Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Izraz,odnosno kompliment upućen nekome,ko je rekao ili uradio nešto steroidno filozofski,društveno buntovnički,poetski,kul i dabl steroidno mistično.
Reflektuje nečije mišljenje o tebi u tom trenutku kroz misaonu asocijacijiju da bi to rekao ili uradio sam Dilan lično,možda.
Čovek koji je stvorio celu jednu subkulturu filozofije,muzike,umetnosti,političkog delovanja,načina ponašanja,odnosa sa medijima,shvatanja života i ostalog...A da nikad nije otpevao ili rekao nešto što bilo ko na planeti razume, već je ostavio drugima da mozgaju i pretpostavljaju u beskrajnim knjigama i raspravama šta je hteo da kaže.Stvarajući mistiku o njemu koja prevazilazi čak i pitanja o zagrobnom životu.
Naravno promenio je Jevrejsko ime i prezime,i sakrio Sovjetsko poreklo, u Američko, posle Adorno eksperimenta.Kapirajući da će zbog svog ponašanja i medijskih izleta verovatno biti proganjan kao komunista i fasovati AC/DC...Kao onaj jadni bračni par koji su osudili na istu ,jer je pravio atomsku bombu u kuhinji pomoću televizora i mikrotalasne.
Toliko redak kompliment da ćeš pre čuti da si reinkarnacija Bude,Isusa,onog filozof što je živeo,jeo i masturbirao u buretu,Roko Šifredia,Mendele itd...
Međutim sam kompliment mora biti upućen od strane nekog hardkore mističnog,društvenog priznatog, kao neko ko je astronomski bitan na mikro ili makro socijalnom planu,poznavaoca svega i svačega.
Al opet i taj zna da je rizik po njegov filozofski pedigre zajebano veliki ako upotrebi taj „sveti Gral“ među komplimentima...Pa ga skoro nikad ne koristi.Možda ti šapne na uvo u najboljem slučaju, ali pod pretnjom atentata ako spomeneš da ti je on rekao
Devojka:Ej,ćao...stojim već 10 minuta i gledam te,znači predobar si...Ko si ti'?
Momak:Sve što mogu biti sam ja,ko god to bio
Devojka:Eae..ovaj...ono,hmmm...čime se baviš?
Momak:Sledeće pitanje
Devojka:Viđam te u kraju,tu sam blizu...pa se pitam...Šta radiš sutra?
Momak:Juče je samo sećanje,sutra nikad nije ono što bi trebalo biti
Devojka:Šta koji kurac pričaš?
Momak:Sledeće pitanje
Devojka:Aj..evo 47-ca...pozdrav
Matori roker sa strane(koji ih sluša):Mladiću skidam kapu,što bi reko moj otac „To je bilo Dilanovski“.
Momak:Hvala...Da li je on ljubitelj Bob Dilana?
Matori roker sa strane:Ne,al je ljubitelj šizofrenije od najranije mladosti
Rečenica kojom roditelji objašnjavaju sve što ne mogu da vam objasne.
Ja: Zašto ne mogu da idem sam na more? Ti si išao sam a bio si mlađi od mene.
Tata: Drugo je to vreme bilo.
-----------------------------------------------------
Ja: Pa šta ako su me videli da pijem pivo? I ti si pio kad si bio mojih godina.
Tata: Drugo je to vreme bilo.
Rečenica koju na žurkama, sedeljkama i pijankama na kojima se okupljaju ljudi različitog muzičkog ukusa (i neukusa) izgovaraju ljudi koji ne pridaju toliki značaj muzici, ne obraćaju pažnju na muziku kada su u društvu ili "slušaju sve".
Kompromis je napravljen: Svi biraju pesme naizmenično.
Osoba A (pušta Whitesnake - Fool For Your Loving)
Osoba B (izdržava do pola pesme, baca pogled na Osobu A, i kada primeti da ona razgovora sa Osobom C, šunja se do kompjutera i pušta Soundgarden - Black Hole Sun)
Osoba A (primećuje da nešto nije u redu): Ej, bre, ko mi promeni pesmu?!
Osoba B: Ja sam! Nećemo valjda da slušamo one tvoje šminkere?
Osoba A: Ej, pa ne može tako, dogovorili smo se! Aaa, hoću da čujem svoju pesmu! (Ustaje)
Svi: Sedi bre, sedi... Ajde, sad ćete da se svađate...!
Osoba C (dežurni zajebant, iskoristiće svoje pravo da pusti nešto što blesavije - pesma koju je izabrala Osoba B ju je smorila, ustaje i šunja se do kompjutera): Ček da vidimo... Haha, jao ne mogu da verujem! (Pušta Vajta - Zlatna ribica)
Osoba D (Nakon pola pesme primećuje nešto neobično): A bre, šta je ovo? Ko je ovo pustio? Aaa, čekajte da ja pustim nešto! (Ustaje i odlazi do kompjutera - Osoba C bira da ne protestvuje, ionako joj nije bilo previše stalo do pesme - Pušta Aca Lukas - Sada pao sam na dno) Aaa, eee, ovo je bre muzika, ne ovi vaši drekavci...
Osoba E (Ustaje nakon deset sekundi pesme): Kakvu si, bre, ovo kukuruzovinu pustio?! Neću da slušam ovo! (Polazi ka kompjuteru)
Osoba F: Pa majke mu ga nabijem, pustite bilo šta, samo nek ide do kraja!
Svako ima svoje razmišljanje, želje, snove...
Međutim, sve ljude vezuje jedna ista stvar, svi ljudi imaju tu čarobnu sposobnost pravdanja, koja u nekim slučajevima prelazi u šalu. Ljudi često svoje pravdjanje oko neke greške preokreću u smeh, jer misle da će tako umanjiti svoju kaznu.
,,Svi mi imamo dugačak jezik, tako da je najpametnije da niko ne tvrdi da je izuzetak."
Sudija pita Muju:
- "Jesi li ti pre deset dana ukrao flašu rakije?"
- "Jesam!"
- "Policija je kod tebe našla praznu flašu. Gde je rakija?"
- "Popio!"
- "Pa nisi valjda za deset dana popio celu flašu rakije?"
- "I nisam, vala, popio sam pola."
- "A šta je sa drugom polovicom?"
- "Prod'o!"
- "A gde su pare?"
- "Popio!"
Filozofska dilema koja, bilo da ste optimista ili pesimista, označava da ćete pasti ispit.
Kada je neko toliko lenj da ništa ne želi da uradi sam, već s pravom očekuje da drugi završi i njegov deo posla. Ili, još gore, uopšte ne priznaje da ima bilo kakvu obavezu.
Ćerka: - Šta da radim sa ovim stvarima preko stolice! Sad će da mi dođe drug!
Majka: - Što ih lepo ne složiš u orman! Pogledaj i krevet, ništa sama nećeš da uradiš!
Ćerka: - Ne mogu sad da sklapam stvari! Mnogo žurim, doći će mi drug svaki čas!
Majka: - Ne znam kako te više nije sramota, došla sam onomad, puna piksla na stolu, šoljice od kafe, nenamešten krevet!
Ćerka: - Nisam to ja, to je Marko (brat) ostavio!Majka: - Nije ni on bolji, ali mislim da si baš ti ostavila!
Ćerka: (Demonstrativno napušta sobu) - Misli šta hoćeš, baš me briga!
Majka: Ne mogu da verujem! Kao da nisi žensko, sve očekuješ da ja uradim!
(Besno izlazi iz kuće, jer je došla samo na pauzu s posla)
Izraz za one dronfulje,kraljice žurki i napaljenih klinaca kojima svane kad ih ugledaju na zabavama pa se samo smenjuju iza ćoška a one prihvataju sve i divane kao da je najfiniji duvan u pitanju
Kaže se za korumpiranog inspektora, iz 4-og odeljenja, distribution Serbia!
Za neupućene - četvrto odeljenje je odeljenje za narkotike, najsuroviji su, biju pa pitaju, a inspektori...
Ujdo = pajdo.
Glavno i neizostavno pitanje prilikom dopisivanja sa nekim "našim čovjekom" koji živi u BILO KOJOJ stranoj zemlji.
-Ej brate odakle si ti?
-Pa živim u Makedoniji,ali rodom sam iz Srbije.
-Ahaa,pa kol'ko je sati sad kod vas tamo?
Pitanje koje opušteno i sa lakom dozom znatiželje umeju da postave samo deca, poneko radoznalo magare i blagosloveno mali krug ljudi zagledani u budućnost sa nestrpljenjem, a ne strahom.
Obično to nije samo jedan već grupa koja se sastoji od par jedinki. Nju sačinjavaju mungosi najlarziličitih profila: debele prvoklupašice, deca prosvetnih radnika, šesnaestogodišnjaci bez iskustva sa samim sobom, sačuvaj bože sa suprotnim polom. Dok su drugi oformili kritičnu masu i obezbedili da ih razredni sutra može samo usmeno ukoriti i zajebavaju se u gimnazijskom restoranu igrajući "Loru", ovo dvoje čekaju dolazak profesora potajno se nadajući da ovaj neće održati čas jer ih je suviše malo. Profesor, pak pizdi jer ga mora održati jer ih ima troje, a ne samo zapisati i otići na vikendicu jer su to obično peti i šesti čas, blok nastava. Dešava se često da profesor i ne zapiše ovih dvadeset osmoro jer nema mesta u dnevniku, a i ako ih zapiše onda ne može održati čas sa toliko malo učenika. Tako su svi srećni, najsrećniji su oni što su ostali jer će sutra moći da pronadju svetlu tačku u svom ostajanju objašnjavajući da se, eto, čas održao a da su svi otišli, morali bi da ga nadoknade.
Tako bude u srednjoj školi, tako bude na fakultetu, u studentskim demonstracijama, vakcinaciji za grip, štrajku, ratu. Uvek ima mudrosera koji uhvate neku svoju filozofiju i piče...
Komparacija koju koristimo onda kada nam običan superlativ ne može objasniti pravo stanje stvari.
- Ispljuni sve, ko je bio onaj prelepi lik koji ti je sinoć pris'o???
- Eeeee, draga moja... Nije on lep, nije prelep... Ma, on je... Odvratno, bre, koliko je lep!
Nešto što se muškarac instiktivno zapita kada uoči prespremnu ribu i nešto čemu se potajno nada.
"Jao bože, nadam se da će se primiti na moju foru o bombi i roditeljima teroristima."
Ipoljavanje nezadovoljstva, i trenutak promene. Iz korena
Naime, Frenč je bio dobar, fin, na seljački način vaspitan mladić:što znači da se prema svojima, seljanima, odnosi sasvim normalno, dok druge, ugledne treba da poštuje i gleda na njih kao na Boga, ako se može tako nazvati čovek pri kraju svoje treće decenije života. Živeo je sam u kući na selu, razveden, posle svega pola godine braka. Svaki dan bio je isti, dosadan, isto počinjao, i isto se završavao – hranjenjem stoke. Kad bi se okrenuo iza sebe, imao bi sve, a ujedno i ništa. Dva psa, polubrata iz grada, stoke, malo zemlje, pomoćnicu koju nije voleo, ali i uspeo je delimično. Dva posla, kućni oko zemlje i stoke i posao koji je bio samo njemu poznat, služba koja je bila tajna, služba Francisku, što govori mnogo toga, jer se do iste službe zaista nije lako dolazilo. I ništa više. Pitate se zašto razveden? – To se desilo upravo kada je rekao – dosta je bilo!
Ženina ponižavanja i večita koketiranja sa drugima van sela došla su mu glave, a ona je odlazila drugima – zašto?
Upravo zbog toga što je rekla – dosta je bilo! Dosadan život, dosadan muž, loš odnos, sve razbacano ništa složeno, otišla je sa drugim. U nadi da za zabavnijim životom, ne mareći za sramotu koju će sama sebi navući na vrat.
Zašto nije marila? – Upravo zato što je rekla - Dosta je bilo! Večito gledanje na mišljenja drugih, ne!
Frenč je dugo nastavio da živi usamljeničkim životom, koji mu se baš i nije svićao, što je bio povod za traženje novog, boljeg, i u neku ruku zanimljivijeg života. Dosta je bilo! - rekao je Frenč. Tada je, naime, nasledila promena u njegovom ritmu, njegovom celokupnom životu i nadi da se izvuče bede i jada kroz koje je prolazio od kad je otišla. Njivu je prodao, kao i stoku, dao ostavku kod Franciska, za šta je trebalo pisati molbu, jer se do ostavke tog posla dolazilo teško isto onoliko koliko i do njega. Kupio je mali stančić u gradu, hteo je da nađe polubrata Edrijena, što mu nije pošlo za rukom. Sve što mu je od njega ostalo jeste čitulja na drvetu. I dalje živeo sam; novca je imao od prodatih stvari. kretao se po kafanama i umeo je tamo da ostane veoma dugo, čak i dok ne bi svanulo, ali prijatelja ne bi nalazio... Prošlo je i deset godina a ništa se nije promenilo... Deset godina svakodnevne kafane; doveloga je do delirijuma, i kad je kreneuo sa - dosta je bilo! Bilo je kasno, nažalost. Zavisnost ga je obuzela, a došao je u grad i kafanu unadi da se leči od anksioznosti i depresije. Umesto da se uzeo antidepresive.
Rečenica koji se koristi kada nešto želite da izvučete od majke ili žene. Jedina osoba koja kuva, a vi sasvim slučajno pitate ko je kuvao, svi znaju da žena voli kad je pohvale da je nešto dobro skuvala, ma koliko to neukusno to bilo.
-Mama, daj onih 1000 dinara za teretanu...
-Molim, kakva teretana, idi da cepaš drva, to je teretana.(pola sata kasnije, za ručkom)
-Jaooj, ovo je predobro, ko je kuvao? Svaka čast!
-Stvarno, jao moj sin, duša moja. Sviđa mu se šta sam skuvala. Kolko ti beše treba za teretanu?
Neubedljivi izgovor za greške počinjene u kolektivnom ludilu, tu negde kad Sveti Pera podvuče crtu i priupita: ''Šta smo ovde imali?''.
Time se pravda ustaša na samrti kada ga pitaju kako je mogao da ubija bebe u majčinim utrobama. Ili gestapoovac koji je odvrtao plin na ventilu. Ili džihadista koji šalje poruke odsecajući glave.
I kako za to odsustvo svesti postoji opravdanje da se, ah jada, živelo u takvom vremenu, da su bujice zverstava, lopovluka, licemerja i pohlepe bile nešto sasvim normalno i da je zdravu pamet lagano preplavio talas bezumlja.
A, pa ako je takvo vreme bilo, onda dobro. ŠKK?
- Deda, je l' istina da si dobrovoljno dao onu veliku kuću u centru državi 46-te, iako ti nisu tražili?
- Jeste, sinko, ja sam iskreno verovao da svi treba da imamo isto. Takvo je vreme bilo.
--------------------------------------------------------------------------------
- Mama, majke ti Milunke, jesi ovo ti pevala na mostovima za vreme bombardovanja?
- E, ćero moja, kao JUL-ov kandidat za ministarku kulture, morala sam da dam primer. Evo, i tata je svirao, pa'i sad ovaj foršpil, kad je moj Miroljub razvuče, ljubi ga Zoka njegova. I da, hvala Vesni Zmijanac, što mi je ovakvog čoveka...
- Mamaaaa, ne idemo uživo...
-----------------------------------------------------------------------------------------
Sutra će preovlađivati umereno do znatno oblačno sa mogućim pljuskovima i grmljavinom u većem delu zemlje.Ovo ću zapamtiti za slučaj da me neki potomak upita kakvo je vreme bilo. Praviću se blesav, jebi ga. Jer ništa ne radim da ovo jebeno vreme sadašnje promenim.
Svi rade i muče se, a on - živi, radi lakše poslove i uživa u životu, sve po principu, lako ćemo.
- Šta je s' Srejom, nisam ga vid'o od 15.-te godišnjice velike mature?
- Otiš'o u Švedsku pre sedam godina, ud'o se za našu, sad već ima svoju mesaru.
- Svi rade, a on lacković. Sve mu lasno ide, 'alal mu kurac!
Savršeno gagovanje. Na to nema više šta da se doda. Gagovana persona može samo da ućuti, pokrije se ušima i udalji se u najkraćem mogućem roku.
- E da ti ispričam foru. Idu Pera, Muja, Laza, Fata, Suljo i Haso u Ameriku. I idu oni tako i onda... Posle desetak minuta ... i kaže Fata kako je Muja u stvari gej! Haahhaha, koja fora reci.
- I šta je onda bilo?
- E moram tetki da odnesem lek.
Na prvi pogled deluju kao neugledno, rupičavo parče gume koje je ostalo vulkanizeru i od kog je ovaj pokušao da napravi obuću. No kada ih obuješ na noge, shvatiš da pljuvanje po proizvodima iz kineskih prodavnica mora negde ipak da stane - i stalo je na ovim papučama. Jeste da izgledaju kao bakandže, ali su zato za medalju udobne i lagane, i vrede 400 dinara koliko koštaju. Nije ni čudo što su izazvale pravu pomamu.
