- Ženo, šta se dešavalo dok ja nisam bio tu?
- Ništa. Odakle ti ideja da se nešto desilo?
- Pa sad... Apsolutna tišina u kući, kako sam seo, dete mi se bez reči utrpava u krilo, zatim odlazi da se igra. Ti si kupila brdo slatkiša, non-stop ga pratiš, samo ga nešto zapitkuješ, maziš ga i cmačeš, a ono te kulira i izbegava. Drugim rečima, i ti se njemu utrpavaš i pri tome imaš izraz lica k'o da prekinuli emitovanje "Sulejmana", samo što ne brizneš u plač. Dakle?
- Nisam mu dala čokoladu pre jela i ono je reklo da sam grozna mama i udarilo me je. Onda sam ga ja po dupetu.
- To reklo i uradilo?! E, sad će i od mene da dobije!
- Da se nisi usudio, đubre! Ima samo 4 godinice, a ti bi ga po toj slatkoj maloj guzi tim tvojim ručerdama, ljubi mama guzu :cmok:! Kako možeš tako bezdušan da budeš, ja se živa pojela, a ti tek tako! I gde ćeš sad?
- Odo' da probam da nađem tvog ćaleta gde god da je sad i da mu pomognem, šta god radio.
- Šta će ti on?
- Da potražim savet! Sad mi tek jasno zašto on nikad nije kod kuće! Poludeo bi jadan čovek pored tebe, tvoje keve i sestre u istoj kući. A meni si, izgleda, samo ti dovoljna da šiznem!

Hakim se budi oko 1:37 posle podne:

H: '' Šta je ovo koj kurac?!?...Gde??....A?...Kol'ko bre to sati? U jebo te! Tek pola dva.....KURAC!!! Pre pola sata trebalo da se nađem sa onim smaračem Omarom da se dogovorimo oko detonac.....
:tunu nu nu tunu nu nu tunu nu nu nuu ( Nokia tune ):
Do kurca! Aj sad.... Jebaće mi kevu garant...HALO?
O: EEEE,de si?
H: Uhhhh, pa evo..znaš baš sam sad kod one trafike što smo razneli prošle...
O: Pa to je na drugom kraju grada?
H: paa..
O: Nema veze, nego slušaj brate. Znam da si me čekao bez veze al zvao me Osama pre pola sata, neki problemi oko finansiranja, Ameri pritegli obezbeđenje oko aerodroma, ne mož' bomba da prođe nikako.
H: Ček ti nisi tam..
O: I sad sam ja morao da idem da organizujem ove naše bombaše, a znaš kakvi su oni, kad ih pustiš razlete se na sve strane..hehehe..razumeš?..na sve strane? kao eksplodiraju i to? :neprijatna tišina: Khm, i tako kažem ti, izvini brate, znam da sam te zamolio i da si mi obećao i sad te ispalim al zezaju me ovi iz vrha...
H: Ma sve je OK brate...Samo.......Nemoj da se ponovi!
O: Neće brate obećavam, hvala još jednom.
:klik:
H: Pola dva,da ustanem oko 5...E Hakime uhvatila i tebe ova zapadnjačka kultura nećeš haremovati!

- Boi me pvst.
- Ijao, šta li mu je?
- Malopre je udarilo rukom o dovratak dok se igralo.
- Ti mi kao pa znaš? Ko zna na šta to upućuje?
- Upućuje na to da je udarilo rukom o dovratak. Pobogu, pa i ti si videla!
- Nemoj sad ti meni! Ja to dete volim!
- Volim ga i ja, ali stvarno...
- Lepo kaže naš narod: otac-kolac! Bog sveti zna koliko opasno može biti, đubre jedno! Oh, kako bih volela da sam tako neosetljiva kao ti, samo svoju guzicu da ne zamučiš!!! Evo, plače, sigurno je strašno!
- Plače jer mu se majka ponaša k'o ludača, a i plašiš ga tim pričama.
- Ubiću te, hohštapleru neosetljivi!!!
- Dobro, spremi dete, uzmi zdravstvenu, a ja palim kola.
(Sledi nimalo tiha vožnja do bolnice)
- Jao, čedo mamino, tebi će MAJKA da pomogne, a ne onaj za volanom.Imam ja jaku intuiciju i majčinski instinkt, a ne k'o ova santa leda!
(Čekanje ispred ordinacije u sličnom stilu. Lekarski pregled dok MAJKA vrišti o simptomima, iskočile joj žile na vratu, crvena u licu, podrhtavaju ruke i glas, hladan znoj...)
- I? Šta sad, doktore?
- Ja bih preporučio Bensedin.
- Za tako malo dete?! Zar je toliko strašno???
- Za mamu, ne za dete. Detetu nije ništa.
(Potpuna tišina. Muk. Odlazak u auto. Posle desetak minuta, najzad MAJKA prekida ćutanje)
- Kad ćeš više da počneš da se smeješ? Ajde, znam da jedva čekaš da počneš. Sad ti je sigurno srce na mestu!

1. Mlađi prof.(PRVI ČAS) :(ceo razred čuje njegovo neukusno žvakanje) Dobar dan. Ja sam Ivan, ja ću vam znači predavati ove godine. (zvoni mu telfeon) Halo? Da, idemo večeras na bilijar, može, nemam keš za gorivo, doćiću busom, ćao... Dakle ne znam kakvi su vam drugi profesori, ali kod mene nema zajebavanja, znači pisanje, znači tišina. (počinje nervozno da šeta sa leve na desnu stranu table, a ne primećuje da mu se ispasala potkošulja na leđima) Alo ti, kako se zoveš ?! Šta je smešno ? Ajde sad napolje! Smešno još nekome. Nećeti vi mene zajebavati. Jasno!?...
2. Stariji prof. (PRVI ČAS) : Dobar dan. Ja sam Rade. Predavaću vam ove godine. Kod mene je važno da pišete i imaćete pozitivnu. Ja sam 30 godina radio u Željezari Sisak. Tamo sam bio šef postrojenja visokih peći. Zbog rata sam došao ovde. I sad predajem u ovoj školi. Kod kuće svake godine pravim rakiju od dunja. Doneću ja to da probate. Gajim i krompir i paradajz. Imam ja jednog dobrog prijatelja u restoranu kraj Dunava, pa tamo idem vikendom da večeram sa porodicom. Eto kad smo kod Dunava volim ja kad je toplo da odem da se kupam ispod mosta, ali tamo se isto neki kerovi kupaju, ali ja dođem malo pre njih (počinje glasno da se smeje, takođe i svi sa njim). (Pitaju ga da li ima Facebook) Pa imam ja to,ali, ne idem. Ne idem ja tamo. Zaboravio sam šifru pa ne idem. (do kraja časa priča takođe kako je ugradio po kući nove štedljive sijalice i kako je baš on '99 bio u puku koji je skinuo nevidljivi avion).

Mislima daleko od sveta, stojim na zemlji i osećam pustinju. Koračam tiho, naoružan sa dva kolta, opasanih, pobesnelih, što spavaju na bokovima. Moj protivnik me gleda prodorno, ali ja u njegovom pogledu ne osećam moć, već strah. Suvi vetar diže prašinu ka nebu i zaklanja užeglo sunce koje kao da sedi na par metara od tla. Kako da razumem? Ko je uopšte ovaj čovek naspram mene? Zašto nosi crno dete u rukama? Kradem vreme, sporo mislim dok časovnik odzvanja i udara u raspalo srce. Skoro će dvanaest. Deset minuta. No, to je ono što sam ceo život sanjao. Ali kako da pucam u to crno dete? Hladan čelik mi steže butine, od sunca mi izbija znoj na licu. Nema ovde života. Ovo je samo pustinja i san. On me uporno proždire pogledom, a dete gleda ka nebu mirno kao da je veče. Već vidim znoj na njegovom licu. Nije ni njemu lako. Zna da je sve ovo neminovno. Sunce, taj suvi vetar, to dete i par hladnih oružija koja mirišu na smrt. Još dva minuta. Nema pomoći. Da, ovo je taj trenutak. Ali kako da pucam u crno dete? Neka žena viče na kraju ulice. Ali to nije vika, to je krik, krik od očaja! Ne mogu. I ona je u crnom i viče. Ali moram. Ne. To je taj trenutak. Raspali smrt! Ne stani. Ne moraš. Nije ono krivo. MORAŠ! Prasak. Vetar. Smrt. Sunce. Tišina.

- Brat', i razumeš, ona meni posle godinu i jače kaže to. Kao da sam ništa, kao da sam poslednji kurac na ovom svetu. Razumeš?
- 'Ajde bre ne kenjaj budalo, kad si ti tako pižio zbog ribe? Koji ti je kurac?
- Ali brate, bila je posebna, najbolja. Sve smo imali i ona me sjebe... tako... uz kurac... kmekmekme
- E! Dok ti pižiš tu zbog te kurve, tvoja buduća žena se jebe s nekim drugim! Ustaj, osvesti se i ne kenjaj mnogo...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Osam.
- Na kurcu te nosam!
- Šta? Šta? Nisam čuo, odgrizeš mi kurcu uvo!
- Nemoj, nemoj, to me vređa, poližeš mi kurcu leđa!
- Ala ti je rečenica, moj ti kurac pečenica!
- Ala ti je fora jaka moj ti kurac orbit žvaka!
Treće lice: Tišina! Kad god pomenete taj "kurac" setite se da se vaša buduća žena jebe s nekim drugim u tom trenutku!
Publika: OPAAAAAAAA!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Može da se koristi i kad neko počne da smara nekom forom, pesmom, filmom itd... u cilju da mu se isti/a ogadi!
- Nosa, nosa...
- 'Alo bre napaljeni, isključi to sranje!
- A si...
- Je l' me čuješ bre, debilu?
- Aj se...
- Znaš, svakog puta kad pustiš tu pesmu tvoju buduću ženu možda jebe neko drugi. Čudno, zar ne?

Pitanja zatvorenog tipa

20h Nalaženje.

- Ćao, izvini što kasnim, morala sam da osušim kosu.
- Ok. Hoćeš li da prošetamo?
- Ja bih pre sela u neki kafić.
- Gde bi volela?
- Svejedno.
5 minuta pauze
- Pa reci slobodno gde bi volela da idemo.
- Rekla sam ti da je svejedno.
- Dobro, idemo u onaj kafić dole.
Dolazak u kafić i smeštanje.
- Izvolite.
- Ako može jedan hladni mućeni Nes sa manje mleka i čašu vode.
- Vi gospodine?
- Čaj.
Konobar odlazi.
5 minuta pauze, neprijatna tišina.
- I, kako ti je na faksu, nisam te pitao?
- Nisi me pitao.
- Kako nisam, sad sam te pitao.
- Šalila sam se.
- Aha. Dobro.
5 minuta pauze.
- Meni je dobro na faksu. Jel imaš neki kolokvijum?
- Da, kakvo ti je to pitanje, svi imaju kolokvijume...?
- Da, svi imaju kolokvijume, to si u pravu.
Dolazi piće.
- Izvolite.
Dvoglasno hvala.
Konobar odlazi.
Pauza pet minuta.
- Kako ti je mama?
Devojka se okreće na drugu stranu.
- Molim vas, jel može račun?

Pitanja otvorenog tipa

22:30 šmekersko vreme za nalaženje.

- Ćao, izvini što kasnim, morala sam da osušim kosu.
- Čekaj, sređivala si se zbog mene?
Devojci izmamljen osmeh.
- Ajde, vodim te na jedno mesto, dopašće ti se.
Dolazak na odredište.

- Izvini, a šta je ovo?
- Tu ja živim.
- A šta ćemo ovde samo da te pitam?
- Šta, neš se jebeš?

PRIMER I

- Huanita Maria Esperanca slušaj me gakh gakh khaghkghkhkggkh

- D..d..a Roberto Pablo Epinjoza Domunđone ?

-Ti znaš da ja gakh gakh khaghkghkhkggkh, imam rak side već 6 meseci, i da mi se gakh gakh khaghkghkhkggkh bliži kra...gakh gakh khaghkghkhkggkh..j

- Ne.Ne govori to (kreće da lije fejk krokodilske suze), ti znaš da te ja volim, da ne mogu bez tebe šmrc, šmrc .

- Slušaj, znam da me već 40 dana varaš sa Huanom Pedrom Karlosom Navarom gakh gakh khaghkghkhkggkh, ali opraštam ti jer te volim gakh gakh khaghkghkhkggkh....
I samo još ovo želim da ti kažem....gakh gakh khaghkghkhkggkh seti me se ponekad....gakh gakh khaghkghkhkggkh.

(tu zaklapa oči, srce mu otkazuje, svi aparati na kojima je priključen se isključuju, Huanita Kakogod gleda s nevericom i očima punim suza, cela familija uža i dalja kao i prijatelji dalje i uže familije ulaze u sobu oplakuju pokojnika i teše Huanitu Kakogod.)

PRIMER II

- Ne Majkle, majku mu , ne možeš se sad seliti, razgovaraj sa ćaletom, ne smeš sad ići u Pakisirijurak, kad znaš da tomo pršti na sve strane...

- Đeni, ne brini, čak i kad odem tamo, moje srce će uvek kucati za te...

- Ali Majkle....

- Po poslednji put ženo ne idem ja nigde nego se vraćam kući moj ćale je Šeik Sjedinjenih Pakisirijakaniračkih Mudžahedina, koji mi je samo platio da dođem ovde na godinu dana, i ne zovem se Majkl, već Mahmut Habalazahmuhazadahin...

- ......

- Ali svakako, seti me se ponekad....

(Tišina prolama ovaj "okvrd" momenat, koji se uglavnom prekida prelaskom na sledeću scenu.)

S1: ajde pozurite ponoc je prosla moramo da prinesemo zrtvu
S2: mene ovo groblje malo plasi a i moram da sam do pola jedan kuci
S1: pa jesi reko svojima da cemo da zrtvujemo jarca Zorana na starom groblju na grobu neke Pelagije koja je umrla pre 99 godina
S2: jok bre jesi lud, ja im reko da idemo da cepamo kanter kod Momira kuci

(dolaze cetri fanatika i vuku ogromnog jarca)

S1:gde ste do sad ovaj se ovde usra mora da ide kuci, aj da to cas zavrsimo, prizovemo sotonu on nam podari besmrtnost i onda pobijemo nase roditelje i silujemo sve sto se krece, buahahahahahaha
S3: e kurac nista od toga ovaj nam umro dok smo ga vukli, Momir mu davao da jede deterdzent jer nije imao vise cim da ga hrani, ai vec je bio slep zato sto ga je drzao 8 meseci u podrumu

(tisina jedno 10 minuta)
S1: e idite u krasni kurac a ja vec napravio noz za zrtvovanje od sper ploce na tehnickom, izbacili su me iz skole zato sto sam krao spenadle kod direktorke i ubadao se u dupe u podlakticu i u petu cale mi mislio da serem krvav proliv........
S2: e odo ja kuci
S1: ma teraj se u picku materinu i ti i svi vi, ja odo kuci da gledam pornice umesto da sam vec besmrtan i da silujem komsijinu macku Zorku....(ODE)
S3: E ajmo mi na kanter

Svadba/ispracaj...5 dan...Goste je vec polako poceo da hvata umor i nema tog jagnjeta,dobre rakije i trubača koji mogu da dignu atmosferu..Ali domaćin vadi zadnji kec iz rukava,nešto što se poteze samo u ekstremnim situacijama,uzima maloletnu pevaljku za ruku,dovodi je do improvizovane bine,muzika staje i sva svetla idu na nju ..Tisina i muk je pod celim satorom dok samo iz jednog kraja ne krece da se cuje žamor iz stotine usta,sve glasniji i glasniji poput nadolazeceg voza,sastavljen od jedne reci ponavljane gomilu puta...Masa krece da lupa rukom o ruku,da treska viljuskom o ivicu tanjira,pojedinci skidaju cipele i udaraju sto i svi kao u transu za to vreme uzvikuju mantru--"šišmiš,šišmiš,šišmiš,šišmiš.....Dok sve to traje mlada pevaljka se uz pomoc simpaticnog brke okrece naopačke a njene noge se vezuju za konstrukciju šatora..Kratko haljinče pada preko stomaka,gaćice i butkice sevaju a devojče se hvata mikrofona i ludilo tek pocinje..Erupcija oduševljenja je poput omanje eksplozije,masa se budi,lete flaše i čase,muzevi i očevi gledaju omamljeno u pravcu bine,ženama i majkama se sire zenice,deca (ako nisu izgazena u stampedu)rade sta hoce jer na njih niko i ne obraca pažnju...A o "šišmišu kad se zenio mali Obradov" se pripoveda godinama..ili bar do sledećeg šišmiša...

Za danasnju trpezu izdvajamo:

-Predjelo : čorba od dimljenih ekvadorskih račića ( vrijeme pripreme-oko 50ak minuta)
-priprema : Ekvadorske račiće oljustimo i obarimo u vodi u koju smo prethodno dodali islandsku rajčicu. Kuvamo ih dok ne porumene. Nakon toga dodamo tačno 157 grama brasna tip 442 (imate ga u svim bolje snabdjevenim prodavnicama) .Krčkati na tihoj vatri 50+ minuta. Uz ovo predjelo ide sok od cijedjenog manga kao nisko-kalorično piće dobro za probavu.
-------------------------------------------------------------------------
Glavno jelo : Dimljena srnetina u umaku od trešnjinog cvijeta ( vrije pripreme -cirka sat i 15 minuta)
Srnetinu koju smo prethodno ocistili od kostiju izvadimo iz marinade ( marinada je sacinjena od 7 grama sušenih badema,prstohvata soli i 147 ml Extra virgin maslinovog ulja). Drzimo na 150 C 7 minuta,12 minuta na 160 C i 3 minuta na temp. od 200 C. Za to vrijeme u 13 razlicitih posuda Metalac GM, dinstamo tresnjin cvijet pritom pazeci da ne ostetimo unutrasnji pupoljak,jer sve ode u picku materinu. Srnetinu prelijemo sa tresnjinim umakom. Dekorisemo grancicom sibirskog kokosa. Uz ovo jelo odlicno ide suvo bijelo vino Chatou Laffite iz 1886 godine.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Dezert: soufle sa pistaćima i indijskim orahom
22 jaja odvojimo zumance od bjelanca . Umutimo i dodamo izrendane orahe i pistaće. Ubacimo u rerni i cutimo narednih 72 minuta,jer je sufleu potrebna tisina da naraste i izgleda super. Izvadimo na tanjir i dekorišemo srebrno-zlatnim baršunastim avokadom.

Nadamo se da smo današnjim menijem umnogome olaksali vasu odluku za sjutrasnju trpezu. Prijatno!

Neki 25i minut. Akteri: moj otac i Rogonja.
''... i ženi ću sve da ti kažem.''
''Gospodine, moja žena sedi do mene i sve sluša.''
''Ako, ako neka sluša kako ima nevernog muža.''
''Gospodine, jesam li vam lepo objasnio da su mi ukrali taj telefon i karticu pre 2 godine.''
''Nemoj sad da sereš, jesi li joj obećao kako ćeš da se razvedeš od žene zbog nje, da će d idete u Austriju, obećavao si joj kule i gradove, a sad se izvlačiš.Jel tako Dragane!?''
''JA se ne zovem Dragan.''
''Jel' a kako se zoveš?''
''Zini da ti kažem.''
''Ma saznaću ja, vidiš kako sam te lako našao, i adresu i fiksni preko kompjutera''
''A da. I za to ću da tužim toga što vam je dao moje privatne podatke, i vas za uznemiravanje.''
Treći glas: '' Priznaj, ubiće nas oboje, zna gde živiš!!!''
*pljas* ''Ćuti kurvetino! Ja sam inspektor da znaš!''
'' Pa šta? i ja sam.''
Tišina.
A onda: ''Ovo nije gotovo. Ne možeš ti tako sa tuđom ženom, će ti bacim bombu pod auto!''
''Ako tražite neku kompenzaciju za pretrpljeni psihički bol, od toga nema ništa, mi smo ljudi sirotinja, a ja sutra idem u Telenor da mi istraži slučaj neaktiviranog dvojnika, pa idem u poštu da izvučem listing, pa idem u SUP da pišu krivičnu prijavu...''
Spuštena slušalica.
Zvao je opet posle pola sata, ali se ovog puta javila moja majka, pa ga je i ona naribala, pa je posle 15 minuta zvala ''moralna'' gospođa da mjauče na slušalicu.
To je sve bilo juče, ali kada je ponovo pozvala danas, moj otac je otišao stvarno u SUP.
Teško nogama pod ludom glavom.

Žena sa Singericom koja krpi lakat na dječijoj bluzi je suza u muškom oku. Slika blago pogurenog tijela, očiju iza stakala uronjenih u taj čelični svijet niti. Položena bluza sa rukavom ispod malog osvjetljenja diskretno instaliranog u snažnu muskulaturu mašine. Preko rukava zakrpa, oboje čekaju da postanu jedno...

Djeca su odavno u krevetu, već je duboka noć. U sanjivoj roditeljskoj sobi treptava sijalica otkriva neravnine zida. Muž je zastao na pragu svoje sobe, nepomičan.

...Dva platna, rukom pritiješnjena jedno iz drugo, kao sudbinom. Na crnoj mašini zlatnim fontom utisnuta je gravura SINGER. Zaklanjajući rukom sitni zlatni ornament na ivici, žena pokreće točak sa desne strane. U sobi je tišina. Dva uskladjena srca, metalno i žensko, rade kao jedno. Blago podizanje stopala, pa ritmično spuštanje na pedalu, i igla koja počinje da para kroz tišinu, kroz noć... Ona nezaustavljivo spaja krajeve bez početaka, čeličnom odlučnošću prodire kroz mekana tkiva položenih krpa, dajući im nov život, još jednu šansu, staru važnost. I sve to ispod tople i meke ženske ruke, čiji prsti, prateći tkaninu, primiču se bodlji, prilaze milimetarski blizu opasnosti, a ipak miljama daleko od nje. Singerica ne dozvoljava takve propuste.

Čovjek i dalje stoji, neizmjerno srećan. To nestalno svijetlo iznad glave, taj džemper preko njenih ramena, taj miris noći, ta toplina zaprane tišine, sve to se jednako utiskuje u njegovo srce, kao Singericom. Previše jako za suvišne pokrete, i ikakve riječi. Ipak vrijedi truda.

Najednom Singerica utihne. Da li je to sijalica treperila, ili sve oko nje?

Društvo se skupilo kod tebe , sve budala do budale , tvojih nema kod kuće...
-JOOOJ jest dosadno... imaš ti sta zabavno u kući ? imas li bar rakije ?
-Ma imam , nije moja od starog, ubio bi me kad bi uzeo...
-Jaooo .... daj bar DVIJE LJUTE , neće ni da primjeti ajdee ajdeee.
-Ma aj može ALI samo dvije ljute .
-To te ja pitammm , uhhh al ljutne , dobraaaa dobraaaaaa
aj sipaj još .
-NE MOŽE, rekli smo po jednu da ne primjeti .
-Ehhhhhhhhhh ( uzdah pun sažaljenja )
-Šta je bilo ?
-Ma ništa eh...
-GOVORI SAD ... !!!
-Eh da ti ćale zna kolika mu je pička sin ...
- KO JE PIČKA ?!?
-TI pičko jednaaaaaaa ...
TIŠINA U SOBI , NAGLI UDARAC ŠAKOM OD STO , UZIMANJE FLAŠE S RAKIJOM
I ONO GLAVNOO....
-AJDE HRABRI DA SE TAKMIČIMO KO ĆE VIŠE DA POPIJE..??
-Ajde ( odgovor ko iz topa )
SVE OSTALO JE LEGENDA
Nakon 12 sati budiš se u wc-u , u kadi s gaćama na glavi , sto je najgore ni one nisu tvoje, ne znaš ni ko si ni gdje si ,malo se sabereš , izlaziš iz wc-a i ulaziš u dnevni boravak...
Nisi ni ušao a mati se već krsti , a otac , otac ti jebe cijelu familiju od a do ž, čak ni svoje nije
preskočio.
Taman kada si roditelje malo smirio i uvjerio ih da "nisi ti kriv"
upitaš ih a gdje mi je jaran Marko ?
i koli sreće se ponovo okreće ......
-MA JEBO TI MARKO MATER NENORMALNU...
-NEMOJJJ MILUTINE , NEMOJJJJ MILUTINEEEE SINAAA
... ... ...

Profesor:Evo zamislite da ste u Autobusu....
Starac 1:Jel mora onaj Japanski,brzi,moze onaj nas.
Profesor:Moze,moze, i zamislite da se krecete 40km/h kad...
Baba 1:Au to mnogo brzo moze manje
Profesor:Dobro ajde 20km/h i odjednom-
Deda 2:A jel ima muzika u autobus ko sto pusta vozac
Profesor:( ma jebo te vozac) da i odjednom vidite drugi autobus koji-
Baba 2:A nije to drugi autobus iz rata sto su se prevozili zarobljeni nemci?
Profesor(vidno iznerviran)-nije nego normalan a on se krece normalnom
brzinom dok-
Deda 1:Jel Crven
Profesor(na ivici zivaca): SLusajte! Ovako cemo! Postoje dve varijante ovog problema: u jednoj se autobus ne zaustavlja vec prolijece kroz garazu (pretpostavljajuci da garaza ima ulazna i izlazna vrata); u drugoj se autobus sudara sa straznjim zidom garaze, pri cemu se
deformiraju autobus i/ili garaza.U prvom slucaju paradoks je razrijesen jednostavnijim racunom - posrijedi je tek drugacija denicija istovremenosti u sustavima mirovanja garaze, odnosno autobusa . . .
U drugom slucaju je potrebno napraviti odredene pretpostavke u vezi s
cvrstocom materijala od kojih su gradeni autobus i garaza. U svrhu pojednostavljenja razmatranja ovi detalji ce biti prikriveni pod pretpostavkom da gledamo \najgori" moguci slucaj. Radi lakseg snalazenja uvodimo tri tocke: A
(straznji kraj autobusa koji posljednji ulazi u garazu), B (ulaz garaze) i C
(tocka prvog kontakta autobusa i garaze; prednji kraj autobusa i straznji
zid garaze).
Tisina 5 minuta
Deda 1:sta je to garaza?
Baba 1 :jesmo li stigli?
Baba 2:Sta je to straznji?
Deda 2:Kako to najgori?

Pouka:Ne budite profesor fizike!!!!!

(Muž i žena za ručkom.)

- Ne znam, kaže muž, možda su Živana i Miljan dobro uradili; nema veze što ona ima dvoje dece iz bivšeg braka, ali... ako su se voleli, nema veze što sad iznajmljuju stan. Važna je ta ljubav, ma koliko to smelo zvučalo...
- Tihomire, bre, on ima podočnjake do zuba, on ne spava, plaćaju stan plus komunalije, Živana ne radi, on juri tezge danju i noću... šta je tu ostalo od ljubavi?
- Pa ostalo je, vidiš, i dalje su zajedno, i podnose to, i njega ne mrzi da juri tezge danonoćno... dok imaš snage da se boriš znači da ljubav ima svoje mesto u životu.
- Pa da, ali šta oni mogu da očekuju, bre, ovde nikad neće biti bolje, samo će da se muče. A nisu venčani, Miljan bi lepo mogao da počne život sa...
- Mislim da mi ne možemo da koristimo tu reč. Kratkotrajni smo...
- Kako misliš: kratkotrajni?
- Mislim, "nikad" je suviše dug termin... otkud znaš šta će biti za 500 godina?! Tako su i Rimljani govorili: "Naše večno carstvo", pa im carstvo pade u govna kad je došao Odoakar...
- Ma kakvih, bre, 500 godina, Tihomire; ja mislim o vremenu dok smo mi živi, šta me briga za posle...
- Mora da te bude briga, pogotovo ako kažeš "nikad"; jer tu su deca, i posle njih njihova de...
- Koja, bre, deca, Tihomire?!? Ti i ja nemamo decu...
- Nemamo, Ljubice; ali ima onih koji imaju.

(Tišina. Jelo je pojedeno. Ali vino; nikad neće biti popijeno).

Srbija, 932. godina n.e.

Narod: - Veštica ! Veštica ! Pronašli smo vešticu ! Imamo vešticu !
:obraćaju se glavaru sela:
N: - Pronašli smo vešticu. Smemo li je spaliti ?
Glavar sela: - Kako znate da je veštica ?
N: - Izgleda tako.
Gs: - Dovedite je napred.
Veštica: - Nisam veštica !
Gs: - Ali odevena si tako.
V: - Oni su me odenuli.
:pokazuje na narod:
N: - Ne, nismo.
V: - I ovo nije moj nos. Lažan je.
Gs: - Onda ?
N: - Mi smo napravili nos.
Gs: - Nos ?
N: - I šešir. Ali ona je veštica !
Gs: - Da li ste je vi obukli ovako ?
N: - Nismo, nismo ! Jesmo. Malčice.
Gs: - Zašto mislite da je veštica ?
Tihi glasić iz narodne mase: - Pretvorila me u daždevnjaka !
Gs: - Daždevnjaka ?
Tihi glasić iz narodne mase: - Bolje mi je.
N: - Spalite je svejedno !
Gs: - Tišina! Postoje metode koje pokazuju da li je veštica.
N: - Postoje ? Koje su ? Recite nam. Da li bole ?
Gs: - Recite mi, šta radite sa vešticama ?
N: - Spaljujemo ih !
Gs: - Šta li još spaljujete, osim veštica?
N: - Još veštica ! Drvo !
Gs: - Dobro. Zašto veštice gore ?
:nekoliko sekundi ćutanja:
Tihi glasić iz narodne mase: - Jer su napravljene od drveta ?
Gs: - Bravo ! E, sad. Kako da dokažemo da je drvena ?
N: - Napravimo most od nje.
Gs: - Ali, možete napraviti i kameni most.
N: - Da, stvarno.
Gs: - Da li drvo tone u vodi ?
N: - Ne, pluta. Bacite je u ribnjak !
Gs: - Šta još pluta ?
N: - Hleb. Jabuke. Malo kamenje. Jabukovača! Sundjer. Trešnje. Blato. Crkve. Olovo ... Patka !
Gs: - Upravo tako ! Dakle, logično ...
N: - Ako teži koliko i patka ... drvena je.
Gs: - I zbog toga ... ?
N: - Veštica ! Donesite patku ! Patka ! Evo je patka.
Gs: - Upotrebićemo moju najveću vagu.
:svi dolaze do vage:
N: - Spalite vešticu !
:na prvu polovinu vage stavljaju vešticu, a na drugu patku:
Gs: - Maknite podupirače !
:sluge udaraju u podupirače, vaga se spušta i veštica je teža od patke:
N: - Veštica !
V: - Stvarno pošteno.
:nose je na lomaču:

Slucaj 1.
15ogodisnja Tinejdzerka (svom 10 godina starijem decku): Goksi, bebo, znas sta ima novo?
Goksi: Sta ljubavi?
Tinejdzerka: Trudna saaaaaam.
Goksi: Molim???!! Sta?? Kako??! Ne razumem! Zar nisi rekla da pazis i uzimas pilule??
Tinejdzerka: Jbg, Goksi, OMAKLO MI SE...

Slucaj 2:
Nakon sto je od ortaka cuo pricu o fanstasticnosti analnog seksa, iako se njegova partnerka tome izricito protivi, decko "krece u akciju".
On (neprimetno i nezno erektivni organ stavlja u njen anus)
Ona (oseca neopisivu bol): Aloooo, shabane pogresio si rupu???!!!
On: Izvini duso, OMAKLO MI SE. (u sebi: analisacu te kad-tad!)

Slucaj 3:
Glavni lik - Najveci "kulturnjak" u ekipi... satro nacitan, prefinjen, obrazovan, sve znanje, pamet i fini maniri kipe iz njega, ode na splav.
DJ pusta pesmu "Sampanjac" Mileta Kitica.
Kulturnjak: (naocigled svih skace na sto i uzivljava se u pesmu): Udara u glavu ko sampanjaaaaaaaaaaac!!...
(tekst zna od reci do reci... ma svaku povisilicu poznaje k'o da je on licno kompozitor)
Zacudjena okolina: Brateee, i nas si nasao da farbas da ne gledash Grand Show?
Kulturnjak: Ma, OMAKLO MI SE, jednom....

Slucaj 4:
Prijemni ispit za fax. U amfiteatru se muva ne cuje. Tisina i muk kao na Himalajima.
Podeblji decko sa juga Srbije, pasionirani ljubitelj graha, pasulja, boranije, i ostalih mahunastih prdo-izazivacha, naocigled jedno 350 brucosa, pusta gas iz debelog creva u rafalnom modu.
Kompletan amfiteatar se okrece ka njemu.
On: Izvinite, OMAKLO MI SE.

Slucaj5:
Marko je Igoru rekao zivotnu tajnu, koji se zakleo zivotom da ce je cuvati.
(nesto kasnije...)
Igor (u drustvu): Ljudi... znate sta...? Marko je gej.
Marko: Molim??! To je trebalo da bude tajna??!
Igor: Izvini brate, OMAKLO MI SE.

Slucaj 6:
Zena usisava iskljucivo kad muz gleda utakmicu na TV-u. Muz jel'te klasicna Balkanska sirovina, prebije je propisno, i biva krivicno gonjen za nasilje u porodici.
Sudija: Zasto ste svojoj zeni polomili ruku, dva rebra, tri zuba i nagnjecili lobanju?
Muz: Izvin'te gos'n sudija... OMAKLO MI SE... nece se ponoviti.
Sudija (oslobadja ga).

Sudija: Predstavniče tužbe, koga biste hteli da pozovete kao svedoka?
Tužilac: Želeo bih da pozovem samog optuženog, Džona Smita!
Advokat odbrane: PRIGOVOR, SUDIJO! Moj klijent se ne oseća psihički stabilno!
Sudija: Hmm... Neka priđu zastupnici obe strane...
(Prilaze. Dogunđavanje sa sudijom)
Sudija: Odbija se! (ovr ruld!) Neka optuženi pristupi!
Zapisničar: Da li se zaklinjete da ćete govoriti istinu, samo istinu i ništa osim istine, tako Vam Bog pomogao? (du ju sver det ju vil bi teling d trut, onli trut end nating bat trut, sou help ju gad?)
Branilac: PRIGOVOR SUDIJO! Moj klijent je ateista!
Sudija: Odbija se! Nastavite!
Optuženi (znoji se): Hmmm... Da... (filmska muzika podvlači napetost)
Tužilac: Da li je Vas, Džone Smite, dana (tog i tog) u osam uveče, u Vašoj dnevnoj sobi zatekla policija sa krvavim nožem u ruci, pored Vaše mrtve žene, koja je ležala u lokvi krvi?
Optuženi (hladno): Da...
Tužilac: Sudijo, dostavljam forenzičku analizu, po kojoj na nožu postoje samo otisci prstiju optuženog, kao i krv njegove pokojne supruge... Džone Smite, odgovorite ovde direktno, da li ste Vi ubili Vašu suprugu!?
(optuženi se preznojava)
Branilac: Prigovor, sudijo! Mučenje svedoka!
Sudija: Prihvata se! (s-stejnd)
(mukla tišina u sali)
Tužilac (zbunjeno): Nemam više pitanja (nou frdr kueščn).
***
Sudija: Optuženi, Džon Smit, oslobađa se optužbe zbog nedostatka dokaza! (lupa čekićem)
(tužilac se rezignirano hvata za glavu, odbrana slavi,... U eventualnom nastavku filma Džon Smit ubija tužiočevu širu familiju,...)
***

Veoma je interesantno da se slični procesi odvijaju i na srpskim suđenjima. Samo ne na filmu.

Dobre stvari:

2009. Balkan Ekspres 3
2008. Absurdistan
2005. Kontakt
2003. Gate to Heaven
2003. Siroti mali hrčki 2010
2003. Kuća sreće
2001. Ona voli Zvezdu
2000. Mehanizam
1999. Ranjena zemlja
1998. Crna mačka beli mačor
1998. Kupi mi Eliota
1997. Tri letnja dana
1996-1997. Gore dole
1995. Tuđa Amerika
1995. Otvorena vrata
1995. Terasa na krovu
1994. Dnevnik uvreda 1993.
1992. Tango argentino
1990. Zaboravljeni
1990. Početni udarac
1988. Balkan ekspres 2
1988. Dom za vešanje
1988. Zaboravljeni
1986. Sivi dom
1986. Srećna nova '49
1986. Boško miš i Boško čovek
1986. Smešne i druge priče
1986. Nestaško
1984. Kraj rata
1984. Jaguarov skok
1984. Kamiondžije 2
1984. Varljivo leto '68
1984. Kamiondžije opet voze
1983. Uvoz izvoz
1983. Balkan ekspres
1982. Sablazan
1982. Kante ili kese
1981. 500 kada
Došlo doba da se ljubav proba
1979. Osvajanje slobode
1979. Kost od mamuta
1979. Srećna porodica
1978. Tigar
1977. Leptirov oblak
1977. Pas koji je voleo vozove
1977. Mala noćna muzika
Čuvar plaže u zimskom periodu
1976. Sve što je bilo lepo
1976. Povratak otpisanih
1975. Đavolje merdevine
1975. Prijatelji
1975. Mili
1974. Njurci
1974. Protiv Kinga
1974. Jastuk
1974. Trkač
1974. Draga tetka
1974. Mićko
1974. Poštenje
1973. Paja i Jare
1973. Žuta
Kamiondžije
1973. Siroti mali hrčki
1973. Junak mog detinjstva
1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
1971. Bubašinter
1971. S vanglom u svet
1969. Samci 2
1969. Gospodin foka
1969. Vrane
1968. Sirota Marija
1968. Greška evolucije
1968. Raspust
1968. Prava adresa
1968. Tišina
1968. Kaputi
1967. Buđenje pacova
1967. Vrlo stara priča
1967. Kad budem mrtav i beo
1966. Tople godine
1966. Vreme ljubavi
1965. Doći i ostati
1962. Zvižduk u osam

Loše stvari: Vera Čukić i Ivana Mihić