Sveti Simo je bio običan svetac nižeg ranga, sve dok jednog dana nije mu došlo u glavu da ojde u najpoznatiji klub stare Podgorice ''Kafana kod Puca'' na Zabjelo.
Kad je otiša tamo prvu noć, na vrata neka gužva bila, on kao svetac odma da riješi stvar ulazi tamo i pita: "Što što je bilo ovome izbačivaču?!"
On ne smije ni da ga pogleda! Simo tu vadi, laku za sakrit, Crnu Udovicu, cuka 2-3 metka u vazduh i ulazi u klub a tamo svega i svačega... pije se, klepinja se na sve strane.

Oko 12 sati po ponoći, krenu neki narodnjaci i dođe Bog i Simeon ga pozove u separe i tu Simke postaje bogoprimač

Osoba koja ovo kaže je potpuni profesionalac svoje igre i toliko je sigurna u sebe da novajlije koje su je izazvale na crtu može vezanih očiju pobediti.

Nije joj potrebno dodatno spremanje, zagrevanje, komplikovana taktika, niti bilo šta slično. Samo će navući na sebe svoje sportske krpice (a i ne mora) i za tren trena odvaliti ove noobove i poslati ih nazad u zabavište.

Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.

Lokalna soniteka gde se okuplja isključivo muško građanstvo da bi postiglo uzvišeni osećaj odvajanja od fizičkog tela i bola, a da bi na tren postalo Murinjo, Ferguson ili Limeni iz Ratkova.

Da napomenem: nijedna soniteka se ovako ne zove, ali je mnogi njeni posetitelji od milja ovako zovu, jer ipak u Hilandar ne idu žene, a u soniteku tu i tamo, al retko.

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Odbrambeni mehanizam osoba onog navodno slabijeg i lepšeg pola kada im sagovornik, inače muškarac, u razgovoru malo podigne ton. Istini na volju, nakon ovog poteza taj grešnik koji se našao u raspravi sa krvopijom se povlači iz diskusije ali zbog ogromne količine potisnutog besa lako može doći do batina.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.

Izgovoreno-ostane obešeno, visi u vazduhu i kvari atmosferu.

Sagovornici zaćute za tren, bezuspešno grčevito prebiraju po mislima i nikako da vrate razgovor na prethodni kolosek. Još jednom se moždano napnu, slegnu ramenima i pređu na drugu temu.

Nova tema ide ko po loju, kad ono : bup!!!
Jednom sagovorniku se prethodna tema vratila u sećanje....naravno, zato što se opustio i prepustio.
Moždani grč ne traje dugo.

(Pod ovom definicijom ne ubrajamo ljude se sela, niti pripadnike gay populacije - village people)
Prosečan seljak iliti ljakse nosi najčešće Air Max sa buvljaka, napunpanu jaknu sa krznom kako bi izgledao što 'nabudženije', od muzike sluša "sve sem metalike", devojkama (najćešće ziljavušama) se udvara tako što u folkoteci naruči njihovu omiljenu pesmu (gaćice, bunda od nerca, mini suknja.. i ostali odevni predmeti koji dotičnim curama jelte i nisu potrebni) ili još bolje prebiju di džej-a ukoliko bude argumentovao, i tako se ispostavi da su oni "face"... "No brain, no pain"

Voćka iz porodice jabuka njivarica. Oću da kažem da niče đe stigne i raste tako, a mi beremo. (nije genitiv množine od divljak, nego ženski rod). Rumena, a slatka, tako na dohvat ruke, a još nešpricana.

Tako ponekad onaj ozgo malo zaljulja ovozemaljski kotao, i osobine ovih jabučica dobije i poneki devojčurak, te se muški oblizuju u žele griz.

Sleng u fudbalu za tamrljavog lika u beton ligi koji ne da maša gol, ne prostor između dve korner zastavice, nego čitav dulum zemlje. Njegov adut nije tehnika, suptilan k'o lemeš od IMT-a, a njegova parola - "ošin' k'o sivonja pa đe ode". Kad izvodi slobodnjak, ili promaši loptu pa nožurdom izbije po' kubika zemlje ili loptom ubije grlo krupne stoke na ispaši iza protivničkog gola. Brzinu nikad nije imao, a od finti probao makazice, jednom: levu kopačku mu našli u kanalu kraj onesveštenog linijskog sudije. Sleng korišten i van sportskog konteksta za nemača pojma, nejebača i čmelju.

Bijelo crvena tableta ili kapsula stručnije rečeno. Naziv je poznatiji sisatijoj polovini, još ako su bili žrtve ovog naziva. . . zapamtiće ga za čitav život. U najranijim godinama, kad još ne poznaju svoju tijelu, kad ne znaju ni đe su šuplje, u oba smisla, nespremne, neinformisane i iznenađene samim tim činim, postaju žene, ovaj put u nevrijeme.

Izraz, verovatno vuče korene sa prostora Crne Gore. Izraz koriste Srbi i Bosanci.
"Takođe" se koristi kada želite da prekinete ispovedanje nekog rođaka, dosadne Navratilova-e, ili nekog prijatelja. Bolje rečeno, odjeb.
Koristi se i kao citiranje neke osobe koja je razvukla priču na 69 stranica.

Evoluiranje reči:

"Tako i ođe" > "Tako'đe"

Mesto koje je tokom devedesetih godina imalo viška placeva za prodaju,pa su se tu krajišnici naselili.Odlikuje se po tome što se krajiška muzika čuje na svakom koraku,batine se mogu jako lako dobiti,a ni pucanje iz vaternog oružja nije retkost..

Ciljna grupa političke gamadi, jer računaju na to da nikad nisi glasao pa će oni sad da te ubede kako će da ti stvore bolju Srbiju i kako je u tvom interesu da glasaš za njih.

1 dan posla mi rekose idi u gore pomenuti sektor.Na tren se umal ne ukakih,jerbo me to asocira na Inkviziciju ili zivot regruta gustera u Sparti.Pomislih da ce tamo da mi neko jebe dalje od majke,al ne lezi vraze,strah bejase prejuduciran......to je ipak samo Kadrovska Sluzba.Zasto jednostavno ne kazu na srpskom da ih ja Srbin skapiram,nego treba da strecam od angloamerickih varvarizama.

Način na koji ti se mlada mama uvali u nepregledni red na kasi u supermarketu 31.12.-og,bez oprostite, pardon, bez šanse da se gubitak ionako nezavidne pozicije naplati javnim kavaljerstvom- samo izvolite molim , ne zurim niđe uoci nove godine, bas vam je sladak sin, jednostavno iskoristi trenutak nepažnje i buc kolica uvali u na tren oslobođeni prostor ispred tvojih kolica, i ostali slični načini.

Najčešća rečenica u prvim razredima osnovne škole, naravno, na času maternjeg jezika. Prelaskom u viši razred se rečenica širi do imbecilnosti. U početku je subjekat i predikat, a poslije se na biciklu pojavljuju boje, pa brzina vožnje. Uglavnom, Marko je napredovao, ali samo do određene ure, a ta ura je peti razred. Nikada se neće saznat` đe je pasa` Marko junačina...

Maskota,zaštitni znak Partizana i veoma dobar drugar grupe Metallica

Razlog zbog kojeg mrzimo mlade tate.

Mlade mame nisu sve zene koje imaju ispod 30 godina i rodile su jedno ili dvoje dece. Mlade mame, su prelepe, zgodne i jebozovne zene, i prosto di dodje nekako tuga kada ih vidis kako guraju kolica sa malim detetom, a onda vidis majmuna pored nje i zamrzis ga iz petnih zila sto je izbacio iz opticaja.