- Alo, bre, tišina! Je l' ovo redakcija sportskog programa ili buvljak? E, tako, hvala. Dakle, posao... Znate da večeras prenosimo utakmicu naše fudbalske reprezentacije. Šta je, što ste ubledeli? Najgore je prošlo.
- Kome to uvaliste, šefe?
- Kunjalu. Sećate se da zaboravio da zatvori prozor pa uletele mušice i iznervirale generalnog? E, sad ide da se sat i po trudi da onako nešto učini zanimljivim i da tako okaje grehe. Međutim, treba nam neko da posle utakmice intervjuiše fudbalere. Dobrovoljci?
- ...
- Dobro, 'ajde ti, Jovo.
- E, znao sam! A što ja? Čime sam zaslužio da idem pod kaznu, šefe?
- Nije to pod kaznu, a nije ni toliko strašno, samo par minuta posla. Na'vataš nekog od naših pre nego li uteknu, priupitaš ga po nešto, on odgovori i ćao.
- Od njih da očekujem smisleni i povezani odgovor?! Šefe, znaš da pizdim kad slušam "Ovaj... znači... mislim..." u krug! Smislenu rečenicu, malo morgen! I još narod da me mrzi, baš kad najviše psuju, moja faca se pojavi na ekranu sa nekim od njih...
- 'Ajde sad i ti, možda naši pobede.
- Naši da pob... Šefe, nemoj još i da me podjebavaš! Da vidim sa advokatom ovo nekako da krstim kao mobing ili maltretiranje...
- Vidi, stvarno nikog nemam. Evo, da ti se odužim, radićemo na leto turističke emisije i ti ćeš raditi prilog o nudističkim plažama.
- Hm... Važi, ali ako dobijem pismenu garanciju da neće biti gej nudistička plaža, bar ne ona muška.
- Ih, pa zar bih ja tako nešto tebi uradio? Zar nemaš poverenja?
- Paaa...
- Dobro, evo pišem garanciju, samo odradi taj intervju večeras.

Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.

Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.

- Gazda.
- Šta je Čvarkov?
- Onaj mali iz DS-a što smo ga zaposlili ima neku novu ideju za reklamu. Da ga uvedem?
- Uvedi ga.
- Miškoooo. Ulazi, gazda 'oće da te vidi.
- Dobar dan gazda.
- Zdravo mali. Čvarkov mi reče d'imaš neku ideju za reklamu.
- Imam gazda. Ima da oborimo sve s nogu, a prodaja će da poraste za milion posto.
- Aj da čujemo.
- Paz' ovako gazda. Do sada smo reklame snimali na jedan način, a sada ćemo prvi put snimiti reklamu po svim sveckim marketinškim standardima. Biće skupo, ali vredeće.
- Slušam.
- Prvo moramo da dovedemo Severinu da glumi. Ubila je u reklami za sladoled. Tako sam i dobio ideju.
- Dobro. Može. Muka mi je od onog debelog klinca. Pojede nam svu salamu.
- Mislio sam da reklamu režira Dejan Milićević.
- Ko?
- Dejan Milićević. On režira spotove za Karleušu. Najpoznatiji je. Obuče aktere da budu šareni k'o mongolska mlada, krupni kadrovi i tako to. To je sada u modi.
- Je l' skup?
- Jeste, al' vredi.
- Dobro. Dalje.
- Onda kao reklama se dešava u cirkusu. Prvo se pojave neki klovnovi, kerebeče se i žongliraju.
- Kobasicama?
- Ne, ne. Lopticama nekim.
- Onda?
- Onda možemo d'ubacimo kako na trapezu lete neki ljudi, pa slonove, žirafe, krotitelje lavova i sve to. Ljudi tapšu, huk se čuje pri svakoj opasnoj stvari koju akteri izvode.
- Ma di su tu bre kobasice?
- Polako gazda. Evo stiže. I odjednom mrak. Tišina. Počinju bubnjevi da bubnje, svetlo se pali i pojavljuje se Severina obučena u gaće i brus. Kreće pesma "Mili moj", a ona kao glumi gutačicu mačeva, samo što mesto mačeva, u ruci drži velike bačke kobasice i kreće da guta jednu ogromnu. Muzika staje. Opet kreću bubnjevi. Kada je proguta celu, a videli smo već da to ume, aplauz se razlegne po čitavom šatoru i opet kreće pesma, dok se ona lagano poklanja publici. Ma ne mož ' d'omane. Samo još neki slogan napravimo, kao tipa "Pažljivo gutajte" i to je to.
- A kol'ko će to da košta?
- Pa ovako. Milićević deset 'iljada. Šator oko pola 'iljade. Publika tu negde isto. Cirkuzanti malo više. Severina oko tri'est 'iljada. Životinje deset, a kobasicu možemo džabe da nabavimo. Znači negde oko pedeset 'iljada.
- Dinara?
- Evra gazda.
- More da ti jebem ja nanu naninu za pedeset 'iljada evra. Vrći debelog u reklamu kako krka suve vratove za stolom i da te nisam više vid'o ovde.

...i njihov protivnik će biti Tvente.
-Sad izvlači kuglicu iz trećeg šešira, iiii Partizan. Ko će biti protivnik našem predstavniku u kvalifikacijama za Ligu Evrope? Koga će valjak ugostiti i nadamo se samleti u hramu fudbala? Ko će ostati smrznut pred fanatičnom podrškom beogradske publike? I protivnik Partizana je, protivnik Partizana je... Ko li će to biti?! Sa Partizanom u narednoj rundi kvalifikacija koplje ukršta, koplje ukršta...
-Kini bre više!
-Iiii ko li će to biti? Gospodin Bekenbauer izvlači kuglicu iiiiiiii, iiiiiii, protivnik Partizana je norveški Tromzo!
-OPAAA JEBI TROMZOA!
_____________________________
-Beži bre! Moram hitno kod Borisa!
-Ali gospodine Vojo boris je trenutno na tretmanu volumizacije i mislim da nije dobro prekidati ga !
-Bež bre. Hitno je!
-Ups! Otkud ti ovde Stipe?!
-Ta, kaj otkud ja?! Zakaj si ti ovde? Borise rekel si da je diskrecija zagarantovana!
-Vojo nije onako kako izgleda!
-Tišina! Imam hitne novosti!
- Govori!
-Jao zaprepašćenja! Čuh jutros umal se nisam frapirao!
-Pričaj!
-Ovaj kako da vam ovo saopštim?! Verujem da je ovo prvi put da sam ja među prvima obavešten. Heh, ne mogu da dodjem do vazduha od uzbuđenja.
-Ta govori više!
-Danas mi je Đilas rekao strogo u poverenju, strogo u poverenju. Rekao mi je Dragan. Danas mi je. Dragan rekao. Danas.
-Kini više!
-Rekao je da ste vas dvoje u šemi i još mi je bacao neke priče o krosanima punjenim Srbinom al taj deo nisam razumeo. Ne želim da verujem da je istina ono što onaj bezočnok priča! Kaži mi Boki da je to samo laž! Kaži da sam ti jedini! Kaži da voliš samo moju dojku!
-A šta kažete za trojku?

Random kafić u random vreme u nekom random gradu u Srbiji.

Brane: Ne znam, prosto ne znam šta da radim.
Cane: Slušaj! Ja ću ti reći šta da radiš. Svo to sranje sa hiljadu ruža i bombonjerama, ugladjenim razgovorima i dugim značajnim pogledima imaš samo na filmu. U real life-u to romantično baljezganje ne funkcioniše, razumeš? Lepo sam ti rekao da neće izaći na dobro to što gledaš te filmove sa Meg Rajan, tako se brate postaje peder. Nego ovako. Nema tu nekog okolišanja, treba bre da joj staviš do znanja da ti se diže tuki na nju, da bi je uzjahao kao mladu ždrebicu, da želiš da joj ga metaš iz dana u dan i da ti rodi petoro dece, a ne da se svaki put kad je vidiš snebivaš kao mlada i da se keziš od uveta do uveta kao da si retardiran.
Brane: Ma znam, ali...
Cane: Kurac ti moj znaš. Da znaš ne bi vodili ovaj pederski razgovor i ja ne bi morao da ti izigravam redakciju teena.
Brane: A, jebiga, ka je vol...

Lik prilazi stolu.

Nidžo: O dje ste jebači, šta ima raja?
Cane: Gde si Nidžo pičku poj'o? Brane, jel' se sećaš Nidže?
Brane: Da, da. Zdravo.
Nidžo: Šta ima?
Cane: Ma evo baš smo pričali o ribama.
Nidžo: E, kad smo kod treba, baš sam sad video jedan napičak. Jooooj, znaš kakva pička? Onako jedna mala, plavooka, slatka, fina. Prosto te sramota što razmišljaš kako bi je jebao kao potrošenu moldavku za 200 din. Ma govno bi joj poj'o kao ćevap. Ono, tip propelerčić, razmakneš noge, nabiješ je na osovinu i fijuuuuuu! Hahahaha.
Cane: A gde si je video?
Nidžo: Ma radi tu u supermarketu iza ćoška.

Neprijatna tišina, Cane gleda u Braneta, Brane gleda u Nidžu, Nidži polako i naporno čegrtaju zupčanici u mozgu. Situacija nategnuta kao treger.

Nidžo: Joj, izvini Brate, nisam znao. Jel' ti to devojka?
Brane: (ćuti i samo besno gleda)
Cane: Jeste, samo što to ni ona ne zna!

(obojica se smeju) HahahahHAHAhahahahaHAHAhahahahHaAhaHaha....!!!!

Brane: (Ustaje besno i odlazi) Ma pušite kurac obojica, čobani jedni, jeb'o vas onaj ko vas nap....
Nidžo: Alo, drugar! Ma čekaj bre, stani samo smo se... Eee, vid' čoveka? Pa gde ode?
Cane: Ma pusti ga, garant ide sada tamo u market da sekira kurac. Opet će da se mota pola sata po radnji, samo da bi na kraju kupio žvake i počeo sa malom neki idiotski razgovor tipa „kako mama, kako baka, kako svi?“, jeb'o ga Djordje Balašević u dupe.
Nidžo: Romantičar?
Cane: Nepopravljiv, nikad jebač od njega.
Nidžo: Gleda filmove sa Meg Rajan?
Cane: M'da.
Nidžo: Aauuu, gadno.

Ulazim kod svog sadašnjeg tasta prije jedno deset godina, inače bivšeg pandura, da mu kažem veselu vest. (Kako za koga...) Sa mnom i moja sadašnja supruga u blaženom stanju već nekih četri meseca. Ne zna se ko je nervozniji od nas dvoje, ja ili ona. Po njenim pričama , ćale joj je je na prst u bulju sa bogom i đavolom. Jest ono, upoznao sam čoveka ranije, dobri smo, čak sam mu i simpatičan, bog te pita iz kojih razloga, ali mi nije svejedno.
-Dobar dan čika Miloše!
-Ooooo, sinak! I tebi svako dobro!
-Ja i vaša Mirjana malo do vas, da vam saopštimo jednu vest.
Tastov sumnjiv pogled, onako ispod oka.
-Da nećeš da je ženiš!?!
-Paaa... između ostalog, pričaćemo i o tome...
-Kakvo sranje mi spremate, saću da vas pobijem!!!
-Mirjana je trudna!!!
Muk i tišina u sobi. Tast naglo ustaje i odlazi u drugu sobu...
Moja žena jedva progovara:
-Gorane najebali smo, u toj sobi su mu službeni pištolj i lovačke puške...
-SAD MI TO KAŽEŠ KAD SMO MU DOŠLI KO MEČKI NA RUPU!!! Pa nije valjda toliko lud?
Iz druge sobe se čuje lupanje i psovka. Već se spremam kako da begam i gledam sta je bliže, otvoren prozor ili vrata. Sva sreća pa nismo na spratu!
Tast izlazi bez reči sa sačmarom u ruci, prolazi pored nas i izlazi u dvorište. Gotovo je, ima da nas pobije ko zečeve, ako budemo begali. Kad iz dvorišta... BAM,BAM!!!
Vraća se tast. U jednoj ruci i dalje puška, a u drugoj plastična dvolitra puna rakije
-Pa sinak da nazdravimo, ne čuju se ovako lepe vesti svaki dan. Ali da razjasnimo, ništa od svadbe.
-Molim???
- Ma vodi je ti sinak slobodno, ali ne priliči mladoj da bude u venčanici sa stomakom do zuba.
-Ufffff.....
Ja, bled ko krpa, samo što ne padnem sa stolice. U cugu sam slistio dva deci rakije, koliko sam sebi sipao. Toliko smo se napili to veče, da ni dan danas ne znam kako sam vratio kola kući...

Jocko: Dobra ova tura, lepo smo je organizovali, sve ide k'o podmazano...
Kvejk: Jašta! Neego, ljudi, može još jedna tura?
Čegi: Uvek za! ♫ Naspi još jednu... ♫ Uf kakve curice... Al' će noćas da se turaaaaaa....
Kafa: Ne dam mladost svoju!
Partizanka: Heh. Ček, šta?
Pola Vukajlijaša: Swašta, cmokili :+
Fender: 'Alo ložane... Red je tamo lololo...
Ollanik: Xaxaxxa kako ste prejadne glavice... U, vidi ga mali ker! Dođi ker, mali ker! :hrani kera, malog kera:
Kashof: :stiže u pratnji oba roditelja: Poyy swima klk was ima :+
Ciklon: PLZ STAAAHP!!!
Otac gavrentije: :blagosilja okupljanje:
Bohor: Brt ćuti da te ne nabijem na slavski kolac brt
Kosmopolita: Kakva je ovo graja? A da ja počnem da banujem malo kad se vratimo, za vaše dobro?
AndjelkoNS: Nemoj Kosmo, imam još 2124230 dobrih pičaka da postavim na temi vaš ideal ljepote želje su jedno a mogućnost drugo!
Agilni: Proglasite me pobednikom ovog prvog maja i da se razilazimo!
Prof: Uuu Kosmo, kakva pretnja, ukakio sam se od STRAJA! Hnjo, hnjo, hnjo...
Reme: Bolje bi bilo da pričamo o konstruktivnijim temama. Na primer o filmskim ostvarenjima. Recite mi, šta mislite o Tarkovskom?
:tišina:
Zelen Lukac: Čujte ovo! :oponaša Ramba Amadeusa:
Bulgakov: Ne zvuči loše i za plus je, mada...
SMarko: :nadrkan: Viđu li neko moje bučice?
Lud: :NO COMMENT:
Duh iz lanpu: :baca neki kreativan, samo njemu svojstven komentar:
Džonimir, Pinkman i Loksi: :igraju karte i bole ih kurci za sve:
Valdemar i Bata gugi: :beru pečurke; jedan filozofira dok drugi pojzeniše:
Stevčo smetalo: Smetam?
Kaizen: :iskače iz grmlja nepozvan: Biće da ne!

Дефиниција написана за такмиченије ''Страизам'', коло два, ћирилица. U primeru latinica. U stomaku pljeska + ljutenica.

Definicija je znači napisana za takmičenje "Pačija škola"

Sekretarica:Gospodine Premijeru, stigao je novinar u vezi enter wya.
The Premijer:Neka uđe.
Novinar:Dobar dan. Ja sam došao da vas postavim par pitanja. Naime, zbog čega zakon o navodnjavanju uličnih zimzelenih biljaka do 38cm visine destilovanom vodom nije stupio na snagu? Isto pitanje i o zakonu o obaveznom uvođenju levih i desnih čarapa kao i registra za decu i mlade koji znaju napamet repertoar Bore Dugića? Ovi zakoni su izglasani, ali ih u praksi nema.
The Premijer:Aha... vi niste ovde da bi me slikali?
Novinar:Ne, to je neki drugi intervju, ja sam iz novin...
The Premijer:Tišina tamo! Znam ja dobro iz kojih ste vi novina! Samo trenutak... Halo Nele, gde si?
Neša:Tuuuu sam... noge su mi namazane kokosov...
The Premijer:Bataljuj sad. Imam situaciju. Pošalji par momaka, da budu one kobre, dabre, kako bi, ali da budu poveći. Po tvom ukusu.
Neša:Ali kak... zar bi vi... šta ja d...
The Premijer:Ne zbog toga Nešo, imam ovde nekog novinara.
Neša:Jupiii!!! Biće po mom ukusu. Veći!
The Premijer:Odlično. Poštovani novinaru, strpite se malo, pa će na snagu stupiti dva, dopustite mi da se tako izrazim, kršna momka. A da imaju snage - imaju, znam iz ličnog iskustva. Oni će vam objasniti kako se pišu članci.

-Neće ovo moći vako, ceo dan se izležavaš, ločeš pivo, gledaš fudbal a ja radim, kad dođem kući spremim ručak, počistim, operem veš i sredim decu dok ti gajiš stomak. Kad staneš stopala ne vidiš. Ucrvljaćeš se. Na snagu stupaju moja pravila! Od sad ćeš mora...
-Stupiš ti na moj kurac. Tvrd. Tako... uzmi taj nož pa ljušti klompir, sad će utakm... AAAAA! Baci to! Ne u glavhrkljzrh...

Beograd, leta gospodnjeg 2012.
Dve osobe u odmaklom stadijumu muvanja, na korak od konkretizacije.

Ponedeljak (razmena sms-a)
Ja: šta misliš da izađemo večeras?
Ona: E, ne mogu stvarno večeras. Ali u sredu, šta kažeš, kad kažeš sve može :)

Sreda (razmena sms-a)
Ja: Hoćeš da navratiš večeras do mene ili da odemo negde na piće?
Ona: Da navratim kod tebe? Haha, pa prošli dečko kod kog sam bila nije najbolje prošao :)
Ja: A?! Dobro, jebote, neću da te silujem :P
Ona: Pa nisam mislila na fizičko nasilje (blablabla)
Ja: Ništa, ima dobar kafić blizu mog stana. Možemo tamo da odemo...
Ona: Doći ću kod tebe :)

Sreda uveče. Dolazimo kod mene i sedimo.
Ja: Hoćeš da popiješ nešto?
Ona: Neću...
Pet minuta kasnije
Ona: Ipak ću tekilu.
Dok sedimo jedno pored drugog teče opušten razgovor uz par čašica tekile i kokakolu. Razgovor predugo traje bez otvaranja željene pogodne situacije. Odlučujem da delam bez obzira na to. Povlači se uz krevet i završavam ležeći preko nje.
Ona: Šta radiš to?
Dve sekunde kasnije uzvraća poljubac. Pa drugi. Sve dobro teče dok minut-dva kasnije ne počinje da me odguruje
Ona: Nemoj, stani NEMOJ!!!
Ja:?!
Ona: Previše si napadan!
Ja: Dobro, jebote, izvini.
Nastavlja se razgovor kao da se ništa nije desilo. Rešio sam da budem statičan. Boli me tuki. Možda ja neću dobiti pičke, al neće ni ona kurac.
Počinje da mi se nabacuje. Prilazi sve više do mene, i, kao u šali, me bocka. Usne nam udaljene centimetar. Poljubac. Drugi. Peti...
Ona: Ovo ne znači da smo u vezi.
Opet završavam ležeći preko nje. Ljubljenje, maženje, hvatanje. Sve savršeno, dok odjednom...
Ona: Stani, nemoj STANI!!!
Ja: Šta koj kurac?!
Ona: Neću s tobom da uradim to jer previše čekaš!
Ja: PA ZAR NISI MALO PRE REKLA DA SAM PREVIŠE NAPADAN???
Ona: Pa... Da... Ali... Mislim, previše si čekao da me pozoveš da se vidimo, a znamo se već više od pola godine...
Odustajem. Kaže da ide kući. Zove me da je ispratim. Petnaestak minuta stojimo kod vrata dok se ljubimo čvrsto pripijeni jedno uz drugo. Izlazimo i odlazimo do stanice. I dalje se ljubimo. Autobusa nema desetak minuta, a odveć je kasno.
Ja: Šta ćeš ako autobus ne dođe?
Ona: Pa moraću da spavam kod tebe.
Pet - šest minuta kasnije autobusa i dalje nema.
Ja: Izgleda da neće ni doći. Hoćeš da spavaš kod mene?
Ona: A, pa ne mogu...
Ja: Dobro, spavaću u pižami...
Ona: Pa što onda da spavam kod tebe?
Ja: Dobro, onda neću spavati u pižami...
Ona: A, pa onda ne mogu.
Tišina izazvana mojom konfuzijom. Par mehaničkih poljubaca. Nailazi prevoz i ona odlazi. Zbunjeno krećem kući.

-Kasarna u Senti 1995. godina-

Stariji Vodnik, Madjar po nacionalnosti, na taktičkom poligonu objašnjava odeljenje u napadu-juriš. Pošto je onako sve lepo, pedantno, madjarski, objasnio gleda u podsmešljiva lica grupe od osam vojnika koji stoje naslonjeni jedan na drugog. U svakoj generaciji ima problematičnih, ali nije mu to prvi put...

-Znači vama je smešno! TI Kragujevac! Jel ti misliš da je ovo smešno?
-Gospodine Stariji Vodniče ne mislim! Pa i General Melčet je primenjivao sličnu taktiku.
-Ma neeemoj... A tebi Borča?
-NE Gospodine stariji vodniče. Izadjemo iz rova i POLAKO hodamo ka neprijatelju...
-A zašto se ti kriviš Jagodina? I ti se interesuješ za vojnu istoriju?
-Pomalo, Gospodine Stariji Vodniče. Period rovovske borbe u prvom svetskom ratu mi je omiljen pffffff...
-Znači, da vidimo, Kragujevac, Jagodina, Borča, Palanka, Leskovac, Šabac, Zrenjanin i Zemun, NAGRADNIH PET prekorednih požarstava! Samo vi gledate Crnu Guju a ja sam retardiran je li? Jel ti misliš da sam ja RETARDIRAN Kragujevac!!!? A!?
-Ne Gospodine Stariji Vodniče! Ja nisam mislio na Generala Sesil E. Hogmoni Melčeta iz Crnog Guje vec na generala Long Džon S. Melčeta vodju engleskih ekspedicionih snaga u bokserskom ustanku u...
-TIŠINA!!! Kragujevac još pet prekorednih požarstava! Slušajte me dobro IDIOTI, vama je ovo smešno, ali to je taktika proverena u praksi...
-Zemun Šapcu- Pa jes, kad Ljubiša i Bata u "Neretvi" pobiju četnike dok se kockaju hihi...
-ZEMUN I ŠABAC takodje JOŠ PET prekorednih!
-Kada neprijatelj čuje URAAA, kako se ori iz četrdeset grla, biće dezorjentisan i trudiće se da pobegne od tog pokliča! A šta bi ste vi pametnjakovići viknuli? Vi tamo navedeni?
Imate nešto bolje možda? Ajde slobodno recite, vi ste najpametniji?
-Kratak znak očima, zbijanje redova i okretanje prema vodniku, a onda snagom ljudi koji nisu ništa ljudski pojeli ni popili, a ni jebali mesec dana, i koje objektivne okolnosti sprečavaju da od njega naprave blago ljutkast paprikaš, svi kao jedan iskeženih zuba i iskolačenih očiju koje sve govore, gromoglasno-SRBIJAAA!!!
-Szar napom van...

- Matori, kaže mi Leka Šaner da tvoja Opel Calibra može na navuče 200 ko iz pičke. Daj, reko, mojne me ložiš mislim koje je ona godište? Možda 91-vo?
- Ko'e? Ma i 240 nagura na autoputu kad je zaletim. Beograd - Niš za manje od sata, pa ti vidi.

---------------------------------------

Emisija Ćirilica, gost premijer Vlade Aleksandar Vučić aka Vučitelj ( jedini koji je i smeo da gostuje sa samim sobom u emisiji)
- Dobro veče, gospodine ....
- Tišina u studiju!
- Izvinite, mogu li ja barem da postavim pitanje?
- Možete gospodine Mariću. Postavite pitanje svoje karijere.
- Jer to ...? Jao sad nemojte ja od ovog decu ranim. (laže Vučitelju ima samo jedno i to debilno)
- Izvolite Mariću, imate reč.
:krsti se:
- Ajd pomozi Bože. Gospodine Vučicu, recite nam precizno koliko ćemo morati da izdvojimo za sanaciju štete nastale u poplavama? Mediji nemaju konkretne podatke, ali priča se da po proceni EBRD-a taj iznos dostiže i do 2 milijarde evra.
- Ko'e? Ma neće biti na kraju ni 20 evra sa sve parizerom i lebom za volontere. Kakve milijarde, kakvi bakrači? Sve će to donacije da pokriju. Vlada Srbije, na čelu sa SNS-om će uraditi sve da ugrožena područja budu što pre sanirana i da se tim ljudima prioritetno obezbede ....

pola sata kasnije

.... A ujedno bih se ovom prilikom i zahvalio .... tomovača .... doktor Stefanović .... 1003 .... hapsim redom ....

Sat vremena kasnije, emisija uveliko završila, kamere pogašene ali nema niko srca, a možda i muda, da mu kaže

.... I vi mene pitate koliko iznosi šteta? Kako vas nije sramota, gospodine? Ja sam mislio da ste vi ozbiljan novinar Mariću. Mariću? Alo ljudi, ima li koga?

:gasi svetlo da ne troši struju građana Srbije i napušta studio:

Poslednji čas u 4. godini mašinske škole, nas trojica ostali u učionici, nas 2 da podržavamo trećeg pajsera koji se borio sa moćnu dvojku koja bi mu značila vise nego Muji Haso.

Profesorka - Petkoviću, ako znaš ovo, dajem ti 2, ako ne, imaš 2, al' sledeće godine, možda. Reci mi, šta je zapremina?

(Petković lije litre znoja, jer veze nema ni koji je to predmet zapravo, a kamoli šta je zapremina)

Paaaaa.. To je.. Ajao. čekajte, znao sam aaaa, učio sam..
(Drugar umire od smeha, smeje se kao hijena u vreme parenja)
Ja (tiho, da pričam tiše, šapat bi me zajebavao) - Brate, kapaciteeeet..
- Šta?! Mislim, šta je kapacitet, ajaaaao, čekajte, setiću se, evo..
Ja - Kapaciteeet.
- Aaaaaa, profesorka, to je kapacitet. Pa da, ja se zamislio.
- Kapacitet čega, Petkoviću?
- Ughhh.. Čega? Pa, ovaj..
(Profesorka ustane po knjigu neku koja je na 5m, što nam je dalo 10sec fore jer je vrlo popunjena žena, pa je imala malo ubrzanje)
Ja - Brate, to ti je kao ono koliko stadion može da podrži navijača, količinski, kontaš, na taj fazon?
- Aaaa, kontam, kontam, hvala brate.
- Eto, pa ti sad sklopi šta je zapremina, sad ti je lako.
(Vraća se profesorka, čudno me gledajući, jer je čula nešto)
- Aleksiću, ti to nešto dobacivao?
- Ništa ja profesorka, ja samo čekam njega, pa da idemo, dajte mu 2, da idemo srećni..
- Petkoviću, ajde da čujem više, šta je zapremina?
- Pa profesorka, evo ja se setio. Zapremina je kapacitet navijača na stadionu.
(Mukla tišina jedno 5sec, profesorka gleda sa pogledom na koji bi gledali teže retardiranu osobu, ja gledam sa nevericom i potom padam u kritično glasan i dug smeh, od kojeg sam se brzo primirio, da ne dobijem totem u dnevnik)
- Kapacitet navijača na stadionu, Petkoviću crni?! Jaoj, Aleksiću, ovo si mu sigurno ti objasnio stručno, mogu da se kladim u to.
Ja (smejući se još uvek) - A morao sam da mu pomognem malo, ali nisam mislio da će bukvalno to reći.. A dajte mu 2, ima i to logike donekle, dobar je primer, morate priznati.
- Jaoj ajde evo ti 2 i gubi mi se sa očiju.
(Nas dvojica izlećemo kao promaja napolje srećni kao pecaroši zbog sunčanog vikenda, i od tada noseći svetu novu definiciju zapremine).

The kraj.
:Đ

Maja: Ode sve u pičku materinu!
Ostala boranija: Kada?
Maja: 21.12.2012.
Nosterdamus: Pojma nemaš!
Harlod Kamping: Hahaha...Nema šanse da preživimo dotad. Ima dizginemo 21. Maja leta gospodnjeg 2011. u 4 sata po srednjoevropskom vremenu!
Maja: Harolde, ne seri! Nama su vanzemljaci rekli!
Harold: Majo, poližeš mi jajo!
Ostala boranija: Lololo
Nosterdamus: Doktor je pred vama, nemoj da ste prosti!
Maja: Doco, što si sisa!
Harlod: Ma nije mu dala pičke ona njegova, pa mora da taslači Kvazimoda, a ovaj ima šuljeve!
Ostala boranija: Nemoj mi na doktora!
Maja: Harolde Kmapinže, ko ti rek'o da će biti pizdarije u 2011.?
Nosterdamus: Ma usanjala budala! Njemu se javilo. Kurac se njemu moj javio u snu!
Harlod: Molim!!
Maja: Opalim te golim!
:Nosterdamus nabacuje kosku Maji:
Ostala boranija: Hahaha...uzeše ga ko na šibicama!
Noterdamus: E ljudi, ajde stvarno sad bez zajebancije, ajde da odredimo jedan datum, lebgajebo, da se dogovorimo ko ljudi, ovo su ozbiljne stvari, nije ovo Jugoslavija!
Ostala boranija: Nemoj nam Jugoslaviju!
Maja: Nek bude po našem, ipak su nam vanzemljaci rekli!
Harold: Smoriste više s tim vanzemljacima!
Nosterdamus: Ja ne mogu da se premišljam više, napisao sam već proročanstvo, ceo svet zna, jes' da ga svaka budala tumači kako mu padne na pamet, al jebiga, demokratija!
Harold: Siso, kasi takav, sad odo na radio da kažem svima da će biti po mom!
Maja: Nismo džaba klesali u kamenu: Je l' vi znate ljudi koliki žuljevi budu kad biješ u tvrd kamen, auuu! Ne mo'š sebi da dođeš čet'ri dana!
Harold: Koliko!
Maja: Čet'ri!
Nosterdamus: Opalim te po guščetni!
Ostala boranija: Uzimaju se ovi, ladno! Ništa društvo, mi ćemo na fejsbuku da reklamiramo sve, pa ko pogodi. Ako ništa ne bude, smislićemo neki novi fazon, još nismo išli na azijsko i afričko tržište, a tek Australija i Novi Zeland, Eskimi, ima koliko 'oćeš!
:Ulazi KELOPATRA:
:mukica:

Kleopatra: Deco, pola sata me nema, i vi se odma svađate!
Nostradamus: Ali..
Kleopatra: Ništa ali! Svi ste vi izašli ispod Kleopatrine kabanice!
Ostala boranija:Pljuv'o nam Nosterdamus po Jugoslaviji!
Kleopatra: Ju! Tišina! Pravac kuća!

(primer zbog dužine nije potrebno čitati:))

U ranom detinjstvu:
-Mama, Marko(brat) mi je pojeo čokoladu.(kmeeee, gušiš se u plaču)
-(mama kroz smeh) Pa nema veze, brat ti je, a i to je obična čokolada, evo ide mama da ti kupi drugu. Nemoj plakati zbog gluposti.
(umazan čokoladom bratić se plazi dok rukavom brišeš suze)

U osnovnoj:
Sutra je pismeni zadatak iz matematike a ja nisam pipnuo, uh, ubiće me moji ako dobijem keca.
-Hehe, a sećaš se kako smo se u obdaništu plašili samo da nas ne bije ona debela(vaspitačica) sa teškom rukom i da ne bude spanać ili pilav za ručak. Ceo dan samo trčali i kikotali se.
-Hahaha to su bili dani.

U srednjoj:
-Brate, imamo 1000 pismenih vežbi ove nedelje, ne znam ni odakle da počnem a nije me ni briga, onoj Tatjani iz II/4 sam poslao pismo, pisao ga 4 sata, tako iskreno i lepo nikad ništa nisam napisao, pa sam bih se primio da sam dobio tako nešto. A ona skoro da mi se i ne javlja, daj Bože da nije bacila čim su joj predali, sad me nervira jer ne znam dal je ovo neka njihova glupa igra ili jednostavno je nije briga za ono što osećam prema njoj, a ne izlazi mi iz glave, ne sećam se kad mi je bilo teže.
- A u osnovnoj smo ih samo zadirkivali i štipkali, bilo nas je briga, visili na košu po ceo dan i igrali segu kod Nemanje, a vidi ova sranja sad.
-Hehe koji smo zvrndovi bili, to su bili dani.

Na fakultetu:
-Čoveče pa gde si, šatro smo najbolji drugari a u poslednjih par nedelja te nisam ni čuo a kamo li vid'o, šta ima novo, kako si jbt?
-Ma gde da me vidiš kad i ne izlazim, zatvorio sam se u sebe i u onaj ćumez u kome živim, e da, što me podseti, moram do kraja meseca i da se iselim iz tog špajza, gazdarica me šutnula jer dolazi njen rođak iz CG da studira, dekintirao sam i nemam kredit zato nikog i ne zovem. Ovaj ispitni rok ispušio totalno. Milena me ostavila pre 4-5 dana. Zamisli ej, posle 3 i po godine veze, svet mi se srušio, voleo bih da me nema.
-Ma daj brate, tako sad razmišljaš, prebrodićeš ti to brzo, kladim se da se više i ne sećaš ni imena ni lica svojih simpatija iz srednje...hahah kad smo zajedno ono....
-(prekidaš)Heh, to je bilo smešno, kako smo samo mi bili smešni, napijali se od dva piva i sve nam je bilo ravno....kakvi problemi, kakve simpatije i devojke, vratio bih se u to bezbrižno vreme. (vraćaš se trenutku)E, pričaću ti sve kad dođem sebi, odoh sad da tražim stan i ubijem se.

Zamišljam....
(čovek sedi u čekaonici, jako uzdišući drži glavu na raširenim mu šakama, pored njega žena, crvena i naduta od plakanja, u vazduhu samo tišina i napetost, sve to prekida i lomi zvuk vrata koja se otvaraju, oboje istovremeno podižu glavu ka doktoru očekujući da ovaj nešto kaže)
-Biće sve u redu, dete vam je dobro.

Nekad su ovi još teži dani i problemi jedini razlog da se setimo "onih" i iščupamo nešto dobro i pozitivno iz prošlosti koja je retko kad takva(puna lepih trenutaka i doživljaja).

Osećaj koji me je ispunio dok sam ulazio u njenu jazbinu, poznatiju u srednjem svetu studenata kao, Amfiteatar, bio je jeziv. Ništa na ovom svetu se nije moglo uporediti sa tim. Moji sledbenici i kolege su me ostavile samog da se suočim sa njom, jer su bili pametni, i ostavili taj quest za vreme posle par meseci plamenog orla, u septembru.

Ušunjao sam se na vrhovima prstiju i seo u drugi red, dok me ratnici iz ostalih plemena nisu primećivali. A tu, ispred nas svih je bila ona... Ona, sa kandžama sa kojih se slivao krvavo crveni lak, kosom na kojoj bi joj i sama Meduza pozavidela... Ona, sa tolikim znanjem crne profesorske magije, da je utišala i umrtvila čitav amfiteatar svojim činima... Ona, koju su samo najhrabriji zvali po imenu... A za druge je bila profesorka Svipados!

Imao sam sreće da me njene čini nisu zakačile, i tada slučajno ugledah u prvom redu, ispred nje, svog starog saputnika i kolegu Branka, sina Nenadovog, kako joj se suprotstavio. Mahao je svojom dvoručnom sekirom sačinjenom od najredjih metala, dok je ona neumorno izbegavala njegove napade.

I u trenu, stvori se urlik, nalik simfoniji od stotinu vuvuzela, i težak ton bačenog indeksa na katedru odjeknu njenom jazbinom. Ja se naježih... Jedan od mojih najvećih pijatelja i boraca svih vremena je pao... Branko se jedva izvlačio iz prvog reda, dok je lokva krvi ostajala za njim. Znao sam da mu ne mogu sada pomoći. Ali sam i znao da sada sve zavisi od mene.

Iskoračio sam, u isto vreme i hrabro, ali i oprezno, približio joj se, i posegnuo rukom za pipcima u obliku belih kartica sa brojevima, koji su visili sa katedre. Izvukao sam nebeski mač iz korica, i ne razmišljajući mnogo odsekao joj 3 pipka. Nisam dugo čekao. Vrištala je na mene svojim ultrafrekventnim glasom, gadjala me ostalim pipcima, ali ja sam ih sekao. Borba je trajala više od sat vremena...

Sumrak je već bio tu, a u njenoj jazbini je vladala tišina. Uzeo sam svoj indeks i sa dve rane na grudima i napuklim zglobom ruke izašao iz amfiteatra. Taj dan... Kada se samo setim...

Da, taj dan će ostati upamćen kada je Bojan, sin Miroslava II, izašao iz tamne jazbine njenih čini kao pobednik. Taj dan... Za Branka, za trud i hrabrost, i sve nas, prošle, sadašnje i buduće studente koji nikada neće posustati pred preprekama.

Pričaće se, kako je sve bilo epski...

Slavko: DOMAĆINE!
Domaćin: SLAVKO!
Slavko: Srećna slava domaćine (rukuju se, poljube tri puta u obraz).
Domaćin: Ajd ulazi, sedi tu do Mirka.
Slavko: Kog Mirka?
Domaćin: Ma Mirka, ne znaš Mirka? Izašo juče iz zatvora samo ždere pečenje vidi ga.
Slavko: Jelte, pa što je bio u zatvoru?
Domaćin: Ma optužili ga za neko ubistvo pa posle dokazali da je nevin, ma pusti pet godina čovek nevin ležao u zatvoru.
Slavko: Pa kako se ubio?
Domaćin: ko?
Slavko: Pa samoubica...
Domaćin: Aaa pa upucao se u ledja i skočio sa mosta. Nego ajde sedi ti lepo sad će meze.
Slavko: Ooo zdravo Slađo (Slađa - domaćinova sestra), srećna slava (rukuju se, poljube tri puta u obraz).
Slađa: Hvala, hvala sedi izvolte, šta ćeš da popiješ?
Slavko: Ne znam da li da pijem vozim znaš, pa šta ima da se popije?
Slađa: Rakija, pivo, vino.
Svi gosti u glas: Može!
Slavko seda pored Mirka, Slađa donosi rakiju i izlazi iz sobe.
Slavko: (drma rakiju) uh, dobra rakija a dobra ti i sestra domaćine pocepao bih je kao poziv za vojsku, hahaha. (tišina u sobi Mirko hladno gleda Slavka kome zastaje zalogaj u grlu).
Domaćin: Da te upoznam ovo je Mirko, on je muž moje sestre.
Slavko: (Jedva proguta zalogaj) ništa idem ja domaćine lepo se provedite i još jednom srećna slava.
Domaćin: Pa sedi bre Slavko tek si došao još nisi ni do pečenja stigao već odlaziš.
Slavko: Ja da te ispoštujem samo sam došao žurim znaš i tako, (Mirko ga i dalje hladno gleda) nego ajde da me ispratiš molim te?
Mirko: Neka, domaćine ja ću da ga ispratim sedi ti samo odmori se.
Slavko: Ma ne treba znam ja gde su vrata sam cu (polazi ka vratima).
Mirko: Ma taman posla ispratiću te ja.
Slavko: Ma nema potrebe sam ću ja, domaćine jel tako da ću sam? stvarno nema potrebe, a i sad ću ja da se vratim samo tetki lek da donesem. (hvata se za kvaku).
Mirko: Ispratiću te ja uživaj samo nego nemoj tu da izlaziš ajmo na zadnja vrata taman da mi pomogneš nešto.

U pabu studentarija. Težak im život, padaju se ispiti. Dječaci se trude da se svide djevojčicama a da izgleda kao da se ne trude. Djevojčice ne znam šta se trude. Nego, pita me jedna:

- Ti baš voliš da piješ, a?
- Pa nije da volim, prije će biti - ne marim da pijem...

Ovu rečnicu sam ostavio nedovršenu. Kratku tišinu nastalu ovom kvalitetnijom mišlju prekinuo sam sledećom, koja kao da mi je tek pala na pamet.

- Al' sam pijan često.
- Hahaa..
- U graji, bez, druga, sam... kraj pune čaše.

Pogledao sam u čašu, podignutom desnom obrvom, natmurenom lijevom. Gledao sam zarobljene zrake ionako prigušene svjetlosti kako se beznadežno odbijaju o staklene zidove.

-Zaboravim zemlju, zaboravim mesto, gde svi se jadi i poroci zbraše.

Tišina. Sagovornici su bili iznenadjeni. Danas su svi boemi Tome Zdravkovići. Toma je sjajan, ali ipak prečest, previše za svakoga. Ovdje se neko načitao Jesenjina i naslušao o Montmartu. Ali to su dva kraja svijeta. Mi se ponosimo lokalnim herojima. (Kome ti - lokalan?!)

Podigao sam pogled sa čaše. Izgledao sam kao čovjek koji je donio tešku odluku nakon dugog razmišljanja. Pogledao sam djevojku ravno u oči i ozbiljnim a pomirljivim glasom, za nijansu tišim, za ničicu čistijim, potvrdio:

-Ne marim da pijem.

Sada su sagovornici već počeli da se meko smješkaju, dirnuti predstavom. Već siguran u svoje riječi, ali kao da se pravdam, počeo sam da govorim ubrzano, gestikulirajući rukama, sitnim radom prstiju...

-Al' kad priđe tako svet mojih radosti, umoren, i MOLI... za mir za spasenje za smrt... ili pak'o...

Ponovo privučen gravitacijom čaše, pogled sam kovao u njene dubine. Tijelo mi je omlitavilo kao da je svu težinu uložilo u taj pogled. Odjednom, istrčao mi se osmjeh koji je više ličio na trzaj. Ramena mi poskočiše. Pogled ostade gdje je bio. Oči postajaše sve sitnije, praznije...

-Ja se svemu smejem...

Kao da se budim, počeo sam da se prisjećam gdje se nalazim. Oči su počele da se polako okreću sagovornicima. Erupcija je izostala. Grudi su mi se opet punile vazduhom, a oči počele da vraćaju obim. Izdišući bučno, kao da sam želio da zaglušim sopstvene riječi, pustih i taj stih, pomirljivo podižući obrve (od ovog može da se rikne stil).

-Pa me sve i boli.

Jako dobro. Zadovoljan sam. Neka tu bude kraj.

- Au, mora da je nešto gadno! Valjaju se oblaci za tobom koliko si nadrkan!
- Imam celu abecedu, godinama vozim, ali ovo je neizdrživo! Iseče me jedna budala malopre pa me ispameti!
- Dobro, to danas standardno. Što pizdiš?
- Idem k'o čovek, izađem iz krivine, nikoga iza mene. Odjednom, odakle se stvori i koliko li je brzo išao, paralelno sa mnom Reno! U susret ide auto, čovek trubi i blica k'o lud, lik uleće ispred mene toliko blizu da me čudi da mi branik nije oduvao! Samo što je stao u moju traku, vidim pale mu se štopke. Krenem da kočim, ali preblizu sam. A u kolima dete, žena i tašta osim mene! Dobro, 'ajde, žena i tašta su promenjive kategorije, ali dete... Preledio sam se!
- I, šta bi?
- Računam opcije najmanje da nastradam, u levu traku ne smem, ide auto, da l' da skrećem u poljanče ili da ga ipak opamprčim. Jebiga, ako ga, da prostiš, opalim otpozadi, automatski sam ja kriv. Ove dve u kolima urlaju, ja već žmurim i odjednom lik skrene desno u raskrsnicu, opet bez žmigavca! Na sreću je skrenuo, inače gotovo! Pa, zar za tih desetak metara sranje da napraviš?!
- Dobro kad se sve lepo završilo.
- E, ali nije gotovo! Krenem ja lepo za njim, kad on parkira nema 100 metara dalje! Stanem i ja malo dalje, u mojim kolima traje galama, lepo priđem liku i objasnim mu neke stvari. I šta je bahatost, i saobraćajno drugarstvo, i bezbednu vožnju...
- Je l' te razumeo?
- Ih, kako nije, jasniji sam bio i od Alvirovića. Sve me razumeo.
- Dobro, bar neki razuman čovek čim te saslušao. I, šta ti je rek'o na sve to?
- Hehehe, uglavnom "Ijao, Nemoj molim te, Šta ti je" dok još mog'o da priča. Dobra stvar bezbolka, mogu ti reći. Vratim se do kola i tajac. Mir i tišina do kuće. I čim smo stigli, tašta mi odmah pristavila kaficu, žena otišla nešto slatko da mi spremi i kupi mi pivce, dete mirno k'o bubica, gleda crtani... Milina.
- Jebiga, jaki ti argumenti.

"Žene sa Babinja", 138. epizoda
Muž: Draga, evo ih žute ruže, tvoje omiljeno cveće.
Žena: To ti, dragi moj, neće pomoći. Od tužbe za razvod braka neću odustati.
Muž: Ali draga moja, ja zaista ne znam što si tako preka?
Žena: Preka!? Ti zaista misliš da sam ja blesava? Da ne znam za tu tvoju Eleonoru?
Muž: Opet ti! Kakva Eleonora!? Nema nikakve Eleonore! Postojimo samo ti i ja.
Žena: Ma nemoj mi reći. Videćemo šta će advokati na to reći. Nemoj da ti misliš da sam ja blesava!
Muž: To je sve tvoja sumanuta fantazija! Osoba za koju tvrdiš da je moja ljubavnica nije ništa više nego obična autostoperka, koju sam povezao da ne bi morala da plaća taksi! Od tada se znamo i to je sve!
Žena: Ma nemoj mi reći!
Muž: Uostalom, zar ti ne nedostajemo mi! Sve što smo imali! Sve što smo stekli!
Žena: "Sve što smo stekli!?". Dragi moj, posle suđenja, budi srećan ako ti ostane to odelo što nosiš na sebi!
Muž: Videćemo još. Sporazumni razvod nećeš dobiti. A ako se dokaže da su to samo fantazije, ja ću zahtevati da sva imovina pripadne meni!
(zvonjava na vratima. Žena otvara i uzima od nekog čoveka kovertu)
Žena: Hvala Vam... Pa dragi moj, da vidimo. Kao što znaš, ne mlatim ni ja praznu slamu. Angažovala sam detektivsku agenciju. Evo, na ovoj fotki se lepo vidi kako razmenjujete nežnosti. Ovde ulazite... Ovo neću ni komentarisati, jer se kroz prozor lepo vidi da ste i ti i autostoperka potpuno goli...
(dramska tišina)
Muž: Znamo se još od pre mog braka. To je prava ljubav. Iskonska. Tebe sam uzeo, jer znam da bih tako bio materijalno zbrinut, jer je Lena iz obične radničke porodice. Naša veza je zaista ozbiljna. Možda bih ti i rekao posle nekog vremena, ali bio me je strah da bi mi uzela svu imovinu. Znam da to možeš da uradiš, ali nadam se da si ipak osećala nešto prema meni i da se možemo dogovoriti kao ljudi...