Iz malog mozga prepoznati rješenje kao ozbiljnog problema čovjeka kojem gori pod nogama i ne propustiti priliku podjebavanja istog.
- ZAŠTO MI REAKCIJE NE RADE!? UBACIO SAM URL ALI NEĆE NIKAKO?
- Ne može to bez kablova decxko.
_______________________________________________________________________- Druže, sinoć sam uspio nafatati Grozdu.
-- ` Nju je jebo ko je hteo, celo selo i Marakane jedan deo` Grozdu?
- Ma da, nju. Al` jebotesunce kako god da joj metnem ma ni da mrdne, samo leži kao klada!
- Ejs kao klada? Jel` kao da je upravo satrala dva tanjira čorbanca i glav`cu bjelog luka pa legla da odmori?
- Da da! Džaba poze, džaba svi oni švapski pornići što sam gled`o, ništa. Da nije do mene?
- Do tebe je decxkonja, ne može to bez kablova kod nje.
Kažu mudri ljudi da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ja se slažem, otvara, ali kako.
Jednom davno u zemlji iza sedam mora i sedam gora živeo je siromašni pisac definicija. Jedne noći je usnio san da ga čeka veliko bogatstvo ako uspe da ubije alu hejtersku u zemlji Vukajliji. Rešio je da sledi svoj san i obreo se u toj čudnoj zemlji. Tražeći alu hejtersku danima i noćima iznurivao je sebe do krajnjih granica izdržljivosti.
Odjednom moćni guru Vukajlijaškog neba mu se obratio i rekao da će alu hejtersku naći iza gvozdenih vrata na groblju vukajlijaškome. Stajao je siroti pisac definicija pred tim vratima kada mu se guru ponovo obratio i rekao da ključeve od tih vrata čuva najlepša devojka naroda vukajlijaškoga i da će ona doći tačno u ponoć da obiđe gvozdena vrata i da dalja sudbina sirotog pisca zavisi samo od njegove moći da omekša srce najlepše od svih.
Došla je ponoć i najlepša se pojavila u svom punom sjaju. Siroti pisac je bio opčinjen njenom lepotom i kleknuo kraj njenih nogu. Ljubeći joj stopala samo je ponavljao:
" Oh, najlepša i najdivnija, dozvoli mi da večito tvoj sluga budem samo da bih te gledao. Dozvoli mi da budem prašina po kojoj gaziš i vazduh koji dišeš da bih bar na tren živeo u tebi."
Najlepšu su dirnule njegove reči. Zadrhtala je. Slatka jeza joj je strujala telom, a duge noge se razmakoše i ključ od gvozdenih vrata koji je tu do tada stajao pade pred sirotog pisca definicija koji je brzinom munje zgrabio ključ i otvorio vrata groblja i time stekao neslućeno znanje. Posle izvesnog vremena provedenog na groblju on je ZNAO kakve definicije ne treba da piše. Od tog dana on je postao najbolji pisac definicija i stekao je večnu slavu u zemlji Vukajliji.
Od tog dana svet je boogatiji za izreku iz naslova, a ja za par plusića jer na žalost ja nisam taj pisac definicija iz ove poučne priče i ne znam tajnu vukajlijaškog groblja. :-{opako se smeje hahahahahahhaaahhahha(eho).
Možda je težina definisanja ovog pojma jednaka borbi protiv istog. Atmosfera straha se stvara pristankom velike većine ljudi na prisvajanje stavova koji sa sobom nose mržnju. Nažalost taj strah je svuda. Svi ga udišu, neki bez sopstvene volje ali moraju.
Slučajno sam u autobusu počeo da razgovaram sa jednim čovekom. Na prvi pogled mi je delovao kao dobar momak. Posle dvadesetak minuta razgovora, dva momka su počela da pričaju o gej paradi. Imali su tipačan huliganski stav. "Idemo da ih ubijemo." "Kako ću ja svojoj deci objasniti pedere!" Ja sam pogledao u mog sagovornika očekujući neki ne tako ekstreman stav prema tom događaju. Međutim, on je počeo da se uvija i traži kompromis, da bi ih na kraju podržao. Dečko sa kojim sam razgovarao dvadeset minunta je za samo jedan tren udahnuo strah.
Izraz kojim na elokventan, kulturan, štaviše sofisticiran način želite/pokušavate da poreknete nešto što je i više nego očigledno.
Vukajlija> Odabrane definicije> Aha!> copy> Dodaj svoju definiciju> paste> Enter
Komentari (2)
autor1: Plagijat!
autor2: Plagijator!
optuženi: Nema dovoljno dokaza za tu teoriju! Enter- Mamaaaaaa, on me gurnuo pa sam pala i ogrebala koleno!
- Što si to uradio?
- Šta?
- Što si je gurnuo?
- To? Pa, ovaj.... Uopšte nema dovoljno dokaza za tu teoriju!Majka: Što si dobio 1?
Otac: Što je dobio? Pa dobio zato što nije učio! Eto što je dobio!
Dete: Aaaaaa, izvi'nte! Molim lepo, ali nema dovoljno dokaza za tu teoriju!
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Izraz koji se koristi kao opis nekoga ko je propao, ko veoma loše izgleda.
- Deder, dodaj mi još tog jednog rogonju. Sad se baš setih Mileta iz srednje. Kako je on ispijao jelenka, za tren oka čitavo krdo. Vidaš li ga?
- Ma video sam ga pre neki dan. Propao čovek načisto, savio se ko da je digo kredit. Ostavila ga i žena i deca.
- Šta ceš, to ti je život. Nego, jel te ne mrzi da skokneš po rogonju od limuna? Čisto da procistimo bešiku...
Opšte poznata stvar je da ko god odluči da poseti Srbiju mora da prodje srpsku torturu. Naravno mora da naleti na nekog srpskog državljanina koji je oran da ga odvede u prvu kafanu na ćošku. Tortura se sastoji iz sledećeg: Kljukanje poznatom srpskom šljivovicom dok se strendžer ne usere od iste. Zatim sledi roštilj, ubedjivaće ga pola sata kako je pljeskavica tradicionalno srpsko jelo dok ovaj halapljivo guta kupus salatu i pomno prati pokrete prsate konobarice koja mu donosi Karadjordjevu šniclu za koju tek predstoji priča, pošto je pljeskavicu omandao za tren oka i čuo priču o njoj. Takodje sledi priča za "šljivovicu", kako je ona naš brend, kako ovi bilmezi iz EU hoće da je maznu i prepišu kao svoj brend. Zatim sledi priča kako su srbi nebeski narod. Kako kad je Bog delio zemlju srbin bio u kafani i naravno zakasnio na podelu. Onda mu je Bog rekao daću ti ja svoje parče zemlje ali jedno znaj, oko te zemlje će se uvek ratovi voditi. Onda će naš srbin maljavih grudi raskopčati košulju izrevoltiran strendzerovim ćutanjem i potvrdnim klimanjem glave i početi da urla kako su srbi oborili F-117A, kako je srbin osmislio mašinicu za šišanje u nemačkom logoru, kako je jednostavno Tesla bio srbin i kako je gre'ota da mu spomenik stoji na Nijagari a ne na Djerdapu. Stranac izbezumljen, šljema desetu šljivu, i posmatra srbina kako mu i rukama i nogama objašnjava poentu priče, kako su srbi nevini uvek bili za sve, kako su svaki rat dobili... Već skoro otrovanom strendzeru pripada muka, izlazi napolje, baca peglu po pločniku dok mu srbin drži glavu i povraćanje je propraćeno pitanjem da li treba njima u EU ovakvo piće. Strendzer lagano mahnu rukom rekavši neka hvala.
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
prisutne sve vise pojavom ucestalijeg pisanja preko kompjutera u cilju smanjivanja vremena tokom kucanja na raznim mesindzerima, forumima, blogovima...ili mozda iz nekog drugog razloga ali su veoma prisutne, cak i kod onih ljudi koji se gnusaju toga po neke od njih jednostavno udju u svakodnevni stil...
pogotovu ako se radi o engleskom govornom podrucju.
for you - 4u
to you - 2u
omg - oh my god
itd itd...(i tako dalje) :)
jedan ekstremni primer, navodno pismeni zadatak jednog mladog momcica:
My smmr hols wr CWOT. B4, we usd 2 go 2 NY 2C my bro, his GF & thr 3 :-@ kds FTF. ILNY, its gr8.
Bt my Ps wr so {:-/ BC o 9/11 tht they dcdd 2 stay in SCO & spnd 2wks up N.
Up N, WUCIWUG -- 0. I ws vvv brd in MON. 0 bt baas & ^^^^^.
AAR8, my Ps wr :-) -- they sd ICBW, & tht they wr ha-p 4 the pc&qt...IDTS!! I wntd 2 go hm ASAP, 2C my M8s again.
2day, I cam bk 2 skool. I feel v O:-) BC I hv dn all my hm wrk. Now its BAU ..."-------------------------------
Ili, u prevodu:
-------------------------------
My summer holidays were a complete waste of time. Before, we used to go to New York to see my brother, his girlfriend and their three screaming kids face to face. I love New York, it's a great place.But my parents were so worried because of the terrorism attack on September 11 that they decided we would stay in Scotland and spend two weeks up north.
Up north, what you see is what you get - nothing. I was extremely bored in the middle of nowhere. Nothing but sheep and mountains.
At any rate, my parents were happy. They said that it could be worse, and that they were happy with the peace and quiet. I don't think so! I wanted to go home as soon as possible, to see my mates again.
Today I came back to school. I feel very saintly because I have done all my homework. Now it's business as usual..."
Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer
Učimo novu lekciju ,,Americki Gradjanski Rat'' nastavnica kaze:k'o hoce da pravi prezentaciju? Javi se retardirani decko iz trece klupe.Nastavnica izabere njega.On nako sav srecan trci do retardirane streberke da mu kaze preko kog programa da pravi prezentaciju.dolazi kući i traži program paver pojint.nakon sto ga je nasao uradi samo copy/paste sa wikipedie i donese to sutra u skolu i dobije 5.Nit on zna ko je Abraham Linkoln nit zna ko je pobjedio u ratu uostalom nije ni bitno vazno je da je dobio 5.Eeehh dobra stara vremena kad smo pravili referate i nismo imali internet kao izvor informacija e to je bio pravi trud i zasluzena petica!!
Nikada ne dođe kada treba.
*
Eh šta bih dao da je sada pokraj mene. Makar da je vidim na tren, nekako bilo bi mi lakše, samo da je tu. Samo o njoj razmišljam, kao Klark Kent o Lani, a ona, ona je negde, negde gde joj je lepo... Jebem ti samoću.
*
Jebo me konj, kada sam je želeo pored mene. Zvoca mi po ceo dan, ne mogu da spavam kao čovek. Te malo zarađuješ, nesposoban si, lenj i neuredan. Šta bih dao za malo samoće.
*
A opet bilo je lepo i dok zvoca. Voleo sam je, a sada sa zidovima ne mogu da pričam...
Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.
A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.
Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.
Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.
Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.
Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.
Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.
Isti takvi glupanderi javne reči uporno kraljicu Dragu Obrenović naizivaju Dragom Mašin a da ih pitate zašto, usvajajući i nesvesno rezultate prljavih kampanja mizoginije s početka 20. veka. Onda Žika Šarenica uradi i nešto dobro, za promenu, a tviteraška gnjila komuna ga napadne zbog kurve kurvetine. Pa možda i postoji ta beogradska čaršija, a?
No, drago moje čedo, znaj, usvajajući pogrešne i naopake riječi štetu činiš i sebi i svojemu narodu, zato pre nego što budeš glup zapitaj se i ugasi tu raskokodanu nemisleću radu bg hroniku u sebi a probudi jednog etimološkog gospodina petra skoka.
Vrsta lančane reakcije, kada počne nemoguće je zaustaviti. Ali, zato je i izazvana, da aplauz prekine nekog. Nekog, kome je dozvoljeno da nakratko izvede svoj zadatak pred publikom. Ali... ta osoba je odužila svoj nastup, ničim izazvanu nedužnu publiku uznemirila, a oni, jednostavno, moraju to da prekinu. Jedan iz mase odlučno pljesne par puta dlanom o dlan, i za momenat cela sala/pozorište/ring aplaudiraju, i prekidaju izvođača. Rešenje je bilo tako jednostavno.
Dete pred punim stadionom pred utakmicu reprezentacije peva Bože pravde. Čekaju ljudi utakmicu, i poštuju klinca... Prva strofa, svi pevaju... Ali dete je uporno u nameri da otpeva sve osam strofa himne, što traje 10 minuta. No, ne misli tako i neustrašivi heroj koji svojim aplauzom pravi lančanu reakciju, i za tren oka, dete izlazi sa terena.
Sličan performans može da se izvede i u crkvi. Pop peva na liturgiji, svi ćute, slušaju, klanjaju se. E, najvažnije je prekrstiti se. Jedan se prekrsti, svi se prekrste. I tako uvek, garantovano, jer Chain reaction nikad ne omane, a uvek je delotvorno.
Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.
Che96: Braćo, jeste online? Hitno je.
Shone1389: Tu sam ja. FreedomFighteru keva zabranila dve nedelje komp pa ga nema, a Shadow, AntiUSA i VratićeSeVojvoda ulaze za koji sekund. ĐoleACAB je sa devojkom pa neće baš moći odmah da se pridruži.
Che96: Hm, ima devojku. To može ozbiljno da ga destabilizuje i da smanji njegovu borbenu gotovost.
AntiUSA: Poz ljudi. Zašto si nas sazvao Che? Jel idemo u neku akciju?
Che96: Čim svi dođu reći ću vam o čemu se radi. Situacija je kritična.
VratićeSeVojvoda: Izvinjavam se što kasnim. Bio sam u Maksiju po salamu, pošto verujem da ćemo večeras zaglaviti pa da imam za sendviče.
Shadow: Evo i mene. Nešto me je zajebavao komp ali sredio sam ga. Miš je repetiran i spreman da seje smrt.
Che96: OK, ljudi, sigurno ste čuli. Fejs bruji o tome. Napadnuta je Libija.
AntiUSA: Čuo sam, naravno. Bio sam na fejsu pre škole ali nisam hteo da stavljam nikakav status na svoju ruku. Hteo sam prvo da se dogovorimo. Zato nisam reagovao.
Shadow: Ne verujem brate. Nisam znao. U školi niko ne priča o tome. Kako su slepi kod očiju i egocentrični. Samo misle gde će da se napiju, naduvaju, izađu i šta će da pojebu. Nemaju nikakvu svest o svetu oko nas. Kako je podnela Libija prvi udar? Šta kaže Gadafi?
VratićeSeVojvoda: Gledao sam ja. Ne daju se Libijci. Prvi udar je bio jak, ali Gadafi se pojavio i izjavio je, citiram: "Libija se saginjati neće."
Che96: Moramo da krenemo u akciju odmah. Dok ne bude kasno. Shone!
Shone1389: Izvolite komadante.
Che96: Ti napravi grupu na fejsu: "Podrška Gadafiju u borbi protiv američkog imperijalizma".
Shone1389: Razumem.
Che96: Tu kači slike razaranja i pokušaj da objasniš ljudima da je to sve zbog nafte i piši poruke podrške Gadafiju. Vojvoda!
VratićeSeVojvoda: Izvol'te komadante.
Che96: Idi na Vukajliju i tamo na forumu otvori istu temu. Izdrži čak i ako te budu zajebavali oni neandrtalci tamo. Moraš da objasniš svima o čemu se radi. I pazi. Tamo ima jedan lik sa nikom kizo. Tog se čuvaj, jer će pokušati da te navuče da se iznerviraš pišući o Papi, masonima i šejpšifterima. Ne daj da te izbaci iz koloseka. Tebi je stvarno upao najteži zadatak.
VratićeSeVojvoda: Bio sam već jednom tamo. Pakao je. Ali uspeću.
Che96: Ko od nas ima najviše prijatelja na fejsu?
Shadow: Ja. Imam onaj profil Tzetza Nafurana Mala sa 2000 prijatelja.
Che96: Izbaci status GADAFI IZDRŽI a onda kada se svi prime što je jedna riba tako politički svesna probaj da im u komentarima objasniš situaciju. Taman imam taj tvoj profil u prijateljima pa ću ti pripomoći.
Shadow: Ladno nisi znao da sam to ja i napalio si se na neku glupaču pa si mi poslao zahtev za prijateljstvo hehehehe
Che96: Znao sam, ali nije vreme za šalu. Libijski narod se herojski bori i pati a ti se ZAJEBAVAŠ!!!!
Shadow: Izvinite komadante, neće se više ponoviti.
Che96: OK momci, skuvajte kafu, trebaće vam i krenite na zadatke. Ja ću da kordinišem akcije i da vam pomažem. AntiUSA ti ćeš sa mnom. Kada se pojave FreedeomFighter i ĐoleACAB imaćemo zadatke i za njih. Duga nas borba očekuje momci. Trajaće mesecima ali pobedićemo i pomoći Libijskom narodu u ovom pravednom ratu pa makar i život dali boreći se. ZA LIBIJU!
Shadow: ŽIVEO GADAFI!!!
VratićeSeVojvoda: SLOBODA ILI SMRT!!!!
AntiUSA: SMRT AMERICI!!!!!!
Shone1389: ČAST I OBRAZ!!!!
Che96: Bože pomozi. Počinje.
Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''
-Snimak T-rex & BOlan negde pocetak 70-ih (grub prevod) "Steta sto nisam rodjen tada da prisustvujem ovakom spektaklu a ne sada kada je rep glavna muzika''
-Snimak Beatles-a Hey Jude "Boze ako ti damo Bibera,Britni,Majlis,vrati nam Lennona''
-Snimak navijanja na Bombonjeri ''Pozdrav anti americka braco najbolji ste navijaci potpis Sevojno''
-Bad Copy Idemo odma' "Rstva kida znaci najjaci su,pozdrav iz Hrvatske''
-Ipce Ahmedovski Samo jednu nedelju "Eh to su bila vremena a ne sad ovo ne znas ko je ko i sta je sta,joj Jugo nedostajes mi,bilo je lepo"
-Apokalipsa 21.12.2012 ''Samo vi lupajte da je Maje zabolelo da pisu dalje kalendar,sudnji dan je blizu,prihvatite boga okajte grehe....''
Pojava česta na Tv ekranima,u živom prenosu nekog važnog događaja,koji suštinski znači da voditelj/ka ne može da saopšti ništa novo.Popunjavanje praznog hoda,priča radi priče al da ispadnu moćni i nabiju tenziju,jer oni su do jaja važni i u centru dešavanja,al eto još koji trenutak pa će to podeliti sa ostalim smrtnicima.
Na listi ste čekanja,bolje izvadite državljanstvo....
Dragi gledaoci,ispred vile AERTONA SENE pomera se nešto....da,da definitivno se nešto dešava,evo prilazimo...U ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću da potvrdimo ali izgleda da batler izbacuje smeće...javljamo se za nekoliko trenutaka...
Evo dragi gledaoci,uspeli smo da se sakrijemo u kantu za smeće u ispovedaonici Bakingemske palate,prilično je prijatno ovde,dok čekamo da se pojavi buduća princeza za poslednju ispovest pred brak- Ekskluzivno ,samo za vas.....Ček,nešto se čuje....U ovom trenutku možemo samo da potvrdimo da je biskup jeo picu sa prelivom od parmezana....i da koristi kondome srednje veličine....javljamo se za tren....
Kada bi nekom strancu ili vanzemaljcu pokusali da objasnimo funkcioisanje naseg ekonomskog sistema i povezanosti sa korupcijom, ovaj definicija bi bila za primer.
Buvljak predstavlja mesto gde mozete da nadjete ono sto ne mozete nigde da nadjete, a da za to platite sitninom iz dzepa. Prakticno sve, od knjige stare 300 godina do najnovijeg bicikla za 40 puta nizu cenu. Sve to prodje uz cenkanje, zezanje, razgledanje, nista nije fiksno i za sve postoji dogovor. Buvljak na NBGu je imao problema samo sa nagomilanim otpadom, a to je problem koji je u 21. veku resiv. I Madrid, Bec, Berlin, Pariz imaju buvljak, ali BG ne. Za vlast je buvljak neprofitan i zato ne treba da postoji.
Trzni centar Usce- trzni centar gde mu mesto nije. Priznati ljudi iz oblasti gradjevine i arhitekture govorili su nam da se takav objekat (u civilizovanim zemljama) gradi dalje od centra grada. Izgradjen je van svih planova i sa munjevito dobijenim dozvolama. Meni, kao obicnom coveku, T.C. Usce izgleda kao nesto dzinovsko glupo, sa krovom kao jebeno fudbalsko igraliste. Generalno, to i jeste mesto za zaglupljivanje i ogranicavanje ljudi- za razliku od buvljaka, nema mesta spontanosti, sve je lepo, sija, mami da te zgrabi. Smekerska zgrada Poslovnog centra, koja je ponosno stajala i bila jedan od simbola Beograda, sada izgleda kao da se rastuzila i da bi najradije odsetala odatle, od sramote. To je dodatni razlog da oni koji mrze ovakve objekte kao sto je Usce, zamrze ih jos vise. Vrlo profitno za vlast.
Kada je buvljak uklonjen, jedini tekst koji je preko neta mogao da se nadje, bio je copy/paste od B92, koji kaze da je buvljak mesto gde su se prodavale nelegalne i ukradene stvari ( samo sto nisu spomenuli da su se mozda i ljudski organi prodavali, ali ima vremena, polako) i da je vlast odnela jos jednu pobedu.
Sto se Usca tice- pricalo se par dana, a onda je neki pijani huligan ukrao paklicu cigara, clanovi ekstremnih nacionalistickih organizacija su uzdrmali tlo skupom od 15 ljudi, na sta je vlast morala da odreaguje, dok su se tri babe nakasljale i prenele svinjski grip jedna drugoj, a treca prvoj i druga trecoj... Ma, i zasto bi ga dirali, bas je lep i extra-vrh!
Zdravorazumsko upozorenje da svašta zna da iznenadi u mraku. Nož, bejzbol palica, bokser, dildo. Nikad se ne zna šta tama skriva. Bolje je zato naći pratnju ili ostati na sigurnom, čisto da se sreća ne provocira previše.
- Ju, već pola deset. Ubiće me moji, moram kući...
- De ćeš kući u one tvoje Pičkovce tamo, pa tu ni struja nije svima prošla a kamoli ulična rasvjeta.
- Ali moram, ne znaš ti mog ćaleta kad ja...
- Opusti se, nazovi najbližu drugaricu, reci joj da javi tvojima da ćeš noćiti kod nje i gotova stvar. Nisi luda da ideš sad, ipak je tamna noć, nikad se ne zna šta može da se desi.
- Vidim ja da ti hoćeš samo da me kresneš večeras.
- Vidi je što je pametna. Pa ako već nemaš ništa protiv, gore je spavaća, kondomi su u drugoj fioci, spremi se, eto mene za tren, samo da stavim kasetu da se presnimi.
To je jedan od poznanika koji vam neretko odgovara na pitanje bukvalno i vrlo opširno.
- Gde si brate, što te nema sinoć?
- Pa nisam mogao da dođem jer mi je majka rekla da bih trebao da raspremim sobu. Ja sam znao da je ona u neredu, ali sam mislio da je raspremim danas. Posle toga sam se zagleda. Počeo je Sunđer Bob. Odgledam ja to i zove mene baba. Kaže da dođem jer ne ume da nađe Pink na novom televizoru. Ja kod babe, namestio joj to i dolazi ona Mira što živi preko puta. Tu se ja zapričam sa njom i krenem kući.
- Pa što nisi...
- Stani, da ti kažem. Dođem ja kući i zove me burazer iz Kragujevca. Hoće da igramo Counter online. Ja razmišljam, ostalo mi još sat vremena, što da ne. Igramo mi, a on pojma nema. Meni skor bio 45 u rundi od 30 minuta, a za to vreme me roknuli samo 7 puta. Razbio sam ih. Hedšotova sam imao oko 20, 3 puta sam zakl'o neke likove i 4 sam rokn'o bombom. Završimo mi sve to i taman da krenem kad vidim Dragicu na Fejsu. Ja kao šta ima, kako si i onda kaže da je super. Prepričam ja tu njoj 3-4 filma i krenem. Ja došao u kafić, a vas nema. Odem kući, sednem za komp i tu sam blejao po netu nekih 3 sata.
- Pa dobro. Lepo. Gde ćeš sad?
- Idem do Nešketa da mu odnesem ove diskove. Treba da mu dignem sistem pošto je nešto zajeb'o kad je instalir'o GTA. Kaže stalno mu se pojavljuje plavi ekran i nešto piše, a on ne zna engleski. Ja znam, imam završen FC i plus C2 na faksu. Sećaš se da sam dobijao one desetke stalno? Jao jbt, ona Darinka što nam je predavala me tako smara. Ja joj kažem PAST PARTICIP, a ona: MA JOK, TO TI JE PAST SIMPLE. Ona će mene da uči...
- E, moram da palim...
- Brate kakav ti je to izraz PALIM. Reci da moraš da ideš, imaš da učiš, itd. Reci bilo šta samo nemoj PALIM! Nervira me taj izraz. Kada sam čitao rečnik Matice srpske toga tamo nema. Znači čist žargonizam.
- Ok. Onda idem. Vidimo se.
- Kad se vidimo? Ne mogu posle, moram do Marijane da joj popravim...
