I kiseli kupus je ukusan, a i karfiol takodje! I super je biti bled, neuhranjen i mršav. Super je kad nemaš snage da dignes torbu punu paprike koju vuceš sa pijace do mesta gde je parkiran tvoj dragi Prius. Ili Smart. A jos je bolje sto nemaš snage ni da promeniš brzinu u svom četvorotockašu. I onda tako vidiš nekoga kako jede socnu mirisnu pljeskavicu i uputiš mu pogled zvani "kako te nije sramota?", a u dubini duše i svog želudca znaš da silno želis i ti da pojedes jednu takvu pljesku. Ali ne! Razum veli drugacije! Mora da se ide kući da se pravi ručak. Danas na meniju kuvani patlidžan sa prilogom u vidu rendanog celera. Prijatno.
Naravoucenije: Zivi od danas do sutra, svi cemo umreti eventualno.

Posuda u kojoj su vam natrpali neku hranu od koje vam je muka i povraća vam se.

Najveci izvor minerala i vitamina kod Srba.

Apsolutni pojam kvaliteta kada je pileće meso u pitanju. Neprejebivi momenat u uvek maštovitoj priči brkatog mesara/prodavačice na pijaci kojim vam isti/ista jasno stavlja do znanja da počivše pile za života NI SLUČAJNO nije zobalo jeftini i međ' narodom omraženi koncentrat već kvalitetnu domaću hranu i travu, te da će eventualna čorba napravljena od istog bez po muke izlečiti čak i siromaha u poslednjem stadijumu Side, uopšte da ne pominjem Kancer i ostale gluposti.

Elem, kako se na srpskim pijacama već eonima tradicionalno može naći isključivo ona "najkvalitetnija roba od sviju roba" ( u koju, između ostalog, ubrajamo: krompir iz jebene Ivanjice, kupus iz Futoga, papriku i paradajz iz Leskovca itd...), jasno vam je da celokupna ponuda piletine MORA dolaziti iz hiljada i hiljada dvorišta širom ove naše zdrave i zdravlja svesne države. Na kraju krajeva i ukoliko je to baš potrebno, krivicu vazda možemo svaliti na NATO bombardovanje. Cenim da se neće ljutiti, krv im jebem da im jebem agresorsku!

Dorucak: kurtonke ili podrigusa ili decja radost uz secernu vodu sa malo caja ili razredjeno zasecereno mleko (secer sluzi da kamuflira metalni ukus broma)
Marenda ili uzina:ocajni kolutici,a ko nema jake zube za njega je euroblok koji je ko blok-kamen tvrd jer je istekao rok,al nema veze,moze da se sisa,a da se lomi prstima.
Rucak: ima vojnickog PAS-ulja ili pastasuta(manje paste,vise suta) uz salatu od kiselog kupusa koji je nastao tako sto su po kupusu dok se zakiseljavao pisali vojnici,iz osvete sto su bas oni odredjeni da gaze kupus gnojavim nogama od teske obuke,pa morale rane da ih peku.
Vecera:mesni ili masni narezak(masan je bez mesa,a ovo mesni je zato sto se lepi za nepca,jezik,desne i zube i tako stoji u mestu i tesko se guta i jos teze vari)
Ko ima los stomak,za njega je PA-STETA. Pa steta je da se baci,a ima i DRNC(Steta je da se baci bilo sta od dorucka i rucka,pa se sve to samelje i zacini i skuva za veceru da bude toplo i fino)

Nešto što zaokuplja bar malo pažnje kod učenika koji se vrate sa ekskurzije, kod njihovih baba koje obavezno pitaju ''Šta si jeo, jesi li pojeo sve?'', kada su učenici mlađih razreda.
Uglavnom, meni hotela, motela, restorana, menzi, birtija širom Srbije, bar kad su deca na ekskurziji u pitanju, je nepromenljiv :

Doručak : Čaj za piće, po 2 ona kockasta komada sa marmeladom i magarinom po tanjiru, kriške leba, eventualno neki kačkavalj zapakovan u foliju u obliku parčeta pice za jelo.

Ručak : Klasik - šnicle i krompir pire ! Sad, tu su moguće razne varijacije. Nekad umesto pirea imamo krompiriće, nekad pire od šargarepe valjda, onaj narandžasti ( koji UVEK ostaje netaknut od ogromne većine đaka ). Daju se različite vrste mesa, od piletine, do svinjetine i govedine diskutabilnog kvaliteta. Naravno uz to ide kupus salata. Nečega od tečnosti uz to - nema.

Večera : Neka pita i jogurt verovatno, ali naravno, i to većina ne jede.

I ovom prilikom želim da izrazim ogromnu mržnju prema stavu tih mlakonja od đaka koji nikad ne pojedu, ili uopšte ne jedu hranu koju im postave. Ja zato namerno sa ortacima uzmem i pojedem sve, čak i tuđe, i uživam da se raspravljam kad nam govore da smo seljaci, životinje ili ne znam šta.

Ne, ne mislim na gramatički rod, nego na džaba ranu koja ide uz pljeku.
Obično ih nakrkamo ko budale pa se čudimo kad nam bude muka i kad nas muči kiselina. Prilog je ono što će te ubiti. Ne pljeka. Prilog. Majonez. Kečap. Ljuto. Masno. Slano.

Svi koji kazu da srpski narod nema buducnost - lazu. Dijaspora je nasa buducnost.

Ne, ne ta kamenjarka, ova je još gora. Stara dobra kamenjarka koja radi pri železnici se pošteno kurva za pare i to je to, platiš, klatiš, nema laži, nema prevare. Ove nove kamenjarke se bave prodajom kamenja koje donosi sreću, zdravlje, pegla auru, hobluje parket, leči sidu i uči tvoju mačku da ne kenja po tepihu. Radi 100%, samo kupi kubik svetlucavog šodera, rasporedi ga da pravi feng šui i krenuće ti na bolje.

Kamenjarka se trudi da svi vide njeno kamenje i na sve načine okreće razgovor na teme o nakitu, ljubavi, sreći, aurama i poznatim ličnostima koje nose nakit od kamena. Na rukama ima desetak prstenova, svaki sa po jednom vrstom kvarca, minđuše su od ahata, oko vrata nosi ogrlicu od aventurina sa velikim kamenom za kupus na kraju, a tamo gde Sunce ne sija ima zaguran mesečev kamen. Prati horoskop i zna koji kamen odgovara kom znaku i podznaku. Kad shvati da nećeš da kupiš ništa, davi gore nego Jehovini svedoci i Herba Life prodavci zajedno.

Starostavni srpski povik koji se do dan danas zadržao u upotrebi. Etimološki dokaz postojanja i drevnosti srpskog naroda.