07:30...
tisina...svi spavaju, keva ustala, spremna da mi kenja...cuju se njene stikle dok se penje uz stepenice, vrata se otvaraju i..: "BRANKOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO ZAKASNICES U SKOLUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU !!!!!"
A ja, probudjen i vidno iznerviran ustajem i krecem da ujedam....odem u skolu a profesorka kaze :"Vasiljevicu, 'ajde da obrises tablu "
Glasovi u gavi (MA PUSI BRE KURAC ! SISAJ GA NAKAZO)...uz kiseli osmeh ustajem, zasukujem rukave i krecem....dok brisem tablu skrgucem zubima jer sam nervozan negde izmedju 70-80%...
Zavrsim i taman sednem a ona otvara dnevnik i kaze: "jel ima dobrovoljaca ili bingo" ?!
Ucenici svi u glas BINGO ! normalno...
Koji je danas datum ? (03.10.)A treciiiii ? Epa Vasiljevicu, jel vidis da nemas srece ?
Ja, iznerviran 95%, kroz zatvorenu vilicu izgovaram "nisam spreman"
Dok ona blagim osmehom upisuje prvu jedinicu u 08:15 i pocinje popunjavati svoju kvotu keceva za danas, ja polako napustam cas ne bi li dobio nervni slom.....
Vratim se kuci svom krevetu i nastavim san tamo gde sam stao u 07:30...

Muž izlanuše - Znači nosimo ovaj poklon od kumova, nemoj molim te samo da se izlaneš tamo da je od njih!
Izlanuša - Ma šta ti mene stalno upozoravaš ko da sam ja luda, glupa šta li, a ti si mi mnogo pametan, uostalom kod tvoje sestre idemo i šta ja... bla bla bla
Muž - Dobro, dobro, ne drami, ja reko samo da upozorim...

kasnije...

ding dong ding dong
Muž - Oooo pa de ste domaćini, srećna slava! cmok...cmok...cmok
Izlanuša - Srećna slava, srećna slava... evo (predaje poklon, okidač u mozgu) to su ti šoljice mnogo su lepe nego sam već imala takve a kumovi nam dali za našu slavu a videla sam ima u Rodi uopšte nisu jeftine dvestapedes dinara a znam da vi imate sve neke očukane i rasparne pa reko da vam dam da imate i vi nešto lepo (u jednom dahu)
- malo neprijatna tišina, huk vetra, kotrljajući korov
Muž (ne veruje, al već naviknut) - Khm khm šta ćeš, naša je, pa trpi... Nego, VID KOLKI PAUK U ĆOŠKU MAJKU MU JEBEM! TO BRE DOKONO SAMO PLETE PO CEO DAN!

Konobar: Vaš račun iznosi 3299 dinara i 50 para.
---muk---huk---tišina---svi gledaju u prazno---
Konobar: Rekoh 3299 dinara i 50 para!
---opet svi ćute---gledaju jedni u druge---traže žrtvu među njima koja bi im platila račun---
Mirko: E Stefi, mogao bi ti da častiš ovu turu, red bi bio.
Stefan: Beži bre, nemam ni prebijene pare, red je na Brzog da plati!
Brzi: Ne, ne, ne, ne, ne. Ja sam prošli put čašćavao, mogao bi i ti jednom Mirkec da častiš!
Mirko: Dobro, vidim ja da ovo ne vodi nikuda, ae onda lepo da podelimo račun.
.……………….……
N: Konobar može račun!
P: E ja častim, vi ste prošli put!
S: Ne, ne! Ja častim ovu turu, ti možeš sledeću!
N: Stan'te! Ja sam izvela u grad, ja častim!
S: Nismo se tako dogovorili, ja čašćavam, imam razlog!
P: Koji sad pa razlog?
S: Paaa, evo uzeli mi stari kuče, pa ete da se proslavi!
N: Ae ne sviraj kurcu, ja častim i doviđenja!!!

1)
-Brate, šta to pokušavaš?
-Da izvučem snagu iz zemlje, ćuti.
-Kul. A je l' si dobro?
-Gledao sam juče na Eksplorer, ne seri.
-Čekaj, mlatiš se tu rukama i nogama i misliš da ćeš šta tačno da uradiš?
-Izvučem snagu iz zemlje za udarac kao nindža, jebem te glupog!
-Pa dobro… A nešto ti ne ide, a?
-Kurac kad podloga ne valja, drugo je Kina.

2) Izlazak iz voza u pripitom stanju

Stižemo lagano... Opa, stali smo, malo se vrti, ali je dobro... Čekaj, koje bre ovo drveće? I što je ovako mračno? Možda i nije moja stanica, istripovao sam se… Pa da, sigurno nije, ne vidim ništa poznato. Vidi ga ovaj kreće, ubrzava majku mu… Jao, eno ih svetla! Eno ga znak! Kurac kad sam pijandura. Džeronimo!

3) Ekskurzija, soba 96, kucanje na vratima

Ivan: Ko je sad, jebem mu mater?
Razredna: Ivane, moja majka je umrla pre 10 godina.
.....Neprijatna tišina.....
Ivan: Kurac kad ne dihtuju vrata!

negde na oko 20-ak metara od njene kuće... romantični decxko nosi prekrasan buket cveća...

Hrizantema: E, ae dosta više te gurke. A i ti momak, prestani više da stišćeš taj celofan.
Dracena: Iš kučko!
Ono sitno ukrasno belo cveće: Ajde sredina malo napred.
Orhideja: Dosta je bilo, helooooo.... girrrls...
Veljko: DOSTAAAAAA!!!
zavladala je strahovita tišina... Marija izlazi... trči ka njemu...
Marija: Oh, kakvo iznenađenje. ti si tako, tako.... kako bih rekla... :tela su se sudarila... počelo je krljanje:
ULJEZ... ULJEZ... ULJEZ MI SE UVUKO U CVEĆE...

------------------------------------------------------

ispraćaj sina u vojsku 2005, opština Lebane...

Dragi: Ej, kad smo dočekali da vidimo da i Rile prati onog njegovog pedera u vojsci.
Cane: Ma begaj bre, lešio ga od batine.
Dragi: Nemodzbavaš?
Cane: Nemao stoku nikad ako te lažem. Gde da se priča po kuloari da mu sin turio roze beretku na glavu. Misli... :okreće se konobarici: promeni aranžman i donesi salatu i inkenbanu sa lukac i rotkve.
Slađa: Za tebe brko i dva tanjira. :uzima sve sa stola:
Dragi: Slađo, vrći tu čašu sa visibabe i zumbuli. Treba mi za kokteli.

Dete je u sobi,dosli su mu drugari,majka ih je posluzila,igraju se i sve je extra...dok u jednom trenutku...
Sin:Maaaaamaaaaaa,dodji brzoooooooo !!!
Mama upada u sobu prestrasena,ko zna sta se desilo:
Mama: Sta je bilo ???
Sin: Ne mozemo da otvorimo flasu od Koka-Kole !
Mama(misli,oh dobro je,nije nista):Ajde dajte da vam sipam...evo izvolite...
Svi:Hvala teta Jasna...
2 min kasnije
Sin: Mamaaaaa,dodji brzooo !
Mama opet uplasena dotrcava
Mama:Sta se desilo ?
Sin:Mirko je prosuo sok na posluzavnik !
Mama:Pa dobro nema veze,dajte,nije se nista isprljalo...sledeci put me zovite ako je nesto mnogo bitno...
5 min kasnije....mir i tisina...roditelji seli da rucaju....kad pogadjate odjednom

Sin : Taaataaaaaa,dodji ovamo !
Mama pogleda tatu,i zbuni se,sto li im sad on treba,sto li ga zovu usred jela.
Dolazi tata
Tata:Sta je bilo mangupi ?
Sin:Otisli smo na internet i kompjuter se pokvario ne mozemo da ga upalimo !
Tata (e,jbm li ti majku,otisli na internet,a kuciste ulubljeno,kako ja to da popravim): Nista,ajd deco idite napolje da se igrate dok tata zasuce rukave.
Deca:Jeeeeee,najbolji siiii.... !

U SUP-u:
-Khm. khm (sve glasnije), khm, khm. Izvini, sinko, ali mislim da nas osamnaestoro nismo ludi što stojimo ovde u redu.
-Ne, samo sam hteo da pitam nešto.
-Pa da ja tebe pitam nešto. Kako te nije sramota da ulaziš tako na kvarno? E, da si moj, naučila bih ja tebe pameti...

U crkvi: (sa nekih metar i četr'es' visine prvo se čuje mumlanje pa boginjanje i na kraju):
-Omladina pfff. Sram vas bilo, u Božju kuću ulazite sa tim kapama na glavi. Ništa vama nije sveto.
-Lako je tebi, baba. Ti imaš tu maramu, a nama što će uši na ovoj zimi da otpadnu, to ništa.
-Još i pričate na liturgiji. Tišina, antihristi jedni.
-Jopa, ajde mi da predjemo u ateiste, tamo nema ovakvih slučajeva.

U pošti:
-Jao, brate, izlazi, 'ajde.
-Daj, ne seri, jeste red, al' sačekaj malo.
-Ma nije red, eno je nadžak-baba reguliše saobraćaj. Prošli put mi je nešto mumlala na vlaškom.
-Nemoj si sujeveran, isključiće ti telefon, konju jedan, već je 27.
-Ma ko ih jebe, brate, što dalje od babe, meni se još živi.

Lord: Batler! Baaatleeer!
Batler: Da, milorde. Kako vam mogu pomoći?
Lord: Da li je moguće da nema leda?! Kako ovako da živim?!
Batler: Nabavljač nije stigao, postoje tehnički problemi...
Lord: Ne želim da čujem! Ja ne mogu da pijem ovaj šampanjac na sobnoj tempreaturi! Zaboravljaš da radiš za mene, ja te hranim. Bolje ti je da tako i ostane!
Batler: Maaa, nagruvam ti sasušena muda, pičko nesposobna. Nemoj da uzmem tu bocu i saspem ti je u čmar! Bez mene bi crko, ljudska izdrkotino!
Lord: Izvini, zaista nisam mislio...neće se ponoviti!

==========

Ešton: Ooo, gospodine Tadiću, čemu ova čast vaše posete?
Tadić: Ćuti, frigidna ženo! Nisam došao ovde da čavrljam. Kanim da upotrebim ova muda...i više vam ne dozvoljavam da se tako igrate sa mnom, ni sa mojim narodom. Želim da mi osposobite da čitav Balkan pokorim!
...(tišina)
Ešton: Molim?!
Tadić: Hehehe...ovaj...šalio sam se...hehe...da...izvinite, evropski gospodari...
Neće se ponoviti (ljubi ruke)!

(Avgust, popravni)

- Ajde Milane na tablu, malo da prodžaramo tablicu množenja, da vidim jesi li pikao knjigu ili menadžera preko raspusta.

Milan: Profesore? Tablicu množenja? Pa ovo je 4.
srednje, mislio sam da ćete me pitati ove integrale.. A i učio sam!

Profesor: Ohoo, tako dakle?! Odlično! Ajde ti samo na tablu, sad ćemo blic pitanja. Odgovori na 3 komada, i puštam te da ideš da lažeš one kretene na prijemnom za faks. Ako zajebeš, zovem ti Miroslava da ga obradujem vešću kako mu je sin posrnuo popravni.

Milan: Nemojte profesore, učio sam stvarno!

Profesor: Dobro, ajde.. U stvari, zajebi 3 pitanja, samo jedno, to je esencijalno! Spreman?

Milan: Jesam!

Profesor: Koliko je 1 podeljeno sa 0?

Milan: (ko iz topa) 1!
Profesor: Molim?
Milan: (F5) 0!
Profesor: ŠTA?
Milan: (F5) integral od 0, (F5) 1!
Profesor: (Di Kapriov pogled iz Insepšna, mukla, deseto-sekundna tišina)
- Milane, dete, idi kući. Nije mi pojedinac ovako digao pritisak još od one prečke devedes' osme. Neću ti ja zvati ćaleta. Sam ćeš ovo da mu kažeš. Pa će on da objasni zašto se ne deli sa nulom.

Petak. Veče. Lik i likuša sede u kafiću. Prvi dejt. Neprijatna tišina usled nedostatka tema za razgovor. Liku zvoni telefon- javlja se i po završetku razgovora spušta ga na sto.

Likuša: Jaooo je li to ova nova Nokia?! Jao smem li da je pogledam na sekundu, dve?! Kakve slike slika?! E, ajde molim te ako mogu sebe da capnem par puta? Nije ti frka? ( baš super sutra cu moci da okačim nove slike na fejsu)
Lik: Ma opušteno. (uuu, odlično upecala se, još neki kompliment da se baci i mož' da padne žvaka)
Posle par fotkica likuša stupa na scenu.
Likuša: E hvala baš si zlatan! Mnogo mi se sviđa tvoj fon, baš je mali i sladak!!! (uz jedno namigivanje)
Lik: HE?! (system failure, brainwave overload,critical temperature reached- šteta nepovratna) Kako to misliš MALI i SLADAK?!!! Baci to iz ruku smesta!!! Pih, šta ti meni mali i sladak?! Vidi ga bre prava mašina, ma zver prava, ki od planine odvaljen!!! I nije mali da znaš!!! Nego su tvoje ruke...velike!!!
Likuša: (wtf?!)
(svi znamo da u malim rukama sve izgleda....prosečno,hehe)

Dobar dan, gospodine, izvolite, kako Vam možemo pomoći?

E, zdravo. Hteo bih da kupim neke farmerke?

Kakve bi gospodin želeo?

Hm, farmerke, imaš li neke plave ili neke crne, tamno sive? I, nema potrebe da mi persiraš, nisam neki gospodin, a tu smo i istih godina..

Oprostite, to je polisa naše kompanije, maksimalno ljubazni prema klijentima, Vi ste nama na prvom mestu xexe Gospodine, da li želite više tajt, prisajz ili fleksi u kukovima? Srednje, pliće ili duboke? Fleksibilne, sa ekstra strečem? Uski kroj ili kežual, sa dugmićima ili rajfešlusem, isprane, ili sa punom, zasićenom bojom?

U... Znaš šta, hvala ti, odoh ja ipak na pijacu, tamo sam kupivao kad sam bio studentarija. Radila je tamo jedna baba Selma, valjda nije umrla. Ona čim me vidi, nasmeje se, ošacuje odoka, odmah izvadi dvoje-troje. Ja probam, dve hiljade, hvala doviđenja. I molim te... taj osmeh... plaši me.

Tišina na matematici. Čuje se muva kako leti svoj usplahiren let, i već 4 minuta pokšava da izađe kroz zatvoren prozor. Tup, tup, tup. Profesotica pogledom kolje. Ustaje, kreće u svoj marš. I u trenutku. Pdddrrrrršš. Neko je opalio Pižona. Smeh u učionici. Iako bi plakali, jer prdež-suzavac tera na plač, svi se valjamo k´o da smo pre časa slušali Mrkonjićev plan za izgradnju mosta 2015.-te (koji će kao po defaultu biti izgrađen pre roka).
Profesorica merka ko je taj mangup koji se usudio da na njenom, naglašavam NJENOM cenjenom času uradi tako nešto Bogohulno. Na njeno pitanje "Ko je?", svi (bez razmišljanja) prstom uperimo u raspalog štrebera koji se pravi da ga ovaj događaj nije ni dotakao (kao, više pažnje je obratio na muvu na početku). On jebeno sklapa blago-teleći pogled tipa mawa mittza, i pokušava da obmane profesoricu, ubeđujući je da nije on. NJEGOVE plave oči i NJEGOVE petice iz NJENOG predmeta je ubeđuju da nema teoretske šanse da je njegov šupčić mogao da ispusti takav krik! Njen ubilački pogled ka ponavljaču, i svi znamo šta sledi. "Nikolaaaa marš napolje! Javi se gosn direktoru i prenesi atmosferu odavde!"
"Pa kako da je prenesem? Da mu prdem u kancelariji?"
UKOR DIREKTORA U NAJAVI

situacija 1
fora foru stiže, (jer gde su mladi, tu je i šala), svima idu suze, drže se za stomak, valjaju se, grokću...)
ti: (izvališ jako glupu foru)
svi: (zaćute, prestanu da se valjaju po podu, prekrste ruke i počnu da te gledaju)
nastala je vrlo aprijatna tišina. Neizvesnost raste.
ti: ahahahaahahaa, eto šale ni od kuda!!! (pucneš pristima i uperiš kažiprst u nekom pravcu sa izrazom krajnje samouverenosti)
svi: AHAHAHAHAHAHA (smešno im je, il im pak nije smešno, nego se prave, al kao da je bitno).

situacija 2
- e stojka, hvala na kafi, lepo se ispričasmo. nego, mogla bi da mi vratiš one pare što sam ti pozajmila prošlog meseca?
- ju, borka, eto šale ni od kuda!
- kakva šala, crna stojka, nemoj da se praviš blesava!
- AHAHAHA (gura je i zatvara vrata za njom), jooo, al me nasmeja, stvarno si vickasta! (zatvara vrata. borka je ostala ispred još koji minut, derući se i preteći, al ko da je bitno)

situacija 3
miloje: jes, jes, vala, dobro je rodilo ove godine. a i deca lepo uče. nego, dragomirka, vido sam ti stanoja s jelisavkom sinoć u senu
dragomirka: ju, miloje, eto šale ni od kuda!
miloje: aHA HA HA HaaH Aaaahaha
dragomirka: joo-hahahahaha, (preti mu prstom) vragolanu jedan!
(smeh jenjava, al kao da je bitno) aj pa navrati!

Nedelja ujutro.
Sediš na svojoj omiljenoj fotelji u gaćama, tako se najbolje osećaš posle ne toliko burne noći, koju si prove u kući gledajući po pedeseti put isti film Stivena Sigala na Pinku. Jedna noga ti se nalazi na tabureu, dok si drugu stavio na sto, taman toliko da ti jedno jaje ispadne napolje. Miris jutarnje kafe i dinstanog luka, nedelja je, pa znaš da ćeš opet uz sarmu slušaš taštu na porodičnom ručku, kako moraš da se uozbiljiš i konačno nađeš posao. Na televiziji dokumetarac o životinjama, deca još uvek spavaju a žena ti zuji po kući i s vremena na vreme ti nešto dobaci, to te puno ne tangira, ignorišeš je. Jedino što ti je sada bitno, jeste da ustaneš i odeš do kladionice kako bi uz tiket, dva proveo još jednu sportsku nedelju.
- Čoveče, šta si se na toj fotelji toliko raskrečio?! Sram te bilo! Treba neko iz komšiluka da naleti i da te vidi tako golog u gaćama!
- Tišina!!! Evo ti kvote i idi mi uplati tiket. Jasno?!
(Lagano se ustaješ s fotelje)
- Dobro, a gde si ti pošao sad?
- Ja idem da serem.
(Odlaziš uzdignutog čela, za tebe je prvi par na tiketu već uhvaćen)

Od ovoga nisu izuzetak ni dvojica vazda budnih čuvara javnog morala mirnog gradića u centralnoj Srbiji...

- Šta veliš Mirko, oćemo li na tu drugu pauzu za ručak?
- Da znaš da bi mogli Slavko, taman u ovo doba kod Stevke stiže vruć burek.
- Nećemo valjda opet, ajmo bolje... opa, burek će kanda da sačeka, izgleda da imamo krupnu ribu na udici. Priđi mu sleva - samo oprezno, možda je naoružan.
...
- Dobar dan čiča, vidim, rodilo ove godine?
- Bog vam pomogo momci, eto podržalo lepo vreme pa reko da obiđem još jednom planinu i nakupim šta je preostalo od travki, stegla me krsta nešto pa...
- Čuješ ti ovo Mirko, sad je više ne sade samo po saksijama i baštama već i po čitavoj jebenoj planinčini.
- Čujem, čujem, kriminalac nikad ne spava a prestupnici su sve lukaviji, tako su nam i na kursu rekli, srećom ni mi nismo od juče. Izvrći džepove, čiča!
- Ali zašto deco, šta sam...
- Tišina bagro! I moli boga da ti nađemo rizlu jer ćeš da odgovaraš samo za uzgoj i konzumaciju, inače ti ne gine i distribucija.

Setnja roditelja sa sinom po morskom primorju...
Sin:
-Mama, kupi mi kokice
Mama:
-Evo sine...

Odmah nakon pojedenih kokica...

Sin:
-Mamice, kupi mi sladoled...
Mama:
-Koji ces sine, reci teti
Sin:
-Evo ovaj(Pokazujuci na King)
Mama:
-Uzmi sine... Ali polako jedi, pazi na grlo...

Odmah nakon pojedenog sladoleda:

Sin:
-Mamice, kupi mi hamburger, gladan sam
Mama:
-(Nerado)Evo sine, pojedi to...

Nakon 2 zalogaja

Sin:
-Mama, ja ne mogu vise...
Mama:
-(Kipti od besa zbog dzabe bacenih 1,50 evra za hamburgeq, ali se suzdrzava jer je na ulici)Dobro, ponecemo kuci

Nakon 10 minuta setnje

Sin:
-Mama, kupi mi secernu vunu...
Mama:
-(Poluglasno, jos ne zaboravljajuci da je na ulici) Kako te nije sramota? Najeo si se dosad, pojeo si najskuplji sladoled, a jos hoces i to... E pa ne moze...

Neko vreme tisina...

Nakon novih pola sata

Sin:
-Mama, kupi mi onu lopticu sto svetli
Mama:
-(Vec glasno, potpuno zaboravljajuci da je na ulici) Jebem li ti sve da ti jebem, mene si nas'o da zajebavas pizda ti materina!

Za one koji se pitaju gde je otac sve to vreme

Otac je bio zauzet gledanjem i balavljenjem za polugolim, preplanulim klinkama, inace bi epilog sa kraja bio vec na samom pocetku...

Rajko (lokalni diler cigareta): Oooo, koga to moje oči vide, pa jesi li to ti brate Radovane?
Radovan: Ne seri Rašo, već daj robu.
Rajko: Uh, vid'der njega, što je neurozan. Pa da nisi ti možda ćetri sata ćamio ćekajući, materet'?
Radovan: Nemoj mi prodavati sic za belegiju, već požuri, eno je Milunka u butiku, najeb'o sam ako me vidi s tobom.
Rajko: Ajde, šta Milunka zna šta je svila, a šta kadifa....
Radovan: U butiku je mesa, Rajko, u to se razumije k'o Tesla u struju.
Rajko: Eh, butik mesa. Mesara reci, jebogamiš. A ti, vidi ga što je zabradio, e. Pa zamalo te ne prepoznah, šta ti se desilo čovječe?
Radovan: Eh, šta... Otišao da čuvam ovce, eto šta.
Rajko: E brate, nema ljepše slobode od toga. Mir, tišina, onako lahor dune, pa ti remeti slamku u ustima...
Radovan: Jes, a onda ti zakmeči steona ovca i krene da se... da se... da jagu mladu donosi na svijet! Šta onda, a? A nema veterinara jedno deset kilometara unaokolo.
Rajko: Pa dobro, ali...
Radovan: A onda moraš da misliš gdje ćeš ih, pa zidaj štalu, pa u štali valja imati sijena za ovaca, pa kupi sijeno, a nemaš para za traktor i kosačicu, jer si ih dao na ovce i štalu.
Rajko: Buraz...
Radovan: I na kraju ti propadne sjetva i žetva i sijeno zbog jedne pišljive kiše.
Rajko: Na ti kila duvana, kuća časti, bjež' mi s očiju dok se u grad ne vratiš i ne obriješ.
Radovan: Fala živ bio! MILUNKA! 'SAM TI REKO DA MOGU DŽABE KILO DUVANA DA DOBIJEM! SAD IMA I JA I TI DA PUŠIMO, OPAAAAA!

Napisano za ono takmičenje.

Soba,mrak i ti. Na prozoru je prevučen izbledeli zastor, na nekim mestima poderan i ispucalih šavova. Kroz te rupe, koje simbolišu prolaznost i neumitnost vremena, probijaju se stidljivi zraci sunca koje zalazi.

Zagasite tačke koje ono stvara na podu su tvoje spone, bežiš od njih, bežiš od svetlosti. Isprućen si na podu, raširenih ruku i nogu. Prikovanog pogleda za nemi plafon. Oko tebe je tišina i muk. Na mrtvim predmetima je počela već da se hvata bela, prozirna skrama.

Odavno si obrazovao obojnicu, iskovanu u cilju zaštite od ljudi i njihovog sveta. Šta god da se tamo dešava to nije tvoje. Tu si samo prolazna, drvena marioneta i ništa više. Ali ovde, ovde si ti gospodar i ovo je svet koji si ti kreirao, po svojim uverenjima, ma kakav god da je.

Zagušljiv vazduh, miris neoprane, znojave postelje, prljavi sudovi, šmek mastila na tvojim dlanovima, ti ispunjava pluća.

Odjednom ulazi ćale, srdit i besan. Razočaran u tebe, tvoj i svoj život. Mrzi te ovakvog bezvrednog. Mrzi te, jer mora svaki dan da trpi nekog ljaksea i da lomi kičmu za tebe i bolji život, koji ti olako odbacuješ.

Kroz zube, požutele i ispucale od duvana i jeftinog pića, te pita:" Šta se dešava sa tobom? Izađi već jednom iz tog tabuta. Šta čekaš? "
Ustaješ, naslanjaš se na laktove, ižuljane od ležanja i mirno mu odgovaraš: " Čekam Godoa".

Moj tabut je moj dosluk.

Sitni sati, soba u nekom hotelu van glavnih džada, ekipa iz srednje škole platila gospodjicu pružilicu ljubavnih usluga njihovom drugaru za rodjendan, da i on najzad skine mrak...Detalj njihovog gledanja kroz ključaonicu mu nije bio predočen, to je dobio gratis takođe...
Cura, aka profesiolna gnjavačica vršnjaka, na kolenima, krece u pohod na osvajanje još jednog vrha od koga se očekuje da se uzdigne ko mlade venačne planine iznad plodne ravnice i zablista u punom sjaju... Premešta se, čas sedne na jedan guz, čas na drugi, levom rukom, desnom rukom, trudi se ona, nije da se ne trudi, malo oralne zanimacije ali stvari nekako, pa nikako da krenu... Ko da slika mrtvu prirodu jbt, u sebi se misli, jel nešto uradila pogrešno, naravno da je iskusna, naravno da joj nije prvi put, zapravo verovatno je odavno prešišala i trocifren iznos, ako već nije blizu i skora od četri cifre...Sve joj to prolazi kroz glavu, ali ovaj put...tišina i muk, neće pa neće... Razne metode legendarne Thai masaže sunđerastog tkiva ne pomažu, jednostavno neće pa da ga jebeš... U tom trenutku, već poluusnuli mrakoskidač se trgne i nagne nad njom (bio malo dežmekast, pa da vidi šta ona to radi i dokle stigla..) i kaže joj:

-Sestro, daj ga ti men’ vamo, navik’o on na moju ruku...