šatrovački govor je žargon u srpskom, hrvatskom, bošnjačkom i makedonskom jeziku. Rasprostranjenost šatrovačkog u regionima primene srpsko-hrvatskog-bosanskog jezičkog prostora je neravnomerna. Najviše se koristi u većim urbanim centrima - Beogradu, Sarajevu i Zagrebu - zatim manjim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine, Slavoniji i Istri. Šatrovačkog gotovo da nema u Zagorju i Crnoj Gori. Široko je rasprostranjen i u svakodnevnoj upotrebi u neformalnom govoru, pogotovu među mladim ljudima, ali i među onima koji žele da "ostanu mladi". Ime "šatrovački" dolazi od romskog "šatra" što je dakle u početku označavalo romske reči koje su ušle u srpskohrvatski jezik.

Besmrtna recenica Martina Lutera Kinga iz govora koji je odrzao na mitingu 1963-e.
Ceo govor i sam Martin Luter su bili komplikovani i neshvatljivi za politicare i ideologe, a i sada su, jer nisu pozivali i mogli da budu iskorisceni za nasilje i rat, sto je jako pogodilo senzibilitete mocnika pa je doticni morao da ranije ode sa zivotne scene.
Tako su mirno mogli, bez za njih Luterove iritantne galame, da nastave da daju prednost svojoj gluposti i profitabilnom napakoscavanju ostatka Sveta.

Dobar i jednostavan način da u trenutku kakve verbalne rasprave ispadneš pametniji. Onako arhaičan duh govora može ostaviti pozitivnu impresiju na slušaoca. Sasvim je dobar metod nastavka kontinuiteta proseravanja kad nestane informacija i argumenata, ali ako je priča prazna, nema neka vajde, ili što bi Saruman u tom duhu rekao: "It matters not".
Nije loš kec u rukavu kad je neka umetnička spika u toku, onako da se, što se kaže, umese i sam umetnički pristup u govor.

Ultimativna ženska misterija. Žene za kojom se ne bi na ulici okrenuo, ali koja pleni šarmom nakon susreta oči u oči. Uglavnom predstavlja implicitno jebozovnu ženu, kod koje govor, izgled, kosa ili nešto sasvim drugo čini iskru privlačnosti. Ono nešto što ona ima čini je potpuno jedinstvenom da sve druge padaju u vodu. Tip žene dobio ime po poznatoj srpskoj glumici koja nije neka lepotica, nije mnogo zgodna, ali predstavlja nepresušan izvor šarma i seksipila.

Zemlja ludosti, naša Srbija. Nastalo po asocijaciji na Diznilend (zabavni park). Gde se narod razume u svaku oblast. Sve od obrazovanja, pa preko vođenja države, do sporta. Tradicionalne (za nekoga sa strane lude) vrednosti koje su od davnina urezane u porodice. Bilo da je u pitanju kuhinja, neki predmet ili govor. U fizičkom uređenju, a i u društvenom, postoji mnogo začkoljica. Takođe, stanovnicima nikad ne valja standard, reljef, pa i sam ostatak naroda. Ipak, to je država ludorija u kojoj se živi.

Zenska osoba, zitelj srednjoskolskog ili studenskog doma koja je uvek spremna da pere, pegla, cisti, brise i daje savete, a za uzvrat trazi uvek samo jedno, a to su dve stvari da se saslusa i poslusa. Nastaje od obicne cure koja se jednom ponudi da nesto uradi, a onda rmba do kraja zivota ili do kraja skolovanja. Treba naglasiti da je palacanje jezikom (govor, drnkanje, drobljenje i sl.) samo propratna pojava koju ponekad vredi istrpeti zarad visih ciljeva!

Како то само моћно звучи. Ееееј, 'ладно може БИЛО КОЈИ текст! Знаш ти шта је то?! Све што ти падне на памет и све што би могло да ти падне на памет. И све што си у стању да смислиш, чак и оне глупости које нису ни за причу. Све оно што чујеш, видиш, знаш, ископираш, прекуцаш, помислиш, испечеш па пружиш Вукајлији на тацни да изговори. А и не мораш ни да размишљаш, можеш насумице да лупкаш по тастатури и Вукајлија ће опет и то моћи да изговори. И то на било којем земаљском или ванземаљском (оном филмском) језику (само под условом да је транскрибовано). А што је најбоље у целој овој причи, ова опција је доступна било коме, не мораш чак ни да будеш члан ни улогован.
Е, Вукајлија је то. Није Вукајлија било ко. Да, да, нема зезања.

Video zapis monologa u kome se osoba najpre namršti, zatim počne da priča o nekoj opšte poznatoj stvari sa takvim nadahnućem kao da niko drugi ne zna da je crno crno a belo da je belo, a sve u cilju promocije sebe. Govor obično traje duže nego što je potrebno da se iskaže "poneta" i praćen je neprikladnim i prenaglašenim iskazivanjem emocija. Takođe, karakteristično je da besednik, iako iskazuje mišljenje većine, pokušava da ubedi slušaoca da je njegov "stav" buntovan i marginalan.

Karaman-Karić je najnovije prezime ćerke Verice Rakočević, inače bivše supruge Predraga Mijatovića (u to vreme je bila Elena Mijatović), konkubine Andrije Draškovića, a trenutno supruge Jugoslava Karića.

Pošto niko sa sigurnošću ne može da kaže čime se dotična bavi, vrhunski vokabularisti iz obližnjeg parkića su pokušali da razreše ovu misteriju analizirajući koren reči oba prezimena, pa su tako i došli do verovatnog zanimanja poznate Elene.

U tu čast, ovaj izraz je ušao u svakodnevni govor (videti primer dole).

Poklič gramatičkog ratnika, borca za ispravnu primjenu svih gramatičkih pravila u rečenici.

On ispravlja greške. Gramatičke, sintaksne, interpunkcijske i sve druge moguće. Njemu ne promiče ništa! Budnim okom prati tekstualne poruke koji mu svi šalju preko društvenih mreža i ne libi se da iskoristi zvjezdicu (*) kad mora, ne bi li vratio svom sagovorniku ispravljen govor, za koji je sagovornik mislio da je dobar. Ako li čuje ili vidi neku očiglednu grešku (sumljam, prim. prev.) trza k'o Gavrilo Gavrilović.

Ne jebe.

Fascinantna pojava. Apsolutni mast hev svih avanturističkih, Indijana Džons filmova. Odlikuje ih čest govor u aoristu, što je i normalno za taj vremenski period, ispremetan red riječi i, vrlo često, višeznačnost. U filmovima za cilj imaju da proizvedu strepnju i uzbuđenje kod gledalaca, dok istorijski gledano, nema apsolutno nikakvog objašnjenja zašto njihovi tvorci nisu pisali kako Bog zapovijeda, nego su se kurčili pišući zagonetke.

Radnički izraz za blebetanje brez smisla, ili teško proseravanje, najčešće intelektualnog tipa. Obično se osoba koja smara govorom toliko trudi da ne serenda, ali, nažalost, lingvičke sposobnosti su i dalje loše, pa usiljene reči zvuče kao namučen prdež, a ceo govor se pretvara u blagu gasnu serendadu, odnosno efikasnu uspavanku.

Još jedna aplikacija na Vukajlijinom sajtu u kojoj se mogu naći dosta duhovite i dovitljive "teme".
Kad malo bolje razmislim ova aplikacija i nije stvorena da bi imala drugu namenu sem da bude "silos" pamova u službi dobre zabave.

Alternativni nazivi za muški i ženski polni organ.

Replika iz reda finih odbrusa, koji izlagaču problema inicijalno nudi posprdnu empatiju, ali ipak jasno stavlja do znanja kako su grandiozno predstavljene muke običan pičkin dimić u očima trpitelja kuknjave. Može se koristiti uz propratno češanje mošnica. A i ne mora.

Inače, rečenicu je izgovorio neki Berček, Brajović, Manojlović, ili već koji velikan domaćeg glumišta, u ko zna kojem filmu/seriji. Ogroman je procenat onih koji znaju za nju, kao i njenu originalnu intonaciju, a opet, mizeran je procenat onih koji sa sigurnošću mogu da tvrde iz kojeg je to dela domaće filmske radinosti. Misterija, ali koja se vešto ušunjala u svakodnevni govor.

Polazeći od ideje da je sama reč "ajme" u stvari neka vrsta skraćenice od: "hajde me", mogu reći samo da je cela uzrečica tim više zbunjujuća. Neophodna je naročita intonacija pri izgovoru koju je teško postići čak i uz upotrebu raspoloživog nam govornog aparata, ali pokušaću da približim: http://vukajlija.com/govor/nek-kaze/30380

Koriste je uglavnom ljudi koji su do pre nekoliko godina bili kategorisani kao "izbeglice", najčešće je u pitanju izraz čuđenja, a da ne bih nepotrebno ulazila u moguće situacije, navela bih primer.

Jedan od bitnijih delova svakog motivacionog govora kojim se šalje u smrt topovsko meso specijalno, samo u tu svrhu dovučeno na mesto bitke.

Izgovara se tako što se prvi deo rečenice kaže glasno, a drugi malo tiše i uvek prolazi. E sada da li prolazi zbog niskog koeficijenta inteligencije mesa ili uzavrele krvi koja zagluši uši pred boj, ne zna se, ali masa kao hipnotisana trči ravno u smrt, dok je komandant posle naredbe za juriš, malo zastao da posmatra spektakl.

Josif Visarionovic Dzugasvili Staljin bio je izrazito zajeban lik. Voleo je mnogo da loce. Pravio je najjace zurke u Moskvi 30-tih. Medjutim, pijan je bio jako nezgodan. Umeo je da strelja i po 50 ljudi za neku sitnicu.

Muk i tišina nakon nečijeg govora ili predstave. Izostanak aplauza.

Trener Srpske fudbalske reprezentacije i čovek sa "personalitijem". Toliko su ga svi poštovali kao igrača da ga do te mere pljuju u sadašnjosti. Kvalitetan tim poput Estonije je preokrenuo rezultat i to u sred Beograda. 1:3 ! Al' dobro i to može da se istoleriše. Ono što ipak ne može je njegov seljački kez. Nabaci ga svaki put kad se zbuni u sred rečenice . Na svakoj konferenciji za štampu tuc-muc govor, novinari puni pitanja al' ne žele da ih postave jer ne bi bili zadovoljni odgovorom.