Spartansko-kulerski momenat u trenutku jebene kataklizme. Bljesak rudimentarne logike u času najcrnje tame. Uvod u bruka jednostavnu soluciju i najkomplikovanije od životnih nejednačina, optimizmom zračeći natpis IZLAZ u bilo kojoj najeb situaciji, sprej dodatak na sredstvu za čišćenje rendom napravljenog sranja.

I, k'o po nekom nepisanom pravilu, najčešće potičući iz usta inteligenta koji je celu stvar i zagovnao.

Doduše, u neretkom broju slučajeva taj opušteno-optimistični puca-mi-boban/nije-ništa-strašno prilaz je poprilično vredan divljenja, i to najviše zbog činjenice da je izveden u prisustvu svedoka kojima ni na kraj pameti nije da se sprdaju na račun sopstvene/zajedničke muke već da istu zaključe fizičkim gestom.

Srednji član u pokušaju da poveže dve osobe u korist njihovih interesa. Stoprocentna pojava pri povezivanju dve pogrešne ličnosti. Nada se da čini dobro obema stranama, ali... ne lezi vraže.

Najsrećnije doba balkanskih naroda. Iako pilež i junci doživljavaju 90te samo kroz svoje uske slike HRT3 (B92), za nas, nešto starije omladince, 90te su najsrećnije godine našeg života.
Mi smo dobili brza kola, holivudsku mafiju, njujorške ribe, naši susedi konačno priliku da ostvare samostalne države‚koje su sanjali hiljadu i kusur godina, da sve svoje probleme pretovare na nas i time ne reše ni jedan od njih, dobili smo ozbiljnu opoziciju, pravog dikatora, dens i uvertiru u tehno. Jeo se sneško, pila se Cola, švercovao benzin, prodavale gaće i žvake na ulici, CD diskovi koje današnji balavanderi i ne mogu da zamisle. Kupovala se Pan Erotika i izlazilo u grad celu noć da se startuju najbolje ribe po Štrafti (u BGu, za druga sela ne znam). Tada si znao da je cupika punoletna i nerashodovana kao UAZ ili Kamaz iz 69, da je ne zovu Kaćuša jer se trpala više nego taj višecevni raketni bacač, nego što je riba bila vrh vrhova.
Tada je RnR imao neko značenje, Džaljavac Biber se još nije ni mućako, a bunt je bio kada se zalećeš na nindža-kornjače iz 29. Nobembra pod punom ratnom opremom.
Bilo je veselo svima, a sada, kada se sve završilo, svima je samo ostalo da pljuju na devedesete jer u njima nisu ostvarili ono što su mislili da će dobiti od njih - večnu ljubav, svoju državu, bolji posao, kvalitetniju muziku, više slobode.

O veselim 90tim pričamo mi koji smo skidali mrakove uz Cecu i dens sa zapada.
O zlim 90tim pričaju samo oni koji ih nikada nisu doživeli. Oni kojima su 90te nanele zlo, čak ih i ne spominju. Tu je razlika izmedju klinaca i zrelih ljudi. Kao što se danas klinci vesele ovim debilnim 12tim godinama, gde je situacija gora nego 90tih... samo, danas nema više pravog RnR, pravog diktatora, pravih riba, prave šorke sa pandurima, nema kvaliteta... samo prazno kurčenje klinaca. Ne zaboravite, samo teška vremena stvaraju dobre ljude.

Izum koji je najverovatnije konstruisao neki žešći optimista, okoreli vernik u ljudski rod i civilizaciju uopšte. On je, takođe, i neopisiva budaletina obzirom da je svojim pronalaskom na neobično surov način kaznio sve one koji uveliko znaju da je to u šta on veruje - teška i nedvosmislena idiotarija! Uz još par sočnih opservacija na račun njegove čestite majke, pređimo na bit stvari i sagledajmo gde se to naš Proka Pronalazač zapravo preračunao, da ne kažem ZAJEBAO. Pre svega, treba shvatiti da je čovek kao vladar planete Zemlje i najsavršeniji oblik života na istoj ( sirene ne postoje, iskulirajte loma ), isto tako i najsavršeniji oblik teške stoke i đubreta, bez obzira na aktuelne napretke na poljima nano-tehnologije, Higzovog bozona i svemirskih istraživanja. Elem, za nekoga ko je tako moćan, samostalan, sebe svestan i neopisivo razvijenog nervnog sistema, čovek je, paradoksalno, izvanredno GLUPO stvorenje pa mu je, na primer, neobjašnjivo teško objasniti da se u malom WC-u putničkog autobusa za Berlin (firme ''Lasta'' ), NI U KOM SLUČAJU NE SME VRŠITI VELIKA NUŽDA JERBO ĆE DA SMRDI, čak i ako je ta informacija pomenuta više puta preko razglasa a i na vratima inkriminisane kabine veoma maštovito je depiktirano PRECRTANO GOVNO što jasno aludira na neželjenost prisustva istog unutra. Iz ovog ali i iz drugih razloga geografsko-kulturološke prirode, jasno je zašto je ideja instaliranja jedne male higijenske jedinice u prostor kod srednjih vrata u potpunoj koliziji sa pravom prirodom homo sapiensa. Hvala na strpljenju i putujte avionom.

Trademark, zaštitni znak svakog pravog muškarca na potezu od Bombaja do Varaždina.
Brkovi su znak muževnosti i neprikosnovenog autoriteta, duhovne i telesne zrelosti. Policajci u Indiji su - po njihovom PS-u - u obavezi da ih nose, ne bi li odavali utisak moći i ozbiljnosti organa reda i mira. Dok su u Indiji brkovi po propisu obavezni, u ostatku zemalja "brkate transverzale" ovaj facijalni kuriozum se van propisa, a iz istih razloga podrazumeva na svim uniformisanim licima (vojska, policija) s tim što određene strukture imaju i dodatak brade (popovi).
Brkovi, naravno, nisu rezervisani samo za državni aparat, već su, kao što rekoh, opšta odlika muževnosti i (polne) zrelosti ("Kad neće da se napali, ja brkovima žarim"). Starije generacije naročito čuvaju tradiciju brkova, pa su se vremenom izdvojile određene vrste pravaca u njihovom negovanju:

- "Staljin" - Dva krupna brka, začešljana na razdeljak po sredini, blago ufitiljena ka krajevima usana. Ovi brkovi, popularni i pre rođenja svog kuma, naprasno su izgubili na popularnosti na ovim prostorima 1948. a 1953. i šire.
- "Hitler" - ili "četka za ćoškove" podrazumeva dlakavu zalizanu crtu između nozdrva i gornje usne. Naročito je pogodna za starije ljude koji imaju problema sa dlakama iz nosa, pa mogu jednostavno da ih prilepe uz brčni deo do gornje usne i tu ih skrate makazama, tako da se neće ni primetiti da to nisu brkovi.
- "predratni" - ili "švalerski" brkovi, negovao ih je Clark Gable, a za njegovim primerom povele su se starije generacije koje su mladovale do 1941. godine. Neki su posle pustili "Staljina", a neki su dodali i bradu. Posle su se svi obrijali.
- "mađarski brk" - ili "nevestin veo", "čaršav na vetru", "Srbijašume", "terasa za sline" nije vezan samo za Mađare već za sve one koji puštaju brke da rastu slobodno i svom svojom dužinom, ali pod uslovom da ne prelaze brčni deo, tj. malo preko krajeva usana. Nastao je u Mađarskoj, a ponosni nosilac najlepših brkova ove vrste je Pal Šandor.

Brkovi nisu bili popularni kod mlađih generacija, s obzirom na opadanje interesovanja ka muževnosti. Ipak, brkovi su pokazali svoju žilavost pa su se provukli i u ovo novo doba, gubeći vezu sa svojom nekadašnjom suštinom - muževnošću. Brkovi se neguju, peru posebnim šamponima, farbaju se - sve ono za šta je nekadašnjem muškarcu bio dovoljan sapun (ako ga je bilo, tad su bila teška vremena, ne znaju to ovi mlađi). Tako je brkove za XXI vek pripremio i postavio osnove veze brkova i ženske strane muške ličnosti Žarko Dančuo, a današnji trendseter i etalon brkova novog doba je Ognjen Amidžić.

Poslednji kec svih opravdanja i utehe kada sjebemo nešto tudje pred njihovim očima, a ne možemo u momentu da smislimo ništa bolje. Koristi se nebitno od toga da li dati predmet zapravo može da se podvrgne poliranju ili ne. Najverovatnije potekao od poliranja ogrebotine automobila.

Južnjački pandan upitnoj rečenici: "Šta ti treba? Šta hoćeš?" ili preneseno "Šta je bilo?"

Česta pojava u osnovnom i srednjim školama. Nastaje stalnim potcenjivanjem predmeta koji oni predaju i insistiranjem da taj predmet ne može da ide "rame uz rame" sa ostalim. Tada profesor-kompleksaš odluči da nema više zajebancije i napravi pakao većini učenika. To im nije teško jer imaju izobilje sportova u kojima se retko ko mislio okušati.

Profesionalni držač sveće, tako reći svećnjak.

Držanje sveće se odnosi na situacije kad vas neko pozove da mu/joj budete 'wingman' (tj. kopilot) u muvanju, jer mu/joj je bezveze da se na tom nekom mestu pojavi sam/a, što naravno ne podrazumeva da vas neće prvom prilikom, čim se baci na objekat svojih seksualnih zelja, odjebati ko da ne postojite.
Naravno, u toj celoj situaciji, jedino vi niste obavešteni da je vaša uloga da budete kandelijer, jer ste ubeđeni kako vas je dotična osoba pozvala na druženje/provod/izlazak/itd.

Postoji blaži oblik, to je kad vas u kandelijerstvo pozove ortak koji bi da muva neku cicu, al nema muda da prizna da ide samo zbog muvanja, i da je pička da ode sam.

Srednje-žalosna varijanta je kad gorepomenuti ortak, takođe u nedostatku muda, zakaže dupli dejt. Vaša dodeljena izabranica je, naravno, teška skrndahija (jer da nije, vi ne biste bili kandelijer, nego vaš drugar).

Teži oblici su kad vas u tu akciju pozove riba na koju se ložite (naravno, da bi muvala nekog trećeg), ili ortak koji je krenuo da muva osobu na koju se vi ložite (a njeno prisustvo vam je čak navedeno kao mamac da bi se pojavili, samo što niste svesni da je večera za nekog drugog spremljena).

Kandelijerstvo može biti i kolateralno: dakle, izađete sa cicom na koju se ložite (ili je sretnete negde u gradu, gde ste znali da će da bude), i taman kad ste mislili da ste je odvojili da je zabavljate celo veče, pojavi se neki buzdovan (sa, očito, većim mudima od vas), i mazne vam je pred očima, dok vi stojite k'o svećnjak, ne znajući dal da odete, il da ostanete (šuta Steva šuta govna).
Ako u prethodnoj situaciji odlučite da odjebete govna i zapalite (jer za vas selameta večeras neće biti), normalno dotična osoba neće ni konstatovati da ste nestali (iako ste celo veče, do pre 10 minuta, blejali zajedno, i zadovoljavali ste njene potrebe za alkoholom i čokoladama), ali zato će vas sutra pitati gde ste vi to nestali, pa ona je jadna sama morala kući (vaše odsustvo je primetila kad joj je zatrebao taksi).

Pojava koja je česta kao Halejeva kometa, sa kojom se ne susrećeš više od par puta u životu i koja te oduševljava iz svih perspektiva.

Daje na rate

Po narodnom predanju starom više decenija, studijama stotina članova Medicinskog fakulteta u Bolonji, zaključcima najuglednijih psihologa, sociologa, neurologa; pa čak i epidemiologa, oftalmologa, urologa i onkologa uzrok svih globalnih oboljenja i zaraza je, u stvari, ljudski mozak. Svako oboljenje je zapravo na nervnoj bazi.

''Hmm, već je pola 9, još malo, i palimo na jezero, ima neka svirka. Sjajan način da se proslavi kraj letnjeg raspusta... eh, kada samo pomislim da je sledeće nedelje škola. Kada se vratim verovatno ću da džedžim na Vukajliji do nekih 06:00... valjda će mi se do tada prispavati... mislim, danas sam baš preterao, ustao sam u pola 4 posle podne. Keva popizdela, ručak mi se ohladio, a ona ne voli kad se podgreva... posebno slatki kupus!'' Ponesem mišlju o opojnom mirisu slatkog kupusa - probudio sam se. Bilo je 07:03. Telefon je zvonio, ko zna koliko dugo. Nije mene lako probuditi, a i ipak sam prethodne noći zaspao oko 4... šta ću, nisam navikao rano da ležem. Javio sam se. ''Esi ustao?'' ''Jesam kevo, šta je bilo?'' ''Da ti kažem da nije hladno napolju, ne moraš onaj debeli duks da oblačiš'' ''Važi, hvala na obaveštenju, odoh da se spremam...'' Stao sam pred ogledalo. Prizor nije bio prijatan. I dalje nisam siguran da li sam to bio ja ili se neko usrao. Hmm, odavno nisam video sunce u ovom položaju na nebu... Bilo je pod veoma oštrim uglom. Protegnuh se kraj prozora i potražih nešto da odenem, smrzao sam se, ne smem više spavati bez majice. Obukao sam onu sa logoom Jelen piva, popio 2 čaše vode i ispreturao natkasnu ne bi li pronašao neku svesku koju ću poneti u školu kako bih zapisao u nju raspored časova. Eh, treća godina gimnazije... Kad već 2 proleteše? A i ovo leto, nešto kratko trajalo, jebem li ga... U kući je bilo prohladno... šta ću, nisam navikao da se budim u hladnoj prostoriji. Glava mi je bila teška, kapci nabubreli... pulsirali su, tražili su, odnosno zahtevali! da ih sklopim. Večeras moram leći ranije, makar ostao budan do svitanja... da, definitivno ću leći ranije. Još 10 minuta do polaska... kako ispuniti to vreme? Znam... upaliću komp, i na Vukajliji ostaviti definicije koje sam noćas zapisao na telefon u nedostatku sna. Kako sam samo inspiracije imao. Postovanje završeno, vreme da se krene...
Sreća pa su časovi skraćeni, potreban mi je predah, ovo trosatno spavanje kao da samo još više umara, jebem li ga... Vrata su se zatvorila za mnom nekako volšebno. Zaključao sam ih, i opreznim korakom krenuo niz stepenice. Sunce je jarko sijalo. Zaslepilo me je.

Ukopan, pohranjen, sahranjen, zemlji plodnoj predat na čuvanje, tela raspadljivog, da sačeka dan sudnji, obnove, i drugi zoranov dolazak (čudne li ironije, na groblju je def.) i rasplitanje cele ove priče: zamešateljstvo ovo vražje raščivijaće Gospod.
Ali, stojte galije carske, daleko je Sudnji dan, mada nikad se ne zna; zasad, ti površni grešniče ne budi plašljiv no bogobojažljiv: ne brini, nići će nešto svakako od posađenog, zašto sumnjaš u zrno čovekovo?
Ako ništa, seti se onih trešanja kojih se onako najeo pred smrt, ko da mu je zadnje bože me prosti, mrzevši ga da pljuje koštice, što mu bajdvej i dođe glave. Iz jedne će sigurno porasti divna i divlja trešnja na groblju, slatka, na polzu svima, jedino ako ne ture ploču ozgor il pospu one kamenčiće, mada Crkva nerado gleda na to: kaže, zemlja ne mož da diše od nje, slažem se i ja, odozdole.
Zato, ako opet umrem, zavet ovdje dajem: pokopajte me sitog, trbuha punog raznih voćki: kajsija pre svega, trešanja, lešnika, lego kockica, aronije, želim da iždžikljam u ceo voćnjak – Hani sokovi – Vladičin Han, s tim u vezi: neka bude rupa na poklopcu sanduka: da mladica ne udara glavom u dasku: ako sam se ja kroz život mučio neće voćke, moje, kroz smrt.
I pliće, pliće me posadite, jedino paščad da me ne raskopa gladna, zato tanjir pod krstačom nek bude vazda pun, neka me svrake, psi, mačke i cigani po dobru pominju samo.

A vama, deco moja, ako li tako učinite, na dar i sećanje ostavljam celu sklopljenu seriju Pink Pantera iz kinder jaja, malo li je, i ponekog nedovršenog Proku Pronalazača.

0. Nemoj
1. Kako nula ne može biti prvi redni broj i kontamo da ćeš je preskočiti, prvo pravilo glasi: pripremi tonu živaca;
2. Pronađi najboljeg poznavaoca nemačkog jezika kojeg možeš da priuštiš, po mogućstvu nekoga kome je nemački drugi maternji jezik, kako te posle ne bi optuživali da nešto nisi razumeo;
3. Slično prethodnom, pronađi najboljeg pravnika kojeg možeš priuštiti, kako te posle ne bi optuživali da su ti promakle neke stavke u ugovoru;
4. Teška je predrasuda da su Nemci vrednice- jesu disciplinovaniji od prosečnih Balkanaca, ali jedva čekaju da uhvate hladovinu;
5. Za sve što ne valja, ti si kriv;
6. Ukoliko si na šteti zbog situacije implicirane u tački 4, podvode se pravila navedena u tački 5;
7. Za sve što valja, oni su zaslužni;
8. Kad ti kasniš sa uplatom, opomena će ti stići u roku od nekoliko sekundi (a prethodno verovatno i gomila podsetnika da se rok bliži);
9. Kada oni kasne sa uplatom, makar ti bio u dubokom minusu, reč je o blagom previdu;
10. U vezi sa prethodnim: koliko god da je mala firma sa kojom sarađuješ, Srbija je za njih "malo tržište" i ne može imati prioritet;
11. Svi dodatni troškovi: carina, transport, angažovanje dodatnih saradnika spadaju na tvoj račun, jer je tvoj interes da zastupaš njihov savršeni koncept;
12. Ponovi im svaki put kada kontaktiraš sa njima da Srbija nije članica EU (redovno zaborave) i da carinski papiri moraju da budu napisani na taj način. Kada najave da su papiri spremni, opet ih nazovi i proveri da li su te poslušali (računaj da nisu);
13. Ukoliko se šefu te firme žališ na greške pojedinih radnika, pozivajući ih na odgovornost, računaj da će te nekoliko nedelja solidarno svi bojkotovati. Pokušaj da izbaciš iz glave slike iz nacističkog perioda;
14. Kad sve ovo proživiš, ako nemaš neku zaradu, vratićeš se na tačku 0.

Opisivanje posla profesionalne prostitutke prilikom davanja intervjua za neke novine ili reportažu.

Trenutak kad slegneš ramenima, u sebi kažeš ''jebi ga'' i teška srca se stopiš sa okolinom. Prikloniš im se, konformišeš se.
Individualac si i imaš svoje stavove, ukuse, navike i uopšte posebnu životnu filozofiju, ali si i dovoljno mudar da, ponekad, sve to svesno skloniš na stranu i prihvatiš obrazac ponašanja koji ti sredina nameće u datom trenutku.
Uzmeš četku, umočiš u belu farbu, prefarbaš svoje crno runo i vičeš ''beee, beee, behehe'' zajedno sa ostalim pripadncima stada. Onda dođeš natrag u svoju jazbinu, skineš farbu pod tušem i nastaviš da budeš onaj stari. Stranac u Rimu. Glavica kiselog kupusa među mirisnim holandskim lalama, vukajlijaš među fejsbukovcima, tvrdoglavi nosorog među (hm..) mirisnim holandskim lalama.
Odvuku te, kojekude, na nekakav rep koncert i šta ćeš, kud' ćeš, da ne bi štrčao kao Nataša Baklavac na simpozijumu astrofizičara, nakriviš kapu, ispružiš ruku, kreneš da tapkaš nevidljivu loptu u ritmu bita i da sinhrono cimaš glavu ulevo svaki put kad tapneš. Jeeebi ga, kako svi, tako i ti.
Nećeš valjda da odbiješ da kusneš žito na slavi istom kašičicom kao i prethodnih 45 gostiju? Znaš da dedina puška tandžara motri na svakog ateistu; zato se prekrstiš, zubima odlomiš malo žita i posle si slobodan. Ispoštovao si običaj, to je najbitnije, a da pritom nisi narušio svoj individualistički integritet (dobro, možda malo ako si nekad bio komunjara).
Kao što maleni razroki kameleon menja boje stapajući se sa okolinom, tako i čovek mora da bude fleksibilan za sve nijanse i teksture recimo braon kolorita (ukoliko je okružen lošom karmom) ili roze dezena (okružen neracionalnim pozitivizmom). Dakle, smrčiš se kad ortaci komplet popadaju na kladioni iako si možda ubo desetku na ispitu toga dana, pri čemu te zabole tuki za njihovu treću brazilsku ligu; odnosno iskeziš se na silu kad te okruže vesele promoterke da ti utrape Red Bull na partiju i slikaju se sa tobom, ne ide da ispadneš mrgud.

Osoba koja koristi nešto što je više štetno ili manje socijalno prihvatljivo u odnosu na ono što ti koristiš.

Kada treba opravdati seksualni čin sa ženskom osobom,
sa kojom seks nije baš poželjan ili kada može biti čak nezgodan,
kada bi ga možda trebalo i izbegavati ili prikrivati,
može da se kaže: Neće da ti izlomi kurcu rebra.
Kao ono, šta će da ti fali, rebra nema pa da mu ih izlomi.

Jedna od većih gluposti od kad je interneta (mada je bilo i SMS varijanti). Iz potpuno nepoznatih razloga putem raznih internet foruma, stranica, a sve češće i fb grupa ljudi pišu gluposti i pod pretnjom da će ti se nešto loše desiti (ili da ćeš pak dobiti nagradu) očekuju da proslediš tu glupu poruku drugim ljudima. I da ti što pišu bar imaju neke koristi od toga mogao bi se naći bar neki smisao, a ovako je zaista idiotski.